Last Product Reviews

There are not Product Reviews yet.

Zadnje Porudzbine

  •  
    vica, Wilmington, Germany
  •  
    Elke, Karlsbad, Germany
  •  
    Lee, Bandhagen, Sweden
  •  
    sanja, Sombor, Serbia
  •  
    Jan, Flen, Sweden
  •  
    emmanuel, ronchin, France
  •  
    Anna , Tönisvorst , Germany
  •  
    Wolfgang, Ludwigshafen, Germany
  •  
    Дарья, Москва, Russian Federation
  •  
    Ursula , Berlin, Germany
  •  
    Merry Ellen, Ithaca, United States
  •  
    Cornelia, Uppsala, Sweden
  •  
    Christian, Calizzano, Italy
  •  
    Rachel, Newmarket, United Kingdom
  •  
    Ruza, Tingstäde, Sweden
  •  
    Patrick, Wittstock/Dosse, Germany
  •  
    Birgit, Karlsruhe, Germany
  •  
    Silke, Kehl, Germany
  •  
    Marques, Schattdorf , Switzerland
  •  
    David, Donzdorf, Germany
  •  
    flavio, Cappella Maggiore, Italy
  •  
    LJUBISAV, NOVI BEOGRAD, Serbia
  •  
    Rui, Serro Ventoso, Portugal
  •  
    Diana , Limbach-Oberfrohna , Germany
  •  
    Thomas, Resteigne, Belgium
  •  
    steve, oakville , Canada
  •  
    Kjell, Linköping, Sweden
  •  
    Daan, AMSTERDAM, Netherlands
  •  
    Lena, Storvreta , Sweden
  •  
    Manuela , Pasching, Austria

Top prodavci

Trenutno postoji 22 proizvoda.

Prikazuju se 1-12 od 22 stavki
Seme Madjarske paprike Syn. Cecei  - 4

Seme Madjarske paprike Syn....

Cena 1,75 € SKU: P 27
,
5/ 5
<h2><strong>Seme Madjarske paprike Syn. Cecei</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 Semena.</strong></span></h2> <p>Srednje bujna sorta paprike, visine 40-45 cm. Plodovi su svetlo žuti, slatki, blago brazdasti i viseći. Preporučuje se za njivsku i za proizvodnju u zaštićenom prostoru. Koristi se za svežu upotrebu, punjenje i preradu. Otporna je na duvanski virus. </p> <p><strong>U Mađarskoj se ova sorta koristi za punjene paprike, i jedna je od omiljenih sorti za ovu vrstu upotrebe u kuhinji.</strong></p>
P 27 (20 S)
Seme Madjarske paprike Syn. Cecei  - 4

Sorta iz Mađarske
Madjarski paradajz seme Mano

Madjarski paradajz seme Mano

Cena 1,55 € SKU: VT 137
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Madjarski paradajz seme Mano</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Mano paradajz je veoma rana mađarska sorta paradajza koja se brzo razvija, patuljastog rasta. Njegove sferni plodovi teže u proseku 50-60 g, jarko su crvene boje, vrlo sočni i mogu se dugo lagerovati.</p> <p>Mano paradajz je odlična sorta za uzgoj na otvorenim poljima i u saksiji.</p> <p>Odličan domaći baštenski paradajz za svežu potrošnju.</p> </body> </html>
VT 137 (10 S)
Madjarski paradajz seme Mano

Sorta iz Mađarske
Seme Chili papricice SWEET BANANA

Seme Chili papricice SWEET...

Cena 1,95 € SKU: C 92
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <div id="idTab1" class="rte"> <h2><strong><em><span style="text-decoration: underline;">Seme Chili papricice SWEET BANANA</span></em></strong></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h3> <p>Sweet banana je veoma produktivna sorta koja daje debele plodove duzine 15 cm I sirine 4 cm.</p> <p>Ova sorta tokom zrenja menja boju iz zelene u zutu i na kraju crvenu, medjutim bere se vec kada dobije zutu boju. Idealna sorta za grilovanje, kuvanje, i friska za salate i salse...</p> <p>Ova sorta je  VISEGODISNJA ako je ostavite da prezimi, recimo u toplom podrumu.</p> <p> </p> <p>Visina biljaka 45 do 60 cm</p> <p>Ljutina 0</p> </div> </body> </html>
C 92
Seme Chili papricice SWEET BANANA
Spanac Seme - Matador

