Sorte iz Srbije

5/ 5

<h2><strong>Seme paprike Belo Uvo</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 60 (0,43 g) semena.</strong></span></h2> <p>Paprika koja je na neki način naslednik Slonovog uva. Belo uvo je kvalitetan proizvod. Ima svoja dva lica, što se na pijaci obično traži. Lepo rodi i plodovi su kvalitetni. Rodi po 12 ili čak 13 paprika po biljci, što je sasvim zadovoljavajuće.</p> <p>Belo uvo je sorta sa krupnim i mesnatim plodovima koji su bledo zelene boje, mase 200-300 grama i laki za ljuštenje. Biljka je visoka, bujna, otporna na bolesti i produktivna. Uspešno se gaji na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Može da se koristi za svežu potrošnju a u tehnološkoj zrelosti crveni plodovi se koriste za industrijsku prepadu. Belo uvo vrlo je otporna na trulež ploda, plamenjaču i sunčeve ožegotine. Najpouzdanija za njivsku proizvodnju! Belo uvo je odlična za spravljenje ajvara i marinata.</p> <p>Belo uvo je idealno za proizvođače kojima su potrebne sveže paprike za prodaju na pijacama. Praktično, plodove ove sorte uvek je moguće prodati.</p>

PP 53 (60 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme kupusa Srpski Melez</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 100+- (0,25 g) semena</strong></span></h2> <p>Srpski melez je namenjen jesenjoj proizvodnji. Biljka je srednje razvijena, rozeta poluuspravna, široka, listovi su ovalni i blago talasasti, plavičasto-zelene boje. Glavica je dobro zbijena, okrugla do okruglo-spljoštena, srednje krupnoće i prosečne mase oko 2.5 kg </p> <p>Sazrevanje: od setve do tehnološke zrelosti 130-140 dana Namena: pogodan za potrošnju u svežem stanju i kišeljenje </p> <p>Napomena: koristi se za jesenju proizvodnju</p>

VE 172 (100 S)

5/ 5

<h2><strong>Ditmar kupus seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 400 (1g) semena.</strong></span></h2> <p>Ditmar kupus se koristi za za ranu proizvodnju. Biljka je visine do 25 cm, sa kompaktnom lisnom rozetom čiji su listovi žuto-zelene boje.&nbsp; Prosečna masa glavice je 1,5 do 2 kg. Dužina vegetacije je 80 do 115 dana, i to je za kontinentalne uslove jedan od ranijih kupusa.&nbsp;</p> <p>Koristi se u svežem stanju ali može da se koristi i kao klasičan kupus.&nbsp;</p> <p>Seje se od marta do avgusta direktnom setvom ili tokom jeseni i zime u kontejnerima</p> <p>1 gram sadrži 250-300 semena.</p> <p>Namena: pogodan za svežu potrošnju</p> <p>Napomena: koristi se za ranu proizvodnju</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 91 (1g)

5/ 5

<h2><strong>Seme Kupusa Potomak F1</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 100+- (0,251 g) semena.</strong></span></h2> <p>Vrlo prilagodljiv hibrid kupusa. Zbog kombinacije kratkoće vegetacije i kvaliteta lista našao je svoje mesto u proizvodnji za svežu potrošnju ali isto tako i za kišeljenje. Vegetacija mu je oko 75-80 dana sa prosečnom i ujednačenom težinom glavice 2-3kg. </p> <p>Ima visoku toleranciju na najvažnije oboljenje kupusa koje izaziva bakterija Xanthomonas campestris te je u područjima gde su zaraze redovna pojava, pravi izbor.</p>

VE 37 (100 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Seme Paradajza Jasenički Jabučar</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h2> <p>Jasenički jabučar paradajz je stara sorta iz Srbije i jedna od omiljenih sorti paradajza u Srbiji za svežu upotrebu, salate itd. Slična je „Saint Pierre“, ali sa mnogo boljim prinosom. Biljka je bujna, visoka. Plod je sočan, sladak sa malo kiseline, okrugao do blago pllosnat, prosečne mase 150-170 grama, zreo plod je crven i vrlo ukusan, odlična sorta za konzumaciju u svežem stanju ili sosu. Idealan za tursiju.</p> <p>Moze se sejati iz rasada ili direktnom setvom na njivi.</p> <p>Otporan na: Verticillium albo-atrum, Fusarium okisporum f. Sp. Licopersici, Phitophthora infestans</p> <p>Napomena: Srednja rana proizvodnja na otvorenom polju sa podrškom.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VT 46 (20 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme paradajza Gružanski Zlatni</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h2> <p>Gružanski Zlatni je stara sorta iz Srbije i jedan od omiljenih sorti paradajza u Srbiji za upotrebu u svezem stanju. Biljka je srednje bujna, visokog rasta, dobro oblistava. Plod je sočan, okrugao do malo izdužen, srednje čvrstine, prosečne težine 170-190 grama, nedozreo plod je beličaste boje, a zreo intenzivno crven i vrlo ukusan, odlican je za potrošnju u svežem stanju&nbsp;</p> <p>Otpornost: zeleno i žuto uvenuće (Verticillium albo-atrum i Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici), plamenjaču (Phytophthora infestans)&nbsp;</p> <p>Napomena: srednje rana proizvodnja na otvorenom polju uz oslonac.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VT 139 (20 S)

