Zadnje Porudzbine

  •  
    Vincent S., Netherlands
  •  
    Sandor S., Sweden
  •  
    Janine P., Netherlands
  •  
    almnsoori A., United Arab Emirates
  •  
    Milica M., Croatia
  •  
    Sylvia L., Switzerland
  •  
    Flynn F., New Zealand
  •  
    Rafael C., United States
  •  
    Stefan P., Romania
  •  
    Aleksandar N., Serbia
  •  
    Helen J., Germany
  •  
    Aline A., France
  •  
    Michel V., Belgium
  •  
    Richard M., Netherlands
  •  
    tomasz P., Denmark
  •  
    Kornthip J., Sweden
  •  
    Annette W., Sweden
  •  
    Aleksandar N., Serbia
  •  
    Laurent P., France
  •  
    Cher D., Netherlands
  •  
    Marnie S., United States
  •  
    ABDULLAH A., Saudi Arabia
  •  
    Fahrettin T., Germany
  •  
    Leo K., Italy
  •  
    oguzhan D., Turkey
  •  
    Donna B., United States
  •  
    Chandramouli M., United States
  •  
    Anton T., Sweden
  •  
    Dirk B., Germany
  •  
    Daniel T., Germany
  •  
    Leonid S., Russian Federation
  •  
    SERGINA V., Romania
  •  
    Zenith H., South Africa
  •  
    Petar K., Serbia
  •  
    Sladjana D., Serbia
  •  
    thomas P., Germany
  •  
    Christine D., Belgium
  •  
    Christine D., Belgium
  •  
    Heikki M., Finland
  •  
    Victor M., Netherlands
  •  
    A S., Saudi Arabia
  •  
    Jon W., United States
  •  
    Martin A., Sweden
  •  
    Adriani T., Reunion Island
  •  
    Piotr B., Poland
  •  
    pintér M., Hungary
  •  
    Kai L., Germany
  •  
    Anthony L., Reunion Island
  •  
    loic M., Italy
  •  
    Abdulla A., United Kingdom
  •  
    Thibaut K., France
  •  
    Neill W., United States
  •  
    Adriana K., Slovakia
  •  
    Jovan V., Germany
  •  
    احمد Ø., Saudi Arabia
  •  
    christian B., France
  •  
    Veronika D., Germany
  •  
    Natasja J., Belgium
  •  
    Pero V., Serbia
  •  
    Frank M., Germany

Porodica luka

Trenutno postoji 34 proizvoda.

Prikazuju se 1-12 od 34 stavki

Salot – lukovice / seme

Salot – lukovice / seme

Cena 2,50 €
,
5/ 5
<h2><span style="text-decoration:underline;"><em><strong>Salot – lukovice / seme</strong></em></span></h2> <h2><span style="color:#d0121a;"><strong>Cena za pakovanje od 5 lukovica.</strong></span></h2> <p><span>Luk šalot se najviše gaji u kućnim vrtovima i nema većeg značaja za tržište jer je veoma skup. Upotrebljava se i kao mladi luk. </span>Lukovice se koriste tokom jeseni i zime, a sitnije se lukovice mariniraju. Razlikuje se od luka po manjim lukovicama koje rastu u grupi po 3 – 20 na istoj stabljici.</p> <p>Razmnožava se vegetativno sitnijim lukovicama, koje brzo nakon sadnje diferenciraju bočne pupoljke. Svaki od njih stvara svoju 'lažnu stabljiku' i listove, koji su nešto manji od luka, ali inače imaju iste karakteristike. U toj se fazi koristi kao mladi luk. U povoljnim uslovima za 60 – 75 dana formiraju se lukovice.</p> <p><span>Sadi se obično na gredice po 4 do 5 redova, s međurednim razmakom od 30 cm i razmakom u redu od 15 – 20 cm, u zavisnosti od bujnosti ekotipa. Luk šalot može podneti temperature do -8 °C, pa se može saditi u jesen u oktobru ili novembru ili u proleće čim to vremenske prilike dopuste,<span>  </span>na 4 – 5 cm dubine. Lukovice namenjene za sadnju u proleće čuvaju se na 8 – 12 °C.<span>  </span>Luk šalot sazreva sredinom leta u julu ili početkom avgusta. </span>Prinosi lukovica mogu biti 20 – 30 t/ha.</p> <p></p>
P 404
Salot – lukovice / seme
  • Novo
Aljma - Zimski Luk Seme (Allium Fistulosum)

Aljma - Zimski Luk Seme...

Cena 1,55 €
,
5/ 5
<h2><strong>Aljma - Zimski Luk Seme (Allium Fistulosum)</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje 50 (0,13 g) semena.</strong></span></h2> <p>Višegodišnja aljma raste u bokoru kao vlašac, a njeni šuplji listovi rastu do 45 cm visine. Osnova lista je zadebljala pri nivou zemljišta i ispod njega. Ovo je koristan zimski usev koji se jede presan ili termički obrađen i može da preživi temperature i do -10°C.</p> <p>Japanski ili orijentalni bokorasti luk nastao od ove vrste danas je poznato istočnjačko povrće. Ova, inače višegodišnja biljka obično se gaji kao jednogodišnja ili dvogodišnja i može da se bere u svim fazama rasta, od mladih izdanaka do odrasle biljke. Može biti bela i crvena. Obično je otpornija i produktivnija od aljme.</p> <p>Može da se gaji u posudama. Procvetala aljma dobro izgleda u saksiji i može biti atraktivna kao zelenaivica oko povrtnjaka. Između redova japanskog luka mogu se sejati među usevi.</p> <p>IDEALNA rN VREDNOST 6-7,5</p> <p><strong>Sejanje</strong></p> <p>MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANjE 5°C</p> <p>Orijentalni luk može da se seje u ćelije za presađivanje, ili direktno u zemljište.</p> <p><strong>U ZAŠTIĆENOM PROSTORU </strong></p> <p>Posejte aljmu u ćelije u aprilu; prilagodite je uslovima sredine i presadite oko 6 nedelja kasnije.</p> <p><strong>NA OTVORENOM </strong></p> <p><span>Posejte seme na proleće ili leto. Sejte u plitke redove po 3-4 semenke na svakih 5 cm ostavljajući po 20cm razmaka između redova. Presadite u redove 23 x 30 cm, ili u kućice 20 x 20 cm. Kad se obrazuju bokori, izdelite ih i ponovo posadite mlađe spoljne delove bokora.</span></p> <p><strong><span>Berba</span></strong></p> <p><span>Da bi ste brali mlade lisnate izdanke, sejte seme u zaštićenom prostoru cele godine; na otvorenom od proleća do jeseni. Sejte gusto u široke redove. Vadite luk kad dostigne visinu oko 15 cm, 30-40 dana posle setve.</span></p> <p><span>Da bi ste brali manje bokore, cele godine sejte seme u zaštićenom prostoru; na otvorenom od proleća do početka jeseni. Sejte retko u široke redove pa proređujte ostavljajući rastojanje od 4 cm, ili posejte po 6 semenki u jednu saksijicu za presađivanje. Vadite luk kad dostigne visinu oko 30 cm, posle 60-80 dana.</span></p> <p><span>Da bi ste brali veće bokore, sejte u ćelije na proleće i početkom leta. Presadite posle 4-8 nedelja za kasnu letnju/jesenju berbu. Da biste imali rod narednog proleća posejte seme krajem leta i presadite biljke početkom jeseni. </span>Rastojanje između redova 7,5 x 30 cm, u kućicama 20 x 20 cm.</p> <p>Spreman je za berbu za 3-4 meseca. Za ishranu koristite debelu belu stabljiku i zeleno lišće.</p> <p><span>Za zimsku berbu u hladnim podnebljima zaštitite aljmu zvonom ili ramom. Delite bokore svake 4 ili svakih 5 godina. Uklonite cvetne glavice kod sorti koje obrazuju cvet.</span></p> <p><span> </span></p>
P 413
Aljma - Zimski Luk Seme (Allium Fistulosum)
  • Novo

Egipatski hodajuci luk - Luk Drvo Seme (Allium proliferum)

Egipatski hodajuci luk -...