Spanac Seme - Matador

Cena 1,65 € SKU: VE 26 (2g)
,
5/ 5
<h2><strong>Spanac Seme - Matador</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 2g (160) Semena.</strong></span></h2> <div>Matador je dobro poznata univerzalna sorta spanaca. Prilagodljiva razlicitim uslovima gajenja.</div> <div>Spanac je veoma rasirena kultura u svim zemljama umerenog pojasa. Gaji se u svim nasim krajevima, uglavnom za gradske pijace, a u novije vreme i za konzervnu industriju. Posebni prehrambeni značaj ove kulture je u tome što uspeva u vreme kada drugog povrća ima malo.</div> <div>Za ishranu se upotrebljava mlado lišće čija se hranljiva vrednost visoko ceni. Ono sadrži značajne količine lako svarljivih belančevina, vitamina i mineralnih soli, naročito gvoždja, fosfora i kalcijuma. Morfološke i fiziološke osobine. Spanać je jednogodišnja dvodoma biljka iz porodice Pepeljuga (Chenopodiaceae). Najpre obrazuje lisnu rozetu iz koje zatim izrasta Cvetonosno stablo. Spanać ima vrlo kratku vegetaciju. Rane sorte formiraju lisnu rozetu 30-35 dana posle Nicanja, a kasne posle 45 dana. Spanać je biljka svežeg podneblja. Optimalna temperatura porasta mu je 12 – 14 stepeni C; intenzivno raste i u toku toplih zimskih dana. Veoma je otporan prema mrazu i dobro izdrži naše zime. U južnim krajevima vegetira gotovo u toku cele zime. Za spanać je najpovoljnija umerena vlažnost zemljišta i vazduha. Visoka temperatura i suša pogoršavaju kvalitet lista i ubrzavaju prorastanje cvetonosnog stabla. Spanać je biljka dugog dana. Ova biljka dobro uspeva samo na plodnim i dobro nadjubremim zemljištima. Od sorata kod nas najpoznate su: Matador i viroflej, a u manjoj meri i druge sorte.&nbsp;</div> <div>Kod nas se spanać uglavnom gaji kao zimski usev, koji se seje krajem avgusta, useptembru ili kasno ujesen (predzimska setva). Sa manje uspeha, spanać se može odgajiti i setvom u rano proleće. Zemljište za spanać treba obraditi neposredno posle žetve prethodnog useva. Ukoliko prethodna kultura nije djubrena stajnjakom, dobro je pod spanaćom zaorati 30-40 t/ha ovog djubriva. Pre setve treba rasturiti 30-40 kg/ha N, 50-60 kg/ha P2O5 i 60 kg/ha K2O. Ako stajnjakom nije djubreno, norme mineralnih djubriva, naročito azota, treba da su znatno veće. Spanać se seje na medjurednom razmaku od 20-30 cm i na 3-4 cm dubine. Treba posejati 20-25 kg. semena po hektaru. Parcelu posle setve treba povaljati. Berba spanaća počinje kad biljke obrazuju 5-6 dobro razvijenih listova i traje dok ne poteraju u seme. Usev iz predzimske setve obično prispeva u martu i aprilu, a iz prolećne detve u aprilu i maju. Spanać se bere ručno, čupanjem ili odsecanjem biljaka do zemlje. Velike površine se žanju kombajnima ili kosačicama. Usev iz jesenje setve daje prinos 15-20 t/ha,a iz prolećne 9-10 t/ha.</div> <div>Biljka: bujna, polu-uspravne rozete, krupnih, ovalnih, lako naboranih listova, lisne drške srednje dužine, tamno zelene boje listova</div> <div>Sazrevanje: srednje rana sorta</div> <div>Namena: za industrijsku preradu - smrzavanjem i svežu potrošnju</div> <div>Napomena: dobro podnosi niske temperature, pogodan za jesenju i prolećnu setvu</div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mart - Maj</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>&nbsp;1-2 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>&nbsp;&nbsp;Min. 18°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>&nbsp;</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena.&nbsp;</em><em>All Rights Reserved.</em><em></em></span></p> <div><span><em>&nbsp;</em></span></div> </td> </tr> </tbody> </table><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VE 26 (2g)
Spanac Seme - Matador

Sorta iz Mađarske
Seme mađarske šećerne repe...

Seme mađarske šećerne repe...

Cena 2,25 € SKU: VE 163 (1g)
,
5/ 5
<h2><strong>Seme mađarske šećerne repe Horpacsi</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od&nbsp;</strong></span><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>500 (1g) </strong></span><span style="color: #ff0000;"><strong>semena.</strong></span></h2> <p>Zbog slatkog ukusa u kišnim pejzažima Mađarske, uzgaja se ne samo za stočnu hranu, već i za ishranu kod ljudi. Kiseli se kao i kiseli kupus kod nas. Njen koren je ravan, okruglast, apikalni deo je ljubičaste boje.</p> <p>Sećerna repa Horpacsi nije osjetljiva na mraz, i raste i tokom jeseni, možete je vaditi iz zemlje u kasnu jesen.</p> <p>Dubina setve: 2-3 cm. <br>Optimalna temperatura za klijanje: 10-15 ° C.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VE 163 (1g)
Seme mađarske šećerne repe Horpacsi
Seme palme Slonovo stopalo...

Seme palme Slonovo stopalo...

