Zadnje Porudzbine

  •  
    Дарья Ð., Russian Federation
  •  
    Wolfgang C., Germany
  •  
    emmanuel D., France
  •  
    Anna D., Germany
  •  
    Jan H., Sweden
  •  
    sanja G., Serbia
  •  
    Lee B., Sweden
  •  
    Elke S., Germany
  •  
    vica D., Germany
  •  
    Luis G., United States
  •  
    José Enrique R., Spain
  •  
    Nils K., Germany
  •  
    Sergiu R., Romania
  •  
    Lothar H., Germany
  •  
    Vincent S., Netherlands
  •  
    Sandor S., Sweden
  •  
    Janine P., Netherlands
  •  
    almnsoori A., United Arab Emirates
  •  
    Milica M., Croatia
  •  
    Sylvia L., Switzerland
  •  
    Flynn F., New Zealand
  •  
    Rafael C., United States
  •  
    Stefan P., Romania
  •  
    Aleksandar N., Serbia
  •  
    Helen J., Germany
  •  
    Aline A., France
  •  
    Michel V., Belgium
  •  
    Richard M., Netherlands
  •  
    tomasz P., Denmark
  •  
    Kornthip J., Sweden
  •  
    Annette W., Sweden
  •  
    Aleksandar N., Serbia
  •  
    Laurent P., France
  •  
    Cher D., Netherlands
  •  
    Marnie S., United States
  •  
    ABDULLAH A., Saudi Arabia
  •  
    Fahrettin T., Germany
  •  
    Leo K., Italy
  •  
    oguzhan D., Turkey
  •  
    Donna B., United States
  •  
    Chandramouli M., United States
  •  
    Anton T., Sweden
  •  
    Dirk B., Germany
  •  
    Daniel T., Germany
  •  
    Leonid S., Russian Federation
  •  
    SERGINA V., Romania
  •  
    Zenith H., South Africa
  •  
    Petar K., Serbia
  •  
    Sladjana D., Serbia
  •  
    thomas P., Germany
  •  
    Christine D., Belgium
  •  
    Christine D., Belgium
  •  
    Heikki M., Finland
  •  
    Victor M., Netherlands
  •  
    A S., Saudi Arabia
  •  
    Jon W., United States
  •  
    Martin A., Sweden
  •  
    Adriani T., Reunion Island
  •  
    Piotr B., Poland
  •  
    pintér M., Hungary

Sorte iz Tajlanda

Trenutno postoji 6 proizvoda.

Prikazuju se 1-6 od 6 stavki

Sorta sa Tajlanda
Mirisni Jasminski Pirinac (riza ili oriz) Seme 1.9 - 1

Mirisni Jasminski Pirinac...

