Seeds Gallery Com,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<div>
<h2><strong>Kakaovac - Kakao Seme (Theobroma cacao)</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 2 semena.</strong></span></h2>
<p><strong>Kao što vidite sa naših slika, naša sorta kakaa je veća od svih ostalih.</strong></p>
<p><b>Kakaovac</b> (Theobroma cacao) tropsko je drvo iz roda <i>Theobroma</i>, koje pripada porodici slezova (<i>Malvaceae</i>). Autohtona je vrsta tropskih kišnih šuma Centralne i Južne Amerike i jedna od najkomercionalnijih tropskih biljaka. Od njegovih plodova dobija se kakao, glavni sastojak kod pravljenja čokolade.</p>
<p>Binomijalnu nomenklaturu vrste odredio je Karl fon Line 1753. godine. Najsličnija vrsta kakaovcu je kupuasu (<i>Theobroma grandiflorum</i>) od koje se dobija купулате чоколада.</p>
<p>Ime vrste predstavlja kombinaciju imena roda <i>Theobroma</i> (od grčkih reči <i>θεός</i> i <i>βρῶμα</i> u značenju „hrana bogova”) i lokalnog imena za ovu biljku (<i>cacahuatl</i> na navatlu i <i>kakaw </i>na klasičnom majanskom jeziku).</p>
<h2><strong>Opis taksona</strong></h2>
<div>
<div class="thumb tleft">
<div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/80/K%C3%B6hler%27s_Medizinal-Pflanzen_in_naturgetreuen_Abbildungen_mit_kurz_erl%C3%A4uterndem_Texte_%28Plate_157_I%29_%288232806410%29.jpg/200px-K%C3%B6hler%27s_Medizinal-Pflanzen_in_naturgetreuen_Abbildungen_mit_kurz_erl%C3%A4uterndem_Texte_%28Plate_157_I%29_%288232806410%29.jpg" width="200" height="279" class="thumbimage" />
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify"></div>
List i cvet kakaovca − ilustracija iz knjige „Köhler’s Medizinal-Pflanzen” (1887)</div>
</div>
</div>
<p>Kakaovac je srednje visoko tropsko<span> </span>drvo<span> </span>koje može da naraste do visine od 12 m, iako su mu prosečne visine između 4 i 8 m. Kao divlja biljka raste u tropskim šumama<span> </span>Centralne<span> </span>i<span> </span>Južne Amerike.</p>
<p>Listovi<span> </span>kakaovca se razvijaju sa čvorova na granama i imaju spiralan raspored. Lisna ploča je izduženo-elipsasta, a sam list je kompaktan sa ravnim ivicama i perastom nervnom strukturom koju u proseku čini oko desetak parova lisnih nerava. Listovi su oštri i zimzeleni, dužine između 10 i 40 cm, i širine od 5 do 20 cm.</p>
<p>Cvetovi<span> </span>su jako sitni i izbijaju direktno iz stabla i iz većih grana u vidu snopića (ta pojava se naziva<span> </span>kauliflorija). Prosečan prečnih cveta je svega 1 do 2 centimetra, a cvetna čašica je u nijansama ružičaste i bele boje.</p>
<p>Formula cveta kakaovca je:<span> </span><span class="nowrap"><img alt="Male and female sign.svg" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3a/Male_and_female_sign.svg/12px-Male_and_female_sign.svg.png" width="12" height="16" /><span class="mwe-math-element"><span class="mwe-math-mathml-inline mwe-math-mathml-a11y">{displaystyle mathrm {ast ;Ca_{(5)};Co_{5};A_{5+5^{St}};G_{({underline {5}})}} }</span><img src="https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/829fe886cec9270b4a7a92422551724c8dfe77f7" class="mwe-math-fallback-image-inline" alt="{displaystyle mathrm {ast ;Ca_{(5)};Co_{5};A_{5+5^{St}};G_{({underline {5}})}} }" /></span></span><sup id="cite_ref-craene_1-0" class="reference"></sup><span> </span>Kakaovac je specifičan po tome što se oprašivanje cvetova vrši preko biljnih vaši iz roda<span> </span><i>Forcipomyia</i>.<sup id="cite_ref-2" class="reference"></sup></p>