Cena 1,95 € SKU: PS 15
,
5/ 5
<h2><strong>Seme palme Slonovo stopalo (Beaucarnea recurvata)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 2 semena.</strong></span></h2> <p>Nolina ili Beaucarnea recurvata je biljka iz porodice Asparagaceae. Dolazi iz Meksike i Gvatemale, gde su pronađeni primerci stari i preko 350 godina. Dok se u drugim krajevima planete gaji u sobnim uslovima.<br><br>Iako zbog izgleda mnogi misle da pripada palmama, Nolina je, zapravo, sukulent koji veoma sporo raste. Tek nakon više godina izrasta u stablo. Pa ne čudi što njeni veći primerci dostižu visoku prodajnu cenu.<br><br>Nolina je rado viđeno sobno cveće na našim prostorima. Zbog obilja zelenila neretko je srećemo uz druge biljke za radni prostor.<br><br>Koji su idealni uslovi za njeno gajenje otkriva vam cvećara Zemun, Jelena.<br><br>Donosi savršeni spoj prefinjene elegancije i razigrane egzotike<br>Nolina je biljka karakterističnog izgleda. Stablo je naborano sa proširenjem u donjem delu, tako da podseća na slonovu nogu. Pa odatle i popularno ime „slonovo stopalo“. Mlade biljke imaju samo jedno stablo sa lisnom rozetom na vrhu. Kako biljka stari obrazuje se nekoliko grana.<br><br>U prirodnom staništu Nolina može da dostigne visinu i do 5 m, dok u zatvorenom prostoru retko prelazi 1,5 m. Da bi stablo došlo do izražaja stručnjaci savetuju da se biljka zasadi u široku, a plitku saksiju.<br><br>U Engleskoj je nazivaju „ponytail palm“, zbog prepoznatljive krošnje. Naime, Nolina ima elegantne, uzane listove tamnozelene boje. Karakteriše ih trakasti savijeni izgled, koji asocira na minijaturnu palmu.<br><br>Za mnoge Noline je najlepše saksijsko cveće, jer je krase nežni beli cvetovi. Javljaju se samo na starijim primercima i u optimalnim uslovima. Pa je potrebno dosta truda za njihov rast.<br><br>Nolina voli toplotu<br>S obzrirom da u prirodi raste u pustinjskim krajevima, Nolina kao saksijsko cveće za vaš dom traži toplo i sunčano mesto. Ipak, u vrelim letnjim danima treba je zaštiti od direktnih sunčevih zraka.<br><br>Nolina, kao i drugi sukulenti zadržava vodu u stablu, pa nije potrebno često zalivanje. Tokom leta dovoljno je jednom nedeljno, dok zimi ređe – jednom u 2 nedelje. Pri čemu je veoma važno da se zalivanje vrši vodom odstajalom na sobnoj temperaturi i tek kada zemlja u saksiji bude suva. Takođe, morate voditi računa da u podmetaču ne ostaje voda.<br><br>Upravo je to razlog preterane vlage koja dovodi do oštećenja. Prvi znak da je biljka previše zalivana jeste mekani deo stabla i požuteli listovi. Ukoliko se ovo i vašoj Nolini dogodi presadite je u suvu zemlju i odsecite je sve dok ne dođete do zdravog, tvrdog debla. Osveženu biljku zalijte voćarskim sokom. Vrlo brzo nakon tretmana počeće da rastu novi listovi.<br><br>Nolina je veoma otporna biljka. Zimi možete je držati i u zagrejanim prostorijama, ali i na hladnijem mestu, do 10 stepeni Celzijusovih.<br><br>Da bi pokazala svu svoju lepotu stari listovi se posle izvesnog perioda otklanjaju. Otkidaju se tako što se zavrnu za 260 stepeni i povuku prema dole.<br><br>Spada u feng šui cveće<br>Prema drevnoj filozofiji Nolina je element vode. Njena energija je dinamična, fleksibilna. Pa da bi uspevala preporučuje se držanje na severnoj, zapadnoj i severo-zapadnoj strani. Nikako joj ne odgovara jug, jer tu vlada element vatre.<br><br>Kako sporo raste presađivanje se vrši svake druge godine, tj. tek kada korenje počne da izlazi iz saksije. Poželjno je da saksija bude keramička, a ne plastična zbog bolje drenaže zemlje. Dok je idealna kombinacija zemlje dva dela peska, dva dela ilovače i jedan deo treseta.<br><br>Prihranjivanje se obavlja na tri nedelje i to samo od maja do septembra.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
PS 15 (2 S)
Seme palme Slonovo stopalo (Beaucarnea recurvata)

Sorta iz Mađarske
Seme Madjarske ljute...

Seme Madjarske ljute...

