Seme Povrca

5/ 5

<h2><strong>Banana Legs Paradajz Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Donekle podseća na banana papriku, ovaj paradajz je takođe poznat kao kobasica paradajz. Izuzetno plodna sorta, koja daje siljaste i žute plodove dužine 10 cm, sa gustim mesnatim mesom, sa malo semena i radja plodove do prvog mraza. Idealan paradajz za salate ili za spremanje paste. Biljke dostižu visinu preko 2 metra i mi vam obavezno preporucujemo potporu (stap) jer sa jedne biljke mozete dobiti u jednoj sezoni i 40 kg plodova (sto je bio slucaj kod nas).<br><span><em><strong></strong></em></span></p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VT 17 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Jermenski Metarski Krastavac Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong><strong>Cena je za pakovanje od 35 (1g) Semena.</strong></strong></span></h2> <p>Jermenski krastavac, Cucumis melovar. flexuosus , <span>Takode je poznat kao dvoriste dugi krastavac, zmija krastavac, dinja zmija , kakri ( u Indiji ), Ata ( u Egiptu ), fe ggous ili fakkous ( u Maroku ), acur ( u Turskoj ), phakousi ( na Kipru ) Djuric. Ne treba ga mesati sa zmija tikvom ( Trichosanthes spp.) . Koza je veoma tanka , svetlo zelena . Plod nikada negorci ! Jermenski krastavac naraste dug oko 100- 120 cm. Raste podjednako dobro na zemlji ili na ogradi . Jermenski krastavac biljke najbolje rastu na punom suncu . Ukiseljeni Jermenski krastavac prodaje se na srednje istocnim trzistima kao " kise li Divlji Krastavac ". Odlican kako za kiseljenje tako i kao svez za salate i ostala kuvana jela.</span></p> <p>Seje se  kao i svaki drugi obican krastavac koji se seje kod nas. <span>Sazreva 55 do 70 dana</span></p> <p>Izvanredan i kao ukras za svaku bastu upravo zbog svoje  izuzetno velike  duzine !<br /><br /></p> <div style="padding: 56.25% 0 0 0; position: relative;"> <div class="n1ed_cover" data-cke-hidden-sel="true" contenteditable="false" style="z-index: 200; left: 0px; top: 0px; width: 0px; height: 0px; display: none !important;"></div> <iframe style="position: absolute; top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%;" src="https://player.vimeo.com/video/567380557" frameborder="0" allow="autoplay; fullscreen; picture-in-picture" allowfullscreen="allowfullscreen" data-mce-fragment="1"></iframe></div> <p class="n1ed--selected"> <script src="https://player.vimeo.com/api/player.js"></script> </p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PK 25 (1g)

