5/ 5

<h2><strong>Limun Trava - Maticnjak Seme (Melissa officinalis)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od oko 1500 (1g) semena.</strong></span></h2> <div>Zbog karakterističnog prijatnog mirisa koji podseća na limun, matičnjak je u narodnoj medicini poznat i pod imenom limun trava . Ova visegodisnja zeljasta biljka sa razgranatim četvorougaonim stabljikama, dostize visinu od 30 do 70 centimetara. Listovi su zeleni i sjajni, na dugim peteljkama, jajolikog oblika, pri dnu zaobljeni. Cvetovi su beli, plavičasto beli, bledoruzičasti ili zućkasto beli, smestani u korenu listova.</div> <h3>Sastav i dejstvo Maticnjaka:</h3> <div>Matičnjak je jedna od retkih biljaka koja se istovremeno koristi kao lek, miris, ukras i začin. Raste u dvoristima, pored naselja, uz ograde i zivice, u pčelinjacima, po sumama itd. Gaji se kao lekovita i aromatična biljka, a u parkovima kao ukrasna biljka. Cveta od juna do septembra, a razmnozava se semenom, ili deljenjem busenova i rasađivanjem.</div> <div>*Za pripremu lekova, listovi matičnjaka se beru neposredno pre cvetanja biljke, a cela biljka sa listovima za vreme cvetanja. Listove treba susiti u hladu i na promaji. Osuseni matičnjak treba čuvati u tegli ili u platnenim vrećicama, nikako ne u limenim posudama.</div> <div>*U narodnoj medicini matičnjak je poznat po smirujućem dejstvu: leči noćna lupanja srca, krepi duh i čisti misli.</div> <div>*Matičnjak se preporučuje u lečenju menstrualnih tegoba, hipohondrije, stomačnih grčeva, nadimanja, proliva, zeludačnih tegoba, povraćanja na nervnoj osnovi, nekih oblika astme i svih depresivnih stanja.</div> <div>*Matičnjak je blag, dobar i veoma prijatan lek koji okrepljuje i jača čitav organizam.</div> <div>*Preparati na bazi matičnjaka imaju opustajuće i smirujuće dejstvo. Tako na primer solja čaja od matičnjaka donosi smirenje, a ponekad i blago euforično raspolozenje.</div> <div>*List matičnjaka koristi se kao dodatak kupkama protiv neuralgije i reumatizma, a pomesan s gorkim travama (kičicom, lincurom, gorkom detelinom, hajdučicom) kao sredstvo za jačanje apetit.</div> <div>*Etarsko ulje od matičnjaka (dobija se destilacijom s vodenom parom matičnjaka pokosenog u fazi cvetanja), je izvanredno prijatnog mirisa, koristi se ne samo u farmaciji već, jos vise, i u industriji parfema, i kozmetike.</div> <div>*Posebno se preporučuje trudnim zenama koje pate od mučnine. Čaj od matičnjaka zaslađen medom idealan je lek protiv nesanice, izazvane fizičkom ili psihičkom iscrpljenosću.</div> <div>*Matičnjak se upotrebljava kao začin u salatama i čorbama, ili dodatak marinadama za ribu i divljač. Bogat je vitaminom C.</div> <div>*Na pikniku, listove matičnjaka mozete da iskoristite kao oblogu za meso i ribe kako biste ih tako zastitili od muva.</div> <h3><span>RECEPTI OD MATICNJAKA:</span></h3> <h4>Mesavina protiv nadimanja</h4> <div>- saka matičnjaka</div> <div>- saka kamilice</div> <div>- saka nane</div> <div>* Pomesajte sve biljke, poparite ključalom vodom, poklopite, ostavite da malo odstoji i procedite. Nemojte da zaslađujete i pijte u malim gutljajima. Bebama koje imaju grčeve davajte kasičicom.</div> <h3>AROMATICNI ELIKSIR OD MATICNJAKA</h3> <div>- 3-4 sake svezih listova matičnjaka</div> <div>- litar rakije prepečenice</div> <div>* Sveze listove sitno iseckajte, staviti u flasu sa sirim grlićem, pa prelijte rakijom prepečenicom i dobro zatvorite. Mozete da prelijete i maslinovim uljem, pa zatvorite vatom. Flasu drzite na suncu ili toplom mestu, mesec i po. Posle toga ovaj aromatični eliksir mozete da koristite za masaze u slučaju reumatičnih bolova ili grčeva.</div> <h3>ZA JACANJE IMUNITETA:</h3> <div>- kasičica mesavine matičnjaka i kantariona</div> <div>- vrela voda</div> <div>* Za jednu solju čaja potrebna je kasičica mesavine. Poparite, poklopite, procedite i zasladite medom. Pijte 3 solje dnevno. Uz ovaj napitak izričito se zabranjuje upotreba alkohola i cigareta, a pozeljno je da se izbegava i kafa.</div> <h3>CAJ ZA SMIRENJE OD MATICNJAKA:</h3> <div><strong>-</strong> saka listića matičnjaka</div> <div><strong>-</strong> 1/2 l vode</div> <div><strong>*</strong> Prelijte matičnjak ključalom vodom, poklopite, procedite i pijte dok je mlako.</div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <h3><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></h3> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span> 20°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table>

MHS 5 (1g)