Cena 1,55 € SKU: C 26 K
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Seme Madjarske ljute papricice Kalocsa</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Odlicna i veoma cenjena stara Madjarska sorta ljute paprike. Ljute čili papričice sa visećim plodom, kratke stabljike, srednje zeleno lišće. Biljka visoka 35-40 cm, biljka sa zatvorenim lišćem u obliku kišobrana. Plod je prečnika 2-3 cm, sferično spljošten. Ima glatku površinu i ovalni presek.</p> <p>Plodovi su tamno crvene boje kada su zreli, prosečne težine od 4-7 g. Sadržaj suve materije u zrelom stanju 22-24%, sadržaj zrele boje u zidu ploda 160-200 ASTA.</p> <p>Sadržaj kapsaicina u plodu je 1000-1100 mg / kg (16000-17500 Scoville jedinica).</p> <p>Preporuka: Dobra tolerancija na virusne bolesti. Brzo zrenje. <br />Plodovi su tvrdi i odlični za dugo čuvanje.</p> </body> </html>
C 26 K
Seme Madjarske ljute papricice Kalocsa
Plumeria (Frangipani) Seme "Mango"

Plumeria (Frangipani) Seme...

Cena 2,95 € SKU: F 8 M
,
5/ 5
<h2><span style="font-size:14pt;font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><strong>Plumeria (Frangipani) Seme "Mango"</strong></span></h2> <h3><span style="font-size:14pt;font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><strong><span style="color:#ff0000;">Cena je za pakovanje od 4 Semena.</span></strong></span></h3> <div><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Plumeria-egzoticna vrsta pripada porodici oleandera,dosta brzo raste,nisu potrebni nikakvi posebni uslovi za čuvanje.Veličina cvetova zavisi od vrste(ima ih ukupno 8)od 2 cm-a(mini plumerije)do čak 10-cm-a(rubra)Cveta neprekidno 3 mes. (ima naravno i vrsti poput pudice i obtuse koje cvetaju preko cele god.čak i tokom zime) Imaju veoma lep miris koji je najjači preko noći,u rangu je sa Jasminom.Visina koju dostižu zavisi od vrste i može biti od 1m-6m.Može se čuvati kao žbun ili drvo,žbun se formira orezivanjem a svaka reznica se vrlo lako ožiljava.Većina plumerija je listopadna osim pudice i obtuse koje su zimzelene,oblik listova je različit kod svih vrsta.Nešto što je karakteristično za sve plumerije je da se vrlo lako oprašuju pa ukoliko je nekoliko vrsti-boja blizu,najverovatnije će se iz semena koja proizvedu te biljke izroditi nove vrste :) zato se varijeteti stalno umnožavaju a trenutno ih ima preko 400 </span></div> <div><span style="font-family:helvetica;">Semenku potopiti 2h u vodi pa zasaditi u mix-u supstrata((treset,humus))i perlita.2/3 semenke se pobode u zemlji dok pero ostaje iznad zemlje.Dobro nakvasiti i prekriti najlonom(najlon sklanjati svakoga dana na par sati pa vratiti natrag)Čuvati na svetlom i toplom mestu.Min temperatura za klijanje 22°C.Semenka isklija za 2-3 nedelje.Ukoliko omotač ne otpadne sa biljke uklonite ga sami.Biljke bi trebalo povremeno zaštititi fungicidom.Biljku zalivati tek kada se zemlja prosuši-ne podnosi višak vlage.Tokom leta može biti vani dok se tokom zime čuva u svetloj i toploj prostoriji.Prehranjivati 1 nedeljno.Nakon 3.god prehranjivati fosforom.</span></div>
F 8 M
Plumeria (Frangipani) Seme "Mango"

Najprodavaniji proizvod
Talasasta Palma Seme - Ruffled  fan Palm  (Licuala  grandis) 3.8 - 1

Talasasta Palma Seme -...