Cena 1,90 €
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Mirisni Jasminski Pirinac (riza ili oriz) Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #f20606;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h2> <p><span>Jasminski pirinač (takođe mirisni pirinač ili siamski pirinač) se uglavnom sadi na severu Tajlanda, ali iu Laosu, Vijetnamu i Italiji.</span></p> <p><span>Zove se "mirisni pirinač" jer prijatno mirise na jasmin dok se kuva.</span></p> <p><span>Pirinač (riža ili oriz) seme je trave vrste Oryza sativa (Azijski pirinač) ili Oryza glaberrima (Afrički pirinač). Ova žitarica je u veoma šikokoj upotrebi širom sveta kao osnovna hrana za veliki deo ljudske populacije, a posebno u Aziji. To je poljoprivredna roba sa trećom po veličini proizvodnjom u svetu (pirinač, 741,5 miliona tona u 2014), nakon šećerne trske (1,9 milijardi tona) i kukuruza (1,0 milijardi tona).</span></p> <p><span>S obzirom na to da se značajni delovi šećerne trske i kukuruznog useva koriste u druge svrhe osim ljudske konzumacije, pirinač je najvažnija žitarica u pogledu ljudise ishrane i kalorojskog unosa. On pruža više od petine kalorija koje ljudi konzumiraju širom sveta.[2] Pstoji mnoštvo varijeteta pirinča i kulinarske preferencije ispoljavaju regionalne varijacije.</span></p> <p><span>Monokotni pirinač se normalno uzgaja kao godišnja biljka, mada u tropskim oblastima može da preživi višegodišnja kultura i dati rasad se može koristiti i od 30 godina.[3] Uzgoj pirinča je dobro prilagođen zemljama i regionima sa niskim troškom radne snage i velikom količinom padavina, popto je uzgoj radno intenzivan i zahteva velike količine vode. Međutim, pirinač se može uzgajati skoro svuda, čak i strmim brdskim i planinskim područjima uz upotrebu terasastih sistema kojima se kontroliše dovod vode. Iako je pirinač potekao iz Azije i pojedinih delova Afrike, vekovi trgovine i izvoza su ga učinili uobičajenim usevom u mnogim kulturama širom sveta.</span></p> <p><span>Tradicionalna metoda za uzgajanje pirinča je poplavljivanje polja pri, ili nakon setve mladih sadnica. Ova jednostavna metoda zahteva dobro planiranje i servisiranje sistema brana i kanala za navodnjavanje, ali redukuju rast manje robusnih korova i štetočinskih biljki koje ne mogu da rastu u potopljenom stanju. Ovim pristupom se takođe odvraćaju životinjske štetočine. Iako poplave nisu obavezne za kultivaciju pirinča, sve druge metode navodnjavanja zahtevaju veće napore u pogledu suzbijanja korova i štetočina tokom perioda rasta i drugačiji pristup za đubrenjenju zemljišta.</span></p> <p><span>Naziv divlji pirinač se obično koristi za vrste iz rodova Zizania i Porteresia, nezavisno od toga da li su divlje ili domestikovane, mada se termin može koristiti za primitivne i nekultivisane varijetete roda Oryza.</span></p> <p><strong>Etimologija</strong></p> <p>Naziv je privi put korišten u engleskom jeziku sredinom 13. veka. Reč rice je izvedena iz starofrancuske reči ris, koja potiče iz italijanske riso, koja je proistekla iz latinske oriza, koja je izvdena iz grčke reči <span>ὄρυζα</span> (oruza). Grčka reč je izvor svim evropskim rečima (cf. velškog reis, nemačkoj Reis, litvanskoj ryžiai, srpskohrvatskoh riža, poljskoj ryż, holandskoj rijst, mađarskoj rizs, rumunskoj orez).</p> <p>Poreklo grčke reči je nejasno. Ponekad se smatra da potiče iz Tamilske reči (arisi), ili rdije starotamilske reči arici.[7][8] Međutim, autori poput Krišnamurtija[9] se ne slažu sa stanovištom da je starotamilska reč arici izvor grčkog termina, već smatraju da je pozajmljena iz pradravidske reči -{*wariñci}. Majrhofer[10] smatra da su neposredni izvor grčke reči staroiranske reči tipova *vrīz- ili *vrinj- (koje su izvor moderne persijske reči Berenj), mada se one ultimatno mogu povezati sa Indo-arijskim izvorima (kao što je Sanskritska reč vrīhí-) i naknadno sa dravidijanskim rečima.</p> <p><strong>Karakteristike</strong></p> <p>Biljka pirinča može da poraste 1–1,8 m u visinu, ponekad i više u zavisnosti od soja i plodnosti zemljišta. Ona ima dugačko, vitko lišće koje je 50–100 cm dugačko i 2–2,5 cm široko. Mali vetrom oprašeni cvetovi se formiraju u razgranatim lučnim do visećih cvasti koje su 30–50 cm duge. <span>Jestivo seme su zrna (krupa) 5–12 mm duga i 2–3 mm debela.</span></p> <p><strong><span>Kuvanje</span></strong></p> <p><span>Sorte riže su tipično klasifikuju kao dugo, srednje, i kratko zrnaste.[11] Zrna dugozrnog pirinča (sa visokim sadržajem amiloze) imaju tendenciju da ostanu netaknuta nakon kuvanja; zrna pirinča srednje dužine (bogata amilopektinom) postaju lepljiva. Zrna srednje dužine se koriste u slatkim jelima, za rižoto u Italiji, i mnogim drugim jelima od pirinča, kao što je arròs negre u Španiji. Neke sorte riže dugog zrna imaju visok sadržaj amilopektina, kao što je tajlandski lepljivi pirinač, se obično kuvaju na pari.[12] Lepljivi pirinač srednje dužine se koristi za suši; lepljivost omogućava pirinču da zadržava oblik nakon oblikovanja. Pirinač kratkog zrna se obično koristi za sutlijaš.</span></p> <p><span>Instantni pirinač se razlikuje od onog kuvanog parom po tome što je u velikoj meri kuvan i zatim osušen. On ima znatno degradirani ukus i teksturu. Boje za pirinač i skrob se često koriste pri pravljenju tečnog testa i hlebne mase radi povećanja hrustljavosti.</span></p> <p><strong><span>Priprema</span></strong></p> <p><span>Riža se obično ispira pre kuvanja kako bi se uklonio višak skroba. Pirinač proizveden u SAD obično je pojačan vitaminima i mineralima, i ispiranje bi dovelo do gubitka hranljivih materija. Pirinač može se više puta ispirati, sve dok voda za ispiranje nije čista, da bi se poboljšala tekstura i ukus.</span></p> <p><span>Pirinač se može natopiti u vodi da bi se skratilo vreme kuvanja, sačuvalo gorivo, svelo na minimum izlaganje visokim temperaturama, i redukovala lepljivost. Kod nekih sorti, natapanje poboljšava teksturu kuvanog pirinča putem povećane ekspanzije zrna. Natapanje pirinča može da traje od 30 minuta do nekoliko sati.