5/ 5

<h2><strong>Seme Crnog kukuruza Black Aztek</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 10 (2,5g) semena.</strong></span></h2> <p>Jedna od retkih sorti crnog kukuruza, Black Aztec seže do 1800-ih. Biljka (visoka 1,8 metra) daje visoke prinose lepog kukuruza dugog 20 do 25 centimetara. Odlična sorta za pečenje i mlevenje u kukuruzno brasno. Takođe se koristi za jesenje ukrase. Odličan izbor za kućne bašte i uzgajivače koji svoje proizvode prodaju na pijaci.</p> <p>Tokom godina bio je poznat i kao 'Crni Aztek', 'Crni šećerac', 'Crni slatkiš', 'Meksički slatki', i jednostavno kao 'Meksikanac'.</p> <p>Ime: CRNI AZTEK</p> <p>Dana do zrelosti: 75 dana.</p> <p>Visina biljke: 1,8 metara</p> <p>Sezona sadnje: proleće / leto</p> <p>Zahtev za sunčevu svetlost: Potpuno sunce</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 2 (2.5g)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Meksicki Krastavac - Čajot Seme (Sechium edule)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za paket od 1 semena.</strong></span></h2> <p>Meksicki krastavac, ili cajot, je višegodišnja tropska biljka koje se, u poslednje vreme, sve više gaji u baštama priobalnog podrucja. Verovatno su ga doneli mornari iz srednje Amerike gde se, od davnina, gaji kao povrce i krmna biljka. Kao povrce se koristie mladi plodovi, a za krmu vreže, lišce, zadebljani koren i zreli plodovi. Ima snažan i razgranat koren koji je, u gornjem delu, gomoljasto zadebljan, gde akumulira asimilate. Stabljika je višestruko razgranata vreža, koja se obicno gaji uz armaturu, a može da naraste više metara. Listovi su krupni, na dugim peteljkama, troprsti i malo dlakavi. Cvetovi su jednopolni, a biljka je jednodoma.</p> <p>Ženski cvetovi su pojedinacni, a muški u grozdastoj cvasti. Plod je peponija, okruglog, ovalnog ili kruškolikog oblika, sa naznacenim rebrima, naboran, ili gladak, a na plodu mogu biti i bodlje. U tehnološkoj zrelosti, plod je svetlozelene boje. U plodu je jedna, ovalno-spljoštena, semenka duga 2,5-5 cm, koja najbolje klija u samom plodu. Za rast i razvoj meksickog krastavca potrebno je toplo podneblje, s temperaturama višim od 20oC. Vrlo je osetljiv na niske temperature i nadzemni delovi stradaju vec od slabog mraza. Medutim, koren može preživeti ako se tlo ne smrzne dublje od 2 cm, što omogucava novu vegetaciju sledece godine. Meksicki krastavac dobro uspeva na dubokim, propusnim zemljištima neutralne reakcije, bogatim humusom, uz ravnomerno snabdevanje vodom.</p> <h2><strong>Gajenje meksickog krastavca </strong></h2> <p>Meksicki krastavac može se razmnožavati generativno: semenom i vegetativno: zelenim reznicama. Seme najbolje klija u plodu i zato se, za zasnivanje zasada, sklanjaju celi plodovi. Cuvaju se na suvom mestu, na tempraturi oko 100C, a u prolece se, na vrhu ploda, pojavljuje klica. Kad prode opasnost od mrazeva, ceo plod se sadi i to tako da deo s klicom ostane na površini. Sadi se uz potporu, na razmak 1,5 do 2 m biljka do biljke. Vegetativnim razmnožavanjem osigurane su poželjne osobine zasada, a kod gajenja iz semena, cesto, dolazi do cepanja i razlicitih oblika i boja plodova.</p> <p>Reznice se uzimaju od izbojaka pri osnovi stabljike, ukorenjuju se u pesku, a zatim sade u saksije. Presaduju se na stalno mesto zajedno sa grudvom zemlje. U povoljnim uslovima, biljka se brzo razvija, stvara veliku masu vreža, a može zametnuti i do 100 plodova. U tehnološkoj zrelosti, plodovi obicno imaju 200 do 400 g, a koriste se kad dostignu punu velicinu. Od perikarpa, mesa, pripremaju se razlicita kuvana jela, a može se i marinirati za salatu.</p>

P

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Crni Ceri Mini Kumato Paradajz Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10, 20 semena.</strong></span></h2> <p>Mini Cherry Kumato-Paradajz crnih plodova, bogat vitaminom C i antioksidantima, svojom neobicnom bojom privlaci kupce. Crni paradajz je rezultat stotina godina selekcije, i odabiranja plodova sa tamnijim pigmentom od standardnog crvenog. Nikakve geneticke manipulacije nisu ukljucene. Crni paradajz nije u potpunosti crn. Naziv "Crni paradajz" podrazumeva opseg od tamno braon boje sa primesama boje mahagonija. To su, u stvari, veoma tamni primerci, koji se priblizavaju crnoj boji kojoj selekcija tezi.</p> <p>Sorta koja je izuzetno otporna na bolesti koje napadaju paradajz.</p> </body> </html>