Cena 4,80 € SKU: PS 12
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h3><span style="font-size: 14pt;"><strong>Talasasta Palma Seme - Ruffled  fan Palm  (Licuala  grandis)</strong></span></h3> <h3><span style="color: #f20d0d; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 Semena.</strong></span></h3> <p>Talasasta palma je mozda jedna od najinteresantnijih i najelegantnijih palmi koje postoje. Listovi ove palme su sjajni, lepezasto naborani i deluju fantasticno kao i crveni plod koji radja u vidu padajuceg velikog grozda. Ova zimzelena palma nastanjena je u vlaznim i mokrim sumama republike Vanuatu i Solomonskim ostrvima istocno od Australije. To je manja palma koja je pogodna za peskovito zemljiste i tropsko okruzenje kao i za dvorisno uredjenje.</p> <p><span>Na vrhu tankog, vlaknom prekrivenog stabla, raste od dvanaest do dvadeset predivnih listova. Svaki list je postojano zelene boje, veoma sjajan i kruznog oblika, ravnomerno naboran. Stabljika lista je dugacka i ima ostre i zakrivljene zube u pocetnom delu. Vecina listova stoji uspravno dok najveci, prvi list ima elegantan luk savijanja. Pocetkom ili sredinom leta na palmi se pojavljuju manji skupovi zuckasto belih cvetova koji se do jeseni razviju u predivne crvene grozdove malih okruglih plodova.</span></p> <p><span>Talasasta palma, dok je biljka mlada, zahteva da raste u senci ili delimicnoj hladovini dok starija biljka palme moze da izdrzi sunce ako su uslovi dovoljno vlazni i ako jacina sunca nije previse jaka. Iako je poznato da postoje palme koje su prezivele na – 1.5 ºC , preporucljivo je da se ova vrsta palme ne sadi u regionima gde temperatura moze da padne ispod 3 ºC . Za zdravu biljku idealno je da je zemljiste na kom raste rastresito, plodno i ravnomerno vlazno. Idealna je peskovita povrsina sa mnogo humusa. Efektan pejzas postize se sadnjom palme u senci dugog velikog drveta ili neke gradjevine, kako bi se izgled uskladio sa potrebama ove biljke. U zatvorenom ce predstavljati veoma lep ukrasni uzorak i opstajati sve dok dobija laganu svetlost i toplinu i dok vlaznost zemljista ostaje konstantna. Palma je podlozna laganom i cestom rasejavanju, oplodnji.</span></p> <p><span>Stablo palme raste do tri  metra u visinu, precnika od 5 - 6 cm. Listovi su kruznog oblika, ravnomerno naborani , oko 22 inca u precniku blago zaseceni na krejevima.</span></p> <p><a href="https://www.youtube.com/watch?v=Hx6WBaQ1h5M" target="_blank" class="btn btn-default" rel="noreferrer noopener">Talasasta Palma</a></p> <p><strong><span>Naučno ime</span></strong><span>: Licuala grandis</span></p> <p><strong><span>Druga imena</span></strong><span>: Ruffled Fan Palm poznata je i kao Vanuatu Fan Palm, Palas Palm i Ruffled Lantan Palm.</span></p> <p><strong><span>Porodica</span></strong><span>: Arecaceae</span></p> <p><strong><span>Poreklo: </span></strong><span>Porekolm je sa ostrva Vanuatu, na obali Australije.</span></p> <p><strong><span>Izgled</span></strong><span>: jednostruku vitko stablo, precnika 4-6 cm koji se godina razvija do ove dimenzije. Talasasta palma je poznata po svojim listovima koji podsecaju na lepezu sa ravnomernim i upecatljivim naborima koji je isticu u bilo kom okruzenju. Listovi su joj sjanjni, jarko zelene boje, cilindricnog oblika po cemu je i dobila ime Ruffled Fan Palm (ruffled eng. Oblik ogrlice), u precniku su oko 22 inca sa nazubljenim krajevima.</span></p> <p><strong><span>Cvet/Plod</span></strong><span>: Cvetovi palme se pojavljuju na listu. Reproduktivni organi, muski i zenski, se nalaze na istom cvetu sto cini ovu palmu biseksualnom. Talasasta palma proizvodi plod koji je u pocetku mramorno zelene boje koji pri potpunom sazrevanju prelazi u crvenu. Plodovi su okrugli, grupisani u groz i sadrze jedno seme u sebi.</span></p> <p><strong><span>Brzina rasta</span></strong><span>: Spora. Talasasta palma je atraktivna spororastuca biljka koja dostize visinu od 1.5 m do 3 m,  ali obicno ne postaje visa od 2 metra dok u sirinu ide od 1,5 – 3 metra.</span></p> <p><strong><span>Spoljasnja/Unutrasnja upotreba</span></strong><span>: Uspeva u oba slucaja.</span></p> <p><strong><span>Tolerancija na hladnocu</span></strong><span>: Moze da tolerise hladnocu do – 1,1 ºC kada je biljka dovoljno stara. Odlicna je za rast u USDA zonama od zobe 10( - 1,1 ºC do 2 ºC ) do zone 11(preko 4,5 ºC).</span></p> <p><strong><span>Potrebe svetlosti</span></strong><span>: Delimicna senka. Najbolje se razvija u delimicnom hladu i ne sme biti izlozena punoj suncevoj svetlosti.</span></p> <p><strong><span>Potrebe za vodom</span></strong><span>: Visoka. Potrebna joj je velika kolicina vode.</span></p> <p><strong><span>Odrzavanje</span></strong><span>: Lako. Obavezno je zastititi od jakog vetra kako ne bi doslo do ostecenja listova. Da bi se sprecio nedostatak u ishrani pozeljno je koristiti djubrivo u toku razvoja namenjeno za ovakvu vrstu biljke.</span></p> <p><strong><span>Vegetativno razmnožavanje</span></strong><span>: Razmnozava se uz pomoc semena. Potrebno je do 12 meseci da seme nikne.</span></p> </body> </html>
PS 12
Talasasta Palma Seme - Ruffled  fan Palm  (Licuala  grandis) 3.8 - 1
Bourbon Vanila Seme (Vanilla planifolia)

Bourbon Vanila Seme...