</span></p> <p><span>Smeđi pirinač se može natopiti u vrućoj vodi tokom 20 sati radi stimulacije klijanja. Tim procesom, zvanim germinacija smeđeg pirinča (GBR),[13] se aktiviraju enzimi i povećava sadržaj amino kiselina uključujući gama-aminobuterna kiselina, čime se poboljšava nutriciona vrednost smeđeg pirinča. Ovaj metod je rezultat istraživanja sprovedenih tokom Međunarodne godine pirinča Ujedinjenih Nacija.</span></p> <p><span>Pirinač se kuva u ključaloj vodi ili pomoću pare, i pri tom apsorbuje vodu. Putem apsorptivnog metoda pirinač se može kuvati u zapremini vode sličnoj zapremini pirinča. Putem metoda brzog ključanja, pirinač se može kuvati u velikoj količini vode koja se iscedi pre serviranja. Priprema brzim ključanjem nije poželjna za obogaćeni pirinač, popto se znatan deo aditiva gubi u odačenoj vodi. Električni lonac za pirinač, koji je popularan u Aziji i Latinskoj Americi, pojednostavljuje proces kuvanja pirinča. Pirinač (ili bilo koja druga zrna) se ponekad brzo peku na ulju ili masnoći pre kuvanja (na primer safronski pirinač ili rižoto); to čini kuvani pirinač manje lepljivim. Taj način pripreme se obično naziva pilaf u Iranu i Avganistanu ili birijani (dam pukt) u Indiji i Pakistanu.</span></p> <p><strong><span>Jela</span></strong></p> <p><span>U Arapskoj kuhinji, pirinač je sastojak mnogih supa i jela sa ribom, živinom, i drugim tipovima mesa. On se takođe koristi za punjenje povrća ili za omotavanje u lišću grožđa (dolma). U kombinaciji sa mlekom, šećerom i medom, on se koristi za pravljenje deserata. U nekim regionima, kao što je Tabaristan, hleb se pravi od pirinčanog brašna. Srednjevekovni islamski tekstovi govore o medicinskim upotrebama biljke.[14] Od pirinča se isto tako može praviti kaša (takođe poznata kao pirinčana kulja ili pirinčana cicvara) dodavanjem više vode nego obično, tako da se kuvani pirinač zasiti vodom, obično do te mere da se dezintegriše. Pirinčana kaša se obično jede za doručak, a isto tako je tradicionalna hrana za bolesnike.</span></p> <p><strong><span>Ishrana</span></strong></p> <p><span>Kuvani, obogaćeni, beli, dugozrni pirinač se sastoji od 68% vode, 28% ugljenih hidrata, 3% proteina, i zanemarljivih količina masti. U 100 grama porcije, pirinač pruža 130 kalorija i ne sadrži mikronutrijente u znatnim količinama, sa ukupno manje od 10% dnevne vrednosti (DV). Kuvani, beli, kratkozrni pirinač takođe pruža 130 kalorija i sadrži umerene količine B vitamina, gvožđa, i mangana (10–17% DV) po količni od 100 grama.</span></p> <p><span>Detaljna analiza sadržaja nutrijenata pirinča pokazuje da njihove vrednosti variraju usled brojnih faktora. Sadržaj nutrijenata zavisi od tipa pirinča. Beli, smeđi, crveni, i crni (ili purpurni) varijeteti pirinča su prevalentni u različitim delovima sveta. Sadržaj nutrijenata takođe zavisi od kvaliteta zemljišta u kome se pirinač uzgojen, da lije i na koji način pirinač poliran ili obrađen, načina obogaćivanja, i načina pripreme za jelo.</span></p> <p><span>Pirinač je osnovna hrana više od polovine svetske populacije. On je predominantni prehrambeni izvor enerigije za 17 zemalja Azije i Pacifika, 9 zemalja u Severnog i Južnoj Americi i 8 zemalja u Africi. Pirinač priža 20% prehrambenog snabdevanja energijom u svetu, dok pšenica doprinosi sa 19% a kukuruz sa 5%.</span></p> <p><strong><span>Arsenik</span></strong></p> <p>Arsenik je prirodni element u zemljištu, vodi i vazduhu. Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) prati nivoe arsenika u hrani, posebno u pirinču koji se koristi u hrani za bebe.[18] Dok rastu, biljke pirinča imaju tendedenciju da apsorbuju arsenik lakše od drugih prehrambenih kultura, i stoga je neophodno ekstenzivno testiranje mogućeg rizika uzrokovanog arsenikom pri konzumiranju pirinča.[18] Aprila 2016, FDA je predložila limit od 100 delova po milijardi (ppb) za neorganski arsenik u pirinču i drugoj hrani za bebe da bi se minimizovalo izlaganje arseniku.[18] Za kontiminaciju vode arsenikom, Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država je postavila niži standard od 10 ppb.[19]</p> <p><span>Arsenik je karcinogen grupe 1 na IARC spisku.[18][20] Količine arsenika u pirinču široko variraju, pri čemu su najveće koncentracije nađene u smeđem pirinču i onom koji se gaji na zemljištu koje je prethodno korišteno za uzgoj pamuka, kao što to slučaj sa delom zemljišta u Arkanzasu, Luizijani, Misuriju, i Teksasu.[21] Beli pirinač koji se uzgaja u Arkanzasu, Luizijani, Misuriju i Teksasu, što kolektivno sačinjava oko 76 procenata pirinča proizvedenog u Americi, ima više nivoe arsenika od drugih regiona sveta, verovatno zato što su u prošlosti korišteni pesticidi bazirani na arseniku za kontrolu pamučnog surlaša.[22] Jasmin pirinač sa Tajlanda i Basmati pirinač iz Pakistana i Indije sadrže najmanje količine arsenika među studiranim sojevima pirinča.[23] Kina je postavila limit od 150 ppb za arsenik u pirinču.</span></p> <p><strong><span>Bacillus cereus</span></strong></p> <p><span>Kuvani pirinač sadrži Bacillus cereus spore, koje proizvode emetički toksin kad se ostave na 4–60 °C . Prilikom skladištenja kuvanog pirinča za sledeći dan, rizik od produkcije toksina se može redukovati brzim hlađenjem. Jedan od enterotoksina koje proizvodi Bacillus cereus je otporna na toplotu; ponovno zagrevanje kontaminiranog pirinča ubija bakterije, ali ne uništava toksin koji je već prisutan.</span></p> <p><strong><span>Okruženja za uzgoj pirinča</span></strong></p> <p><span>Pirinač se može uzgajati u različitim okruženjima, u zavisnosti od dostupnosti vode. Generalno, močvarne oblasti nisu podesne za uzgoj pirinča, mada on može da opstane i raste u njima, a isto tako može da preživi poplave. Brdski pirinač je poznat po svojoj tolerantnosti suša.</span></p> </body> </html>
P 411 BJ
Mirisni Jasminski Pirinac (riza ili oriz) Seme 1.9 - 1
  • Novo