5/ 5

<h2><strong>Persun Seme ''Mooskrause 2'' Ukrasni, Jestivi</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 600+ (1g) semena.</strong></span></h2> <p>Ovaj persun je saksijski, a moze se gajiti i u basti, prelepog je izgleda sto i sami mozete videti na fotografijama. List mu je grgurav i ko ga vidi prvi put nema predstavu da je persun, Izuzetno je aromatican i koristi se kako prilikom pripremanja hrane tako i za dekoraciju hrane. </p> <p>Seje se januara-februara u tople leje, a marta-aprila se rasadi u saksije ili u bastu. Moze se sejati marta-aprila na otvorenom ako se seje u basti. </p> <p>Morate priznati da je zimi divno imati obako lepu, a jestivu biljku u saksiji i sve sto je vise koristite stalno ce izbijati novi listovi. </p> <p>Svako ko ima nedostatak vitamina C bi trebao da ovu biljku konzumira u svezem obliku jer je vitaminom C bogatija od limuna i parike i to nekoliko puta vise. </p> <p>Svi koji imaju slabu vensku i kapilarnu strukturu, a i preventivno se moze konzumirati ova biljka i videcete da je dejstvo delotvornije od bilo kog leka.</p>

MHS 127 (1g)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Anis Zacin Seme (Pimpinella anisum)</strong></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 150+ Semena (0,5g). </strong></span></h3> <div>Istorijat i rasprostranjenost, Anis potiče iz Male Azije, Afrike, Egipta, a uspeva i u našim područjima. Pominjali su ga Plinije i Dioskorid navodeći da je najbolji anis sa Krita i iz Egipta. Uzgaja se u Južnoj i Centralnoj Americi, Indiji, Libanu, Italiji, Grčkoj, Mađarskoj, Španiji, Nemačkoj i Turskoj. Rasprostranjen je najviše na planinskom području.</div> <div>Botaničke i morfološke karakteristike</div> <div>Anis je jednogodišnja biljka, visine 0,5-1m. Ima granatu, pahuljavim dlačicama pokrivenu šuplju stabljiku. Cvetići su  okruglasto nazubljeni, srednji-dvostruko perasti, a gornji-uski lancetasti. Formiraju cvast. Bele su boje. Donji listovi se sastoje  od tri okruglasto urezana listića, srednji listovi su prstenasti, a gornji usko krpasto razdeljeni. Plod je dugačak 3-6mm, jajastog oblika; prema vrhu je uži, a sa strana malo stisnut, hrapav, gusto maljav. Boja ploda je svetlozelenosiva.<br /><br /></div> <h3><strong>Hemijski sastav</strong></h3> <div>Seme anisa sadrži eterično ulje (1,5-4,0%), masno ulje (10,0%),  proteine (20,0%), ugljikohidrate i dr. Dominantna komponenta eteričnog ulja je trans-anetol (80,4-94,5%). Ulje je mirisa aromatičnog i ukusa slatkastog.<br /><br /></div> <h3><strong>Lekovitost</strong></h3> <div>Lekoviti delovi biljke su plod, odnosno zrelo seme. Seme anisa sanira nadimanje, jača probavne organe  i pospešuje varenje.  Čisti krv, sluz iz pluća, želuca, mokraćnog mehura i bubrega,  jača nervni sistem, otklanja nesanicu. Efikasan je sekretolitik, spazmolitik, ekspektorans, karminativ. Eterično ulje anisa je od davnina  u upotrebi za smanjivanje apetita.  Pospešuje cirkulaciju i tako potpomaže uklanjanje celulita.<br /><br /></div> <h3><strong>Upotreba</strong></h3> <div>Mleveni anis brzo gubi  miris i ukus pa ga treba mleti neposredno pre upotrebe. Ima primenu  u industriji kolača i slatkiša, kozmetičkih proizvoda i  likera. U svetu postoje likeri i rakije s mirisom anisa, poput francuskog pernoa, turskog specijaliteta raki, grčkog uza i makedonskemastike.<br /><br /></div> <h3><strong>Narodna imena</strong></h3> <div>Anason, aniz, aniž, slatki kopar, anaton, anež, aniš, anjez, morski janež, onajs, onliz, razijan, slatki januš, slatki komorač, slatki kumin.<br /><br /></div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>lagano prekrijte supstratom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>  Min. 18°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em><em></em></span></p> <div></div> </td> </tr> </tbody> </table>

MHS 7 (150 S)

5/ 5

<h2><span style="font-size: 14pt;" class=""><strong>Kamilica Seme (Matricaria chamomilla)</strong></span></h2> <h3><span style="font-size: 14pt;"><strong><span style="color: #ff0000;">Cena je za pakovanje od 8.000 Semena (0,5g).</span></strong></span></h3> <div>Kamilica ( lat. Matricaria chamomilla ) u narodu još poznata i kao ramenak , titrica , prstenak , popadija , bolivač , milica - trava , milanka , gamilica , kamil - tej , kokošnjak , carev cvet , gorčak , sitna bela rada je biljka iz porodice glavočika ( Asteraceae ) i jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka prisutna u skoro svakom domaćinstvu .</div> <div>Najlekovitiji su cvetovi sakupljeni u glavičaste cvasti . Sadrže eterično ulje koje im daje prijatan miris pa upotreba čaja od ove biljke , osim lekovitosti , predstavlja i pravo zadovoljstvo i osveženje . Za industijske potrebe se gaji , naročito u Vojvodini , na zemljištima niže kategorije .</div> <div>Postoji veliki broj registrovanih preparata čiji je sastojak kamilica ( na tržištu zapadne Evrope oko 150 [ traži se izvor od 09. 2011 . . ] ) . Glavna lekovitost ove biljke ogleda se u lečenju želudačno - crevnih bolesti ( gastritis , enteritis , nadimanja , grčevi , kolitis ) neurodepresija i oboljenja materice ( lat. matrica = materica ) . Spolja se upotrebljava protiv upala kože i sluzokože , za inhalaciju , kupke itd . jer poseduje dobra antibakterijska , antivirusna i fungicidna dejstva .</div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>  Min. 18°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova 7 dana</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em><em></em></span></p> <div></div> </td> </tr> </tbody> </table> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 8

