Seeds Gallery Com,
5/
5
<h2><strong>Miloduh 1kg semena (Hyssopus officinalis)</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 1.000.000 (1kg) Semena.</strong></span></h2>
<p>Lekovita, začinska biljka miloduh (Hyssopus officinalis), ili izop, od davnina je korišćena za čišćenje tela spolja i bila poznat kao "lek za sve bolesti", a Grci i Jevreji smatrali su svetom. Njena postojbina vezuje se za Kavkaz, severozapadni Iran i jug Evrope. Dok je kod nas miloduh po malo zaboravljen, u Iranu, Turskoj, Pakistanu, Finskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Albaniji, uzgaja se radi proizvodnje eteričnog ulja, ali se i suši. Kod nas je rasprostranjena na području Deliblatske peščare, Sićevačke klisure, Suve planine...</p>
<p>Za lekovite potrebe koriste se listovi i cvetovi, ali i cela biljka, ubrana u vreme cvetanja. Suši se oprezno u hladu, bez mnogo prevrtanja. Miloduh je aromatična, medonosna i dekorativna biljka. Raste samoniklo, ili se gaji u vrtovima. Cveta do oktobra u klasastim cvastima plave boje, ali i ružičaste i bele.</p>
<p>Za lečenje se koriste listovi i cvetovi. U narodnoj medicini preporučuje se za olakšavanje tegoba disajnih puteva, a posebno za bronhitis. Smatra se lekom izbora za hronični bronhijalni katar, astmu, jačanje želuca, ublažavanje kašlja. Svoju efikasnost, miloduh je pokazao i protiv stvaranja prekomerne sluzi u crevima, slabosti organa za varenje, žutice. U 17. veku miloduh je razbacivan po sobi bolesnika, jer se verovalo da sprečava širenje infekcije. Služio je i za pročišćavanje hramova.</p>
<p>Osim što su lekoviti, cvetovi i listovi ove biljke su i jestivi, a koriste se kao začin za salate i supe, ali i za jela od pasulja i ribe. Dodaju se i masnim jelima radi lakšeg varenja, a čest su sastojak raznih čajnih mešavina i likera. Stari Rimljani su ih dodavali vinu radi posebnog bukea.</p>
<p>Od miloduha se dobija izuzetno kvalitetno eterično ulje, koje se savršeno slaže sa esencijalnim uljem lavande, kadulje, ruzmarina i kamfora. Zbog sadržaja timola koristi se i kao antiseptik, ili kao sastojak zubnih pasti. Da bi se dobilo što kvalitetnije eterično ulje miloduh se prvi put kosi sredinom avgusta, a drugi put u prvoj polovini oktobra.</p>
<p>Zahvaljujući izuzetnoj lekovitosti, miloduh je postao pravi izazov za naučnike širom sveta. Japanski istraživači su potvrdili da njegov ekstrakt deluje protiv hiperglikemije i dijabetesa, ali i protiv raznih kandida gljivica i određenih bakterija.</p>
<h3><strong><em>Recepti</em></strong></h3>
<p><strong>Čaj</strong> - Sprema se tako što se jedna kašičica osušene biljke prelije šoljom kipuće vode. Zavisno od težine određene bolesti, dnevno treba da se pije jedna do tri šolje čaja. Kod lečenja grudnih i plućnih obolenja miloduh čaj može da se zasladi sa kašičicom meda.</p>
<p> <strong>Ulje</strong> - Šaka svežih cvetova i listova miloduha potopi se u pola litra maslinovog ulja i ostavi da odstoji na suncu nedelju dana. Nakon toga dobijeno ulje može da se koristi za masažu oduzetih ekstremiteta posle moždanog udara. Ovako dobijeno miloduh ulje pokazalo se delotvornim i kod noćnog znojenja i osetljivih pluća. Da bi postiglo željeni efekat treba popiti 15 do 20 kapi pomešanih sa malo vode, ili, još bolje, sa čajem od anisa.</p>