Cena 7,95 €
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Egipatski hodajuci luk - Luk Drvo Seme (Allium proliferum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 lukovice.</strong></span></h2> <p>Egyptian Walking Onions, Tree Onions, u prevodu Egipatski hodajuci luk I Drvo luka. Retka vrsta višegodišnjeg luka koji je potpuno otporan na mraz I zimu. U ishrani se koriste svi delovi ovog interesantnog luka. Osim podzemne lukovice formira i nadzemne u skupini umesto cveta i semena. Iako se može desiti da procveta, seme ne stvara a ukoliko se desi da zametne seme ono će biti sterilno tako da se razmnožava isključivo arpadzikom ( bulbama ). Mogu biti različitih veličina što zavisi od uslova uzgajanja. Ima osobine svih vrsti koje postoje, koristi se i kao mlad za list i za lukovicu. Pored ovih imena ima I mnogo drugih kao sto su Etazni Luk, Vazdusni Luk…. Zaista interesantan luk jer cete preko cele godine imati svez luk, u prolece list u leto nadzemne lukovice I preko jeseni I zime podzemne lukovice. Ova sorta luka se takodje odlicno moze uzgajati u saksijama u sobi ili hodniku.</p> </body> </html>
P 353
Egipatski hodajuci luk - Luk Drvo Seme (Allium proliferum)
  • Novo
Seme Luka Majski Srebrnjak

Seme Luka Majski Srebrnjak

Cena 1,45 €
,
5/ 5
<h2><span style="font-size: 14pt;" class=""><strong>Seme Luka Majski Srebrnjak</strong></span></h2> <h2 id="short_description_content" class="rte align_justify"><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 200 (1g) ili 4000 (20g) semena.</strong></span></h2> <p>Srebrnjaci se koriste za proizvodnju mladog luka (u zelenom stanju) i zrelih lukovica. Mladi luk pristiže od sredine februara pa do sredine maja, a zrele lukovice pristižu od početka juna. Ovaj naziv dobili su po bijelim ovojnim listovima lukovice, i kod nas se najčešće gaje sorte, majski srebrnjak, junski srebrnjak, sidro, skopski srebrnjak, barleta… Značajna grupa lukova su srebrnjaci koji mogu da se proizvode iz rasada, direktnom sjetvom i iz arpadžika. Ova proizvodnja odvija se kada su njive slobodne od drugih usjeva, poslije strnina, i nekih sjemenskih usjeva koji se skidaju tokom jula, a takođe može da se uzgaja kao podkultura u voćnim i vinogradarskim zasadima, jer je najveći dio vegetacije u zimsko-proljećnom periodu.</p> <p><strong>I u plastenicima</strong></p> <p>Mladi luk se proizvodi iz rasada i iz arpadžika. Arpadžik srebrnjaka se proizvodi u redovnoj proizvodnji kao i ostali crni lukovi, dok se sadnja arpadžika obavlja u jesen, od početka septembra do kraja oktobra, te se na ovaj način proizvodi u dvogodišnjem ciklusu. Sadi se u četvororedne-šestoredne trake na rastojanju 20 cenntimetara između redova i 40 centimetara između traka. Rastojanje u redu može da bude tri do deset centimetara. Može se i gušće saditi uz sukcesivno čupanje mladog luka. Još jedan način proizvodnje mladog luka je u zaštićenom prostoru, tj. u plastenicima, plastičnim tunelima, toplim lejama, ali samo u periodu kada se ne koriste za proizvodnju drugih usjeva. Osim proizvodnje iz arpadžika u zaštićenom prostoru se može proizvesti i iz rasada. Sjetva se obavlja polovinom septembra, a rasađivanje krajem oktobra na rastojanju 18-20 x 5 centimetara u trake ili redove, u zavisnosti od vrste, tj. veličine objekta. Mladi luk iz ove proizvodnje dospijeva znatno ranije, tako da se sadnja može obavljati sukcesivno u zaštićenom prostoru.</p> <p><strong>U periodu nicanja poseban oprez</strong></p> <p>Drugi način proizvodnje je preko rasada. Sjetva za rasad obavlja se od 5. do 20. avgusta za proizvodnju mladog luka, a za lukovice u trećoj dekadi avgusta. Sije se osam do deset grama sjemena po kvadratnom metru, zavisno od kvaliteta sjemena. S jednog kvadratnog metra dobije se 1000-1200 biljaka, te je za hektar potrebno 400-500 kvadratnih metara za proizvodnju rasada. Najkritičniji period u proizvodnji rasada je period nicanja, kada je potrebno da se zemljište održava stalno u vlažnom stanju, tj. da se dođe do zasušivanja i stvaranja pokorice. Rasad treba da je čist od korova i da se po potrebi prihranjuje. Kada se biljke nalaze u fazi dva-tri lista, preventivno se tretira fungicidima. Nakon 50-60 dana luk može da se rasađuje, a fenološki je to kada je stablo debljine olovke.</p> <p>Osnovna obrada obavlja se čim se ubere prethodni usjev uz unošenje polovine planiranih mineralnih đubriva, dok se druga polovina unosi prihranjivanjem. Za ovu proizvodnju potrebno je 80-100 kilograma azota, 80-120 kilograma fosfora i 100-120 kilograma kalijuma. Rasađivanje se na manjim površinama obavlja ručno, a na većim mašinski. Biljke se rasađuju u trake, s tim što je u redu rastojanje četiri-pet lukovica. Nakon rasađivanja se obavlja zalivanje. U ovoj proizvodnji zalivanje je potrebno obaviti u proljeće ako nema dovoljno vlage, uz prihranjivanje usjeva jednom ili u dva navrata. Ovaj način proizvodnje je u ravničarskim krajevima malo zastupljen, a najrašireniji je preko arpadžika ili direktnom sjetvom.</p> <p><strong>Zalivanje je obavezno</strong></p> <p>Direktna sjetva srebrnjaka obavlja se od 15. avgusta do 10. septembra. U ovoj proizvodnji zalivanje je obavezno jer je sjetva kada su visoke temperature i u zemljištu nema dovoljno vlage. Sjetva se obavlja u dobro pripremljeno zemlište sa sjetvenom normom četiri-pet kilograma sjemena po hektaru, mašinski u trake i redove na rastojanju 50×3 centimetra.</p> <p>Usjev se poslije sjetve zaliva i zemljište održava vlažnim sve dok biljke ne razviju dva-tri lista. Tada se prestaje sa zalivanjem da bi se biljke do zime dovoljno razvile, tj. do faze četiri-pet listova kada veoma dobro prezimljavaju. Dalje mjere njege su kao pri redovnoj proizvodnji direktnom sjetvom, a sastoje se od zaštite usjeva od korova, bolesti, štetočina i zalivanja u drugom dijelu vegetacije, ako je to neophodno.</p> <p>Luk srebrnjak, zavisno od sorte, prispijeva početkom juna. Zrele lukovice srebrnjaka čuvaju se kratko mjesec-mjesec i po, a u kontrolisanim uslovima (hladnjačama) zantno duže. Uz pravilnu agrotehniku mogu da se ostvare prinosi 30-40 tona po hektaru.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VE 97 (1g)
Seme Luka Majski Srebrnjak
  • Novo

Preporučujemo ovu biljku! Testirali smo ovu biljku.
Seme luka sorta White Lisbon  - 2