<p>Plod je ovalan i krupan (ima oblik izdužene<span> </span>dinje) dužine od 15 do 30 cm, širine 8−10 cm i težine u proseku oko pola kilograma. Plod dozreva za branje nakon 4 meseca, a kada je zreo boja<span> </span>egzokarpa<span> </span>varira od žute do narandžaste. Unutar svakog ploda se nalazi između 20 i 60 krupnih semenki bubrežastog oblika raspoređenih u nekoliko redova i okruženih beličastom pulpom. Svaka semenka sadrži značajne količine biljnih masti (u proseku između 40 i 50 %) od kojih se dobija kakao maslac, a glavni hemijski sastojak je<span> </span>teobromin, organsko jedinjenje koje je po svom hemijskom sastavu dosta slično<span> </span>kofeinu. Osušene i mlevene semenke nazivaju se<span> </span>kakao prahom<span> </span>i jedan su od najvažnijih sastojaka u konditorskoj industriji (kod dobijanja<span> </span>čokolade). U nekim zemljama bela pulpa se koristi za pripremanje sokova, želea, a neretko se njenom fermentacijom dobija alkoholno piće sa ukusom kakaa.<sup id="cite_ref-3" class="reference">[3]</sup><sup id="cite_ref-4" class="reference">[4]</sup></p>
<ul class="gallery mw-gallery-traditional center">
<li>
<ul class="gallery mw-gallery-traditional center">
<li class="gallerybox">
<div>
<div class="thumb">
<div><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2e/CacaoChonita14.JPG/150px-CacaoChonita14.JPG" width="150" height="100" /></div>
</div>
<div class="gallerytext">
<p>Pržene semenke kakaa</p>
</div>
</div>
</li>
</ul>
</li>
</ul>
<span> </span>
<ul class="gallery mw-gallery-traditional center">
<li>
<ul class="gallery mw-gallery-traditional center">
<li class="gallerybox">
<div>
<div class="thumb">
<div><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/01/Cacao-pod-k4636-14.jpg/150px-Cacao-pod-k4636-14.jpg" width="150" height="100" /></div>
</div>
<div class="gallerytext">
<p>Presek ploda</p>
</div>
</div>
</li>
</ul>
</li>
</ul>
<span> </span>
<ul class="gallery mw-gallery-traditional center">
<li>
<ul class="gallery mw-gallery-traditional center">
<li class="gallerybox">
<div>
<div class="thumb">
<div><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/af/Theobroma_cacao2.jpg/150px-Theobroma_cacao2.jpg" width="150" height="113" /></div>
</div>
<div class="gallerytext">
<p>Cvetovi kakaovca</p>
</div>
</div>
</li>
</ul>
</li>
</ul>
<span> </span>
<ul class="gallery mw-gallery-traditional center">
<li class="gallerybox">
<div>
<div class="thumb">
<div><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Theobroma_cacao_-_flower2.JPG/150px-Theobroma_cacao_-_flower2.JPG" width="150" height="96" /></div>
</div>
<div class="gallerytext">
<p>Otvoren cvet u krupnom planu</p>
</div>
</div>
</li>
</ul>
<h2><span></span><span class="mw-headline">Kakao kroz istoriju</span></h2>
<div class="thumb tright">
<div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7e/Mayan_-_Lidded_Vessel_-_Walters_20092039_-_Side_A.jpg/200px-Mayan_-_Lidded_Vessel_-_Walters_20092039_-_Side_A.jpg" width="200" height="283" class="thumbimage" />
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify"></div>
Majanska posuda za kakao iz IV veka pre nove ere</div>
</div>
</div>
<div class="thumb tright">
<div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cb/Kakaw_%28Mayan_word%29.png/200px-Kakaw_%28Mayan_word%29.png" width="200" height="150" class="thumbimage" />
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify"></div>
Hijeroglif koji predstavlja kakao u drevnom<span> </span>majanskom<span> </span>jeziku</div>
</div>
</div>
<p>Prema nekim hipotezama kakaovac vodi poreklo iz vlažnih tropskih područja današnjeg jugoistočnog<span> </span>Meksika<span> </span>odakle se širio ka jugu do<span> </span>Amazonije. Prema drugim naučnim saznanjima proces širenja kakaovca tekao je u obrnutom smeru. Najnovije analize bazirane na<span> </span>DNK<span> </span>istraživanjima kao autohtono područje kakaovca navode tromeđu<span> </span>Brazila,<span> </span>Kolumbije<span> </span>i<span> </span>Perua, odakle se zahvaljujući ljudima širio u ostala tropska područja Panamerike.<sup id="cite_ref-5" class="reference">[5]</sup><sup id="cite_ref-6" class="reference">[6]</sup><sup id="cite_ref-Thomas_e47676_7-0" class="reference">[7]</sup><span> </span>Tokom poslednjeg ledenog doba pre oko 21.000 godina kada je životni prostor za ovu vrstu znatno redukovan, na pomenutom području su se održali uslovi za opstanak ove vrste i stvorio se njen prirodni<span> </span>refugijum.</p>