5/ 5

<h2><strong>Kim Seme Zacin i Lek (Carum carvi L.)</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 900 Semena (2g).</strong></span></h2> <p>Dvogodisnja zacinska biljka. Glavni sastojak kima je eterično ulje, zatim bjelačevine, tanin, smola, vosak, sluz, celuloza šećer i kalcijum-oksalat. Kim je odličan karminativ (sredstvo protiv nadimanja i gasova), a deluje blagotvorno na ceo digestivni trakt, odličan je diuretik i galaktagog (podstiče lučenje mleka) pa se posebno preporučuje trudnicama i dojiljama.</p> <p>Koristi se prvenstveno kao začin, ali i kao lek. Kimom se najčešće začinjava krompir, meso, gulaš, varivo od kelja, cvekle, svež i kiseli kupus, ovčiji sir, čorbe i sosevi.</p> <p>Seme kima se koristi osušeno-celo ili mleveno. Stavlja se i u zelene salate, raznim namazima, pecivima...</p> <p>Upravo zbog toga što olakšava varenje i  smanjuje nadutost, kim se dodaje teško varljivim jelima, kao što su ona od pasulja,  kupusa, mahunarki i divljači.</p> <p>Podstiče izlučivanje urina, jača želudac, pospešuje probavu.</p> <p>Ženama se posebno preporučuje jer reguliše menstruaciju i ublažava grčeve materice, olakšava porođajne bolove, a pospešuje izlučivanje mleka za vreme dojenja.</p> <p>Recept:</p> <ul><li>protiv nadutosti- oparak od kima</li> <li>* jednu supenu kašiku preliti sa šoljom vrele vode (koja nije prokuvala, već se samo zagrijala); ostaviti da odstoji 10-15 minuta i piti 2x dnevno pre jela. Deca treba da piju 1-2 kašike prije jela, dok se odraslima preporučuje pola šolje.</li> </ul>

MHS 9

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>MIRODJIJA SEME ZACIN I LEK (ANETHUM GRAVEOLENS)</strong></span></h2> <h3><span style="font-size: 14pt;"><strong><span style="color: #ff0000;">Cena je za pakovanje od <span>900+ (2g), 4500+ (10g) semena.</span></span></strong></span></h3> <div>Mirođija ili Kopar je svima dobro poznata kao mirisna začinska biljka koja se gaji, a i sama se razmnožava po baštama.Poreklo Mirođije je iz jugoistočne Azije, ali se uzgaja i u južnim delovima Evrope.  To je jednogodišnja biljka sa tanikm, vretenastim korenom. Stabljika je uspravna, okrugla, izbrazdana, šuplja, visine i do 120 centimetara. Na vrhu stabljike nalaze se sitni cvetovi, izrazito žute boje. Najveća koncentracija lekovitih i aromaticnih materija nalazi se u plodovima biljke, ali ima ih i u listovima i cvetovima. Sve delotvorne i lekovite materije u biljci nisu još uvek u potpunosti istražene. Do sada je poznato delovanje eteričnih ulja. Domaćice stavljaju lišce mirođije u turšiju, sosove i druga jela, a plod se, na žalost, vrlo malo koristi, iako je plod lekovitiji od lišća. Cela biljka i plod imaju svojstven prijatan začinski aromatični miris i začinski ukus.</div> <div>Lekoviti deo biljke je zreo plod, ređe vrhovi grančica u cvetu. </div> <div>Mirođija je, pre svega, dobar, neškodljiv, jeftin i zbog toga svakome pristupačan začin. To je istovremeno i lek koji se vekovima uspešno koristio protiv gasova, nadimanja i teškoća u organima za varenje. Od nje se pripremaju i čajevi, eterična ulja, čaj za spavanje i lečenje hemoroida (šuljeva), a pomaže i kod štucanja.</div> <div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"><span>Seme pritisnuti prstima u mesavinu i lagano prekriti substratom-zemljom, toliko da se seme jedva jos vidi.</span></td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"><span>substrat br.1</span></td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span> Min. 15°C / sobna temperatura</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova 2-3 nedelje</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije. Ne dozvolite da se supstrat osuši.</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em><em></em></span></p> <div><span><em> </em></span></div> </td> </tr> </tbody> </table> </div> </body> </html>