VT 8 CK (10 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Slanutak, Ceci, Leblebija Seme&nbsp; (Cicer arietinum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong><strong>Cena je za pakovanje od 6g (20) Semena.</strong></strong></span></h2> <p>Leblebija (Cicer arietinum) je vrsta biljaka iz familije bobova (Fabaceae). Narodski nazivi su joj još naut, slanutak, slani grah, slani pasulj. Latinski nazivi su: Cicer arietinum, Cicer edessanum, Cicer grossum, Cicer physodes, Cicer rotundum и Cicer sativum.</p> <p><strong>Opis</strong></p> <p>Leblebija je mahunasta, belančevinasta biljka i visokovredna namirnica za ljudsku prehranu. Njeno seme, slično semenu soje ili sušenom zrnu graška, svetlosmeđe je boje, a koristi se kao varivo ili kao dodatak ostalom povrću za pripremanje jela. Nedozrelo seme ljušti se iz mahuna i priprema kao mladi pasulj ili grašak. U istočnim zemljama leblebiju melju u brašno i od njega peku izvrsna peciva, ili je u određenoj razmeri (10 - 20 odsto) mešaju s pšeničnim brašnom i peku poseban i vrlo tražen hleb. Najpopularniji orijentalni specijaliteti od leblebije su izuzetno ukusni i zdravi falafel i humus, a u Srbiji se jedu i propržene semenke, koje se grickaju kao kokice ili semenke bundeve i suncokreta.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Sastav i hranljiva vrednost</strong></p> <p>Biohemijski sastav leblebije sličan je ostalim mahunarkama. Osušeno zrno sadrži 17,4 - 23,3 odsto belančevina, 53,5 - 63,6 odsto ugljenih hidrata, 4,1 - 5,5 procenata biljnog ulja 3,3 - 5,5 odsto celuloze i 3,2 - 3,4 odsto mineralnih materija.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Mlade mahune leblebije nisu preporučljive za jelo, jer vegetativna masa (stabljika, lišće, pa prema tome i mahuna) ima visok sadržaj jabučne i oksalne kiseline, što može izazvati ozbiljne poremećaje u organizmu.</p> <p>Leblebija je veoma dobar izvor gvožđa, čak i kuvana leblebija sadrži duplo više gvožđa od jednake količine mesa. Količina kalcijuma u leblebiji je takođe visoka i udružena je s belančevinama koje povećavaju njegovu apsorpciju. Ako je u obroku zastupljena i žitarica, takav obrok ima potpuni sastav potrebnih aminokiselina. Ima nizak glikemijski indeks.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Novija istraživanja, koja su obuhvatila 19 različitih kultivara leblebije uzgajenih u stakleniku, pokazala su da je i lišće leblebije isto tako vredno pažnje, jer sadrži osim vitamina i značajnu količinu nekih minerala, pa tako može parirati kupusu i spanaću. Sadržaj kalcijuma, magnezijuma i kalijuma u lišću leblebije veći je nego u spanaću i kupusu dok je sadržaj gvožđa, cinka i bakra približno jednak.</p> <p>Rezultati ovog istraživanja mogli bi imati veliku važnost za zemlje gde se leblebija i uzgaja, a to su pre svega Indija, Srednji istok i Srednja Evropa. U tim je zemljama često zabeležen i manjak određenih namirnica u prehrani, pa bi lišće leblebije moglo biti odličan alternativni izvor.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Upotreba:</strong></p> <p>Može da se koristi kao varivo, da se samlevena koristi kao hlebno brašno, ali i da se propržena jede poput semenki.</p> <p>Tu se, naravno, ne morate zaustaviti: leblebije su odličan dodatak supi, a ako je sameljete u blenderu, začinite i dodate malo maslinovog ulja eto odličnog namaza za hleb. Leblebija je u istorijske spise ušla pre mnogih država: prvi zapisi o ovoj biljci stari su trinaest vekova i svedoče o njenoj širokoj upotrebi na prostorima današnje Turske. Iz Anadolije je prenesena na Bliski istok i sever Afrike, a na Kavkazu joj je pripala neobična čast da bude ovekovečena u imenu jednog umetničkog dela. Naime, jermenski kompozitor Tigran Čuhadžjan napisao je 1875. godine operetu "Prodavac leblebija". Koren je pustila i na Balkanu, gde se najviše uzgaja u Makedoniji i Dalmaciji. U pogledu biohemijskog sastava, leblebija se ne razlikuje mnogo od ostalih mahunarki: sadrži do 23 odsto belančevina, 58 odsto ugljenih hidrata i oko 5 odsto biljnog ulja. U količini gvožđa koju sadrži pobeđuje meso čak i kad je kuvana. Bogata je kalcijumom, magnezijumom i bakrom. Stotinu grama leblebija vredno je 361 kaloriju.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 85 (6g)