Sorta sa Tajlanda
Vodeni spanac seme (Ipomoea...

Vodeni spanac seme (Ipomoea...

Cena 1,35 €
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Vodeni spanac seme (Ipomoea aquatica)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Ipomoea aquatica je polu-vodena, tropska biljka koja se uzgaja kao povrće, i nije poznato odakle je potekla. Ova biljka je na engleskom jeziku poznata pod nazivom vodeni špinat, riječni špinat, vodena jutarnja slava, vodeni konvolvul ili pod dvosmislenijim nazivima kineski špinat, kineska potočarka, kineski konvolvul ili močvarni kupus ili kangkong u jugoistočnoj Aziji i ong choy u kantonskom.</p> <p>Vodeni špinat stvorit će mase nježnih izbojaka i lišća, bogatih vitaminima i mineralima, ugodnog slatkog okusa i blago skliske teksture koja je u dobrom kontrastu s hrskavošću stabljika kada se kuha. Listovi i izdanci mogu se koristiti sirovi u salatama, kuhani na pari ili prženi poput špinata.</p> <p>Hrana za životinje</p> <p>Vodeni špinat se koristi i kao stočna hrana kao zelena krma s visokom hranjivom vrijednošću - posebno lišće, jer je dobar izvor karotena. Koristi se kao hrana za stoku, svinje, ribu, patke ... Štoviše, spominje se da u ograničenim količinama I. Aquatica može imati donekle laksativni učinak.</p> <p>Medicinska upotreba</p> <p>I. Aquatica se koristi u tradicionalnoj medicini jugoistočne Azije i u tradicionalnoj medicini nekih zemalja Afrike. U medicini jugoistočne Azije koristi se protiv gomila i krvarenja iz nosa kao antihelmintik i za liječenje visokog krvnog pritiska. U Ayurvedi se ekstrakti lišća koriste protiv žutice i nervne slabosti. U autohtonoj medicini na Šri Lanki, vodeni špinat bi trebao imati svojstva slična insulinu. Vodeni ekstrakti I. Aquatica pokazali su učinak na smanjenje šećera u krvi kod štakora Wistar. Vodeni sok od 100 g biljnog materijala davan je 30 minuta prije nego što su pojeli glukozu pacijentima s dijabetesom 2. Nakon 2 sata moglo se primijetiti da je vršni nivo glukoze u krvi smanjen za oko 30%.</p> <p>Takođe, antioksidativni bioaktivni spojevi i antimikrobne supstance mogu se otkriti u vodenom špinatu. [53] Nadalje, biljni ekstrakti vodenog špinata inhibiraju rast ćelija karcinoma Vero, Hep-2 i A-549 stanica, iako imaju umjerenu antikancerogenu aktivnost.</p> <p>Sjetva i sadnja:</p> <p>Sjeme se može namakati 24 sata prije sjetve kako bi se potaknulo klijanje. Potrebna temperatura tla za klijanje je 20 ° C.</p> <p>Kada je malo kiše, često navodnjavanje je potrebno za visokokvalitetne biljke.</p> <p>Da bi se proizvele jake sadnice, sjeme treba sijati 5-10 mm duboko<br />Presađivanje treba obaviti kada su biljke visoke 10-15 cm, sa četiri prava lista.</p> <p>Najveće prinose postižu razmaci biljaka na 15x15cm. Mogu se uzgajati i u redovima udaljenim oko 30 cm, biljke na razmaku od 20 cm unutar redova.</p> </body> </html>
P 472 IA
Vodeni spanac seme (Ipomoea aquatica)
  • Novo

Sorta sa Tajlanda
Crni Pirinac Seme - Royal Pearl

Crni Pirinac Seme - Royal...

