5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Jud, Smrdljika Seme - Sjeme (Pistacia terebinthus)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Smrdljika (Pistacia terebinthus) je razgranat listopadni grm ili do 10 m visoko stablo, aromatičnog, smolastog mirisa, bogate i lepe krošnje iz porodice Anacardiaceae (rujevke ili vonjače), raste u sloju grmlja primorske zimzelene šume. Uz rečne tokove Neretve, Cetine, Zrmanje prodire duboko u kopno penjuci se mestimično do 700 metara visine. Cveta od aprila do jula, pupoljci su jajasti, zeleni ili crveni. Narodni nazivi su smrdelj, jud, terpentik, lusika i vonjavi trišalj. Kora je u mladosti glatka, posle mrežasto ispuca, tamnosmeđe je boje. Ona je neugodnog mirisa. Plodovi ovih pistaca su okrugli ili jajaste koštunice, sazrevaju u oktobru, jestivi ali gorkastog ukusa, precnika oko 8 mm. Ova biljka bila je prvi poznati izvor terpentina, a u engleskom jeziku poznata je kao terpentinovo drvo (turpentine tree). Kora sadrži mnogo tanina.</p> <p>U pučkoj medicini koristila za lečenje nekih bolesti materice i sifilisa. Plodovi smrdljike nisu otrovni  i mogu se jesti sirovi, ali im je ukus gorkast i smolast. Kora sadrži treslovine (tanine) koje imaju primenu u kožarskoj industriji. Na listovima se često pojavljuju crvene šiške (tzv. Judini rogači) koje nastaju zbog uboda kukaca, a nekad su se upotrebljavale za dobijanje crvene boje. Vredi spomenuti da je smrdljika bila prvi poznati  izvor terpentina (naziv dolazi od iskrivljenog grč. Terebinthine, kako su zvali smrdljiku), tecnosti mirisa na aceton, koja se dobija destilacijom gustih smolastih sokova nekih stabala (izvorno smrdljike, a danas uglavnom različitih borova), a sadrži različite terpene. Služi kao otapalo, npr u industriji boja, a medicina istražuje njegovu citostatičnu aktivnost (zaustavlja rast stanica tumora).</p>

T 95 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Kanadski Bizon Bobice Seme(Russet Buffaloberry - Shepherdia canadensis)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <div>Kanadski bizon Berri (Shepherdia canadensis) je jedna od tri vrste, koje pripada rodu Bizon bobica. Kanadski bizon Bobić je grm koji se nalazi u šumama u Severnoj Americi. U Aljaski se mogu naći često kao grm. Kanadski bivo Bobić raste do visine od jednog do četiri metara. On ima crvene jestive bobice koje imaju jedan veoma specifican ukus . </div> <div>Plodovi sazrevaju od juna do avgusta.</div> <div>Kanadski bizon bobica ima veliku upotrebu na severu Amerike.</div> <div>Nalazi se cesto i na Visinama do 3400 metara.</div> <div>Odporan na zimu , vetrove , vrucine...</div> <div>Plodovi kanadskog bizon Bobića odigrali su veoma vaznu ulogu u ishrani autohtonih naroda( indijanaca ) koji su se okupili na području današnje Kanade. Korišćenje ovih plodova je bilo uglavnom od Nlaka'pamuk i Secvepemc ruku, koji su se naselili tamo gde je sada Britanska Kolumbija.</div> <div>Puno se koristi u medicini za pravljenje lekova i voma je bogata biljka vitaminima.</div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <h3><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></h3> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Prelijte seme vrelom-vrucom vodom i ostavite u vodi 24 sata</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>3  meseca u vlažnom supstratu na 2-5 ° C u frizideru</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span> 1 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>min. 20°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table>

V 64 (5 S)