<p><strong>Tinktura</strong> - Za popravljanje apetita savetuje se tinktura od miloduha. Dobija se tako što se šaka cvetova i listova potopi u litar rakije, ostavi da odstoji tri dana, a zatim se 10 do 15 kapi razređuje u malo vode i ispija pola sta pred obrok.</p>
<h2>WIKIPEDIA:</h2>
<p>Miloduh (Lat. Hyssopus oficinalis L. familija: Lamiaceae, narodna imena: izop, blagovanj, ižop, veljen, vuzak) je |lekovita biljka koja potiče iz Male Azije i iz sušnih predela Sredozemnog mora. Gaji se pretežno u srednjoj i južnoj Evropi. Značajni zasadi pod miloduhom su u Rusiji, Italiji, Španiji, Francuskoj i u Indiji.</p>
<p><strong>Botaničke osobine</strong></p>
<p>U odnosu na bogatstvo u kojem se javlja u genskom centru (centru porekla), miloduh se deli na četiri podvrste. U srednjoj Evropi značajna su dva:</p>
<p>Goli ili slabo dlakavi</p>
<p>Jako dlakavi</p>
<p>Miloduh je višegodišnji polužbun. koren je višeglav, dubok, vretenast. Stablo je uspravno, visoko 50-70 cm i grana se u donjem delu. Pri zemlji je odrvenjeno, a iznad toga zeljasto. Listovi su naspramno raspoređeni, tamnozeleni, po obodu ravni, lancetasti. Razvijen list dužine je 2-4 cm, širine 0,5-1 cm, prekriven žlezdama sa etarskim uljima i sa lica i sa naličja tipično kseromorfan. Cvast se sastoji od 7 do 9 cvetova raspoređenih u pršljenive. Cvetovi su plave, bele i roze boje. Cveta od juna do septembra. Plod je tamna ili braonkastocrna orašica izduženojajastog oblika na vrhu zašiljena, dužine 2-2,5 cm, širine 1-1,2 cm, mase 1000 zrna 1-1,2 g.</p>
<p><strong>Hemijski sastav</strong></p>
<p>Hemijski sastav miloduha sadrži 0,3-1% etarskog ulja. Glavni sastojak etarskog ulja je 1-pinokamfen. Važniji sastojci su još i alfai beta-pinen, kamfen kao i nekoliko sekviterpetskih alkohola. Nadzemni delovi miloduha osim etarskog ulja sadrže flavonoide 5-8% tinina 3-6% gorkih materija, diosmin, hisopin i smolu.</p>
<h3><strong>Lekovito delovanje i upotreba</strong></h3>
<p>Osušeni cvetni izdanci miloduha koriste se u raznim čajevima, čajnim smešama kao ekspetorantni i lekovi protiv hroničnog bronhitisa i astmatičnih oboljenja. Čest je sastojak hipertenzičnih preparata, kao i čajeva za poboljšanje apetita. Pomaže i kod noćnog znojenja izazvanog tuberkulozom pluća, zatim kod prekomerene sluzi u crevima, žutice itd. Ekstrat je dobar fungicid i dijaforetik. Droga je začinski gorka, koristi se u domaćinstvu, kao i u prehrambenoj industriji za poboljšanje mesa i umaka. Etarsko ulje se koristi kako u konzervnoj i likerskoj, tako i u parfimerijskoj industriji. Miloduh je pogodan za ozelenjavanje suvih brežuljaka.</p>
<h3><strong>Gajenje</strong></h3>
<p>Dobro raste na suvim, toplim i prema jugu okrenutim padinama. Dobro podnosi sušu. Uspeva na svim tipovima zemljišta. Može se uspešno gajiti i na manje plodnim, šljunkovitim terenima, gotovo na kršu. Najbolje raste na krečnim, srednje vezanim terenima koji se lako zagrevaju. Pošto više godina ostaje na istoj njivi, mora se obratiti pažnja da se seje na zemljištu u kojem nema višegodišnjih korova. Dobri predusevi su:</p>
<p>Žitarice</p>
<p>Bela slačica</p>
<p>Obična repica</p>