Seme luka sorta White Lisbon

Cena 1,25 €
,
5/ 5
<h2><strong>Seme luka sorta White Lisbon</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 250 (1 g) semena.</strong></span></h2> <p>Veoma rana sorta luka, okruglog oblika I izuzetno atraktivne bele boje. Sorta koja se odlicno pokazala za jednogodisnju proizvodnju. Ima visok procenat suve materije i moze se veoma dugo skladistiti. Vratni deo je uzan i ovojni listovi se odlicno zatvaraju.</p> <p>Luk pripada porodici lukova (Alliaceae) i biljka je s dvogodišnjim razvojem. Ima razgranat korijenov sistem s vrlo malo korijenovih dlačica, pa je moć usisavanja vrlo slaba. Lukovica se sastoji od pravog stabla (plitice), suhih ovojnih ljuski, sočnih mesnatih listova i od jednog do više pupoljaka. List se sastoji od asimilacijskog zelenog dijela (peraje) i neasimilacijskog dijela (lisnog rukavca). Pera su šuplja, na vrhu konusna sa voštanom prevlakom ili bez nje. Cvjetonosno stablo se razvija u drugoj godini života. Cvat je loptasta i sadrži do 1000 cvjetova. Luk je biljka dugog dana i ne podnosi zasjenjivanje.</p> <p>Porijeklom je s područja srednje Azije, ima visoku hranjivu vrijednost, visok sadržaj eteričnih ulja, izraženo fitocidno djelovanje kojim se regulira bakterijski rad crijeva, pospješuje probavu, a svojim antiseptičkim djelovanjem pomaže radu dišnih organa pri prehladi. Lukovica sadrži 7-21 % suhe tvari, 6-10 % šećera, 120-170 mg C-vitamina, 1,6-5,9 % bjelančevina, zatim ulja, B-vitamina i minerala kalcija (Ca), fosfora (P) i željeza (Fe).</p> <p><strong style="color:#008000;"><em>UZGOJ I NEGA LUKA</em></strong></p> <p><strong>Temperatura</strong></p> <p>Luk je dosta otporan prema niskim temperaturama, sjeme niče već na 3-5 °C, ali mu je optimalna temperatura za klijanje 15 °C. Ta se temperatura postiže pomoću stajnjaka koji prilikom svoje razgradnje oslobađa toplinu.</p> <p><strong>Voda</strong></p> <p>Luk sporo niče, potrebno ga je često zalijevati.</p> <p><strong>Tlo</strong></p> <p>Tlo treba biti rahlo, humusno i prozračno, ako je pjeskovito potrebno je intenzivno navodnjavanje, pH 6-7, ne podnosi kisela tla i ima velike zahtjeve prema svjetlu.</p> <p><strong>Plodored</strong></p> <p>Luk te ostale kulture iz porodice Alliaceae ne smiju se uzgajati na istoj površini do 5 godina zbog brojnih zajedničkih bolesti i štetnika. Dobre predkulture luku su: pšenica, ječam, uljana repica i djeteline za ljetnu sjetvu ili jesensku sadnju ili pak krumpir i grah za proljetnu sadnju. Kao predkulturu treba izbjegavati zob i raž jer ih napada isti štetnik. Udaljenost druge parcele luka treba biti njamanje 300 m kako bi se spriječilo prenošenje bolesti.</p> <p><strong>Obrada tla</strong></p> <p>Osnovnu obradu tla za jesensku sadnju luka potrebno je obaviti odmah nakon skidanja pretkultura. Na većim površinama tlo se ore do dubine od 30-35 cm, pognoji te pripremi za sadnju tanjuranjem ili sjetvospremačem. Na manjim površinama i u vrtu obrada i priprema tla obavlja se ručno.</p> <p><strong>Gnojidba</strong></p> <p>Kako je sjetva u rano proljeće, obrada tla počinje u jesen. U osnovnoj gnojidbi koristi se 600-800 kg NPK u korist dušika i kalija, a 0,5 vrijednost fosfora (sve ovisi o analizi tla). Potrebno je tanjuranje (zatvaranje brazde). Prije sjetve unijeti još 300-400 kg NPK 7:14:21. Obrada tla sjetvospremačem mora biti vrlo kvalitetna, bez mikrodepresija. Prihranjivanje se vrši i do dva puta i to u fazi 3 lista do 100 kg/ha KAN-a u fazi stvaranja glavica te treba biti oprezan s dušikom jer isti produžava vegetaciju i utječe na kvalitetu lukovice.</p> <p><strong>Setva i sadnja</strong></p> <p>Proizvodnja luka može biti iz sjemena i iz lučice. Proizvodnja je rentabilnija iz sjemena jer je prinos viši, a proces proizvodnje u cijelosti je mehaniziran. Potrebna količina sjemena je 6-7 kg/ha ili 1 688 000 sjemenki/ha, a količina sjemena ovisi o razmaku redova i razmaku u redu Za proizvodnju krupnog luka potrebno je 27-30 biljaka u dužnom metru, a za sitnije glavice 30-35 biljaka. Razmak gredice od gredice je 50 cm (sije se najčešće u 5 redova razmaka 25 cm), a dubina sjetve je 1,5-2 cm. Proizvodnja luka iz lučice traži visoku razinu agrotehničkih mjera, mogućnost zalijevanja, a priprema tla i gnojidba ista je kao i kod proizvodnje luka iz sjemena. Sadnja je nešto ranije, čim to omoguće vanjski vremenski uvjeti, i obavlja se mehanizirano - sadilicom. Lučice ne smiju biti proklijale, dubina sadnje 2 cm, a količina lučica po ha 600-800 kg (ovisno o krupnoći).</p> <p><strong>Nega nasada</strong></p> <p>Navodnjavanje luka moguče je sistemom kišenja (koje se osobito pimjenjuje nakon sjetve luka kako bi se spriječilo stvaranje pokorice), sistemon „kap po kap“ te navodnjavanje u brzade. Zalijeva se intezivnije tijekom suhog vremena i redovito plijevi, pogotovo dok se oblikuju biljke. Okopavati valja plitko, pazeći da se ne ošteti relativno plitko korijenje, a obično su dostatna 2-3 kultiviranja. Prvi se put kultivira nakon nicanja, a zatim 2-3 tjedna kasnije, s tim da se pritom i prihranjuje s 1-1,5 kg KAN-a na 100 m². Navodnjavanje je poželjno u početnom stupnju rasta, kada luk razvija novo lišće i dok lukovica raste (ako je suho proljeće).</p> <p><strong>Vadjenje luka</strong></p> <p>Luk se vadi kada lišće omekša i počne se sušiti, a oko 70 % stabljika polegne. Vadi se, što ovisi o sorti, od početka do kraja kolovoza, ali bolje je do 15.08. jer, što glavica duže ostane u zemlji, smanjuje joj se kakvoća i teže se čuva. Vađenje se planira kada je vrijeme suho, vadi se vadilicama, luk ostaje u zbojevima u trakama. Luk se sprema u skladišta, ljušte se suvišne ovojne ljuske, kalibrira i pakira u pletene polietilenske vreće. Skladišti se na temperaturi 0-2 ºC i RV (relativna vlažnost zraka) 70-75 %, tako se može čuvati cijelu godinu. Iz sjemena direktnom sjetvom prinos može biti 40-50 t/ha, a iz lučice 20-25 t/ha.</p>
P 192
Seme luka sorta White Lisbon  - 2
  • Novo
Allium Giganteum Seme - Globemaster  - 4

Allium Giganteum Seme -...

Cena 1,95 €
,
5/ 5
<h2><strong>Allium Giganteum Seme - Globemaster</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong> Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Allium giganteum jedna je od najvecih vrsta ukrasnih lukova. Ova impozantna biljka potise iz stepskih podrusja Srednje Azije. Guset ljubicaste kuglaste cvasti pojavljuju se u maju/aprilu. Svaka se cvast sastoji od brojnih sitnih zvezdastih cvetova. Lukovica kao i listovi su jestivi.</p> <p>Allium giganteum, poznat i kao Dzinovski Luk, višegodišnja je lukovica biljke roda luka, koja se koristi kao cvetna vrtna biljka, a raste do 2 metra, on je najviši ukrasni allijum. U rano doba leta pojavljuju se mali globusi intenzivnih ljubičastih cvetnih glava (kišobrana), praćeni atraktivnim semenskim glavicama. Popularni kultivar „Globemaster“ kraći je (80 centimetara), ali daje mnogo veće, duboke ljubičaste, cvetne glavice (15–20 centimetara). Obe sorte su dobile nagrade Kraljevskog hortikulturnog društva.</p>
MHS 31
Allium Giganteum Seme - Globemaster  - 4
  • Novo
Crveni Luk Seme "Braunschweiger dunkelrote"  - 2

Crveni Luk Seme...

Cena 1,35 €
,
5/ 5
<h2><strong>Crveni Luk Seme "Braunschweiger dunkelrote"</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 250 (1 g) semena.</strong></span></h2> <p>Luk sorta " Braunschveiger bordo " je odlican za lagerovanje u zimskom periodu, on je izuzetno mesnat i meso mu je cvrsto. U pocetku belo meso tokom sazrevanja dobija blago crvenkastu boju. Ova sorta je malo ljuca nego one koje imaju braon-zutu ljusku.</p> <p>Pradomovina crvenog luka je srednja Azija, Turkmenistan, Afganistan i Iran. U naše krajeve prenesen je u srednjem vieku i to preko Italije.</p> <p>Poznata je staroslavenska izreka koja kaže da Crveni luk leči 7.bolesti. U savremenoj fitoterapiji govori se od 15 lekovitih svojstva i tridesetak vrsta oboljenja kod kojih ova biljka pomaže</p> <p>Aktivna komponenta  crvenog luka je alil-propil disulfid, zbog čega ima karakterističan miris i ukus, pa zatim flavonoidi (kvarcetin), krom i C-vitamin.</p> <p><em><strong>LEKOVITA SVOJSTVA:</strong></em></p> <p>Poznati diuretik jer vrlo efikasno izbacuje tekućinu iz organizma, pa se zbog toga preporučuje obolelima kod artritisa, reumatizma, gihta, kod problema bubrega i otežanog mokrenja. Isto se koristi kod upale mokraćnog mehura i upale prostate.</p> <p>Regulise probavu i tako pospjeuje izlučivanje probavnih sokova i poboljšava apetit</p> <p>Zajedno sa belim lukom najčešće se spominje kod održavanja zdravlja srca. Te delotvorne tvari u luku pomažu u smanjenju povišene razine kolesterola i homocisteina u krvi te do smanjenja krvnog pritiska.</p> <p>Od davnina poznat prirodni antibiotik i antiseptik. U vremenu prehlade i gripe ima pozitivno delovanje na organizam zahvaljujući prisutnosti vitamina C, kvercetina i izotiocijanata.</p> <p>Osobama koje pate od opstipacije (zatvora) luk pomaže pri regulaciji rada creva i redovitosti stolice.</p> <p>U crvenom luku ima biljnog hormona sličnog inzulinu pa je on poželjna namirnica na dijabetičkom jelovniku.</p> <p>Isto tako postoji primjena u fitokozmetici: za negu kose, također za negu lica i noktiju.</p> <p>Koristi se u terapiji mršavljenja, kod redukcijske dijete</p> <p>Ne bacajte zelene listove mladog luka, oni su izuzetno vredna namirnica.U njima nalazimo znatnu količinu vitamina C, karotena (provitamina A), kalija, fosfora i natrija.</p> <p>Poznati francuski travar Messegue govorio je da je crveni luk pokretačko gorivo za sportaše.</p> <p>Graditelji egipatskih piramida dobivali su snagu iz crvenog luka kojeg su svakodnevno jeli u velikim količinama.</p> <p>Jedna zanimljivost:   1919.godine od gripe je umrlo 40.000 ljudi, time je jedan lečnik posetio poljoprivrednike kako bi utvrdio čime se oni leče kod pojave gripe. Došao je na jedno poljoprivredno domaćinstvo i primetio da su svi zdravi. Ustanovio je da su držali celi neočišćeni luk u taniru u svakoj sobi. Lečnik je uzeo jedan crveni luk i napravio mikroskopsku analizu, i ustanovio virus gripe u luku.              Luk ima jako antibakterijsko i antiseptičko delovanje i zato ga držite neočišćenog na tanjirićima u prostorijama u kojima živite.</p> <p>Sejanje u zatvorenom : januar / februar - mart / april direktno u otvorenom.</p> <p>Dubina setve : oko 1,5 cm.</p> <p>Red razmak 25 cm</p> <p>Biljka razmak : oko 5 cm.</p> <div> <p>Seme uvezeno iz Nemacke.</p> </div>
P 117 RB
Crveni Luk Seme "Braunschweiger dunkelrote"  - 2
  • Novo
Holandski Zuti Luk Seme  - 1