Cena 1,95 €
,
5/ 5
<h2><strong>Crni Pirinac Seme - Royal Pearl</strong></h2> <h2 class=""><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 (1g) semena.</strong></span></h2> <p><span>Royal Pearl ili kraljevski biser je aromatični pirinač sa aromom oraha. Odličan ukus i miris ovog pirinča je savršen za sve vrste jela, naročito kod spremanja azijske i tajlandske kuhinje.</span></p> <p><span>Pirinač (riža ili oriz) seme je trave vrste Oryza sativa (Azijski pirinač) ili Oryza glaberrima (Afrički pirinač). Ova žitarica je u veoma šikokoj upotrebi širom sveta kao osnovna hrana za veliki deo ljudske populacije, a posebno u Aziji. To je poljoprivredna roba sa trećom po veličini proizvodnjom u svetu (pirinač, 741,5 miliona tona u 2014), nakon šećerne trske (1,9 milijardi tona) i kukuruza (1,0 milijardi tona).</span></p> <p><span>S obzirom na to da se značajni delovi šećerne trske i kukuruznog useva koriste u druge svrhe osim ljudske konzumacije, pirinač je najvažnija žitarica u pogledu ljudise ishrane i kalorojskog unosa. On pruža više od petine kalorija koje ljudi konzumiraju širom sveta.[2] Pstoji mnoštvo varijeteta pirinča i kulinarske preferencije ispoljavaju regionalne varijacije.</span></p> <p><span>Pirinač poprima mnoštvo oblika, boja i veličina. </span>Fotografiju je izradila IRRI organizacija.</p> <p><span>Monokotni pirinač se normalno uzgaja kao godišnja biljka, mada u tropskim oblastima može da preživi višegodišnja kultura i dati rasad se može koristiti i od 30 godina.[3] Uzgoj pirinča je dobro prilagođen zemljama i regionima sa niskim troškom radne snage i velikom količinom padavina, popto je uzgoj radno intenzivan i zahteva velike količine vode. Međutim, pirinač se može uzgajati skoro svuda, čak i strmim brdskim i planinskim područjima uz upotrebu terasastih sistema kojima se kontroliše dovod vode. Iako je pirinač potekao iz Azije i pojedinih delova Afrike, vekovi trgovine i izvoza su ga učinili uobičajenim usevom u mnogim kulturama širom sveta.</span></p> <p><span>Tradicionalna metoda za uzgajanje pirinča je poplavljivanje polja pri, ili nakon setve mladih sadnica. Ova jednostavna metoda zahteva dobro planiranje i servisiranje sistema brana i kanala za navodnjavanje, ali redukuju rast manje robusnih korova i štetočinskih biljki koje ne mogu da rastu u potopljenom stanju. Ovim pristupom se takođe odvraćaju životinjske štetočine. Iako poplave nisu obavezne za kultivaciju pirinča, sve druge metode navodnjavanja zahtevaju veće napore u pogledu suzbijanja korova i štetočina tokom perioda rasta i drugačiji pristup za đubrenjenju zemljišta.</span></p> <p><span>Naziv divlji pirinač se obično koristi za vrste iz rodova Zizania i Porteresia, nezavisno od toga da li su divlje ili domestikovane, mada se termin može koristiti za primitivne i nekultivisane varijetete roda Oryza.</span></p> <p><strong>Etimologija</strong></p> <p>Naziv je privi put korišten u engleskom jeziku sredinom 13. veka. Reč rice je izvedena iz starofrancuske reči ris, koja potiče iz italijanske riso, koja je proistekla iz latinske oriza, koja je izvdena iz grčke reči <span>ὄρυζα</span> (oruza). Grčka reč je izvor svim evropskim rečima (cf. velškog reis, nemačkoj Reis, litvanskoj ryžiai, srpskohrvatskoh riža, poljskoj ryż, holandskoj rijst, mađarskoj rizs, rumunskoj orez).</p> <p>Poreklo grčke reči je nejasno. Ponekad se smatra da potiče iz Tamilske reči (arisi), ili rdije starotamilske reči arici.[7][8] Međutim, autori poput Krišnamurtija[9] se ne slažu sa stanovištom da je starotamilska reč arici izvor grčkog termina, već smatraju da je pozajmljena iz pradravidske reči -{*wariñci}. Majrhofer[10] smatra da su neposredni izvor grčke reči staroiranske reči tipova *vrīz- ili *vrinj- (koje su izvor moderne persijske reči Berenj), mada se one ultimatno mogu povezati sa Indo-arijskim izvorima (kao što je Sanskritska reč vrīhí-) i naknadno sa dravidijanskim rečima.</p> <p><strong>Karakteristike</strong></p> <p>Biljka pirinča može da poraste 1–1,8 m u visinu, ponekad i više u zavisnosti od soja i plodnosti zemljišta. Ona ima dugačko, vitko lišće koje je 50–100 cm dugačko i 2–2,5 cm široko. Mali vetrom oprašeni cvetovi se formiraju u razgranatim lučnim do visećih cvasti koje su 30–50 cm duge. <span>Jestivo seme su zrna (krupa) 5–12 mm duga i 2–3 mm debela.</span></p> <p><strong><span>Ishrana</span></strong></p> <p><span>Kuvani, obogaćeni, beli, dugozrni pirinač se sastoji od 68% vode, 28% ugljenih hidrata, 3% proteina, i zanemarljivih količina masti. U 100 grama porcije, pirinač pruža 130 kalorija i ne sadrži mikronutrijente u znatnim količinama, sa ukupno manje od 10% dnevne vrednosti (DV). Kuvani, beli, kratkozrni pirinač takođe pruža 130 kalorija i sadrži umerene količine B vitamina, gvožđa, i mangana (10–17% DV) po količni od 100 grama.</span></p> <p><span>Detaljna analiza sadržaja nutrijenata pirinča pokazuje da njihove vrednosti variraju usled brojnih faktora. Sadržaj nutrijenata zavisi od tipa pirinča. Beli, smeđi, crveni, i crni (ili purpurni) varijeteti pirinča su prevalentni u različitim delovima sveta. Sadržaj nutrijenata takođe zavisi od kvaliteta zemljišta u kome se pirinač uzgojen, da lije i na koji način pirinač poliran ili obrađen, načina obogaćivanja, i načina pripreme za jelo.</span></p> <p><span>Pirinač je osnovna hrana više od polovine svetske populacije. On je predominantni prehrambeni izvor enerigije za 17 zemalja Azije i Pacifika, 9 zemalja u Severnog i Južnoj Americi i 8 zemalja u Africi. Pirinač priža 20% prehrambenog snabdevanja energijom u svetu, dok pšenica doprinosi sa 19% a kukuruz sa 5%.</span></p> <p><strong><span>Okruženja za uzgoj pirinča</span></strong></p> <p><span>Pirinač se može uzgajati u različitim okruženjima, u zavisnosti od dostupnosti vode. Generalno, močvarne oblasti nisu podesne za uzgoj pirinča, mada on može da opstane i raste u njima, a isto tako može da preživi poplave. Brdski pirinač je poznat po svojoj tolerantnosti suša.</span></p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VE 108 BR (1g)
Crni Pirinac Seme - Royal Pearl
  • Na rasprodaji!
  • Novo

Najprodavaniji proizvod
Tapioka Seme (Manihot...

Tapioka Seme (Manihot...