Cena 3,50 € SKU: MHS 104
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Bourbon Vanila Seme (Vanilla planifolia)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #f60404; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od <span>50 ili 100</span> semena.</strong></span></h2> <p><span>Vanilla planifolia vrsta je roda Vanilla iz porodice orhideja (Orchidaceae). Vodi poreklo iz Meksika i iz tropskih delova Centralne Amerike i jedna je od osnovnih komercijalnih vrsta za proizvodnju vanile kao začina (zbog visokog sadržaja vanilina u plodovima). Naučna binomenklatura kod ove vrste prvi put je određena 1808. godine od strane britanskog botaničara Henrija Čarlsa Endrjuza. Poznata je i kao ravnolista vanila i zapadnoindijska vanila.</span></p> <p><span>Prvi koji su koristili vanilu u ishrani bili su meksički Totonaci, a Evropljani se po prvi put susreću sa ovom biljkom nakon osvajanja Ernana Korteza, početkom XVI veka.</span></p> <p><span>Zapadnoindijska vanila je vrežasta epifitna vrsta iz porodice Vanile. Vodi poreklo iz tropskih i vlažnih područja Centralne Amerike, Kariba i krajnjeg severoistoka Južne Amerike. Danas se najviše kultiviše na zapadu Meksika, u području Verakruza, i na Madagaskaru.</span></p> <p><span>Stablo ove vrste je zeleno i iz njega direktno izbijaju duguljasti, glatki i mesnati listovi. Biljka cveta tokom proleća i početkom leta. Cvetovi se formiraju u vidu grozdova, svaki zaseban cvet ima prečnik od oko 5−6 cm, i zelenkasto-žute su boje. Vrsta je samooplodna, a oprašivanje se vrši prenosom polena na tučak. Cvetovi su otvoreni svega jedan dan u svom životnom veku, i u tom periodu neophodno je izvršiti oprašivanje ukoliko se žele plodovi. U prirodi oprašivanje se vrši pomoću kolibrija koji se hrane cvetnim nektarom, i jedne vrste pčela, a prirodnim putem opraši se tek jedan od sto cvetova. U uslovima plantaškog uzgoja ove vrste oprašivanje se vrši veštačkim putem. Svaki cvet koji ne bude oprašen se suši i opada sa biljke.</span></p> <p><span>Plodovi se razvijaju isključivo na odraslim biljkama koje su u proseku duže od 3 metra. Plod je mahunarka (odnosno čahura) dužine između 15 i 23 cm, koja sazreva nekih 5 meseci nakon cvetanja. Zeleni plod fizionomski je dosta sličan manjim bananama. Nakon berbe plodovi se fermentišu i suše, a što je proces fermentacije duži to je koncentracija eteričnih ulja u plodu veća. Iz plodova vanile dobija se začinska vanila.</span></p> <p><strong><span>Razmnožava se iz semena ili putem reznica.</span></strong></p> <p><strong><span>Hemijski sastav ploda</span></strong></p> <p><span>Najvažnija hemijska jedinjenja koja se ekstrakuju iz plodova su vanilin (4-hidroksi-3-metoksibenzaldehid, sadržaj u zrelom suvom plodu je oko 2 %), vanilinska kiselina, 4-hidroksibenzaldehid i 4-hidroksibenzojeva kiselina.</span></p> <p><span>Vanila je začin, koji predstavlja fermentisane plodove različitih vrsta biljaka orhideja iz roda Vanilla. Ime potiče od francuske reči vanille od španske reči vainilla (mala mahuna).