Holandski Zuti Luk Seme

Cena 1,75 €
,
5/ 5
<h2 class=""><strong>Holandski Zuti Luk Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;">Cena je za pakovanje od 250 (1 g) semena.</span></h2> <p>Pljosnato okrugli luk, žuto smeđe boje s belim, blago ljutim mesom. &nbsp;<span>Crni luk (allium cepa) poznat je kao hrana, začin, ali i kao lek još od davnina. Crni luk pozat je i pod nazivima: crveni luk, crvenac, glavata ljutika, kapula ili mrki luk. Smatra se da je crni luk poreklom iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu u celom svetu.</span></p> <p>Crni luk se ranije gajio u vrtovima, a sada se gaji i na velikim površinama, jer je njegova primena raznovrsna i masovna u celom svetu.</p> <p>Crni luk je zeljasta biljka sa lukovicom (korenom) u zemlji i stabljikom (sa šupljim zelenkastim listovima) visine do 1 metra. U našim krajevima je dostupan za ishranu tokom cele godine.</p> <p>Korisni sastojci</p> <p>Ispitivanjima je ustanovljeno da crni luk sadrži dosta lekovitih-aktivnih materija, a da ih najviše ima u lukovici, mada se u ishrani koriste cvet, stabljika i listovi.</p> <p>Crni luk je bogat vitaminima i mineralima:</p> <p>alicin</p> <p>belančevine</p> <div>biljna vlakna</div> <div>biljne masti</div> <div>biljni hormoni</div> <div>vitamin A</div> <div>vitamin B1 i B2</div> <div>vitamin E</div> <div>vitamin P</div> <div>vitamin K</div> <div>glikozida</div> <div>enzimi</div> <div>eterična ulja</div> <div>kalcijum</div> <div>karotin</div> <div>kercetin</div> <div>sumpor</div> <div>ugljeni hidrati</div> <div>flavonoidi</div> <div>Primena u ishrani</div> <div>Crni luk se koristi sirov ili kuvan, ali i kao dodatak jelima (prilog uz jela sa roštilja). U ishrani se koristi dok je mlad, u proleće, listovi i lukovica, a u ostalim periodima lukovica.</div> <div>Poznate sorte luka su: arpadžik, mladi luk, slatki luk, španski luk, vlašac i žuti luk.</div> <div>&nbsp;</div> <div>Korišćenje</div> <div>U našoj narodnoj medicini crni luk se smatra univerzalnim lekom za ishranu, ali i za obloge na koži i deluje na organizam slično kao i beli luk. Crni luk ima dezinfekciono, antibakterijsko i fungicidno dejstvo.</div> <div>&nbsp;</div> <div>Lekovito dejstvo</div> <div>Crni luk je jedan od najstarijih biljnih lekova, a pomaže kao lek za:</div> <div>akne</div> <div>alergijske</div> <div>astma</div> <div>bolesti srca i krvnih sudova</div> <div>bolesti usta i organa za disanje</div> <div>bradavice</div> <div>bronhitis, prehlade i grip</div> <div>bubuljice</div> <div>glavobolja</div> <div>gljivične infekcije</div> <div>grčevi</div> <div>gubitak apetita</div> <div>dečje gliste</div> <div>dijabetes</div> <div>zatvor</div> <div>infekcije mokraćnih puteva</div> <div>imunodeficijencija</div> <div>infarkt</div> <div>kašalj</div> <div>kurje oči</div> <div>mnoge vrste raka</div> <div>moždani udar</div> <div>nesanica</div> <div>poremećaj metabolizma</div> <div>povišeni krvni pritisak</div> <div>poemećaj krvnih sudova</div> <div>povišeni nivo holesterola i triglicerida</div> <div>problemi sa varenjem</div> <div>problemi sa jetrom i želucem</div> <div>problemi sa nervima</div> <div>problemi sa cirkulacijom</div> <div>proliv</div> <div>razne infekcije</div> <div>rak želuca</div> <div>regulisanje šećera u krvi</div> <div>sprečavanje ugrušavanja krvi</div> <div>stabilisanje crevne flore</div> <div>tromboza</div> <div>Sok i obloge</div> <div>Sok za premaze ili za pravljenje obloga od crnog luka povoljno deluje protiv: čireva, bubuljica, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), upala zanoktica, lišajeva, bradavice, gljivičnih infekcija kože i raznih kožnih bolesti, kao i kod uboda ili ujeda insekata.</div> <div>&nbsp;</div> <div>Zaključak</div> <div>Na osnovu naučnih ispitivanja i navedenih osobina, može se se slobodno reći da je crni luk veoma lekovita biljka. Crni luk povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.</div> <div>Zahteva sunčan položaj i lako, peskovito zemljište.&nbsp;</div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VE 22 (1g)
Holandski Zuti Luk Seme  - 1
  • Novo

Ova biljka ima džinovske plodove
Dzinovski Crni luk Seme 'The Kelsae' 2 - 6

Dzinovski crni luk seme The...