5/ 5

<h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Brusnica Seme - Cranberry (Vaccinium macrocarpon)</strong></span></h2> <h3><span><strong><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;">Cena je za pakovanje od 10 semena.</span><br /></strong></span></h3> <div>Najizdrljivija biljka u svetu brusnica.Radja dva puta godisnje u julu i oktobru od 500-1300gr.po biljci.Mogu se saditi do prvog snega.Odgovaraju svi tipovi zemljista,mada voli kiselo zemljiste.</div> <div>Cena caja od brusnica (100 gr oko 350 din). Caj koji je zaista izuzetno zdrav!</div> <div>(Lat. Vaccinium macrocarpa, engl. cranberry)</div> <div>Brusnice spadaju u bobičasto voće koje, kao i borovnice, potiču iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujući većoj količini vitamina C u svom sastavu ima kiselkasti ukus.</div> <div>Brusnicu su koristili u davnim vremenima starosedioci Amerike kao lek za mnoga stanja, između ostaloga i za upalu mokraćnih puteva. Tradicionalno Amerikanci tim bobicama proslavljaju Dan zahvalnosti i Božić.</div> <div>U poslednjem desetljeću, veoma je popularan sok od brusnica. Osim toga, ovaj se dragoceni plod može koristiti u svežem obliku, može se čuvati smrzavanjem ili sušenjem, a njime možemo pripremati i različite umake i ukusna jela.</div> <div>Brusnice su, nutricionistički gledano, posebni plodovi bogati različitim zaštitnim tvarima, uz klasične vitamine i minerale i druge hranjive sastojke (vitamin A, vitamin C, kalij i biljna vlakna). U njima su otkriveni brojni bioflavonoidi (npr. quercetin) koji imaju snažno antioksidativno delovanje, čime smanjuju rizik oboljevanja od različitih karcinoma (posebno se spominju rak dojke i rak debelog creva). U laboratorijskim eksperimentima na životinjama, brusnice su svojim bioflavonoidima ne samo sprečavale rast stanica raka, već i njihovo metastaziranje. Antioksidansi osim toga pomažu i pri prevenciji određenih faktora koji potiču nastanak kardiovaskularne bolesti.</div> <div>Hipurična kiselina, koja se također nalazi u brusnicama, predstavlja prirodni antibiotik, tako da se brusnicama pridodaju ne samo antibakterijska, već i antifungalna (protiv gljivica) svojstva. Antocianini i proantocianidi iz brusnica, osim antikancerogenog delovanja, pomažu i pri obnovi stanica koje su odgovorne za vid. Brusnice uz sve to, deluju i na snižavanje glukoze u krvi, što je jako korisno za dijabetičare.</div> <div>Najvažnija stanja kod kojih se preporuča svakodnevna upotreba tih izuzetnih plodova jest u svakom slučaju upala mokraćnih puteva, budući da flavonoidi iz brusnica imaju posebno antibakterijsko djelovanje upravo u tom djelu tijela, zahvaljujući posebnim receptorima kojima se one tu vežu.</div> <div>Istraživanja su pokazala da sastojci iz brusnica uništavaju i Helicobacter pylori, koji je u najvećem postotku uzročnik čira na želucu.</div> <div>Osim toga, brusnice uništavaju i bakterije koje su naseljene u ustima i koje inače vremenom dovode do raznih bolesti zubiju i zubnog mesa.</div> <div> <table border="1" cellspacing="0" cellpadding="0"> <tbody> <tr> <td colspan="2" valign="top" width="100%"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>potopite u vodu i ostavite u vodi 24 sata</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>2-3  meseca u vlažnom supstratu na 2-5 ° C u frizideru</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Seme koje klija na svetlosti! Ne zatrpavati samo posuti po povrsini i blago pritisnuti rukom.</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>  min. 20°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>obilno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> </div>

V 54 (10 S)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong><em><span style="text-decoration: underline;">Zlatna Ribizla Seme (Ribes Aureum)</span></em></strong></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h3> <p>Ribizla (lat. Ribes) je rod bobičastog voća. Ima plod u obliku grozda, raste na velikom grmu glatkih grana. Bobice na grozdu velike su kao zrno graška. Prema boji plodova razlikuju se bele, crvene i crne vrste i sorte ribiza. Bele i crvene sorte imaju kiselkasto sladak, osvežavajući ukus, a crna ribizla je gorkog ukusa.</p> <p> </p> <p>Ribizla je bogata vitaminom C, pomaže u lečenju raznih infekcija, bubrežnih tegoba, pospešuje rad creva i podstiče izlučivanje štetnih materija iz krvi. Uspeva na mestima koja su izložena suncu i dobroj ventilaciji, ali neophodna joj je i vlaga. Dostiže visinu od jednog do dva metra, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i položaja staništa.</p> <p><strong>Upotreba u ishrani</strong></p> <p>Ribizla se može poslužiti kao desert. Crna ribizla poslužuje se posuta šećerom. Od ribizle se pravi marmelada, džem, žele, sirup ili vrlo traženi voćni sokovi, i to od crne i crvene ribizle. Ribizla se koristi u poslastičarstvu i u kulinarstvu kao dodatak voćnim salatama.</p> <p>Poznato je i vino od ribizle.</p>