5/ 5

<h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Limun Krastavac Seme (Lemon Cucumber)</strong></span></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong><strong><span style="font-size: 14pt;">Cena je za pakovanje od 10 semena.</span><br></strong></strong></span></h3> <p>Bejzbol Loptice veličine, krastavac svetlo limun zute boje. Ukus je odličan, malo slađi nego kod normalnog krastavca. Biljke netraze posebne uslove i rastu odlicno i u oblastima koje imaju kratka leta , sazrevaju brze nego svi ostali krastavci i potrebno im je manje toplote da sazre u odnosu na ostale krastavce . Moze da se gaji u velikim saksijama.</p> <p>Zrelost : 60-75 dana</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PK 15 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Socivo ili Leca Seme&nbsp;(Lens culinaris)</strong></h2> <h2 class=""><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 70 (5g) semena.</strong></span></h2> <p>Sočivo ili leća (lat. Lens culinaris) je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki. Vodi poreklo sa Bliskog istoka, a u ishrani se koristi još od kamenog doba. Uzgaja se zbog jestivog semena koje ima oblik sočiva odnosno leće. Najveći svetski proizvođač ove biljke je Kanada, a slede Indija, Turska, SAD i Autralija.</p> <p>Kao i druge biljke iz porodice mahunarki, sočivo sadrži veliki deo belančevina i nutritivno je vredna namirnica naročito u vegeterijanskoj ishrani. Od industrijski popularnih biljaka jedino soja ima veći procenat belančevina od sočiva. Proteini iz sočiva o kojima je reč sadrže esencijalne aminokiseline izoleucin i lizin, pa se slobodno može reći da je sočivo vredan izvor belančevina.</p> <p>Postoje razne vrste sočiva, različitih boja (žuta, zelenkasta, braon i crna). U zavisnosti od vrste, sočivo se kuva od 10 do 40 minuta. Najbolje se kombinuje sa pirinčem, koji ima približno jednako vreme pripreme. Kada se priprema sa mesom, sočivo dobro ide uz prasetinu ili piletinu.</p> <p>Kalorijski gledano, sočivo u suvom stanju obezbeđuje 353 kcal/ 100 g. Kada se skuva, sočivo ima energetsku vrednost od 230 kcal/100g. Nutritivno gledano, sočivo u suvom stanju (u 100 g) sadrži 60 g ugljenih hidrata (31 g vlakana), 26 g belančevina, 1 g masti i 10 g vode. Od vitamina, sočivo je bogato vitaminom B1 i B9, a od minerala sadrži velike količine gvožđa, magnezijuma, fosfora, molibdena, mangana, cinka i kalijuma.</p> <p>Sočivo je malo ali moćno sredstvo za smanjenje nivoa holesterola u krvi, pre svega zahvaljujući velikoj količini dijetnih vlakana koje sadrži, kako rastvorljivih, tako i nerastvorljivih. Istovremeno je odlično sredstvo protiv zatvora i služi u prevenciji poremećaja u varenju hrane poput divertikuloze i sindroma nadraženog creva. Pored toga, sočivo odlično održava nivo šećera u krvi. Ovo je jako bitno kod oboleleih od dijabetesa. Sočivo ima veliki uticaj na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.</p> <p>Sočivo ima i neke loše osobine poput toga da je inhibitor tripsina jer sadrži relativno veliku količinu fitata. Tripsin je enzim koji ima ulogu u varenju, a fitati smanjuju apsorpciju minerala iz sočiva. Zbog ovoga se sočivo pre kuvanja potapa u mlaku ili toplu vodu preko noći, čime se sadržaj fitata smanjuje. Sočivo sadrži i veliku količinu purina, pa se ne preporučuje u ishrani obolelih od gihta.