<p>Upotreba kakaa u ljudskoj ishrani stara je koliko i ljudska civilizacija na području<span> </span>Mezoamerike, a dokaz tome su brojni arheološki artefakti pronađeni na tom području, a koji datiraju na period između 1900. i 900. godine pre nove ere. Jedna od posuda pronađena na arheološkom lokalitetu na obalama zaliva<span> </span>Verakruz<span> </span>datira iz 1750. godine pre nove ere i vezuje se za<span> </span>olmečku<span> </span>civilizaciju, a na njoj je predstavljen način pripreme pića od kakaa.<sup id="cite_ref-aj200712_8-0" class="reference">[8]</sup><span> </span>Na pacifičkoj obali<span> </span>Čijapasa<span> </span>pronađeni su brojni arheološki dokazi koji upućuju na činjenicu da su i predolmečki narodi koristili kakao u ishrani (period od oko 1900. pre nove ere, civilizacija Mokaha).<sup id="cite_ref-aj200712_8-1" class="reference">[8]</sup><span> </span>Početna upotreba verovatno se odnosila na korištenje fermentisanih plodova i pravljenje određene vrste alkoholnog pića.<sup id="cite_ref-9" class="reference">[9]</sup></p>
<p>U drevnim tekstovima pronađeni su brojni recepti sa detaljnim uputstvima za upotrebu ove biljke u verske, medicinske i kulinarske svrhe. U brojnim receptima kakao se često kombinuje sa<span> </span>kukuruzom,<span> </span>paprikom,<span> </span>vanilom<span> </span>i<span> </span>medom, a samo piće je bilo dostupno isključivo pripadnicima elite. Direktni dokazi o upotrebi kakaa potiču zahvaljujući analizama organskih ostataka iz keramičkih posuda, a u kojima su pronađeni tragovi jedinjenja<span> </span>teobromina<span> </span>i<span> </span>kofeina. A kako je kakaovac jedina vrsta sa tog područja koja sadrži oba pomenuta<span> </span>alkaloida, nije bilo sumnje da su pronađene posude korištene za pripremanje i čuvanje plodova i napitaka od kakaa. Na jednoj od vaza pronađenih na lokalitetu Rio Azul na severoistoku<span> </span>Gvatemale<span> </span>dešifrovan je hijeroglifski zapis koji se odnosi upravo na ovu biljku. Neka istraživanja upućuju na to da su Asteci kakao mešali sa listovima duvana i pravili cigarete.</p>
<p>Veruje se da se napitak od fermentisanog kakao u<span> </span>pretkolumbovskom periodu<span> </span>Amerike koristio uglavnom tokom ritualnih ceremonija, što znači da je kakao bio jako cenjen i vredan proizvod. Postoje dokazi da se koristio i kao sredstvo plaćanja. Tako su Asteci svake godine od okolnih naroda dobijali danak od, između ostalog, 980 tovara semenki kakaa (navt.<i>xiquipil</i>), a svaki tovar je sadržavao po tačno 8.000 semenki.<sup id="cite_ref-10" class="reference">[10]</sup><span> </span>Za 80 do 100 kvaitetnih semenki kakaa mogao se kupiti nov ogrtač. Zanimljivo je da su se u Astečkom carstvu, vezano za kakao kao sredstvo plaćanja, pojavili i prvi falsifikatori koji su koji su zrna kakaa zamenjivali za slične plodove.<sup id="cite_ref-11" class="reference">[11]</sup></p>
<h3><span></span><span class="mw-headline">Kakao u mitologiji</span></h3>
<p>Drevne<span> </span>Maje<span> </span>su verovale da su planinski bogovi koji sljudima podarili kakao (na majanskom jeziku se izgovarao kao<span> </span><i>kakaw</i>) zajedno sa ostalim jestivim plodovima. Prema majanskoj mitologiji, nakon što je boginja majka Šmukane stvorila ljude od kukuruza, velika pernata zmija podarila je Majama kakao.<sup id="cite_ref-12" class="reference">[12]</sup><span> </span>U znak zahvalnosti bogovima Maje su svakog aprila organizovali ceremonije na kojima su prinosili žrtvene darove bogovima, posebno božanstvu Ek Čuah koje je bilo zaštitnik kakaa.</p>