MHS 121 (2g)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Seme Lavande (Lavandula angustifolia Mill)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 100 Semena.</strong></span></h2> <p>Ostali narodni nazivi su : despik, despić, trna, lavandula… Lavanda je višegodišnja žbunasta biljka iz porodice LAMIACEAE. Grm lavande raste od 60cm do 1m visine, može da se razmnožava vegetativno ili semenom ukoliko se ne radi o sterilnom hibridu</p> <p>Osim u mediteranskom području lavanda se može uspešno gajiti u kontinentalnim krajevima, na nadmorskim visinama do 1200 metara. Dobro podnosi niske temperature do –20°C. Pojedini hibridi mogu da podnesu mrazeve i do –30°C.</p> <p>Sadi se u redove u pravcu sever-jug na rastojanju 100 cm sa razmakom između biljaka 50 cm. Za jedan hektar potrebno je oko 20000 biljaka. Hibridna lavanda je znatno robustnija te se redovi razmiču 200 cm i za hektar je potrebno oko 10000 sadnica.</p> <p>Biljka ima dobro razvijen korenov sistem i odlično podnosi sušu. Za lavandu se može reći da je ekološka biljka jer ne zahteva nikakvu hemijsku zaštitu i dobro uspeva bez mineralnih đubriva. Pogoduju joj slabije plodna i siromašna zemljišta. Uslov je da je tlo dobro drenirano jer ne podnosi zemljišta na kojima leži voda. PH vrednost treba da je 6,5-7,5, kisela zemljišta nisu pogodna za uzgoj lavande.</p> <p>U prvoj godini prinos cveta je zanemariv, u drugoj godini 50%, dok u trećoj godini lavanda ulazi u puni rod. Najviše posla oko nege nasada je u prvim godinama i svodi se na uklanjanje korova i oblikovanje grma. Eksploatacija plantaže traje desetak godina.</p> <p>Zbog ugodnog mirisa i lepog izgleda pogodna je za ukrašavanje vrtova.</p> <p>Ima široku primenu u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji zbog svoje arome i lekovitih svojstava.</p> <p>Lavandula vera**– Lavandula spica officinalis,- ova je biljka pogodna za uzgoj u vrtu.</p> <p>Lavandi ima više vrsta. Lavanda je vrlo dekorativna, ugodna mirisa i lekovita. Karakteristika joj je da je biljka mediteranskog podneblja, u kontinentalnim krajevima nalazimo je retko, ali jednako dobro i tu uspjeva, kao sadnicu koja krasi nečiji balkon. Spada u porodicu  Labiatae – Usnače (usnatice), po drugim autorima opet u porodicu Lamiaceae (Labiatae)***, no to je stvar za botaničare.</p> <p>Raste svuda po kršu i suvim predelima. To je višegodišnja polugrmolika biljka uspravne ili savinute stabljike visoke 50-80 cm., cvjetovi su ljubičaste boje, pršljenasto raspoređeni u dugim klasatim cvatovima. Zbog dlakavosti  se biljka čini siva.</p> <p>Ne traži puno vlage i nije zahtevna u pogledu tla.</p> <h4><strong>Ljekovito delovanje: </strong></h4> <p>Od cvetnih vrhova , pre no što cvetovi sasvim izbiju, priprema se lekoviti čaj i vadi ulje, a od cvetnih klasića miris za parfem.</p> <p>Služi kao antiseptik, antispazmodik (protiv bolova kod reumatizma – pomešana s alkoholom), i kao sredstvo protiv raznih infekcija grla i ždrela. Lavandino ulje ublažuje migrenu i nervoznu glavobolju, lupanje srca, neurastenije, te boli u želučano-crevnom sustavu. Njezino ulje uništava streptokoke (streptoccocus albus), pyogenes i dr. Ako se 5-10 kapi lavandina ulja uzme na kocki šećera, to smiruje uzbuđenost, bolove oko srca, depresiju, navale krvi u glavu, vrtoglavicu i uklanja nesvesticu.</p> <p>Postoji recept od smese lavandinog ulja i ostalih sastojaka za izradu laganog anestetstog preparata.</p> <p>Za porast kose koristi se 15 grama lavandina (despikova) cveta potopljenog u  100 grama alkohola i pošto odstoji  14 dana, nakon ceđenja dobije se tinktura kojom se premazuje koža na glavi  i služi za porast kose, a nestaje perut.</p> <p>Vrlo je korisna inhalacija lavandom (despikom) kod bolesti grla i respiratornog trakta.</p> <p>Kod iščašenja i uganuća lavanda  može biti od velike pomoći: svježe listove staviti na bolna mesta i oviti zavojem da ne sklizne. Smanjit će bolove, a ubrzo nestati i otekline. Vruća kupka s ekstraktom lavande pospešuje cirkulaciju krvi i blagotvorno djeluje na živce.</p> <p>Dvadeset minuta kupanja u kupki na temperaturi 35-37° C oko 25 puta  povećat će izlučivanje soli iz bubrega i na taj način ih osloboditi štetnih  tvari i alkohola. Proširene pore na licu  rešavaju se  kad se stavi 5 grama esencije lavande i pola litre 70% alkohola; dobivenom tekućinom masirati dva puta dnevno samo  mjesta koja su kritična. (prilikom ulevanja esencije tekućina se ne sme zamutiti!)</p> <p>Protiv tremora – drhtanja ruku i nogu priprema se čaj od jednakih delova (po 50 grama) lavande i kadulje (Salvia officinalis). Od ove mešavine uzme se 1 velika žlica  i stavlja u 2 dl ključalog belog vina, ostavi da stoji oko 20 minuta i pije se 2 puta po 1 decilitar.</p> <p>Lavanda se koristi i kod lečenja psorijaze, izostanka menstruacije, vaginalitisa …</p> <p>Naravno da ovo nije sve o lavandi !</p> <p>Nuspojave nisu poznate.</p> <p>Interakcije nisu poznate.</p> <p>*officinalis = ljekovit</p> <p>**vera – od verus = pravi</p> <p>*Labiatae = familija usnatica (labium = usna); pošto krunica ima dve usne</p> <h4><strong>Setva</strong></h4> <p>Prava lavanda se može proizvoditi direktnom setvom semena, zelenim i zrelim reznicama, a u nekim zemljama se razmnožava isključivo rasadom dobijenim setvom semena na otvorenom polju. Hibridna lavanda se može razmnožavati samo vegetativnim putem – reznicama ili položenicom.</p> <p>Zemljište za proizvodnju rasada mora biti zaštićeno od vetra i mraza sa mogućnošću zalivanja. Važno je da ono ne bude zakorovljeno. Seje se u jesen („pod zimu“) ili u rano proleće. U slučaju prolećne setve seme se mora izložiti niskim temperaturama (jarovizacija). Jesenja setva je sigurnija i jeftinija. Seme lavande niče sporo, pa se preporučuje sejanje sa nekom biljkom koja će obeležiti redove (salata, bela slačica). Na većim površinama seje se na razmaku 35 – 40 cm izmedu redova, a na manjim površinama na razmaku 15-20 cm. Optimalna dubina setve je 0,5-1 cm u jesen i 1-1,5 cm u proleće. Posle setve preporučljivo je sabijanje valjkom. Počinje da niče početkom aprila i nicanje se razvuče do početka maja.</p> <p>Nega rasada sastoji se u redovnom čišćenju od korova (okopavanje). Ako su iznikle biljke suviše guste, treba ih prorediti kada su u fazi 4-5 listova, a izvadene biljčice zasaditi na drugu parcelu, na razmaku 35 x 5 cm. Rasad treba 2-3 puta zaliti. Naročito je značajno zalivanje po­sle nicanja i nakon košenja. Biljke se kose na 8 – 10 cm iznad površine zemljišta, kad su visoke 18-20 cm, da bi se bolje bokorile. Potrebna količina semena za setvu je 7-9 kg/ha, od čega se dobija 600 – 800 hiljada sadnica.</p> <p>Plantaža lavande eksploatiše se 15-20 godina</p> <p>Hibridi lavande se dobro razmnožavaju mladim reznicama. Radi očuvanja dobrih sortnih osobina i za dobijaje homogenih useva, danas se u više zemalja (Bugarska, Francuska) primenjuje isključivo ovaj način razmnožavanja. U aprilu ili avgustu skinute jednogodišnje reznice se ožiljavaju ispod folije ili u toplim lejama pokrivenim staklom. Za skidanje reznica najpogodnije su četvorogodišnje ili petogodišnje biljke. Na standardan način pripremljene reznice se zabadaju u pesak na rastojanju 6 – 10 cm izmedu redova i 2 – 3 cm biljka od biljke u redu, a na 4 – 5 cm dubine. Nakon zalivanja reznice se zasenjuju. Reznice razmnožavane u avgustu, treba preko zime pokriti. Ožiljene reznice se u maju sade u „školu“. Dobro ožiljen rasad, dobijen prolećnim razmnožavanjem sadi se još u toku jeseni iste go­dine, a razmnožen u maju, u avgustu ili u jesen sadi se iduće godine na stalno mesto. Sa 1 m2 se dobija 600 – 800 ožiljemh reznica.</p> <p>Poslednjih godina se hibridna lavanda razmnožava reznicama ožiljenim na slobodnom prostoru. Za ovaj način razmnožavanja pogodna su duboka, plodna, srednje vezana zemljišta, sa dobrim vodnim kapacitetom, koja se u slučaju potrebe mogu zalivati. Reznice dužine 12 – 20 cm skidaju se sa starijih žbunova od sredine oktobra do kraja marta. U brazdice duboke 18 – 20 cm, koje su na 35 – 40 cm jedna od druge, stavljaju se reznice 3-5 cm jedna od druge tako da im vrh viri 5 – 7 cm iznad površme zemlje. Redovi se dobro zalivaju da bi se zemlja prilepila uz reznice. Prazan prostor oko reznice treba popuniti peskom ili tresetom, ali tako da ostane brazdica za sakupljanje vode. Površinu valja održavati bez korova i po mogućnosti 3-5 puta zalivati. Čim novi izdanci dostignu dužinu 15-20 cm, izbojke treba pokositi 8 – 10 cm iz­nad zemlje da bi se podstakao intenzivniji razvoj bočnih izdanaka. Do jeseni će reznice imati razvijen korenov sistem i već u prvoj godini će biti rasadni materijal izvanrednog kvaliteta. Na jedan hektar može se smestiti 700 – 900 hiljada rezni­ca, a pri stručnoj nezi 70 – 80% će se ožiliti.</p> <p>Ožiljene reznice se vade neposredno pre sad­nje, ili istovremeno sa njom. Na manjim površinama vade se ašovom, a na većim plugom (specijalni plugovi u obliku slova V). Izvađeni mate­rijal se do upotrebe ili prodaje mora čuvati od isušivanja. Rasadni materijal se mora odmah zasaditi, a ako to nije moguće, treba ga prekriti zemljom i zaliti.</p> <p><iframe width="640" height="385" src="https://www.youtube.com/embed/-Z4yxBvepCk?rel=0&amp;hd=1" frameborder="0" class="embed-responsive-item"> </iframe></p>