5/ 5

<h2><strong>Zelena salata seme Novosadska majska</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 550 (0,5g) semena.</strong></span></h2> <p>Prolećna glavičasta sorta, listovi su nežni, žutozeleni, glatki i po obodu celi. Ima krupne i dosta čvrste galve, mase od 250-300 g. Pogodna je za gajenje na otvorenom polju.</p> <p>Zelena salata (salata) je jednogodišnja zeljasta, dikotiledona biljka iz familije glavočika (Asteraceae) kod koje se za ishranu koriste listovi i glavice.</p> <p>Salata (lactuca sativa O.) ide među najstarije kulture. Gajili su je i veoma cenili još drevni narodi u oblasti Sredozemlja, mnogo vekova pre nove ere. U današnje vreme to je veoma rašireno i vrlo popularno salatno povrće, naraočito u zemljama sa svežijom klimom. Kod nas se gaji u svim krajevima, gotovo u svakom vrtu, kao i na većim površinama za snabdevanje pijaca.</p> <p>Salata je u bliskom srodstvu sa divljom salatom koja raste kao korov i u balkanskim krajevima. Salata brzo raste i najpre razvije lisnu rozetu. U glavičaste i rimske salate unutrašnji listovi obarzuju manje ili više čvrstu glavicu, veličina, izgled i druge morfološke odlike listova i cele biljke predstavljaju karakteristična sortna obeležja.</p> <p>Cvetonosno stablo izrasta do visine 1,5 m, u gornjem delu se metličasto razgranava i obrazuje glavičaste cvasti sa po 20-ak žućkastih cvetova. Seme je sitno, sivkasto ili mrkocrno, lancetasto i rebrasto.</p>

VE 5 (550 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Seme slatke paprike Matica</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 60 (0,4g) semena.</strong></span></h2> <p>Srednje kasna sorta. Plod je konusnog oblika sa jednim vrhom, podseća na staru domaću sortu Somborku, ali je slatka paprika. Masa ploda je 70-100 g i debljine perikarpa 5-6 mm. U tehnološkoj zrelosti plod je svetlo zelene do žute, a u fiziološkoj intenzivno crvene boje. Kod pečene paprike lako se odvaja pokožica od mesa ploda i zato je omiljena kod domaćica.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PP 69 (60 S)

5/ 5

<h2><strong>Slatka Paprika Seme Skala</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 60 (0,4g) semena.</strong></span></h2> <p>Rana sorta paprike sa dugim i krupnim plodovima u tipu kapije, u tehnoloskoj zrelosti plodovi su svetlo zute boje a u botanickoj intezivno crvene. Duzina ploda je od 20 do 24 cm, sirina od 4 do 6 cm debllina perikapa je od 4 do 5 mm, a prosecna tezina ploda je od 120 do 140 grama. </p> <p>Ova sorta je odlicna za proizvodnju tokom cele godine u staklenicima, a takodje se odlicno pokazala i za uzgoj na otvorenom polju. </p> <p>U povoljnim uslovima uzgoja moze ostvariti prinose i preko 50/h.</p>

P 46 (60 S)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Seme Krastavca Tajfun </strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 30-40 (1 g) semena.</strong></span></h2> <p>Tajfun je jedna od omiljenih sorti krastavaca za salate u Srbiji. Tajfun salatni krastavac, ima dužinu vegetacije od nicanja do ubiranja prvih plodova oko 45 dana.</p> <p>Plod je izduženog i cilindričnog oblika, gladak, tamno zelene boje sa svetlim prugama, dužine oko 17 to 20 cm i širine oko 4 cm.</p> <p>Prosečna težina ploda iznosi 180-200 g.</p> <p>Biljke su tolerantne prema plamenjači.</p> <p>Pogodan je za ishranu zbog manjeg sadržaja celuloze u plodu.</p> </body> </html>

PK 28 (1g)

5/ 5

<h2><strong>Seme krastavca Sunčani potok</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 30 - 40 (1 g) semena.</strong></span></h2> <p>Srednje rana ukusna, salatna sorta. Plod je cilindrično vretenastog oblika sa belim mesom. Plod je zelene boje, , sa čvrstom pokožicom, retkim i krupnim bradavicama i belim bodljama, dužine oko 20 cm, širine oko 5 cm i prosečne mase zrelog ploda oko 220 g. </p> <p>Koristi se za svežu potrošnju.</p> <p>Treba dosta vlage i to najviše vlage treba u dobu cvetanja, kad je zalivanje obavezno, za krastavce su najpogodnija lako rastvorljiva đubriva koja imaju odnos azota, fosfora i kalijuma 2:1:3. </p> <p></p>