Cena 4,95 €
,
5/ 5
<h2 class=""><strong>Tapioka Seme (Manihot esculenta)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 Semena.</strong></span></h2> <p><b>Tapioka</b><span>&nbsp;</span>(lat.<span>&nbsp;</span>Manihot esculenta) je žbun iz drvenaste porodice<span>&nbsp;</span>Euphorbiaceae, koji raste u<span>&nbsp;</span>Južnoj Americi<span>&nbsp;</span>(Brazil), Zapadnoj Indiji i u nekim drugim tropskim krajevima sveta (Indonezija, Australija).</p> <h2><span id="Gra.C4.91a_tapioke"></span><span class="mw-headline">Građa tapioke</span></h2> <p>Tapioka je drvenasta<span>&nbsp;</span>višegodišnja biljka. Svake godine cveta i daje<span>&nbsp;</span>plod, ali se kao<span>&nbsp;</span>hrana<span>&nbsp;</span>ili za<span>&nbsp;</span>industrijsku preradu<span>&nbsp;</span>koriste samo<span>&nbsp;</span>krtola<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>koren.</p> <div class="thumb tleft"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Manihot_esculenta_dsc07325.jpg/220px-Manihot_esculenta_dsc07325.jpg" width="220" height="165" class="thumbimage"> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Koren tapioke</div> </div> </div> <ul> <li>Koren</li> </ul> <p>Koren<span>&nbsp;</span>tapioke je dug i uzan, sa čvrstim homogenim telom, obloženim odvojivom<span>&nbsp;</span>korom<span>&nbsp;</span>koja ja gruba i smedja spolja. Mogu biti od 5-10 cm u prečniku pri vrhu, a 50-80 cm dužine, beličaste ili žućkaste boje. Vrlo je bogat<span>&nbsp;</span>skrobom, a sadrži i značajne količine<span>&nbsp;</span>kalcijuma(50mg/100g),<span>&nbsp;</span>fosfora<span>&nbsp;</span>(40mg/100g) i<span>&nbsp;</span>vitamina C<span>&nbsp;</span>(25mg/100g), a deficitaran je<span>&nbsp;</span>proteinima<span>&nbsp;</span>i drugim<span>&nbsp;</span>hranljivim materijama.</p> <ul> <li>Stablo</li> </ul> <p>Može da dostigne visinu 170—210 cm; Ima glatku belu<span>&nbsp;</span>koru.</p> <ul> <li>List</li> </ul> <div class="thumb tleft"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f1/Manihot_esculenta_-_K%C3%B6hler%E2%80%93s_Medizinal-Pflanzen-090.jpg/220px-Manihot_esculenta_-_K%C3%B6hler%E2%80%93s_Medizinal-Pflanzen-090.jpg" width="220" height="284" class="thumbimage"> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Biljka tapioke</div> </div> </div> <p>Oblik<span>&nbsp;</span>lista<span>&nbsp;</span>je<span>&nbsp;</span>linearan, kopljast, zašiljen, dužine 7,5-15 cm. Na površini je tamno zelenkaste boje (hlorofil), sa donje strane je svetlo zelene boje i prekriven je pahuljastim vlasima. U zavisnosti od načina gajenja, postoje mnoge<span>&nbsp;</span>varijacije.</p> <ul> <li>Cvet</li> </ul> <p>Žuto-zelene boje, dužine manje od 1,2&nbsp;cm, u obliku<span>&nbsp;</span>grozda.</p> <ul> <li>Plod U obliku<span>&nbsp;</span>kapsule, loptastog<span>&nbsp;</span>oblika, oko 0,5&nbsp;cm u prečniku, sa šest krilatih rebara. Svaka kapsula sadrži tri<span>&nbsp;</span>semenke.</li> </ul> <h2><span class="mw-headline" id="Gorka_i_slatka_tapioka">Gorka i slatka tapioka</span></h2> <h3><span id="Gorka_tapioka_.28Manihot_esculenta.29"></span><span class="mw-headline">Gorka tapioka (<i>Manihot esculenta</i>)</span></h3> <p>Ukus gorke tapioke potiče od<span>&nbsp;</span>cijanogen-glikozida<span>&nbsp;</span>(linemarin), koji je uzročnik sinteze<span>&nbsp;</span>cijanovodonične kiseline<span>&nbsp;</span>(HCN). HCN je široko rasprostranjena u<span>&nbsp;</span>krtoli; Može biti uništena visokim temperaturama ili<span>&nbsp;</span>fermentacijom.<span>&nbsp;</span>Glikozidi<span>&nbsp;</span>mogu biti odstranjeni u toku prerade tapioke u procesima<span>&nbsp;</span>ekstrakcije,<span>&nbsp;</span>zagrevanja,<span>&nbsp;</span>fermentacije,<span>&nbsp;</span>sušenja<span>&nbsp;</span>ili kombinacijom ovih procesa.<span>&nbsp;</span>Lišće<span>&nbsp;</span>gorke vrste tapioke je tamno i<span>&nbsp;</span>stablo<span>&nbsp;</span>je često crvenkasto. Najviše se koristi za proizvodnju<span>&nbsp;</span>skroba,<span>&nbsp;</span>alkohola<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>acetona.</p> <h3><span id="Slatka_tapioka_.28Manihot_dulcis.29"></span><span class="mw-headline">Slatka tapioka (<i>Manihot dulcis</i>)</span></h3> <p>Sadrži nizak procenat<span>&nbsp;</span>toksina<span>&nbsp;</span>koji su izolovani u korteksu (cortex).<span>&nbsp;</span>Lišće<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>stabljika<span>&nbsp;</span>su svetlo zelene boje.</p> <h2><span class="mw-headline" id="Hemijski_sastav">Hemijski sastav</span></h2> <p>Koren<span>&nbsp;</span>tapioke je veoma bogat<span>&nbsp;</span>ugljenim hidratima; Uglavnom je prisutan<span>&nbsp;</span>skrob, koji je glavni izvor<span>&nbsp;</span>energije.<span>&nbsp;</span>Proteini<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>masti<span>&nbsp;</span>se nalaze u manjoj količini zajedno sa<span>&nbsp;</span>vitaminima<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>mineralima. Ove<span>&nbsp;</span>supstance<span>&nbsp;</span>imaju manju<span>&nbsp;</span>nutritivnu vrednost<span>&nbsp;</span>nego kod<span>&nbsp;</span>žitarica, mahunastih<span>&nbsp;</span>biljaka<span>&nbsp;</span>i nekih drugih korenasto-krtolastih biljaka. List tapioke se koristi za<span>&nbsp;</span>ljudsku ishranu<span>&nbsp;</span>i proizvodnju<span>&nbsp;</span>stočne hrane, jer je bogat<span>&nbsp;</span>aminokiselinama. Ukupni<span>&nbsp;</span>hemijski sastav<span>&nbsp;</span>tapioke varira u različitim delovima biljke, prema lokaciji, raznolikosti, starosti, metodama analize i<span>&nbsp;</span>ekološkim uslovima.<span>&nbsp;</span>Suva materija<span>&nbsp;</span>korena tapioke sadrži ukupno od 64-72&nbsp;% ugljenih hidrata, koji se sastoje iz skroba, uglavnom u obliku<span>&nbsp;</span>amiloze<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>amilopektina.