V 129 G (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Silver Buffaloberry Seme – ukusno voce (Shepherdia argentea)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Srebrna Bizon Bobica je trnoviti grm, visine 3 do 4 m. Listovi su uski izduženi, sa zaobljenim vrhom i imaju srebrnu boju, plodovi su crveni i slatko-kiselkasti. U Severnoj Americi se obradjuju u marmeladu ili slatko a naravno jedu se I sirovi I veoma su lekoviti. Visina koju distize ova biljka je do 4m, a isto tako I širina do 4m. Ono sto je zanimljivo kod ove biljke je da se prvo pojavljuju cvetovi pa tek onda listovi. Plodovi mogu ostati na granama do kasno u zimu I izgledaju atraktivno dok su prekriveni snegom.</p> <p><strong>Ova biljka je otporna na temperature do -40C.</strong></p> <p> </p> <p></p>

V 207 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Rtanjski Caj Seme, Planinski Cubar, Vrijesak</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 Semena.</strong></span></h2> <p>Rtanjski čaj (takođe i planinski čubar ili vrijesak) ili lat. Satureja montana je biljka iz porodice usnatica (Lamiaceae).</p> <p>Višegodišnja je žbunasta biljka visoka 10-40 cm čiji su donji delovi stabla i grana odrveneli, poluuspravni ili uspravni. Listovi su kožasti i sjajni linearnolancelastog oblika, celog oboda pokriveni svetlucavim žlezdama. Cvetovi su dvousni sakupljeni u pazuhu listova, sa kruničnim listićima bele, ružičaste ili ljubičaste boje. Plod je jajasta i svetlomrka orašica sa žlezdanim tačkama.</p> <h3><strong>Hemijski sastav</strong></h3> <p>Prikupljaju se cvetni vrhovi. Resursi ove biljke u prirodi su jako umanjeni.</p> <p>Rtanjski čaj nije dovoljno hemijski proučena biljka i sastav jako varira u zavisnosti od porekla. Sadrži etarsko ulje (do 2%), tanin (do 7%) i dr. Upotrebljava se u vidu čaja i praha, koji se koristi kao začin za masna i teška jela.</p> <h3><strong>Upotreba</strong></h3> <p>Koristi se u narodu za lečenje bolesti organa za disanje, varenje i mokraćnog sistema. Spolja se upotrebljava kod upala kože i sluzokože. Po nekim narodnim travarima ova biljka ima svojstva opšteg tonika koji jača organizam, ali to nije dokazano kliničkim ispitivanjima. Veoma se uspešno koristi u lečenju bronhitisa, astme, kašlja i upale disajnih organa kod dece, kao i u lečenju starih osoba.</p>

MHS 55 (20 S)