</span></p> <p><span>Rod vanila se sastoji od oko 110 vrsta, od kojih 15 daje aromatične plodove,[1]. Najznačajnija vrsta je Začinska vanila (Vanilla planifolia). Začinska vanila potiče iz Meksika i Srednje Amerike. Danas se najviše gaji na Madagaskaru, Reinionu (koje se ranije zvalo Ostrvo Burbona) i drugim ostrvima u Indijskom okeanu.</span></p> <p><span>Pored začinske vanile, komercijalno se koriste još tahiti vanila (Vanilla tahitensis) i gvadelupe vanila (Vanilla pompona). Tahiti vanila uspeva na južnom Pacifiku. Ona je blizak rod začinskoj vanili,[1] ali se od nje razlikuje po aromi. Tahiti vanila sadrži manje vanilina, ali veću koncetraciju drugih aromatičnih sastojaka. Gvadelupe vanila potiče iz Srednje i Južne Amerike. Danas se komercijalno uzgaja na Karibima. Njene aromatske osobine su slične tahiti vanili, pa se obe vrste koriste u proizvonji parfema.</span></p> <p><span>U drevnom Meksiku vanila je bila poznata pod imenom „kakišanatl“ (cacixanatl, astečki: duboki cvet). U hronici astečkog vođe Ickoatla zabeleženo je da su pokoreni Totonaci deo svog danka davali u vanili. Totonaci su dugo bili jedini narod koji su umeli da eksploatišu biljku vanile. Po njihovoj legendi o nastanku vanile, ona se pojavila kao biljka izrasla iz tela ubijene princeze. Region Verakruz uz obalu Meksičkog zaliva važi kao zavičaj vanile.</span></p> <p><span>Vanila je obično korišćena u kombinaciji sa kakaom, pri čemu je blažavala njegovu gorčinu. Potoji svedočanstvo da je Montezuma II dnevno pio oko pedesetak čaša koktela kakaa i vanile. Prvi Evropljanin počašćen ovom pićem verovatno je bio Ernan Kortez.</span></p> <p><span>U narednim decenijama upotreba vanile se proširila u Španiju i ostatak Evrope. To je bila poslastica bogatih i španski državni monopol. Postojala je zabrana da se ova biljka iznosi iz Meksika, a za taj prekršaj je predviđena smrtna kazna.</span></p> <p><span>Tek posle nezavisnosti Meksika (1810) prvi primerci biljke vanile stigli su u botaničke bašte u Parizu i Antverpenu. Holanđanima je 1819. uspelo da ovu biljku kultivišu u svojoj koloniji Javi. Francuzi su ovu biljku doneli na ostrvo Reinion 1822. Ostrvo se tada zvalo Burbon, odakle potiče naziv burbon vanila. Oplodnja cvetova je morala da bude veštačka, jer ovde nije postojala vrsta pčela koja je u Meksiku vršila prenos polena.</span></p> <p>Prirodna vanila je bila skupa. Industrijski način proizvodnje vanilina iz smole četinara otkriven je u Nemačkoj 1874.</p> <p><span>Od početka 20. veka centar proizvodnje burbon vanile se preselio sa Reiniona na severoistok Madagaskara. Danas su Madagaskar i Filipini glavni proizvođači vanile.</span></p> <p><strong><span>Hemijski sastav</span></strong></p> <p><span>Iako u ekstraktu vanile postoje mnoge supstance, glavni sastojak odgovoran za karakterističan miris i aromu je vanilin (4-hidroksi-3-metoksibenzaldehid). Druga važna supstanca je piperonal. Piperonal je važan sastojak mirisa vanile. Vanilin je prvi put izdvojen iz vanile 1858.[2] Otkriće načina izdvajanja vanilina iz smole četinara 1874. izazvalo je krizu u proizvodnji prirodne vanile.</span></p> </body> </html>
MHS 104
Bourbon Vanila Seme (Vanilla planifolia)