</p> <h2><span id="Toksi.C4.8Dnost_tapioke"></span><span class="mw-headline">Toksičnost tapioke</span></h2> <p>Ličće tapioke se ne može konzumirati<span>&nbsp;</span>sirovo, jer sadrži slobodni i vezani cijanogen-glikozid, koji u prisustvu<span>&nbsp;</span>enzima<span>&nbsp;</span>linameraze, koji se po prirodi nalazi u<span>&nbsp;</span>sastavu biljke, oslobadja cijanovodoničnu kiselinu. Ako je prisutan u dovoljnim količinama, cijanogen-glikozid može izazvati<span>&nbsp;</span>akutno trovanje<span>&nbsp;</span>cijanidom<span>&nbsp;</span>i smrt kod čoveka i životinja. Različite vrste tapioke se često kategorišu ili kao slatke ili kao gorke, što označava izostanak ili prisustvo toksičnog nivoa cijanogen-glikozida. Takozvana slatka tapioka može proizvesti oko 20mg cijanida po kg svežeg korena, dok gorka tapioka može da proizvede i do pet puta više. Tapioka koja raste u toku suše ima visok sadržaj toksina.</p> <h2><span class="mw-headline" id="Bolesti_tapioke">Bolesti tapioke</span></h2> <p>Bolesti tapioke čine uglavnom različita<span>&nbsp;</span>mikrobiološka oboljenja, koja se mogu razvrstati na:</p> <ul> <li>Bakterijske bolesti:<span>&nbsp;</span>Plamenjača<span>&nbsp;</span>(Xanthomonas axsonopodis pv.manihotis; Ugaone lisne pege (Xanthomonas campestris pv.cassavae; Mehurići na stablu (Agrobacterium tumefaciens Biovar 1)… Xanthomonas campestris napada petiljku lista što dovodi do vaskularne infekcije, koja dovodi u opasnost mlade biljke. Može biti prenesena kišom, odnosno kapljicama rose.</li> <li>Gljivična oboljenja: Pegavost biljke (Cercospora vicosae), Pepeo tapioke (Oidium manihotis), Pythium-trulež korena (Pythium spp)</li> <li>Ostali poremećaji i oboljenja tapioke: Trulež korena posle žetve, Fiziološka i patogena kvarenja, Male boginje na korenu, Mikrobiološko truljenje zbog prisustva Cyrtomenus bergi. Trulež korena nakon setve se javlja za vreme skladištenja u nekontrlisanoj atmosferi, kada je prisutna velika vlažnost vazduha i mezofilni optimum temperature.</li> <li>Virusi<span>&nbsp;</span>i mikroplazmatična oboljenja.</li> </ul> <h2><span class="mw-headline" id="Upotreba">Upotreba</span></h2> <p>Tapioka se koristi u:</p> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Tapioca_pudding-2.jpg/220px-Tapioca_pudding-2.jpg" width="220" height="195" class="thumbimage"> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Puding od tapioke</div> </div> </div> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Tapioca_chips.jpg/220px-Tapioca_chips.jpg" width="220" height="146" class="thumbimage"> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Čips od tapioke</div> </div> </div> <div class="thumb tleft"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/57/Tapioca_Sago-Sabudana-India.jpg/220px-Tapioca_Sago-Sabudana-India.jpg" width="220" height="170" class="thumbimage"> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Perle tapioke</div> </div> </div> <ul> <li>Ishrani- kao kulinarski dodatak raznim jelima; Može se koristiti i koren biljke, spremljen na različite načine, kao<span>&nbsp;</span>čips<span>&nbsp;</span>ili kao meko kuvana tapioka koja ima specifičan miris i može da zameni<span>&nbsp;</span>kuvani krompir,<span>&nbsp;</span>njoke, dodaje se<span>&nbsp;</span>supi<span>&nbsp;</span>i koristi se kao pratnja mesu. Najčešća upotreba je u svrhu proizvodnje<span>&nbsp;</span>pudinga<span>&nbsp;</span>tj. praška koji je zaslađen i aromatizovan; Puding na bazi tapioke može se razlikovati od ostalih po sitnim zrncima nalik na<span>&nbsp;</span>kavijar. Dodavanje odgovarajućih boja,<span>&nbsp;</span>aroma,<span>&nbsp;</span>jaja,<span>&nbsp;</span>mleka<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>šećera<span>&nbsp;</span>može se preraditi u različite proizvode, posebno u obliku poslastica. Tapioka<span>&nbsp;</span>brašno<span>&nbsp;</span>može se koristiti za proizvodnju<span>&nbsp;</span>hleba, i kao zgušnjivač. U savremenim okolnostima od korena tapioke pravi se prašak sličan brašnu, koji se vlaži i oblikuje kao kuglice, koje nose naziv „biseri”; ti biseri postoje u nekoliko veličina i mora biti pripremljen pre upotrebe.</li> <li>Medicini- kao lagana hrana za bolesnike, kao i za odojčad u periodu odvikavanja od majčinog mleka. Delovanje na dečiji stomak je blago zbog manjeg udela kiseline u sastavu. Gorki koren tapioke se koristi za lečenje dijareje i<span>&nbsp;</span>malarije, a može se koristiti i za lečenje<span>&nbsp;</span>hipertenzije,<span>&nbsp;</span>glavobolje<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>bolova.</li> <li>Farmaceutskoj industriji- kao vezivno sredstvo (binder) sto znači da je prisutna u velikom broju tableti.</li> <li>Industriji- najviše se koristi u Kini kao osušena tapioka, i to kao sirovina za proizvodnju alkohola i skroba, koji se uz specifični sistem enzima razlaže do glukoze koja<span>&nbsp;</span>alkoholnim vrenjem<span>&nbsp;</span>daje<span>&nbsp;</span>etanol, sto je oblik obnovljivih izvora energije, koji može biti čak i zamena za<span>&nbsp;</span>benzin.</li> </ul> <h2><span id="Proizvodnja_bra.C5.A1na_i_skroba_iz_tapioke"></span><span class="mw-headline">Proizvodnja<span>&nbsp;</span>brašna<span>&nbsp;</span>i skroba iz tapioke</span></h2> <p>Prilikom proizvodnje brašna, neophodno je izdvajanje skrobnih granula iz krtoli u što čistijem obliku. Granule se nalaze u ćelijama zajedno sa svim ostalim sastojcima<span>&nbsp;</span>protoplazme(proteinima, rastvorivim ugljenim hidratima, mastima…) koje mogu biti uklonjene procesom purifikacije. Prerada skroba se može podeliti u sledeće faze:</p> <ul> <li>Priprema i ekstrakcija</li> <li>Prečišćavanje</li> <li>Uklanjanje vode centrifugiranjem i sušenjem</li> <li>Završne operacije</li> </ul> <p>Ovaj metod pripreme skroba je neophodan za bilo koju vrstu skroba;za manioku, međutim, zbog relativno male količine sekundarnih primesa, razdvajanje u svakoj fazi se obavlja sa lakoćom, dok kod ostalih žitarica odvajanje klica od proteina u drugoj fazi se vrši uz prisustvo hemikalija. Od korena tapioke se dobija prvoklasno brašno bez posebne opreme, uz pomoć<span>&nbsp;</span>prečišćene vode. Ovo čini obradu tapioke pogodnom za seoske industrije.</p> <h2><strong><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/Tapioka" target="_blank" title="Izvor Wikipedia Manihot esculenta" rel="noreferrer noopener">Izvor Wikipedia Manihot esculenta</a></strong></h2> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
P 445
Tapioka Seme (Manihot esculenta)
  • Novo
Seme autentičnog tajlandskog paradajza Sida  - 4