5/ 5

<h2><strong><em><span style="text-decoration:underline;">Lopuh – Repuh Seme – cudotvorni lek za alergije i migrenu (Petasites hybridus)</span></em></strong></h2> <h3><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h3> <p>Repuh ili lopuh (lat.: Petasites hybridus) je zeljasta biljka iz porodice Asteraceae, udomaćena u Europi i Sjevernoj Aziji. Cvate rano u proljeće. Cvijeće, koje je svijetlo roze boje, se pojavljuje prije listova. Lišće je veliko, kružno, visine stručka do 120 cm. Biljka se smatra ljekovitom.</p> <p>Lišće se u Austriji koristi kao čaj ili kao oblog, prije svega kod infekcija, groznice, prehlade, peludne groznice te alergija.</p> <p> </p> <p>Engleski travar Nicholas Culpeper zvao ga je velikim čuvarem srca te biljkom koja oživljava duh. Nadalje ga se rabi kao diuretik, sredstvo za opuštanje mišića, kod kašlja, groznice, glavobolja, migrene, astme i stresa. Samo je dio ovih djelovanja znanstveno dokazan.</p> <p>Biljka sadrži i pirolizinske alkaloide te se njena unutarnja uporaba ne može preporučiti, uz napomenu da dakako biljke ne sadrže samo jednu tvar već u pravilu veći broj djelotvornih tvari, koje pak mogu ili inhibirati ili aktivirati međusobno zajedničko djelovanje.</p> <p>Od biljke se danas proizvode i standardizirani gotovi pripravci.</p> <p> </p> <p><strong>CLANAK SA SAJTA SNAGA BILJA:</strong></p> <p><strong>Momčilo Antonijević</strong></p> <p><strong><a href="http://www.snagabilja.rs/mocne-biljke/lopuh-cudesna-lek-za-alergije-i-migrenu/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">http://www.snagabilja.rs/mocne-biljke/lopuh-cudesna-lek-za-alergije-i-migrenu/</a></strong></p> <p> </p> <p>Kao i podbel lopuh je odličan čaj za lečenje astme, bronihitisa, kašlja i upale disajnih organa. Lopuh se toplo preporučuje svima koji pate od alergijskog rinitisa. Biljka se uzima preventivno da bi se sprečila reakcija na alergen.</p> <p>Lopuh veoma efikasno podstiče cirkulaciju i preporučuje se ljidima koji pate od proširenih vena. Najbolje rezultate daje u kombinaciji sa divljim kestenom, hajdučkom travom, nevenom i kokotcem.</p> <p> </p> <p>Lopuh je jedan od najboljih biljnih lekova za migrenu. I u ovom slučaju biljka se uzima preventivno. Dokazano je da ova biljka ublažava bol i deluje protivupalno. Travari preporučuju koren lopuh i za urinarne infekcije i iznenadne napade glavobolje. Biljka sadrži pirolizinske alkaloide (u minimalnoj količini) koji mogu biti opasni za jetru pa se ne preporučuje ljudima koji su preležali hepatitis ili su predisponirani na cirozu jetre.</p> <p> </p> <p><strong>Čajna mešavina protiv migrene:</strong></p> <p>Koren lopuha (Petasites hybridus) 50g</p> <p>Cvet vratića (Tanacetum officinale) 50g</p> <p>Biljke pomešati pa jednu kafenu kašičicu smeše preliti sa 250ml ključale vode. Promešati, poklopiti i ostaviti da stoji pola sata. Procediti i popiti. Maksimalna doza su dve šolje čaja na dan. Čaj se pije dve nedelje pa se nakon toga pravi pauza sedam dana. Čaj se pije preventivno.</p> <p> </p> <p><strong>Tinktura protiv alergijskih reakcija:</strong></p> <p>50g korena lopuha Petasites Hybridus)</p> <p>50g korena koprive (Urtica dioica)</p> <p>20g  ruse (Chelidonium majus)</p> <p>20g dobričice (Glechoma hederacea)</p> <p>Sve biljke pomešati pa preliti sa pola litra jake rakije od jabuke. Sve dobro zatvoriti, promućkati i ostaviti da stoji na toplom i tamnom mestu dve nedelje. Procediti kroz sterilnu gazu i čuvati u dobro zatvorenoj flašici. Piti po jednu kafenu kašiku tri puta na dan u šolji čaja od bokvice.</p> <p> </p> <p><strong>Tinktura za poboljšanje cirkulacije i protiv proširenih vena:</strong></p> <p>Kokotac 20g (Melilotus officinalis)</p> <p>Cvet divljeg kestena 30g (Aesculus hippocastanum)</p> <p>Hajdučka trava 30g (Achilea millefolium)</p> <p>Lopuh 50g (Petasites hybridus)</p> <p>Neven 20g (Calendula officinalis)</p> <p>Sve biljke pomešati pa preliti sa pola litra jake rakije od jabuke. Sve dobro zatvoriti, promućkati i ostaviti da stoji na toplom i tamnom mestu dve nedelje. Procediti kroz sterilnu gazu i čuvati u dobro zatvorenoj flašici. Piti po supenu kašiku ujutro i uveče sa malo vode ili čaja od nevena. Pored ove tinkture koja se pije, korisno je i stavljati obloge od razblažene tinkture brđanke (Arnica montana).</p> <p> </p>

MHS 90 (10 S)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Drvo bibera Seme (Schinus molle)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Pripada rodu Anacardiaceae a ima jos nazive kao sto su Peruanski biber, Americki biber, lazni bibera, biber drvo. Naraste do 10 m visine kod nas dodsta dosta niže a takodje se može orezivati. Ima male bele cvetice skoncentrirane na karajevima savijene grane. Plodovi su bobice 5-7 mm velicine koje formiraju grozd slican ribizli. Odgovara mu suvo, dobro drenirano tlo i izlozenost suncu. Ne tolerise sneg ali moze podneti mraz do - 5 stepeni C.</p> <p>Sadi se kao ukrasno drvo, za proizvodnju zacina i hemijskoj industriji. Kora list i bobice imaju aromatican miris kada se zagrebu ili prelome. U zadnje vreme, jako puno se koristi kao dodatak parfemima.</p> <p>U tradicionalnoj medicini se koristi za lecenje rana i infekcija zbog svog antibakterijskog i antisepticnog svojstva, a takodje se koristi kao antidepresiv,diuretik,protiv zubobolje,reumatizma i poremecaja.Dobar je insekticid i fungicid.</p>