Sorta iz Perua
"Kculli" Maiz Morado - Peruanski Ljubicasti Kukuruz Seme Seeds Gallery - 6

"Kculli" Maiz Morado -...

Cena 2,25 € SKU: VE 72
,
5/ 5
<h2><strong>"Kculli" Maiz Morado - Peruanski Ljubicasti Kukuruz Seme</strong> <strong>(Zea mays amylaceaa)</strong></h2> <h2><span style="color: #f80101;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 4,5g (10), 9g (20) semena.</strong></span></h2> <p><span>Maíz morado - Ljubičasti kukuruz Je sorta kukuruza (Zea mays) koja uspeva na obroncima planine Anda, pretežno na teritoriji Perua, Bolivije i Argentine&nbsp; kao i u peruanskom priobalnom pojasu. U širokoj je upotrebi od perioda pre civilizacije Inka, a predstavljale su ga razne kulture od kojih je najznačajnija narod Mochica u čijim ćupovima je i pronađen najstariji trag ove posebne namirnice.</span></p> <p><span>Peru broji preko 50 sorti kukuruza, a svaki Region nosi svoje specifičnosti. Imah ih u više boja: beli, žuti, crveni, roza, ljubičasti, braon, plavi, sivi i sve varijacije dvo i višebojnih klipova.</span></p> <p><span>Ljubičasta je osnovni sastojak najrasprostanjenijeg osvežavajućeg pića Chicha morada kao i omiljene poslastice Mazamorra morada. Tradicionalno se koristi kod pripreme raznih jela, napitaka, koktela, deserta, peciva i dr.</span></p> <p><span>Postoji više varijeteta ljubičastog kukuruza koje se danas uzgajaju na teritoriji Perua. Nastale su iz osnovne linije nasleđa zvane "Kculli", a to su: Morado Canteño, Morado Mejorado, Morado Caraz, Arequipeño, Cusco Morado i Negro de Junín. Uzgoj ove culture je podignut sa lokalnog nivoa 2003. godine, kada je Japan kao prva zemlja pokazao interes za otkupom ove Super namirnice. Od tada, uz godišnji rast proizvodnje u proseku od 20 %, danas je jedan od osnovnih izvoznih aduta Perua i njegov uzgoj prvenstveno je zastupljen u Regionima Lima, Arequipa i Cajamarca.</span></p> <p><span>Jedan je od najvrednijih nasleđa čovečanstva i najbogatijih izvora antocijanina, fenola i drugih fitonutrienata koji štite organizam od slobodnih radikala. Antocijanini&nbsp; koji se nalaze u zrnu kao i u klipu ljubičastog kukuruza su tipa ciadinin-3-glukozidom koji je izrazito tamne, praktično crne boje. Otuda prelepa tamno ljubičasta boja, ovom, u svetu vrlo popularnom SuperFood-u.</span></p> <p><span>Antocijanini su pigment rastvoriv u vodi, tip složenog flavonoida plave, ljubičaste, crvene ili crne boje, a najtamnije vrste voća kao što su akai beri, borovnica ili kupina su nosioci najvećeg broja bodova na ORAC skali antioksidanata. Prednost Antocianina kao antioksidansa u odnosu na Vitamin C je u samom iskorišćenju. Naime, organizam će ga apsorbovati u potpunosti dok je kod vitamina C to slučaj sa samo 50mg po obroku!</span></p> <p><span>Ciadinin-3-glukozidom (Anthocyanidin C3G) iz ljubičastog kukuruza ima antiinflamatorna i antitumorna svojstva, štiti od arteroskleroze, raka debelog creva, snižava holesterol i stimuliše cirkulaciju. Podstiče regeneraciju tkiva i formiranje kolagena. Stimuliše lučenje enzima koji doprinose zdravom metabolizmu, a time pomaže kod dijabetesa i kod gubitka suvišnih kilograma.</span></p> <p><span>Ove činjenice proizilaze iz raznih studija i istraživanja prestižnih japanskih i američkih univerziteta.</span></p> <p><span>Slično istraživanjima baziranim na redovnoj konzumaciji crnog vina kod Francuza, kod Andskog naroda Quechua, retkost obolenja ateroskleroze, dijabetesa, holesterolemije i gojaznosti se objašnjava visokim unosom ljubičastog kukuruza. Naime, i u crnom vinu, glavni čuvar srca je taj famozni Antocijanin…</span></p> <p><span>Ljuska zrna peruanskog ljubičastog kukurza sadrži deset puta više Antocijanina od bilo koje druge materije biljnog porekla! To ga čini jednim od glavnih predstavnika Funkcionalne hrane, japanskog naprednog trenda ishrane koji je osvojio svet.</span></p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VE 72 (4.5g)
"Kculli" Maiz Morado - Peruanski Ljubicasti Kukuruz Seme Seeds Gallery - 6
Sladoled Cvece - Kalateja Seme (Calathea warscewiczii) 2.85 - 6

Sladoled Cvece - Kalateja...

Cena 2,85 € SKU: F 73
,
5/ 5
<h2><span style="font-size:14pt;"><strong>Sladoled Cvece - Kalateja Seme (Calathea warscewiczii)</strong></span></h2> <h2><span style="color:#ff0000;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p>Kalateja,latinski naziv (Calathea),pripada porodici Maranthaseae sa preko 150 vrsta ove biljke. Njeno ime na grckom znaci korpa, i tako opisuje list koji opisuje njen cvet. Originalno staniste je Latinska Amerika. Kalateja je visegodisnja zeljasta biljka sa elipsastim listovima raznih boja: belih, zelenih, boje lavande itd... Od ostalih kucnih biljaka posebna je po raznom obliku listova i sarama po listovima koje su takodje veoma razlicite od lista do lista. Stabljika moze biti dugacka ili kratka takodje zavisno od vrste Kalateje.</p> <p><strong>Nega kalateje</strong></p> <p>Ova biljka je relativno komplikovana za negovanje. Kalateja voli senovita mesta i ne sme biti izlozena direktnom suncu. Odgovara joj temperatura od 16-20 stepeni, a zimi ne sme biti ispod 16 stepeni. Kalateji treba toplo mesto sa dosta vlage. Zahteva i redovno presadjivanje. Ne podnosi oscilacije u temperaturi. Obezbedite joj vlaznost, zalivajte je mlakom vodom, a zimi je zalivajte umereno. Listove treba redovno orosavati odstajalom mlakom vodom. Drzite je sto dalje od radijatora ili sporeta. Posto je jako zahtevna , pocetnicima se ne preporucuje gajenje ove biljke.</p> <p><strong>Presadjivanje</strong></p> <p>Najbolje je kalateju saditi u humusnu i propusnu mesavinu. Napravite je prosto od listovace, treseta, mahovine i malo drvenog uglja. Kalateja najbolje uspeva u plitkim saksijama, a u slucaju da imate duplju na dnu stavite kamencice. Savetuje se presadjivanje jednom u godinu dana i najbolje je u leto. Kalateja trazi prskanje mlakom vodom svaki dan. Zalivanje treba da bude umereno , a korenova bala uvek mora biti vlazna. Kalateja trazi redovnu prihranu jednom u dve nedelje.</p>
F 73
Sladoled Cvece - Kalateja Seme (Calathea warscewiczii) 2.85 - 6