</p> <p>Sočivo se može pripremati i bez potapanja u vodu preko noći, ali se ovo ipak preporučuje. Kada ga ocedite, nalijte u loncu vode tri puta više od količine sočiva i kuvajte. Zelena vrsta sočiva koja je najzastupljenija kod nas se najčešće kuva oko pola sata. Prvo neka voda proključa, potom smanjite temperaturu i pokrijte poklopcem. Ako želite da pravite salatu od sočiva, kraće kuvajte, a ako hoćete kašu, duže.</p> <p class=""></p> <p>U salati sočivo dobro ide uz seckanu svežu crvenu papriku, uz sveže začinsko bilje. Kuvana sočiva možete poslužiti i uz testeninu i bareni brokoli sa malo belog luka, đumbira i maslinovog ulja.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 84 B (5g)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2>Seme paradajza Breskva Paradajz</h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong><strong>Cena je za pakovanje 10 ili 20 semena.<br /></strong></strong></span></h2> <p>Breskva paradajz, kao i druge sorte paradajza tipa breskve. Kremasto žuti plodovi imaju roze rumenilo pa joj koza izgleda kao breskva a i sama tekstura koze veoma podseca na sveze breskve otuda i ime sorte (težine oko 80-90 grama) veličine oko 5 centimetara (dva inča), vrhunskog ukusa i teksture i najslađi od svih sorti paradajza breskve. Voćni ukus je složen, sa slatkim dobro uravnoteženim sastojcima. Plodovi sazrevaju približno 80 dana nakon presađivanja. Neodređena biljka je izuzetno produktivna i tokom sezone daje hiljade okruglih, nežnih plodova.</p> <p>Breskva paradajzi imaju tako sjajan prirodni ukus pa su pogodni za jelo odmah sa biljke.</p> <p>Breskva paradajz je sorta paradajza, rodom iz Južne Amerike, uglavnom iz Perua. Pobednik je 2006. godine na testu ukusa heirloom i pobedio je na brojnim drugim takmičenjima zahvaljujući svom voćnom, a začinjenom, složenom ukusu.</p> </body> </html>

VT 15 (10 S)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Seme Pasulja Biser (Phaseolus vulgaris)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 40 semena.</strong></span></h2> <p>Biser – Sorta niskog rasta, koji doseže do 48 cm. Biljka je dosta žbunasta, koju krase listovi srednje krupnoće, kao i lep cvet koji je sitan i beličast. Ovo je rana sorta po vremenu sazrevanja. Zrno koje će nam podariti ova biljka je ovalno okruglog oblika, bele boje. Od jedne biljke biser sorte dobićemo ukupno oko 270 gr zrna. Što se tiče bolesti, tu ne moramo da brinemo, biser pasulj je veoma otporan prema bolestima koje mu prete. Ono što će proizvođače zanimati jeste jako dobar prinos ove vrste, koji uglavnom bude od 3 do 4 tone po hektaru.</p> <p><strong>Biljka</strong>: niska, visine oko 48 cm, rastresito zbunasta, dobro oblistala sa srednje krupnim liskama, cvet sitan, bele boje.</p> <p><strong>Zrno</strong>: belo, ovalno okruglo, apsolutne mase 270 gr.</p> <p><strong>Sazrevanje</strong>: ranostasan, sazreva za oko 74 dana.</p> <p><strong>Namena</strong>: gaji se u cistoj kulturi.</p> <p><strong>Otpornost</strong>: otporan prema virusu obicnog mozaika pasulja (Bean common mosaic virus), tolerantan prema antraknozi (Colletotrichum lindemuthianum)</p> <p><strong>Napomena</strong>: veoma rodna sorta sa prinosom 3 - 4 t/ha</p> </body> </html>