<p>I<span> </span>Asteci<span> </span>su kakao smatrali „božijim darom” i verovali su da ga je ljudima lično podario bog<span> </span>Kecalkoatl, a zvali su ga<span> </span><i>kakahuatl</i><span> </span>ili „gorka voda”. Plodovi kakaa redovno su se prinosili kao žrtva bogovima, često pomešani sa ljudskom krvlju, a sveštenici su ukrašvali svoje uši kakaom. Alkoholno piće od kakaa u ritualne svrhe pili su samo muškarci, pošto se verovalo da je taj napitak otrovan za žene i decu.</p>
<h3><span></span><span class="mw-headline">Evropljani i kakao</span></h3>
<div class="thumb tright">
<div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/08/East_Indian_Immigrants_in_Cacao_Estate_Trinidad_1903-2.jpg/200px-East_Indian_Immigrants_in_Cacao_Estate_Trinidad_1903-2.jpg" width="200" height="121" class="thumbimage" />
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify"></div>
Radnici iz Indije na plantaži kakaa na<span> </span>Trinidadu<span> </span>1903.</div>
</div>
</div>
<p>Prvi Evropljani koji su došli u kontakt sa biljkom kakaovca bili su članovi četvrte ekspedicije<span> </span>Kristifora Kolumba<span> </span>koji su se<span> </span>1502. iskrcali na maleno ostrvo<span> </span>Gvanaha<span> </span>blizu obale današnjeg<span> </span>Hondurasa, gde su primetili „bademe čudnog oblika”. Do prvih stvarnih saznanja o kakau, odnosno o čokoladi, Evropljani su došli<span> </span>1519. godine kada je konkistadoru<span> </span>Ernanu Kortezu<span> </span>tokom njegovog susreta sa<span> </span>Montezumom II<span> </span>u<span> </span>Tenočtitlanu<span> </span>poslužen napitak koji se, u astečkom društvu smatrao dostojnim bogova. Kortez je tom prilikom zapazio kako su sluge sa strahopoštovanjem pripremale napitak koji se pio u ogromnim količinama. Evropljani su po povratku sa sobom zajedno sa ostalim biljkama poneli i semenke kakaa. Napitak od kakaa na španskom dvoru prvi put je pretstavljen<span> </span>1544. godine kada je jedan<span> </span>dominikanski<span> </span>sveštenih prilikom susreta sa kraljem<span> </span>Filipom II. Za kratko vreme čokolada se raširila po celoj zapadnoj Evropi, a nakon dodavanja šećera u čokoladni napitak postaje jednim od omiljenih osvežavajućih pića. Ubrzo su počele da niču i prve plantaže kakaovca. Francuzi podižu plantaže na<span> </span>Karibima, a Španci u svojim kolonijama u<span> </span>Venecueli<span> </span>i na<span> </span>Filipinima. Španska reč<span> </span><i>kakao</i><span> </span>zvanično ulazi u naučnu nomenklaturu nakon što je švedski prirodnjak<span> </span>Karl Line<span> </span>1753. godine objavio svoj taksonomski binomijalni sistem u kom je kakaovac označio imenom<span> </span><i>Theobroma cacao</i>.</p>
<p>Zanimljivo je da se tradicionalno piće pripremljeno od kakaa i kukuruza koje datira još iz pretkolumbovskog perioda, i danas pije na području Centralne Amerike gde je poznato kao<span> </span><i>tehate</i>.</p>
<h2><span></span><span class="mw-headline">Komercijalna proizvodnja</span></h2>
<table class="wikitable sortable jquery-tablesorter" align="right">
<thead>
<tr>
<th colspan="4">20 najvećih svetskih proizvođača kakaa<br /><small>(u tonama)</small></th>
</tr>
<tr>
<th class="headerSort" title="Sortiraj rastuće">№</th>
<th class="headerSort" title="Sortiraj rastuće">Država</th>
<th class="headerSort" title="Sortiraj rastuće">2010.<sup id="cite_ref-14" class="reference">[14]</sup></th>
<th class="headerSort" title="Sortiraj rastuće">2013.<sup id="cite_ref-15" class="reference">[15]</sup></th>
</tr>
</thead>
<tbody>
<tr>