Cena 2,00 €
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Dzinovski crni luk seme The Kelsae</strong></h2> <h2><strong><span style="color: #ff0000;">Cena je za pakovanje od 8 ili 15 semena.</span> </strong></h2> <p>Luk koji je jako sladak i trenutno drzi rekord u tezini od 5,4 kg u Ginisovoj knjigi rekorda.</p> <p>U precniku dostize lako preko 40cm a idealan je za hladnija podneblja, probajte i uverite se sami a sigurno ce i komsije gledati zaprepasceno i nece verovati da postoji tako veliki luk.</p> <p><em><strong>Inace ovaj Luk je sorta a ne hibrid!</strong></em></p> <p></p> <div> <p><span><strong>Setva</strong></span></p> <p><span>Seme je sitno, dijametra 2-3 mm. Ovakvo seme zahteva precizne i namenske sejalice. Vezano za setvu, preporučuje se:</span><br /><span>• Ujednačena dubina setve: 1,5 do 2,0 cm. Duboka setva iznuruje klicu i određen broj biljaka pri klijanju i nicanju propada, a povećava se i napad patogena. Plitka setva nosi opasnost da biljka pri nicanju, usled specifičnog nicanja (petlja), izbaci korenčić izvan zemljišta i takve biljke padaju.</span><br /><span>• Sklop zavisi od karakteristika hibrida -preporuka semenskih kuća. Generalno, potrebno je ostvariti sklop: 600.000- 700.000 biljaka/ha, što se postiže 3,0-3.3 setvene jedinice od 250.000 semenki.</span><br /><span>• Koristiti seme tretirano fungicidima i inticidima, kao i pilirano seme.</span><br /><span>• Koristiti pneumatske sejalice za preciznu setvu sitnog semena (Gaspardo, Nodet...} Setva se obavlja na gredice, na kojoj je zasejano 5-9 redova sa podjednakim razmakom između redova ili se usejava 6 redova tri dvorede trake ili 8 redova u četivoredne trake, čime se postiže bolje provetravanje useva, rubni efekat i povoljan vegetacioni prostor,</span><br /><span>• Uspostavljanje boljeg kontakta između semena i zemljišta postiže se valjcima kojise nalaze iza setvenog ulagača.</span></p> <p><span><strong>Navodnjavanje</strong></span></p> <p><span>Proizvodnja crnog luka direktnom setvom ne može se ostvariti bez navodnjavanja, Setveni sloj je veoma plitak -1.5-2,0 cm, pa se brzo isušuje. Ovaj sloj mora se održati važnim, što se ostvaruje malim normama zalivanja (10 mm). Velike norme navodnjavanja, ili pljuskovite kiše mogu stvoriti pokoricu koja otežava, ili onemogućuje nicanje,ili da tek iznikle biljke „podigne", odvoji korenov sistem od zemljišta ispod pokorice.</span></p> <p><span>Nakon formiranja prvog pravog lista pa do faze 3-4 prava lista, primarni klicin korenak odumire, a razvija se sekundarni korenov sistem. Norma zalivanja se kreće od 10-15 mm. Ova faza razvoja luka je kritična:</span><br /><span>• zbog prevlaženosti biljčice će formirati plitak i slabo razvijen korenov sistem;</span><br /><span>• Nedostatak vlage izaziva propadanje biljaka, jer je korenov sistem razvijen u površinskom sloju zemljišta.</span></p> <p><span>U fazi od 3-4 prava lista pa do početka formiranja glavice, zalivne norme se kreću od 20 do 25 mm vodenog taloga.</span></p> <p><span>Najveće zahteve za vodom crni luk ima u periodu formiranja glavice. Taj period je obično propraćen i visokim temperaturama. Usled zemljišne i atmosferske suše, biljka povlači vodu iz listova i ubrzava zrenje. Prvo se javlja žućenje vrhova listova. U toj fazi proces je reverzibilan, odnosno, pravilnim navodnjavanjem ovaj proces se može zaustaviti i povratiti. Ukoliko se pojave ovakvi simptomi biljke treba prihraniti folijarno sa kalcijumom (disbalans vodnog režima izaziva i disbalans usvajanja Ca) i pravilno navodnjavati. Ukoliko dođe do nekroze vrhova listova, proces postaje ireverzibilan i nikakvim kasnijim merama ne možemo uticati na njega. Na nekrotiranom delu lista se mogu razviti sekundarni patogeni - gljive iz roda Fusarium i Botrvtis.</span></p> <p><span>Sa navodnjavanjem treba prekinuti kad biljke pokažu prve znakove zrenja (omekšavanje vrata lukovice).</span></p> <p><span><strong>Zaštita od korova</strong></span><br /><span>Crni luk je slabe kompetitivne moći tako da korovi mogu da smanje prinos i kvalitet crnog luka, a u ekstremnim slučajevima i da unište usev. Preporuke:</span><br /><span>• Nakon setve, a pre nicanja se može primeniti herbicid na bazi pendimetalina (Stomp 330-E; Zanat 330-E) u dozi 5 l/ha. Vreme primene treba približiti momentu nicanja biljaka da bi imali što duži efekat zaštite.</span><br /><span>• Iznikle korove pre nicanja luka, možemo tretirati totalnim herbicidom na bazi glifosata (Boom efekt, Clinic, Glifosav, Glitotal i dr.) u dozi od 5 l/ha.</span><br /><span>• Nakon nicanja biljaka pa do faze dobro razvijenog prvog pravog lista ne treba tretirati herbicidima zbog fitotoksičnosti. Nakon toga širokolisne jednogodišnje korove tretirati preparatima na bazi oksifluorfena (Goal, Galigan i dr.) ili flurok-sipir-meptila (Tomigan 250-EC; Starane 250) u zavisnosti od vrsta korova.</span><br /><span>Preparate na bazi oksiflurofena (Goal i Galigan) ne koristiti dva dana pre i posle navodnjavanja ili padavina da bi luk mogao da formira karakterističnu voštanu prevlaku na listovima koja ga štiti od fitotoksičnog dejstva ovog preparata. Ukoliko je voštana prevlaka slaba može doći do prolaznih fitotoksičnih efekata u vidu deformacije i diskoloriteta listova. Najranije sa ovim preparatom možemo ići kada je prvi pravi list dužine najmanje 3 cm u maksimalnoj dozi od 0.3 l/ha. Može se primeniti nekoliko puta u razmacima; kasnije se doza može povećati, ali ne preko 0.6-0.7 l/ha.</span><br /><span>Preparat na bazi fluroksipir-meptila (Tomigan 250-EC; Starane 250) treba korisiti najranije kad i Goal ili Galigan. U kasnijim fazama razvića može se u ekstremnim slučajevima koristiti do 0.8 l/ha. Ovaj preparat takođe izaziva prolaznu fitotoksiju na usevu u vidu gubljena turgora i poleganja lišća.</span><br /><span>U slučajevima zakorovljenosti palamidom (Cirsium spp.) ili gorčikom (Sonchus spp.) primenjuje se preparat na bazi klorpiralida (Lontrel 100 i dr.). Najranija primena je u fazi dobro razvijenog prvog lista u dozi 0.7 l/ha, a kasnije u dozi 1,0 l/ha. Ukoliko je usev zakorovljen palamidom mora se tretirati u split aplikaciji 2-3 puta sa punom dozom preparata jer jedino na taj način suzbijemo palamidu.</span><br /><span>Za suzbijanje travnih korova postoji širok spektar preparata (Fusilade forte, Select super, Agil i dr.) i preporučuje se split tretman da se ne bi dopustilo korovima da oduzimaju hranu i vodu usevu luka.