Seme autentičnog...

Cena 1,85 €
,
5/ 5
<h2 class=""><strong>Seme autentičnog tajlandskog paradajza Sida</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Sida paradajz je tajlandski paradajz koji je omiljen za pripremu salata i jedna od najpopularnijih sorti paradajza na Tajlandu. a lokalni naziv je „Sida paradajz“ (มะเขือเทศสีดา). Sida paradajz je determinantni tip paradajza, biljka dostiže visinu od 60-100 cm.</p> <p>Plodovi su sočni, gusti i guste teksture. Prosečna težina ploda je 20 grama. Plodovi su crvene boje, ali imaju tendenciju da se boje ružičasto sa malo zelene boje čak i kada su vrlo zreli i imaju blago kiseli ukus.</p> <p>Period berbe je uglavnom 75-90 dana nakon sadnje.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VT 117 (10 S)
Seme autentičnog tajlandskog paradajza Sida  - 4
  • Novo

Sorta sa Tajlanda
Tajlandski Djumbir - Galanga Seme - Zacin i Lek (Alpinia galangal) 1.95 - 11

Tajlandski Djumbir -...

Cena 1,95 €
,
5/ 5
<h2><strong>Tajlandski Djumbir - Galanga Seme - Zacin i Lek (Alpinia galangal)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 ili 6 Semena.</strong></span></h2> <p>Galanga pridada porodici biljaka sa rizomima kao što su đumbir i kurkuma, slična im je po svojstvima i neizostavni je deo azijske kuhinje. Blagotvorna je kod stomačnih tegoba, nadutosti, mučnine i dispepsije. Poseduje antiinflamatorna svojstva, koja ublažavaju bolove u mišića i zglobovima. Snažan je oksidant koji vezuje slobodne radikale u organizmu. Ispitivanja su pokazala da ova biljka ihibira sintezu masnih kiselina, te smanjuje nivo holesterola u krvi. Koristi se i u parfemskoj industriji zbog svog prijatnog mirisa.</p> <p>Terapeutski aktivne komponente: šest diarilheptanoida, etarsko ulje, gingeroli, tanini, flavonoidi</p> <p>Prema dostupnim podacima , ljudi na Okinavi žive u proseku do 81,2 godina . Na ostrvu živi 1,2 miliona ljudi , a prema rezultatima ranijih istraživanja , svake godine 427 ljudi dostigne 100. godinu života . Shinkichi Tavada i njegova ekipa 20 godina su provodili istraživanje . Rezultati su pokazali da je tajna dugovečnosti stanovnika ovog ostrva biljka iz porodice đumbira Alpinia zerumbet ili , kako ga naziva lokalno stanovništvo , " getto " . Naučnici su napravili eliksir od srži biljke te ga testirali na glistama . Gliste su podeljene u dve grupe : one kojima je dat eliksir i one kojima nije dat . Rezultati su pokazali da je životni vek produžen za 22,6% kod onih glista koje su primale getto eliksir . Inače , pored srži biljke i njeni plodovi su korisni . U njima se nalazi oksidans " resveratrol " koji poboljšava imunitet . Tradicionalno jelo sa Okinave je pirinač sa listovima gettoa , čime se lokalni stanovnici štite od sezonskih gripa . Tavada takođe navodi kako je generalna zdravstvena slika stanovnika ostrva pogoršana nakon što su se uveli fastfood restorani .<span style="color: #ff0000;"><a href="http://www.bio-zacini.com/home/36-galanga-alpinia-galanga-biljka.html" target="_blank" rel="noreferrer noopener"><span style="color: #ff0000;"><strong></strong></span></a></span></p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
P 372 (3 S)
Tajlandski Djumbir - Galanga Seme - Zacin i Lek (Alpinia galangal) 1.95 - 11
  • Novo