<td>01.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fe/Flag_of_C%C3%B4te_d%27Ivoire.svg/23px-Flag_of_C%C3%B4te_d%27Ivoire.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Obala Slonovače</td>
<td>1.301.347</td>
<td>1.448.992</td>
</tr>
<tr>
<td>02.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/19/Flag_of_Ghana.svg/23px-Flag_of_Ghana.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Gana</td>
<td>632.037</td>
<td>835.446</td>
</tr>
<tr>
<td>03.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_Indonesia.svg/23px-Flag_of_Indonesia.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Indonezija</td>
<td>844.626</td>
<td>775.500</td>
</tr>
<tr>
<td>04.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Flag_of_Nigeria.svg/23px-Flag_of_Nigeria.svg.png" width="23" height="12" class="thumbborder" /> </span>Nigerija</td>
<td>399.200</td>
<td>367.000</td>
</tr>
<tr>
<td>05.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4f/Flag_of_Cameroon.svg/23px-Flag_of_Cameroon.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Kamerun</td>
<td>264.077</td>
<td>275.000</td>
</tr>
<tr>
<td>06.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/05/Flag_of_Brazil.svg/22px-Flag_of_Brazil.svg.png" width="22" height="15" class="thumbborder" /> </span>Brazil</td>
<td>235.389</td>
<td>256.186</td>
</tr>
<tr>
<td>07.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Flag_of_Ecuador.svg/23px-Flag_of_Ecuador.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Ekvador</td>
<td>132.100</td>
<td>128.446</td>
</tr>
<tr>
<td>08.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Flag_of_Mexico.svg/23px-Flag_of_Mexico.svg.png" width="23" height="13" class="thumbborder" /> </span>Meksiko</td>
<td>61.000</td>
<td>82.000</td>
</tr>
<tr>
<td>09.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cf/Flag_of_Peru.svg/23px-Flag_of_Peru.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Peru</td>
<td>46.613</td>
<td>71.175</td>
</tr>
<tr>
<td>10.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Flag_of_the_Dominican_Republic.svg/23px-Flag_of_the_Dominican_Republic.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Dominikanska Republika</td>
<td>58.334</td>
<td>68.021</td>
</tr>
<tr>
<td>11.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/21/Flag_of_Colombia.svg/23px-Flag_of_Colombia.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Kolumbija</td>
<td>39.534</td>
<td>46.739</td>
</tr>
<tr>
<td>12.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e3/Flag_of_Papua_New_Guinea.svg/20px-Flag_of_Papua_New_Guinea.svg.png" width="20" height="15" class="thumbborder" /> </span>Papua Nova Gvineja</td>
<td>39.400</td>
<td>41.200</td>
</tr>
<tr>
<td>13.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Flag_of_Venezuela.svg/23px-Flag_of_Venezuela.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Venecuela</td>
<td>20.955</td>
<td>31.236</td>
</tr>
<tr>
<td>14.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Flag_of_Uganda.svg/23px-Flag_of_Uganda.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Uganda</td>
<td>15.000</td>
<td>20.000</td>
</tr>
<tr>
<td>15.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/68/Flag_of_Togo.svg/23px-Flag_of_Togo.svg.png" width="23" height="14" class="thumbborder" /> </span>Togo</td>
<td>101.500</td>
<td>15.000</td>
</tr>
<tr>
<td>16.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/17/Flag_of_Sierra_Leone.svg/23px-Flag_of_Sierra_Leone.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Sijera Leone</td>
<td>19.700</td>
<td>14.850</td>
</tr>
<tr>
<td>17.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ec/Flag_of_Guatemala.svg/23px-Flag_of_Guatemala.svg.png" width="23" height="14" class="thumbborder" /> </span>Gvatemala</td>
<td>10.713</td>
<td>13.127</td>
</tr>
<tr>