<p>Biljke čije se seme lako osipa (mirođija, komorač i korijandar) i koje se ne mogu uspešno suzbiti herbicidima, koji nisu štetni po miloduh, nisu dobri predusevi. Miloduh se može sejati na istoj njivi tek posle 4-5 godina. Pošto se miloduh gaji na slabo plodnim zemljištima, to na postizanje zadovoljavajućih prinosa možemo računati samo pri redovnom đubrenju. Đubrenje organskim đubrivima - iz ekonomskih razloga - ne dolazi u obzir. U višegodišnjim zasadima treba đubriti prvenstveno azotnim đubrivima, a količine zavise od razviča miloduha. Produktivna sposobnost starih zasada može se sačuvati dodavanjem povećih količina azotnih đubriva (60-90 kg/ha N).</p>
<p>Priprema zemljišta se sastoji od ljuštenja (što ima izuzeta značaj u borbi protiv korova) i dubokog oranja u jesen. Zemljište treba da je rastresito i poravnato, zato je pred setvu potrebno drljanje i ravnanje ili upotreba setvo-spremača. Miloduh se razmnožava setvom semena u rano proleće, u martu, najkasnije početkom aprila. Posledica kasne setve je neravnomerno nicanje. Preporučljivo je sejati 120-150 klijavih semenki po dužnom metru, što u zavisnosti od klijavosti iznosi 3-5 kg/ha semena. Dubina setve je od 1-2 cm. Posle setve, ukoliko zemlja nije suviše vlažna, preporučuje se upotreba kembrdž-valjka radi ravnomernog nicanja. Seje se na razmaku 50-70cm između redova, u zavisnosti od mašine za obradu zemljišta i žetvu, kojima gazdinstvo raspolaže. Na terenima sa nagibom redovi treba da budu paralelni sa izohipsama.</p>
<p>U borbi protiv korova treba koristiti hemijsko i mehaničko uništavanje korova. Neposredno posle setve (ali obavezno pre nicanja) tretira se sa 2,5-3 kg/ha prometrina Ѕ-50). Ovo je dovoljna zaštita od korova u prva dva meseca vegetacije. U nepovoljnim uslovima - ako je proleće veoma suvo, ako se njiva zakorovljava uprkos tretitanju herbicidom - korovi koji niču mogu se suzbiti prstenjem sa 1%-nim parakvatom (tretira se pre nicanja). U prvoj godini se prema potrebi može prskati sa 1-1,5 kg/ha linurona, odnosno 1,5-3 kg/ha prometrina Ѕ-50, kada je miloduh visine 10-15 cm. Višegodišnji miloduh može se tretirati u rano proleće pre nicanja monokotiledonih korova, kada su izdanci dugi 10-20 cm. Može se prskati sa 1,5-2,5 kg/ha linurona, odnosno 2-3 kg/ha prometrina.</p>
<p>Suzbijanje korova svake godine treba dopuniti jednim međurednim okopavanjem. Ovom merom se ujedno postiže i bolje provetravanje zemljišta. Ako usled napada tripsa dođe do veće štete na listovima, treba pre cvetanja prskati nekim preparatom na bazi dimetoata (0,1%). Poslednjih godina se u višegodišnjim zasadima često javlja poljska vilina kosica (lat. Cuscuta campestris) koja se suzbija lokalnim tretiranjem dikvatom (1%) posle prve kosidbe, ili paljenjem.</p>
<p>Za dobijanje suve droge, miloduh se kosi od početka |cvetanja do punog cvetanja, a za dobijanje etarskog ulja kosi se u julu u periodu punog cvetanja. Preporučljivo je da se kosi iznad donjih, odrvenjenih delova, jer oni smanjuju kvalitet droge. Ako je vreme suvo, pokošena biljka se može ostaviti na njivi da vene, jer čak i ako ostane nekoliko dana na Suncu, to još neće uticati na boju biljke. U koliko je vreme kišovito posle kosidbe, treba miloduh otpremiti do sušare. Najpogodnije su sušare sa hladnim ili umereno toplim vazduhom. Posle sušenja droga se sprema u hale.</p>
<p>Prinos miloduha u prvoj godini je 2-3 t/ha, a od druge godine 6-10 t/ha sveže biljke. Prinos etarskog ulja se kreće između 8-15 kg/ha odnos između svežeg i suvog miloduha je 5:1.</p>
<p>Za drogu Hyssopi herba propisan je standard JUS E.B3079.</p>
<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
MHS 112 (1kg)