MHS 13 (100 S)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Vlasac Seme (Allium Schoenoprasum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 200 Semena.</strong></span></h2> <p>Cudesna biljka koja hrani daje spefican smek - vlasac je, kako se pripoveda, u drevnom Rimu mogao da odgodi cak i izvrsenje smrtne kazne; tacnije, ukoliko bi poslednji obrok bio spremljen bez vlašca, sticalo bi se pravo na odlaganje pogubljenja.</p> <p>Vlašac je višegodišnja biljka koja ima nežnu lukovicu iz koje izbijaju gusti veoma ukusni cevasti listovi plavozelenkaste boje, visoki 15-30 cm.</p> <p>Vlašac je samoniklo bilje koje od proleća do jeseni raste najčešće uz obale reka i na vlažnim livadama, a od maja do jula razvijaju se crvenkasti ili ljubičasti poluloptasti cvetovi. Po intenzivnom mirisu već su izdaleka prepoznatljivi. Sitno seckani listovi vlašca koriste se kao začin za jela od proleća do jeseni, a ako se presade u lonce i drže u kući, mogu da se koriste i tokom cele zime.</p> <p>Zbog nežnog i ugodnog mirisa veoma je popularan začin u srednjoj i zapadnoj Eropi. Fino seckan dodaje se supama, varivima od povrća i umacima, posebno onima na bazi jaja, pavlake ili jogurta. Dugo kuvanje uništava njegovu specifičnu aromu, tako da je najbolje dodavati ga pred sam kraj pripreme jela, nešto pre posluživanja.</p> <p>Sveži vlašac često se koristi kao dekoracija, ili naseckan ili ceo (u listovima). Vlašac je i sastavni dio začinskih mešavina, pa je tako i obavezni sastojak francuskih fines herbes, mešavine koja se koristi za razna topla i hladna jela, salate, omlete, rižu i piletinu.</p> <p>U kineskoj kuhinji se, najčešće pred kraj kuvanja ili prženja, dodaju dugi listovi vlašca, kako zbog ukusa, tako i zbog lepog izgleda i mirisa koje daje jelu. Izvrstan je začin za razne vrste sireva, kojima se dodaje svež i sitno seckan. Naročito se dobro slaže sa svežim sirom, i to je čest proletnji obrok u centralnoevropskim zemljama. Takođe, seckani vlašac je izvrstan i u raznim salatama, a posebo onima od paradajza i krastavaca; njima daje nežnu aromu dosta slabiju od crvenog luka, ali izuzetno finu i bez jakog ukusa. U alpskim krajevima Evrope, gde takođe raste samoniklo, vlašac se često koristi posut preko maslacem premazanog ražanog hleba.</p> <p>U našim krajevima se vlašac koristi za pravljenje zelenog umaka.</p> <p>Zeleni umak</p> <p>Sastojci</p> <p>4-5 tvrdo kuvanih jaja</p> <p>1 dl vinskog sirćeta</p> <p>1 dl vode</p> <p>1 kašičica šećera</p> <p>1 kašičica senfa</p> <p>1 dl ulja</p> <p>sveže mleveni biber</p> <p>peršun</p> <p>kapar</p> <p>vlašac</p> <p>1 dl kisele pavlake</p> <p>1 kašičica "vegete"</p> <p>Način pripreme</p> <p>Izmešajte sirće i vodu, dodajte šećer i "vegetu", sve kratko prokuvajte i ohladite. U međuvremenu sitno naseckajte tvrdo kuvana jaja i peršun, a kapar i vlašac sitno naseckajte. Ohlađenoj mešavini sirćeta i "vegete" dodajte senf, ulje, naseckana jaja, peršun, kapar i vlašac. Zatim dodajte pavlaku, začinite biberom, sve dobro izmešajte i po želji dosolite. Pripremljeni umak stavite na hladno mesto da odstoji 1-2 sata. Zeleni umak može da se koristi kao preliv za npr. kuvano povrće, kuvano meso, ribu ili kao preliv za razne sveže salate.</p> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>max 2 cm, preporucujemo lagano prekrijte supstratom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>  Min. +5°C, optimalno 18 - 25°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova 1-2 nedelje</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table>