<td>18.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/41/Flag_of_India.svg/23px-Flag_of_India.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Indija</td>
<td>12.900</td>
<td>13.000</td>
</tr>
<tr>
<td>19.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Flag_of_Haiti.svg/23px-Flag_of_Haiti.svg.png" width="23" height="14" class="thumbborder" /> </span>Haiti</td>
<td>10.379</td>
<td>10.000</td>
</tr>
<tr>
<td>20.</td>
<td><span class="flagicon"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Flag_of_Madagascar.svg/23px-Flag_of_Madagascar.svg.png" width="23" height="15" class="thumbborder" /> </span>Madagaskar</td>
<td>10.000</td>
<td>9.000</td>
</tr>
</tbody>
</table>
<table class="wikitable" align="right">
<tbody>
<tr>
<th colspan="2">Svetska produkcija<br />po godinama<br /><small>(u tonama)</small></th>
</tr>
<tr>
<td>1965.</td>
<td align="center">1.229.000</td>
</tr>
<tr>
<td>1970.</td>
<td align="center">1.543.000</td>
</tr>
<tr>
<td>1975.</td>
<td align="center">1.562.000</td>
</tr>
<tr>
<td>1980.</td>
<td align="center">1.671.000</td>
</tr>
<tr>
<td>1985.</td>
<td align="center">2.014.000</td>
</tr>
<tr>
<td>1990.</td>
<td align="center">2.532.000</td>
</tr>
<tr>
<td>1995.</td>
<td align="center">2.991.000</td>
</tr>
<tr>
<td>2000.</td>
<td align="center">3.372.000</td>
</tr>
<tr>
<td>2005.</td>
<td align="center">3.942.000</td>
</tr>
<tr>
<td>2006.</td>
<td align="center">4.310.000</td>
</tr>
<tr>
<td>2007.</td>
<td align="center">3.883.000</td>
</tr>
<tr>
<td>2008.</td>
<td align="center">4.228.000</td>
</tr>
<tr>
<td>2009.</td>
<td align="center">4.142.000</td>
</tr>
<tr>
<td>2010.</td>
<td align="center">4.231.000</td>
</tr>
</tbody>
</table>
<p>Kakaovac najbolje uspeva u tropskim područjima sa dosta vlage i bez direktnog izlaganja jakom suncu, u područjima između 20° severne i južne geografske širine. Iako su njegovo autohtono stanište tropi Centralne i Južne Amerike, nakon<span> </span>Velikih geografskih otkrića<span> </span>njegov areal proširio se na tropska područja i na ostalim kontinentima. Tako se danas gotovo 70 % svetske produkcije dobija na području supsaharske<span> </span>Afrike, a najveći svetski proizvođači na tom kontinentu su<span> </span>Obala Slonovače<span> </span>(sa trećinom ukupne svetske produkcije),<span> </span>Gana,<span> </span>Nigerija,<span> </span>Kamerun<span> </span>i<span> </span>Togo, odnosno područja uz obale<span> </span>Gvinejskog zaliva. Van Afrike najveći svetski proizvođači su<span> </span>Indonezija,<span> </span>Brazil,<span> </span>Ekvador,<span> </span>Meksiko<span> </span>i<span> </span>Peru.</p>
<p>Prema nekim statističkim podacima, pod kakaovcem je danas zasađeno područje površine oko 17.000.000 ari,<sup id="cite_ref-16" class="reference">[16]</sup><span> </span>a ukupna svetska produkcija je sa 1,5 miliona tona tokom<span> </span>1984. godine porasla na oko 4,3 miliona tona<span> </span>2010. godine. Kakao se danas uzgaja uglavnom na manjim plantažama i većina prinosa dolazi upravo sa manjih seoskih imanja.<sup id="cite_ref-17" class="reference">[17]</sup></p>
<p>Kultivisana biljka počinje da rađa nakon 4 ili 5 godina, a iako odrasla biljka godišnje proizvede oko 6.000 cvetova, prosek plodova po biljci je tek oko dvadesetak. A oko 40 zrelih plodova (1.200 semenki) je potrebno da bi se dobio jedan kilogram kakao maslaca. Svaka biljka redovno plodonosi u narednih 30 do 80 godina, a maksimalan rod daje nakon 12. godine. U proseku u plodu se nalazi oko pedesetak semenki, a prosečna težina ploda je oko pola kilograma. Berba se odvija dva puta godišnje, prvi put po okončanju kišne sezone, a drugi put pre nego što počne nova kišna sezona. Kvalitetnijim se smatraju plodovi koji se beru po okončanju kišne sezone. Ubrani plodovi se usitne mačetama i ostave se da stoje na suncu narednih desetak dana. U tom periodu šećer koji se nalazi u pulpi koja omotava semenke počinje da fermentira i dostiže temperature do 50 °С. Fermentacijom semenke gube gorčinu i dobijaju svoju preoznatljivu braon boju. Nakon sušenja semenke gube i do 50 % svoje prvobitne mase. Osušeni plodovi se dalje isporučuju ka proizvođačima, a najveći svetski uvoznici osušenog kakaa su<span> </span>Sjedinjene Države,<span> </span>Holandija<span> </span>i<span> </span>Ujedinjeno Kraljevstvo.</p>