VE 80 (7,5g)

5/ 5

<h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Carobni Pasulj Sa Porukom Seme (Robinia pseudoacacia)</strong></span></h2> <h2><span style="font-size: 14pt; color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 1 semena.</strong></span></h2> <p>Magicni pasulj sa ličnom porukom ljubavi. Govori više od 1.000 reči. Savršen poklon koji pokazuje svoju magiju i ljubav svaki dan. Poklon o kome ce svi pricati a niko nece verovati i sigurno ostati svakome u nezaboravnom secanju!</p> <p>Samo nekoliko dana nakon sadnje semena, seme klija i osigurava lepo iznenađenje i pokazuje svako-dnevno vašu poruku. Ko može da odoli ovom šarmu? Nakon toga, biljka i cveta i pokazuje se u njenom punom sjaju. Biljka zahteva jako malo nege. S vremena na vreme malo vode je dovoljno i biljka ce jos dugo biti uzrocnik pogleda.</p> <p>Da jos jednom kratko objasnimo :-) , vi dobijate seme koje posejete kao na slikama i kada seme proklija ono na sebi na listovima nosi poruku koju ste vi izabrali, znaci vi ne radite nista dodatno sem da posejete seme!</p>

P 1 LIY

5/ 5

<h2><strong>Seme plavog paradajza Indigo Ruza (Rose)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p><strong>Indigo ruža paradajz, DA, PLAV JE I UKUSAN JE. </strong>Da, ovo je izuzetno retki Indigo Rose BlueTomato, jedan od najboljih i najređih paradajza koje poznajemo. <strong>Ukus je sladak, bogat i sočan.</strong></p> <p>Veoma atraktivni plodovi su savršeni za salate ili kao sveža poslastica pravo sa biljke. Kako počinju sazrevati na biljci, vrhovi plodova su živoplave boje, koji potamne jos vise u toku zrenja. Što više sunca dobiju, oni postaju plavlji. Definitivno sorta koja bi nedostajala našoj bašti. Verujemo da ćete se osećati isto i nakon prvog ploda koji probate.</p> <p>Svo seme koje nudimo uzgajamo sami u svojoj organskoj bašti. Seme koje prodajemo čistimo i čuvamo iz vlastitih biljaka koje organski uzgajamo. Ne koristimo pesticide ili hemikalije, sve se uzgaja prirodno onako kako je i trebalo da bude.</p> <p>"Super paradajz“ je uzgajan posebno da sadrži visok nivo antioksidanata koji se nazivaju antocijanini koji paradajz pretvaraju u ljubičastu boju. Borovnice sadrže i antocijanine koji su, pretpostavljate, odgovorni za njihov visok nivo antioksidanata i ljubičastu nijansu."</p> <p>"Možda se pitate, zašto proći kroz sve probleme da uzgajate novi paradajz kada borovnice vec sadrže visok nivo istih antioksidansa? Istraživači su objasnili da se paradajz jede izuzetno često u svetu, gotovo svakodnevno par plodova po osobi, vise nego borovnica.&nbsp;</p> <p>Paradajz spada u prvih pet mesta za najpopularnije sveže povrće"</p> <p>Vreme zrenja: 75 dana od presađivanja.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VT 12 (10 S)