MHS 141 (200 S)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>STEVIA SEME - IZUZETNO LEKOVITA BILJKA</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od +-100 (0,06 g) Semena.<br /></strong></span></h2> <p><span><strong>Stevia rebaudiana</strong> poznata je jos pod imenom (Bert) Paragvajski slatki drac, Suesskraut, Suessblatt, diabetski slad, Diabetiker Zuecker, dietetski slad, Dietetisches Suess, Diabetics &amp; Dietetics sweetner.</span></p> <p><span>Stevia je biljka iz porodice Asceratea koja ima mnoge podvrste, koje su sve slatke, a rasprostranjena po gotovo citavom svetu. Koristena je kod primitivnih naroda kao zasladjivac. Uz davanje slatkog ukusa sa laganom, skoro neutralnom svezinom mentola, STEVIA daje jos i niz drugih popratnih lekovitih svojstava koja su nam tek od pocetka proslog veka poznata.</span></p> <p><span>STEVIA je kao lekovita biljka priznata u malom broju zemalja i one se uglavnom nalaze u Aziji i Juznoj Americi. (Japan, Korea, Kina, Tajland, India, Malezija, Brazil, Izrael, Paragvaj i Urugvaj.)</span></p> <p><span>Ta cinjenica, zabrana u velikom delu sveta, je direktna posledica lobiranja razlicitih KARTELA multinacionalnih kompanija, proizvodjaca secera od secerne repe i trske.</span></p> <p><span><strong>DELOVANJE i UPOTREBA:</strong></span></p> <p><span>STEVIA je kao  prvo korisna za diabeticare. Bili oni na insulinu ili tabletama. Nakon upotrebe ne ostavlja nikakve promene i ne povesava kolicinu ugljenhidrata u krvi. Danas dozvoljena kolicina uzimanja stevisoida, bez bitnih promena na metabolizam varira od 3,3mg/kg tt, pa do 5,5mg/kg tt. Nakon uzimanja STEVIA, slad ostaje puno duze prisutan u ustima ne isusuje ih kao asugrin, aspartam ili cyklamat koji su danas po izjavi samih proizvodjaca mozda kancerogeni.</span></p> <p><span>Drugo vazno svojstvo STEVIE je u dentalnoj higijeni. Ona jednostavno ubija karijes. Zvakanje jednog lista STEVIE, ujutro pre dorucka i pranja zubi, dovodi nakon sest nedelja upotrebe, do nestanka karijesa na zubima.</span></p> <p><span>Trece vazno svojstvo STEVIE je da pojacava perifernu cirkulaciju krvi, vraca boju kosi i regulise krvni pritisak.</span></p> <p><span>Ostalih 45 delovanja su; osteosporoza, popustanje tenzije misica, smirivanje, stimulacija jetre. Poboljsan rad bubrega. Lecenje kožnih bolesti. Fantasticno sredstvo za mrsavljenje.</span></p> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" valign="top" width="100%"> <h3><span style="font-size: 14px;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Uputstvo za Sejanje</span></span></h3> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Razmnožavanje:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Semenom</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Predtretman:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">0</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Stratifikacija:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">0</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Vreme Sejanja:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">tokom cele godine</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Dubina Sejanja:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Vrsta Substrata:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Substrat br.1</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Sejanje temperatura:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">  Min. 21°C</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Sejanje Lokacija:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Vreme Klijanja:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">zavisno od uslova 1-2 nedelje</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Zalivanje:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">redovno tokom vegetacije</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;"> </span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;"><br /><span>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.</span></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> </body> </html>