<p>Kod industrijske proizvodnje najcenjenije su tri sorte kakaovca. Najskuplja je sorta<span> </span><i>Criollo<span> </span></i>koju su koristili još drevne<span> </span>Maje, a koja ima najintenzivniju aromu i najmanju gorčinu. Od ove vrste kakaa danas se proizvodi tek oko 10% svetske produkcije čokolade, i uglavnom su to luksuzne varijante ovog proizvoda. Najcenjenija vrsta kriolo kakaa dolazi iz Venecuele, iz priobalnog dela države<span> </span>Aragva<span> </span>(oko sela Čuao), a koji od 2010. ima zaštićeno geografsko poreklo pod etiketom „kako iz Čuaa” (šp.<span> </span><span lang="es" xml:lang="es"><i>Cacao de Chuao</i></span>). Najraširenija je sorta<span> </span><i>Forastero</i><span> </span>koja je jako otporna na bolesti, pa je samim tim i najjevtinija i od nje se proizvodi oko 80% čokoladnih proizvoda. Peostalih 10% otpada na hibrid sorti<span> </span><i>Criollo</i><span> </span>i<span> </span><i>Forastero</i><span> </span>poznat kao<span> </span><i>Trinitario</i>.</p>
</div>
</div>
<div><em><strong>Biljka koja odlicno uspeva u saksijama u stanu ili zimskoj basti!</strong></em></div>
<div><em><strong>Probajte, posejite i imajte u svom stanu nesto sto zaista nema svako...</strong></em></div>
<p><em><strong><span style="font-size: 10pt; color: #0000ff;"><span style="color: #0000ff;">http://www.youtube.com/watch?v=UYmWcRAs058&feature=youtu.be</span></span></strong></em></p>
<table width="0">
<tbody>
<tr>
<td width="176">
<p><strong>Razmnožavanje:</strong></p>
</td>
<td width="536">
<p>Semenom</p>
</td>
</tr>
<tr>
<td width="176">
<p><strong>Predtretman:</strong></p>
</td>
<td width="536">
<p>Seme prvo potopiti u toplu-mlaku vodu na 2-3 sata. Bitno je jako da ostaci ploda na semenu budu skroz uklonjeni. Takodje je od velike pomoci da se pazljivo ukolni koza semena, jer se na taj nacin ubrzava klijanje</p>
</td>
</tr>
<tr>
<td width="176">
<p><strong>Stratifikacija:</strong></p>
</td>
<td width="536">
<p>0</p>
</td>
</tr>
<tr>
<td width="176">
<p><strong>Vreme Sejanja:</strong></p>
</td>
<td width="536">
<p>Tokom cele godine</p>
</td>
</tr>
<tr>
<td width="176">
<p><strong>Dubina Sejanja:</strong></p>
</td>
<td width="536">
<p>Na jednoj strani semena je jedna manja krivina, seme sa tom ‚‘krivinom‘‘ okrenuti na dole prema substratu i do polovine utisnuti u supstrat.</p>
</td>
</tr>
<tr>
<td width="176">
<p><strong>Vrsta Substrata:</strong></p>
</td>
<td width="536">
<p>Substrat br.1 (moze biti pomesan sa peskom ili perlitom)</p>
</td>
</tr>
<tr>
<td width="176">
<p><strong>Sejanje temperatura:</strong></p>
</td>
<td width="536">
<p>+25 - +28°C</p>
</td>
</tr>
<tr>
<td width="176">
<p><strong>Sejanje Lokacija:</strong></p>
</td>
<td width="536">
<p>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</p>
</td>
</tr>
<tr>
<td width="176">
<p><strong>Vreme Klijanja:</strong></p>
</td>
<td width="536">
<p>zavisno od uslova 2-4 nedelje</p>
</td>
</tr>
<tr>
<td width="176">
<p><strong>Zalivanje:</strong></p>
</td>
<td width="536">
<p>redovno tokom vegetacije</p>
</td>
</tr>
<tr>
<td width="176">
<p><strong> </strong></p>
</td>
<td width="536">
<p><br /><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.</em></p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table>
</body>
</html>
V 86