</span></p> <p><span><strong>Zaštita od bolesti</strong></span><br /><span>Najbolja zaštita je preventiva. Ukoliko se dosledno sprovodi tehnologija proizvodnje crnog luka, napad patogena će biti umnogome smanjen.</span><br /><span>Oboljenja luka prouzrokovana gljivama:</span><br /><span>1. Bela trulež -</span><br /><span>Sclerotium cepivorum</span><br /><span>Polifagna gljiva koja napada veliki broi biljaka. Razvija se tokom cele vegetacije kao i u skladištu. Preventivne mere : pravilna agrotehnika umnogome smanjuju intenzitet napada.</span><br /><span>2. Trulež glavice crnog luka -</span><br /><span>Botrytis allii i Botrytis cinerea</span><br /><span>Može pričiniti veoma velike štete. Botntis napada lukovice kako u polju, tako i u skladištima i prouzrokuje propadanje lukovica. Lisne forme ovog patogena napadaju lisnu masu i smanjuju fotosintezu te smanjuju i prinos. Patogen prezimljava _ zemljištu te je plodored jedna od najznačajnijih preventivnih mera. U skladište unositi samo zdrave i dobro osušene glavice, a u skladištu vlažnost održavati na nivou koji sprečava razvoj patogena.</span><br /><span>3. Lisna forma botritisa -</span><br /><span>Botrjtis squamosa</span><br /><span>Javlja se u vidu beličastih pega na listovima sa oreolom svetlozelene boje, vrhovi listova postaju braon, nekrotiraju i izumiru. Pored već nabrojanih preventivnih mera za Botrvtis spp. Može se suzbijati i fungicidima tkz. botricidima.</span><br /><span>4. Plamenjača luka- </span><br /><span>Peronospora destructor</span><br /><span>Jedna od najštetnijih oboljenja crnog luka kod nas. Prvi simptomi se javljaju kao blede ili žućkaste ovalne pege, kasnije patogen sporuliše i javlja se sivkasta prevlaka. Pege nekrotiraju i spajaju se tako da lišće izgleda kao spaljeno i dolazi do značajnog gubitka lisne mase. Patogen se spušta i u glavicu i takva glavica propada. Patogen prezimljava u arpadžiku, izvodnicama, samonicima te su oni nosilac patogena za sledeću sezonu. Uništavanje samonika i sadnja zdravog arpadžika i izvodnica su vrlo značajne preventivne mere. Ukoliko do bolesti dode na raspolaganju nam je velika paleta fungicida (kontaktni i sistemika) koji uspešno suzbijaju ovu bolest.</span><br /><span>5. Crna pegavost lista luka -</span><br /><span>Alternaria porri</span><br /><span>U poslednje vreme pričinjava velike štete u proizvodnji. Na lišću se javljaju žućkaste izdužene koncentrične pege koje kasnije postaju nekrotične i na njima se razvija crna sporonosna masa. Održava se na biljnim ostacima, arpadžiku i izvodnicama, te je zdrav sadni materijal, plodored i uklanjanje samonika i žetvenih ostataka, vrlo značajno. U slučaju napada sprovodi se hemijska zaštita fungicidima.</span><br /><span>6. Bakterioze i viroze crnog luka</span><br /><span>Najznačajnija je preventivna primena fitosanitarnih mera. Bakteriozna trulež može pričiniti štete pri neadekvatnim uslovima skladištenja.</span></p> <p><span><strong>Zaštita od štetočina</strong></span><br /><span>1. Zemljišne štetočine: gundelji-larve su grčice (Scarabaeidae); skočibube-larve su žičari (Elateridae) i podgrizajuće sovice (Noctuideae). Suzbijanje se vrši granulisanim insekticidima. Najbolji i najefikasniji način je primena insekticida zajedno sa setvom. Sejalice su opremljene depozitorima i insekticid se polaže ispod ili sa strane semena. Primenjuju se sledeći granulisani insekticidi: Forcei.5; Foxim, Galition i dr.</span><br /><span>2. Lukova muva (Hylemia antiqua) - Pojedinih godina nanosi velike štete usevima. Prvi let se uočava krajem aprila, početkom maja. Larve se ubušuju u vlažno stablo luka i zbog toga lišće žuti i vene. Druga generacija leti početkom jula, a eventualno treća krajem avgusta. Primena zemljišnih insekticida smanjuje napad, jer se uništavaju lutke koje prezimljavaju u zemljištu. Kasnije se suzbija primenom insekticida.</span><br /><span>3. Lukova lisna buva (Trioza brassicae) - Karakterističan simptom su narandžasta jaja pričvršćena dugom dlakastom drškom za lisku. Larva se fiksira za lisku i sisa sokove, a listovi se vrlo karkteristično uvijaju. Plodored smanjuje intenzitet napada a suzbijanje se vrši primenom insekticida.</span><br /><span>4. Lukov rilaš {Ceuth.orrynch.us saturalis) - Larve se ubušuju u unutrašnjost liske i tu se hrane. Simptomi su slični kao kod lisnih minera. Odrasli koji prezime hrane se rano u proleće i suzbijaju se u vreme dodatne ishrane u toplim prolećima.</span><br /><span>5. Tripsi - Na lukovima se javljaju dve vrste tripsa: Cvetni trips (Frankliniella occidentalis) i duvanov trips (Thrips tabaci). Razvija u našim uslovima 8-12 generacija godišnje. Najčešće se nalazi u rukavcima listova na prelazu liski u lisno stablo. Cesto se istovremeno mogu naći sva tri stadijuma: jaja, larve i imago. Hrani se sisanjem biljnih sokova te su simptomi slični simptomima lisne forme botritisa. Oštećenja koja pravi su „otvorene kapije" za ulazak patogena u biljku. Zbog mesta na kom se nalaze suzbijanje je vrlo teško. Od insekticida deluju piretroidi, Actara, Confidor, Mospilan ili njihove kombinacije.</span></p> <p><span><strong>Zaštita od prorastanja lukovica u skladištu</strong></span><br /><span>Tretira se preparatima na bazi malein hidrazida (Royal, Fazor) koji deluju kao retardanti za zaustavljanje prorastanja, odnosno klijanja crnog luka u skladištu. Tretira se u početku zrenja odnosno, kad počinje poleganje nadzemne mase, a ima još dovoljno zelene mase koja obezbeduje usvajanje preparata. Koristi se u dozi od 12.5 l/ha, a ukoliko neposredno posle tretmana padne kiša potrebno je ponoviti prskanje sa 6,0 l/ha.</span><br /><span>Napomena:</span><br /><span>Uz folijarnu primenu insekticida i fungicida OBAVEZNO SE KORISTE OKVAŠIVAČI, odnosno sredstva koja smanjuju površinski napon vode i omogućavaju bolju pokrivenost lisne mase preparatom (Extravon, Trend, Nonit i dr.)</span></p> <p><span><strong>Vađenje luka</strong></span></p> <p><span>Sa vađenjem se počinje kada 50% biljaka polegne, mada iskustvo govori da je bolje, ukoliko vremenske prilike to dozvoljavaju, sačekati da sva biljna masa polegne, da se vrat lukovice dobro zatvori i da lukovice sazru. Vađenje može biti mašinsko i ručno.</span></p> <p><span>Najčešći slučaj je da se izvađene lukovice ostavljaju u trake, kako bi dozrele i osušile. Sledeća operacija je ručno kupljenje i odnošenje u skladište. Ukoliko su ovojni listovi dovoljno suvi i čvrsti, može se praktikovati potpuno mehanizovano vađenje i skladištenje lukovica.</span></p> <p></p> <em></em></div> </body> </html>
P 65 K
Dzinovski Crni luk Seme 'The Kelsae' 2 - 6
  • Novo