MHS 12

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Seme celera Utah - lekovita biljka (Apium graveolens)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 1500 (1 g) ili 3000 (2 g) semena.</strong></span></h2> <p>Celer (lat. apium graveolens) je dvogodišnja zeljasta biljka sa mesnatim i vretenastim korenom koji ponekad može biti i gomoljast. Stabljika mu je uspravna, visine od 30 do 100 santimetara. Listovi su tamnozeleni i sjajni, perasto razdeljeni. Plod kuglastog oblika je rebrast. </p> <p>Biljka raste kao divlja, ali se i uzgaja u povrtnjacima. Samonikla je na vlažnim livadama, močvarnim mestima i priobalnom području. Može se naći na Britanskim ostrvima, u Sredozemlju, Severnoj Africi i Aziji, u Indiji. U domaćinstvu i u medicini koristi se samo "pitomi" celer. Kao začinska i povrtna biljka celer je počeo da se uzgaja u Evropi tek u 18. veku. </p> <p>Zanimljivo je da je divlji celer pronađen upleten u vence u egipatskim grobnicama. Poznat je bio i u antičko doba. U Homerovoj Ilijadi Mirmidonovi konji pasu divlji celer koji raste u močvarama Troje, dok se u Odiseji pominju livade ljubičica i divljeg celera koje okružuju Kalipsinu pećinu. Zanimljivo je da su se u istoriji i mitologiji biljci pridavala različita značenja, od simbola lepote i veselja u antičko doba, preko suza i žalosti, do simbola smrti u doba Rima. Zabeleženo je da su nešto kasnije Rimljani celerom ovenčavali glave pobednika, pa je biljka postala simbol trijumfa. Verovanje da celer pospešuje polnu moć zadržalo se do danas – sadrži androsteron, hormon za koji se smatra da privlači žene!</p> <p>Listovi i koren biljke bogati su mineralima, vitaminima, nutrijantima i eteričnim uljima koji joj daju snažan, karakterističan miris. </p> <p>Celer ima izuzetna lekovita svojstva. Pomaže u lečenju astme, katara pluća, promuklosti, reume, gihta, mokraćnih puteva, bubrega, nervnih oboljenja, poboljšava apetit i otklanja probavne smetnje. Celer poboljšava krvnu sliku i cirkulaciju. Utvrđeno je i da jedan od njegovih sastojaka acetileniks zaustavlja umnožavanje ćelija raka.</p> <p>Celer je prisutan na trpezama širom sveta. Ne sumnjamo da je uz šargarepu, luk i peršun jedan od "četiri asa" svake kuhinje. Kako obaren tako i svež, celer se koristi u pripremanju supa i jela, dok se seme upotrebljava kao začin. Lišće celera je, takođe, čest ukras raznovrsnih kulinarskih specijaliteta.</p> <p>Celer se može naći tokom cele godine. Najbolji je u jesen. Biljka dobro uspeva u baštama, ali i na terasama. Predrag Spasić, inženjer poljoprivrede u Garden centru, savetuje one koji žele da imaju celer u blizini:</p> <p>– Biljka se uzgaja iz semena. Najbolje je posejati je u periodu april-maj, napolju ili u žardinjere na santimetar dubine. Razmak treba da bude oko deset, a prored do 40 santimetara. Celeru prija vlažno tlo i polusenka. Zato biljku treba redovno zalivati. Kad biljka dostigne visinu 15 do 20 santimetara, spremna je za presađivanje. Plod se vadi od avgusta do kraja oktobra. Dakle, upravo sada. Preporučuje se upotreba celera u ishrani.</p> <p>Kupovina</p> <p>Ukoliko je koren celera lak kad ga stavite u ruku, znači da je star.</p> <p>Korisno</p> <p>Lišće celera je dobar izvor vitamina Ce koji podiže imunitet organizma i ublažava simptome prehlade.</p> <p>Stop kamenju</p> <p>Redovna upotreba celera u ishrani može da spreči razvoj kamena u bubregu, ali i u žučnoj kesi.</p> <p>Vitaminsko čudo</p> <p>Sastojci: tri šargarepe, jedna cvekla, jedna bela rotkva, jedan koren celera, dva decilitra limunovog soka, ulje, so, šećer</p> <p>Priprema: očistiti, oljuštiti i izrendati pripremljeno povrće. Sve dobro izmešati. Sipati limunov sok i ulje, posoliti po želji, i dodati malo šećera.</p> <p>Protiv reume</p> <p>U litri vode kuvati 40 grama iseckanog lišća celera nekoliko minuta. Posudu skloniti sa ringle, poklopiti i ostaviti da stoji dok se ne ohladi. Tečnost piti nekoliko puta dnevno u toku nekoliko nedelja.</p> <p>Alergija</p> <p>Iako većini ljudi celer prija, manji broj može da ima ozbiljne alergijske reakcije na njega, koje nekad mogu da dovedu do fatalnog šoka. Zanimljivo je da su alergije na celer najzastupljenije u centralnoj Evropi. Kod nekih ljudi konzumiranje celera može da izazove utrnuće jezika.</p> <p>Zanimljivo</p> <p>Prilikom snimanja filmova lomljenje drški celera pored mikrofona koristi se za oponašanje zvuka lomljenja kostiju.</p> </body> </html>