MHS 28 (10 S)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2 id="short_description_content" class="rte align_justify"><span style="font-size:14pt;"><strong>Seme Palme Bermuda Palmetto (Sabal bermudana)</strong></span></h2> <h2 class="rte align_justify"><span style="color:#ff0000;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 Semena.</strong></span></h2> <p>Kao sto I samo ime kaze, ova palma potice sa Bermuda. Moze da dostigne visinu od 25 metara u idealnim uslovima (kod nas otprilike oko 3m). Sabal bermudana moze da izdrzi I po nekoliko dana temperature od -14C. Njeno lisce se I dan danas koristi za proizvodnju sesira I najvise se izvozi u Englesku. Cesto se u njenom deblu mogu naci rupe, jer se iz nje vadi tecnost od koje se pravi jako alkoholno pice poi menu “Bibby”.</p> <p>Prelepa palma koja I kod nas u nasim uslovima moze da se gaji…</p> </div>

PS 4 (3 S)

5/ 5

<h2><strong>Pak Choi Seme (kineski kupus)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <p>Kao i ostalo zeleno, lisnato povrće, pak choi je povrće koje najbolje raste u hladnijem delu godine, u proleće ili u jesen. Možete da ga uzgojite iz semena, direktno sejanjem u bašti ili u zatvorenom prostoru dok ne dođe vreme za presađivanje.</p> <p>Nije da nemamo dovoljno sopstvenog zelenog povrća koje se na našim prostorima uzgaja dugi niz godina, kao što su raštika, kupus, kelj, blitva i slično povrće. Ipak, dašak egzotike nikome nije naškodio, tim više kada povrće koje dolazi iz daleka, lako može da uspe i u našim uslovima.</p> <p>Jedno od takvog povrća je i pak choi (Brassica rapa), odnosno kineski kupus koji još nazivaju i bok choi.</p> <p><strong>Najbolje raste u haldnijem delu godine</strong><br />Kao i ostalo zeleno, lisnato povrće, pak choi je povrće koje najbolje raste u hladnijem delu godine, u proleće ili u jesen. Možete ga uzgojiti iz semena, direktnim sejanjem u bašti ili u zatvorenom prostoru dok ne dođe vreme za presađivanje.</p> <p>Pak choi proklijaće za sedam do deset dana. Kao i kod drugih kupusnjača, godišnje možete da imate dve berbe.</p> <p>Dakle, ako želite da ga imate u prolećnom periodu, seme posejte u zatvorenom prostoru tako da za presađivanje dođe odmah nakon prvih mrazeva, a kada razvije tri lista. Ili ga posejte direktno u zemlju. U slučaju jesenje berbe, sa setvom možete da počnete od polovine jula do prve polovine septembra. Podnosi temperature do minus pet Celzijusa i bere se pre jakih zima.</p> <p>Pri visokim spoljnim teperaturama, pak choi brzo ide u seme.</p> <p>Do zrelosti im je potrebno 45 do 50 dana.</p>

VE 61 (50 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora adulterina Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Retka vrsta Passiflore koja je otkrivena u Kolumbiji 2015.<br />Zimzelena višegodišnja penjačica visine 5 m (do 20 m u prirodi) sa naizmeničnim, eliptičnim, tamnozelenim listovima sa venama i fino nazubljenim rubovima listova. Dugi, viseći ružičasti cvetovi pojavljuju se u pazuhu listova, praćeni upadljivim jestivim i ukusnim plodovima. Rađa mnogo plodova u obliku papaje.</p> <p>Zimi najčešće gubi nadzemni deo, pa u proleće ponovo niču mladi izdanci. Cveta od proleća do jeseni. Od proleća do jeseni se čuva na otvorenom, a zimi u hladnoj prostoriji.</p> <p>Otporna na zimu do -6C</p>

V 22 PAS (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora biflora Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Passiflora biflora je dvocvetna vrsta iz porodice Pasifloraceae. Pasiflora je egzotična. Poznata je po belim cvetovima koji se pojavljuju u paru.</p> <p>Passiflora biflora je brzorastuća puzavica sa listovima poluljuske. U jednoj sezoni može narasti preko metra. Njegova otpornost nije u potpunosti poznata, ali je verovatno otporna na mraz. Neki izvori tvrde da može izdržati niske temperature do -10°C. Passiflora biflora raste u delimičnoj senci. U jednoj sezoni moze porasti nekoliko metara.</p> <p>Razmnožava se semenom. Semenu je potrebno nekoliko nedelja da klija. Seme treba posaditi u toplu zemlju i potopiti 24-48 sati u toplu vodu pre sadnje. Tretman giberelnom kiselinom dobro pomaže.</p> <p>Može se razmnožavati i reznicama. Uzgaja se kao ukrasna biljka zbog prelepih belih cvetova i ukusnih plodova.</p> <p>Domovina ove biljke je Amerika. Divlje raste u delovima Južne Floride.</p>

V 15