PK 27 (1g)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Seme luka Kupusinski Jabucar</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 100 semena.</strong></span></h2> <p>Lukovica je jabučastog oblika, čvrsta, dobro zatvorenog vrata. Ovojni listovi su mrko-žute boje. Poluljuta sorta gaji se uspešno iz semena ili iz arpadžika. Prosečna masa lukovice pri gajenju je 80-120 g, a iz arpadžika 110-140 g. Sadržaj suve materije je 12-14%. Dobro se čuva. Arpadžik je izduženog oblika.</p> <p><strong>Proizvodnja arpadžika:</strong> setva od 1. marta do 5. aprila, gustoredno na 10 cm između redova, u šestorede trake, između traka 60-70 cm; setvena norma 80-120 kg/ha.<br /><strong>Proizvodnja luka iz semena:</strong> setva od 15. avgusta do 15. septembra, na rastojanje 50 x 3 cm ili u trake; setvena norma 4-6 kg/ha.<br /><strong>Proizvodnja iz arpadžika:</strong> sadnja od 1. do 20. oktobra, na rastojanje 30-40 x 8-10 cm ili u trake. Količina arpadžika od 500-600 kg/ha.</p> <p>Crni luk se ranije gajio u vrtovima, a sada se gaji i na velikim površinama, jer je njegova primena raznovrsna i masovna u celom svetu.</p> <p>Crni luk je zeljasta biljka sa lukovicom (korenom) u zemlji i stabljikom (sa šupljim zelenkastim listovima) visine do 1 metra. U našim krajevima je dostupan za ishranu tokom cele godine.</p> <p>Korisni sastojci</p> <p>Ispitivanjima je ustanovljeno da crni luk sadrži dosta lekovitih-aktivnih materija, a da ih najviše ima u lukovici, mada se u ishrani koriste cvet, stabljika i listovi.</p> <p>Crni luk je bogat vitaminima i mineralima:</p> <p>alicin</p> <p>belančevine</p> <p>biljna vlakna</p> <p>biljne masti</p> <p>biljni hormoni</p> <p>vitamin A</p> <p>vitamin B1 i B2</p> <p>vitamin E</p> <p>vitamin P</p> <p>vitamin K</p> <p>glikozida</p> <p>enzimi</p> <p>eterična ulja</p> <p>kalcijum</p> <p>karotin</p> <p>kercetin</p> <p>sumpor</p> <p>ugljeni hidrati</p> <p>flavonoidi</p> <p>Primena u ishrani</p> <p>Crni luk se koristi sirov ili kuvan, ali i kao dodatak jelima (prilog uz jela sa roštilja). U ishrani se koristi dok je mlad, u proleće, listovi i lukovica, a u ostalim periodima lukovica.</p> <p>Poznate sorte luka su: arpadžik, mladi luk, slatki luk, španski luk, vlašac i žuti luk.</p> <p> </p> <p>Korišćenje</p> <p>U našoj narodnoj medicini crni luk se smatra univerzalnim lekom za ishranu, ali i za obloge na koži i deluje na organizam slično kao i beli luk. Crni luk ima dezinfekciono, antibakterijsko i fungicidno dejstvo.</p> <p>Lekovito dejstvo</p> <p>Crni luk je jedan od najstarijih biljnih lekova, a pomaže kao lek za:</p> <p>akne</p> <p>alergijske</p> <p>astma</p> <p>bolesti srca i krvnih sudova</p> <p>bolesti usta i organa za disanje</p> <p>bradavice</p> <p>bronhitis, prehlade i grip</p> <p>bubuljice</p> <p>glavobolja</p> <p>gljivične infekcije</p> <p>grčevi</p> <p>gubitak apetita</p> <p>dečje gliste</p> <p>dijabetes</p> <p>zatvor</p> <p>infekcije mokraćnih puteva</p> <p>imunodeficijencija</p> <p>infarkt</p> <p>kašalj</p> <p>kurje oči</p> <p>mnoge vrste raka</p> <p>moždani udar</p> <p>nesanica</p> <p>poremećaj metabolizma</p> <p>povišeni krvni pritisak</p> <p>poemećaj krvnih sudova</p> <p>povišeni nivo holesterola i triglicerida</p> <p>problemi sa varenjem</p> <p>problemi sa jetrom i želucem</p> <p>problemi sa nervima</p> <p>problemi sa cirkulacijom</p> <p>proliv</p> <p>razne infekcije</p> <p>rak želuca</p> <p>regulisanje šećera u krvi</p> <p>sprečavanje ugrušavanja krvi</p> <p>stabilisanje crevne flore</p> <p>tromboza</p> <p>Sok i obloge</p> <p>Sok za premaze ili za pravljenje obloga od crnog luka povoljno deluje protiv: čireva, bubuljica, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), upala zanoktica, lišajeva, bradavice, gljivičnih infekcija kože i raznih kožnih bolesti, kao i kod uboda ili ujeda insekata.</p> <p>Zaključak</p> <p>Na osnovu naučnih ispitivanja i navedenih osobina, može se se slobodno reći da je crni luk veoma lekovita biljka. Crni luk povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.</p> <p>Zahteva sunčan položaj i lako, peskovito zemljište. </p> <p> <script type="text/javascript"></script> </p>

MHS 150 (100 S)