Ova biljka ima džinovske plodove
Crni luk Seme Dzinovski Robinsons Mammoth 2 - 2

Crni luk Seme Dzinovski...

Cena 2,00 €
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Crni luk Seme Dzinovski Robinsons Mammoth</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od <span>8 ili 15</span> semena.</strong></span></h2> <p>Luk koji se koristi za takmicenja! Gigant luk koji dostize težinu do 2 kg i bio je ušao u Ginisovu knjigu rekorda. On ima veoma blag ukus, a veličina mu je kao fudbalska lopta .</p> <p>Sejenje ovog luka je moguće od decembra do marta.</p> <p><strong>Setva</strong></p> <p>Seme je sitno, dijametra 2-3 mm. Ovakvo seme zahteva precizne i namenske sejalice. Vezano za setvu, preporučuje se:</p> <div> <p><span>• Ujednačena dubina setve: 1,5 do 2,0 cm. Duboka setva iznuruje klicu i određen broj biljaka pri klijanju i nicanju propada, a povećava se i napad patogena. Plitka setva nosi opasnost da biljka pri nicanju, usled specifičnog nicanja (petlja), izbaci korenčić izvan zemljišta i takve biljke padaju.</span><br /><span>• Sklop zavisi od karakteristika hibrida -preporuka semenskih kuća. Generalno, potrebno je ostvariti sklop: 600.000- 700.000 biljaka/ha, što se postiže 3,0-3.3 setvene jedinice od 250.000 semenki.</span><br /><span>• Koristiti seme tretirano fungicidima i inticidima, kao i pilirano seme.</span><br /><span>• Koristiti pneumatske sejalice za preciznu setvu sitnog semena (Gaspardo, Nodet...} Setva se obavlja na gredice, na kojoj je zasejano 5-9 redova sa podjednakim razmakom između redova ili se usejava 6 redova tri dvorede trake ili 8 redova u četivoredne trake, čime se postiže bolje provetravanje useva, rubni efekat i povoljan vegetacioni prostor,</span><br /><span>• Uspostavljanje boljeg kontakta između semena i zemljišta postiže se valjcima kojise nalaze iza setvenog ulagača.</span></p> <p><span><strong>Navodnjavanje</strong></span></p> <p><span>Proizvodnja crnog luka direktnom setvom ne može se ostvariti bez navodnjavanja, Setveni sloj je veoma plitak -1.5-2,0 cm, pa se brzo isušuje. Ovaj sloj mora se održati važnim, što se ostvaruje malim normama zalivanja (10 mm). Velike norme navodnjavanja, ili pljuskovite kiše mogu stvoriti pokoricu koja otežava, ili onemogućuje nicanje,ili da tek iznikle biljke „podigne", odvoji korenov sistem od zemljišta ispod pokorice.</span></p> <p><span>Nakon formiranja prvog pravog lista pa do faze 3-4 prava lista, primarni klicin korenak odumire, a razvija se sekundarni korenov sistem. Norma zalivanja se kreće od 10-15 mm. Ova faza razvoja luka je kritična:</span><br /><span>• zbog prevlaženosti biljčice će formirati plitak i slabo razvijen korenov sistem;</span><br /><span>• Nedostatak vlage izaziva propadanje biljaka, jer je korenov sistem razvijen u površinskom sloju zemljišta.</span></p> <p><span>U fazi od 3-4 prava lista pa do početka formiranja glavice, zalivne norme se kreću od 20 do 25 mm vodenog taloga.</span></p> <p><span>Najveće zahteve za vodom crni luk ima u periodu formiranja glavice. Taj period je obično propraćen i visokim temperaturama. Usled zemljišne i atmosferske suše, biljka povlači vodu iz listova i ubrzava zrenje. Prvo se javlja žućenje vrhova listova. U toj fazi proces je reverzibilan, odnosno, pravilnim navodnjavanjem ovaj proces se može zaustaviti i povratiti. Ukoliko se pojave ovakvi simptomi biljke treba prihraniti folijarno sa kalcijumom (disbalans vodnog režima izaziva i disbalans usvajanja Ca) i pravilno navodnjavati. Ukoliko dođe do nekroze vrhova listova, proces postaje ireverzibilan i nikakvim kasnijim merama ne možemo uticati na njega. Na nekrotiranom delu lista se mogu razviti sekundarni patogeni - gljive iz roda Fusarium i Botrvtis.</span></p> <p><span>Sa navodnjavanjem treba prekinuti kad biljke pokažu prve znakove zrenja (omekšavanje vrata lukovice).</span></p> <p><span><strong>Zaštita od korova</strong></span><br /><span>Crni luk je slabe kompetitivne moći tako da korovi mogu da smanje prinos i kvalitet crnog luka, a u ekstremnim slučajevima i da unište usev. Preporuke:</span><br /><span>• Nakon setve, a pre nicanja se može primeniti herbicid na bazi pendimetalina (Stomp 330-E; Zanat 330-E) u dozi 5 l/ha. Vreme primene treba približiti momentu nicanja biljaka da bi imali što duži efekat zaštite.</span><br /><span>• Iznikle korove pre nicanja luka, možemo tretirati totalnim herbicidom na bazi glifosata (Boom efekt, Clinic, Glifosav, Glitotal i dr.) u dozi od 5 l/ha.</span><br /><span>• Nakon nicanja biljaka pa do faze dobro razvijenog prvog pravog lista ne treba tretirati herbicidima zbog fitotoksičnosti. Nakon toga širokolisne jednogodišnje korove tretirati preparatima na bazi oksifluorfena (Goal, Galigan i dr.) ili flurok-sipir-meptila (Tomigan 250-EC; Starane 250) u zavisnosti od vrsta korova.</span><br /><span>Preparate na bazi oksiflurofena (Goal i Galigan) ne koristiti dva dana pre i posle navodnjavanja ili padavina da bi luk mogao da formira karakterističnu voštanu prevlaku na listovima koja ga štiti od fitotoksičnog dejstva ovog preparata. Ukoliko je voštana prevlaka slaba može doći do prolaznih fitotoksičnih efekata u vidu deformacije i diskoloriteta listova. Najranije sa ovim preparatom možemo ići kada je prvi pravi list dužine najmanje 3 cm u maksimalnoj dozi od 0.3 l/ha. Može se primeniti nekoliko puta u razmacima; kasnije se doza može povećati, ali ne preko 0.6-0.7 l/ha.</span><br /><span>Preparat na bazi fluroksipir-meptila (Tomigan 250-EC; Starane 250) treba korisiti najranije kad i Goal ili Galigan. U kasnijim fazama razvića može se u ekstremnim slučajevima koristiti do 0.8 l/ha. Ovaj preparat takođe izaziva prolaznu fitotoksiju na usevu u vidu gubljena turgora i poleganja lišća.</span><br /><span>U slučajevima zakorovljenosti palamidom (Cirsium spp.) ili gorčikom (Sonchus spp.) primenjuje se preparat na bazi klorpiralida (Lontrel 100 i dr.). Najranija primena je u fazi dobro razvijenog prvog lista u dozi 0.7 l/ha, a kasnije u dozi 1,0 l/ha. Ukoliko je usev zakorovljen palamidom mora se tretirati u split aplikaciji 2-3 puta sa punom dozom preparata jer jedino na taj način suzbijemo palamidu.</span><br /><span>Za suzbijanje travnih korova postoji širok spektar preparata (Fusilade forte, Select super, Agil i dr.) i preporučuje se split tretman da se ne bi dopustilo korovima da oduzimaju hranu i vodu usevu luka.</span></p> <p><span><strong>Zaštita od bolesti</strong></span><br /><span>Najbolja zaštita je preventiva. Ukoliko se dosledno sprovodi tehnologija proizvodnje crnog luka, napad patogena će biti umnogome smanjen.</span><br /><span>Oboljenja luka prouzrokovana gljivama:</span><br /><span>1. Bela trulež -</span><br /><span>Sclerotium cepivorum</span><br /><span>Polifagna gljiva koja napada veliki broi biljaka. Razvija se tokom cele vegetacije kao i u skladištu. Preventivne mere : pravilna agrotehnika umnogome smanjuju intenzitet napada.</span><br /><span>2. Trulež glavice crnog luka -</span><br /><span>Botrytis allii i Botrytis cinerea</span><br /><span>Može pričiniti veoma velike štete. Botntis napada lukovice kako u polju, tako i u skladištima i prouzrokuje propadanje lukovica. Lisne forme ovog patogena napadaju lisnu masu i smanjuju fotosintezu te smanjuju i prinos. Patogen prezimljava _ zemljištu te je plodored jedna od najznačajnijih preventivnih mera. U skladište unositi samo zdrave i dobro osušene glavice, a u skladištu vlažnost održavati na nivou koji sprečava razvoj patogena.</span><br /><span>3. Lisna forma botritisa -</span><br /><span>Botrjtis squamosa</span><br /><span>Javlja se u vidu beličastih pega na listovima sa oreolom svetlozelene boje, vrhovi listova postaju braon, nekrotiraju i izumiru. Pored već nabrojanih preventivnih mera za Botrvtis spp. Može se suzbijati i fungicidima tkz. botricidima.</span><br /><span>4. Plamenjača luka- </span><br /><span>Peronospora destructor</span><br /><span>Jedna od najštetnijih oboljenja crnog luka kod nas. Prvi simptomi se javljaju kao blede ili žućkaste ovalne pege, kasnije patogen sporuliše i javlja se sivkasta prevlaka. Pege nekrotiraju i spajaju se tako da lišće izgleda kao spaljeno i dolazi do značajnog gubitka lisne mase. Patogen se spušta i u glavicu i takva glavica propada. Patogen prezimljava u arpadžiku, izvodnicama, samonicima te su oni nosilac patogena za sledeću sezonu. Uništavanje samonika i sadnja zdravog arpadžika i izvodnica su vrlo značajne preventivne mere. Ukoliko do bolesti dode na raspolaganju nam je velika paleta fungicida (kontaktni i sistemika) koji uspešno suzbijaju ovu bolest.</span><br /><span>5. Crna pegavost lista luka -</span><br /><span>Alternaria porri</span><br /><span>U poslednje vreme pričinjava velike štete u proizvodnji. Na lišću se javljaju žućkaste izdužene koncentrične pege koje kasnije postaju nekrotične i na njima se razvija crna sporonosna masa. Održava se na biljnim ostacima, arpadžiku i izvodnicama, te je zdrav sadni materijal, plodored i uklanjanje samonika i žetvenih ostataka, vrlo značajno. U slučaju napada sprovodi se hemijska zaštita fungicidima.</span><br /><span>6. Bakterioze i viroze crnog luka</span><br /><span>Najznačajnija je preventivna primena fitosanitarnih mera. Bakteriozna trulež može pričiniti štete pri neadekvatnim uslovima skladištenja.</span></p> <p><span><strong>Zaštita od štetočina</strong></span><br /><span>1. Zemljišne štetočine: gundelji-larve su grčice (Scarabaeidae); skočibube-larve su žičari (Elateridae) i podgrizajuće sovice (Noctuideae). Suzbijanje se vrši granulisanim insekticidima. Najbolji i najefikasniji način je primena insekticida zajedno sa setvom. Sejalice su opremljene depozitorima i insekticid se polaže ispod ili sa strane semena. Primenjuju se sledeći granulisani insekticidi: Forcei.5; Foxim, Galition i dr.</span><br /><span>2. Lukova muva (Hylemia antiqua) - Pojedinih godina nanosi velike štete usevima. Prvi let se uočava krajem aprila, početkom maja. Larve se ubušuju u vlažno stablo luka i zbog toga lišće žuti i vene. Druga generacija leti početkom jula, a eventualno treća krajem avgusta. Primena zemljišnih insekticida smanjuje napad, jer se uništavaju lutke koje prezimljavaju u zemljištu. Kasnije se suzbija primenom insekticida.</span><br /><span>3. Lukova lisna buva (Trioza brassicae) - Karakterističan simptom su narandžasta jaja pričvršćena dugom dlakastom drškom za lisku. Larva se fiksira za lisku i sisa sokove, a listovi se vrlo karkteristično uvijaju. Plodored smanjuje intenzitet napada a suzbijanje se vrši primenom insekticida.</span><br /><span>4. Lukov rilaš {Ceuth.orrynch.us saturalis) - Larve se ubušuju u unutrašnjost liske i tu se hrane. Simptomi su slični kao kod lisnih minera. Odrasli koji prezime hrane se rano u proleće i suzbijaju se u vreme dodatne ishrane u toplim prolećima.</span><br /><span>5. Tripsi - Na lukovima se javljaju dve vrste tripsa: Cvetni trips (Frankliniella occidentalis) i duvanov trips (Thrips tabaci). Razvija u našim uslovima 8-12 generacija godišnje. Najčešće se nalazi u rukavcima listova na prelazu liski u lisno stablo. Cesto se istovremeno mogu naći sva tri stadijuma: jaja, larve i imago. Hrani se sisanjem biljnih sokova te su simptomi slični simptomima lisne forme botritisa. Oštećenja koja pravi su „otvorene kapije" za ulazak patogena u biljku. Zbog mesta na kom se nalaze suzbijanje je vrlo teško. Od insekticida deluju piretroidi, Actara, Confidor, Mospilan ili njihove kombinacije.</span></p> <p><span><strong>Zaštita od prorastanja lukovica u skladištu</strong></span><br /><span>Tretira se preparatima na bazi malein hidrazida (Royal, Fazor) koji deluju kao retardanti za zaustavljanje prorastanja, odnosno klijanja crnog luka u skladištu. Tretira se u početku zrenja odnosno, kad počinje poleganje nadzemne mase, a ima još dovoljno zelene mase koja obezbeduje usvajanje preparata. Koristi se u dozi od 12.5 l/ha, a ukoliko neposredno posle tretmana padne kiša potrebno je ponoviti prskanje sa 6,0 l/ha.</span><br /><span>Napomena:</span><br /><span>Uz folijarnu primenu insekticida i fungicida OBAVEZNO SE KORISTE OKVAŠIVAČI, odnosno sredstva koja smanjuju površinski napon vode i omogućavaju bolju pokrivenost lisne mase preparatom (Extravon, Trend, Nonit i dr.)</span></p> <p><span><strong>Vađenje luka</strong></span></p> <p><span>Sa vađenjem se počinje kada 50% biljaka polegne, mada iskustvo govori da je bolje, ukoliko vremenske prilike to dozvoljavaju, sačekati da sva biljna masa polegne, da se vrat lukovice dobro zatvori i da lukovice sazru. Vađenje može biti mašinsko i ručno.</span></p> <p><span>Najčešći slučaj je da se izvađene lukovice ostavljaju u trake, kako bi dozrele i osušile. Sledeća operacija je ručno kupljenje i odnošenje u skladište. Ukoliko su ovojni listovi dovoljno suvi i čvrsti, može se praktikovati potpuno mehanizovano vađenje i skladištenje lukovica.</span></p> <p><span> </span></p> </div> </body> </html>
P 65 RM
Crni luk Seme Dzinovski Robinsons Mammoth 2 - 2
  • Novo