MHS 135 (1g)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Ricinus communis Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 15 Semena.</strong></span></h2> <p>Ricinus je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka s jako razvijenim ograncima. U tropskim područjima ricinus naraste od 10 do 12 m, a u našem podneblju od 0,5 do 2 m. Listovi su veliki, dekorativni i tokom sezone menjaju boju od zelene do crvenkaste.  Plod je tobolac, raskošno crven, sa mekim bodljama na površini. U plodu se nalaze tri semenke, po obliku slične sitnom pasulju. Omotač semenki je tvrd, gladak i pegav. Ricinus je bez naročitog mirisa</p> <p>Lekovito je samo ulje iz semenki ricinusa. U narodnoj medicini ricinus je, odnosno ricinusovo ulje, tradicionalno sredstvo u lečenju opstipacije i tegoba creva, hemeroida, analnih fistula, polipa u crevima, katara želuca i creva. Koristi se u lečenju otečene jetre i slezene, groznice, glavobolje, lumbaga, reume, išijasa, bolova u zglobovima, nervnih bolesti, za čišćenje krvi nakon trovanja, za negu kose i protiv peruti. Ima regenerativna svojstva. Na kožu deluje zaštitno, umirujuće i zaceljujuće. Odlično oporavlja trepavice. </p> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span> 1-2 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span> Optimalno 22°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova 1-2 nedelje</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 125 (4.5g)

5/ 5

<h2><strong>VINOBOJKA SEME (PHYTOLACCA AMERICANA)</strong></h2> <h2><span><strong><span style="color: #ff0000;">Cena je za pakovanje od<strong> 10 </strong>Semena.</span><br /></strong></span></h2> <div>Potice iz Amerike. Visegodisnja zeljasta biljka koja se smatra korovom jer se lako siri. Naraste u visinu od 1 do 2 metra. Raste uz rubove šuma-ma svugde gde padne seme. Biljka je otrovna ukoliko se predhodno ne preradi.  Nekad su je ubacivali u vino zbog boje a mogu se praviti i sokovi, sapuni i tinta. U proleće cvate belim cvetićima a posle je ukrašavaju kuglice u grozdićima koje menjaju boju, pa već u leto imaju tu divnu tamnu boju i zato je drže kao ukrasnu biljku.</div> <div>Rado je jedu ptičice kad bolje sazri pa se tako lako i razmnožava. Bolje ju je pre toga srezati ako ne želite svugde malih biljkica. Uglavnom ostaje koren u zemlji više godina i tad je biljka još</div> <div>bujnija i lepsa a kad su male isto brzo rastu i cvjetaju .</div> <div>Inace Biljku su jos odavnina Indijanci koristili za salatu i pripremu drugih jela. Ukoliko bilo koji deo biljke sam kratko spustite u kljucalu vodu ona gubi svu toksicnost i nije vise otrovna!!!</div> <div>Ono sto je naj zanimljivije da se po forumima mogu naci iskustva zena koje su imale problema da zatrudne, jeste da su sve odusevljene ovom biljkom jer su uzimajuci nju ostale zaista jako brzo trudne.</div> <div><strong>VINOBOJKA PROTIV ARTRITISA:</strong></div> <div>Vinobojka ima neverovatno dejstvo na reumatoidni artritis i osteporozu. Plodovi su otrovni, ali ko ume od nje moze dobiti mnogo. Ima snazno imunostimulativno, antikancerogeno, antivirusno dejstvo.</div> <div><strong>Obloge:</strong> 300 grama korena vinobojke, pola kilograma kukruznog brasna i dva litra belog vina.</div> <div> <table border="1" cellspacing="0" cellpadding="0"> <tbody> <tr> <td colspan="2" valign="top" width="100%"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>1-1,5  meseci u vlažnom supstratu na 2-5 ° C u frizideru</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span> 1 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>5-12ºC (41-53ºF)</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> </div>

V 75