Ova biljka je lekovita

Preporučujemo ovu biljku! Testirali smo ovu biljku.
Kineski Vlasac Seme (Allium tuberosum)

Kineski Vlasac Seme (Allium...

Cena 1,95 €
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Kineski Vlasac Seme (Allium tuberosum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 (0,2 g) semena.</strong></span></h2> <p>Kineski vlasac lukovicasta je biljka iz porodice lukova (Allium). Poreklom je iz Azije i nezaobilazni je sastojak mnogih azijskih jela. Najčešće se upotrebljava u kineskoj i korejskoj kuhinji, kao i u Indiji, Nepalu i Vijetnamu. Kod nas se znatno manje upotrebljava od nama poznatijeg običnog vlasca (Allium schoenoprasum). Atraktivni cvijet ima vrlo ugodan miris na starinske ruže pa se uzgaja i kao ukrasna biljka, često kao lončanica na prozorskoj dasci  cveta tokom cele godine.</p> <p>Kulinarska primjena. Ako vam je miris i ukus belog luka prejak ili vam njegovo konzumiranje pravi probleme sa varenjem onda je ovo pravo povrće za vas. Ukus i miris su mu blaži od belog luka, ali dovoljno specifičan da ga može zameniti u mnogim jelima.</p> <p>Nije zahtevna biljka, podnosi svaku vrstu tla, uključujući i teška glinena tla, ali najbolje uspeva na sunčanoj poziciji i dobro dreniranom tlu. Relativno je otporna na sušu.</p> <p>Seje se u proleće u posude, seme (<strong>SEME KLIJA NA SVETLU I NAJBOLJE JE NE PREKRIVATI ZEMLJOM</strong>) se samo blago prekrije tankim slojem zemlje. isklija za 14-21 dan na temp. +19-21C.</p> <p>Kad ojačaju, biljke se presađuju u baštu sa razmakom 20cm.</p> <p>Kineski vlašac možete, poput običnog vlašca, uzgajati na prozorskoj dasci u kuhinji. Tako će vam uvijek pri ruci biti sveži začin čija aroma je uvek bitno snažnija od sušenog. Kada procvate, njegov atraktivni cvet vrlo prijatnog mirisa bit će lep ukras u vašoj kuhinji.</p> <p>Biljka je medonosna, odlična za pčelinju pašu.</p> </body> </html>
MHS 67
Kineski Vlasac Seme (Allium tuberosum)
  • Novo
Vlasac Seme (Allium...

Vlasac Seme (Allium...

Cena 2,35 €
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Vlasac Seme - Zacin Nad Zacinima (Allium Schoenoprasum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 1500 (2g), 7500 (10g) Semena.</strong></span></h2> <p>Cudesna biljka koja hrani daje spefican smek - vlasac je, kako se pripoveda, u drevnom Rimu mogao da odgodi cak i izvrsenje smrtne kazne; tacnije, ukoliko bi poslednji obrok bio spremljen bez vlašca, sticalo bi se pravo na odlaganje pogubljenja.</p> <p>Vlašac je višegodišnja biljka koja ima nežnu lukovicu iz koje izbijaju gusti veoma ukusni cevasti listovi plavozelenkaste boje, visoki 15-30 cm.</p> <p>Vlašac je samoniklo bilje koje od proleća do jeseni raste najčešće uz obale reka i na vlažnim livadama, a od maja do jula razvijaju se crvenkasti ili ljubičasti poluloptasti cvetovi. Po intenzivnom mirisu već su izdaleka prepoznatljivi. Sitno seckani listovi vlašca koriste se kao začin za jela od proleća do jeseni, a ako se presade u lonce i drže u kući, mogu da se koriste i tokom cele zime.</p> <p>Zbog nežnog i ugodnog mirisa veoma je popularan začin u srednjoj i zapadnoj Eropi. Fino seckan dodaje se supama, varivima od povrća i umacima, posebno onima na bazi jaja, pavlake ili jogurta. Dugo kuvanje uništava njegovu specifičnu aromu, tako da je najbolje dodavati ga pred sam kraj pripreme jela, nešto pre posluživanja.</p> <p>Sveži vlašac često se koristi kao dekoracija, ili naseckan ili ceo (u listovima). Vlašac je i sastavni dio začinskih mešavina, pa je tako i obavezni sastojak francuskih fines herbes, mešavine koja se koristi za razna topla i hladna jela, salate, omlete, rižu i piletinu.</p> <p>U kineskoj kuhinji se, najčešće pred kraj kuvanja ili prženja, dodaju dugi listovi vlašca, kako zbog ukusa, tako i zbog lepog izgleda i mirisa koje daje jelu. Izvrstan je začin za razne vrste sireva, kojima se dodaje svež i sitno seckan. Naročito se dobro slaže sa svežim sirom, i to je čest proletnji obrok u centralnoevropskim zemljama. Takođe, seckani vlašac je izvrstan i u raznim salatama, a posebo onima od paradajza i krastavaca; njima daje nežnu aromu dosta slabiju od crvenog luka, ali izuzetno finu i bez jakog ukusa. U alpskim krajevima Evrope, gde takođe raste samoniklo, vlašac se često koristi posut preko maslacem premazanog ražanog hleba.</p> <p>U našim krajevima se vlašac koristi za pravljenje zelenog umaka.</p> <p>Zeleni umak</p> <p>Sastojci</p> <p>4-5 tvrdo kuvanih jaja</p> <p>1 dl vinskog sirćeta</p> <p>1 dl vode</p> <p>1 kašičica šećera</p> <p>1 kašičica senfa</p> <p>1 dl ulja</p> <p>sveže mleveni biber</p> <p>peršun</p> <p>kapar</p> <p>vlašac</p> <p>1 dl kisele pavlake</p> <p>1 kašičica "vegete"</p> <p>Način pripreme</p> <p>Izmešajte sirće i vodu, dodajte šećer i "vegetu", sve kratko prokuvajte i ohladite. U međuvremenu sitno naseckajte tvrdo kuvana jaja i peršun, a kapar i vlašac sitno naseckajte. Ohlađenoj mešavini sirćeta i "vegete" dodajte senf, ulje, naseckana jaja, peršun, kapar i vlašac. Zatim dodajte pavlaku, začinite biberom, sve dobro izmešajte i po želji dosolite. Pripremljeni umak stavite na hladno mesto da odstoji 1-2 sata. Zeleni umak može da se koristi kao preliv za npr. kuvano povrće, kuvano meso, ribu ili kao preliv za razne sveže salate.</p> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>max 2 cm, preporucujemo lagano prekrijte supstratom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>  Min. +5°C, optimalno 18 - 25°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova 1-2 nedelje</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> </body> </html>
VE 190 (2g)
Vlasac Seme (Allium Schoenoprasum)
  • Novo