5/ 5

<h2><strong><em><span style="text-decoration:underline;">Sisandra Seme - voce sa pet ukusa (Schisandra chinensis)</span></em></strong></h2> <h3><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h3> <p>Šisandra (Schisandra chinensis) je loza koja raste do visine od 15-25 metara i sirinu od 5-10 metara,  čiji plod su skupina sitnih, svetlo crvenih bobica.  Biljka cveta od maja do juna. Grozdasti crveni plodovi sazrevaju od avgusta do kraja septembra. Najmanje je potrebno 2 biljke. Rađa od 2 godine.</p> <p> </p> <p>Zahtevnija biljka, što se tiče zemljišta voli dobro drenirana, bogata organskom materijom i vlažna zemljišta. Idealno je saditi u polusenci. Dobro podnosi zimu, ali se preporučuje da se prve godine po sadnji štiti od hladnoće. U proleće je poželjno dodati prirodno đubrivo, tokom vegetacije korišćenje mineralnih đubriva.</p> <p> </p> <p><strong>Istorija i lekovita svojstva</strong></p> <p>Poznato je kao tradicionalna kineska medicinska biljka pod nazivom 'Wu Wei Zi', što znači pet voćnih ukusa. Koristi se za poboljšanje zdravlja kože, anti-nesanica, protiv raznih infekcija i kašlja. Ulje šisandre ima snažno prisustvo u zvaničnoj ruskoj medicini. Glavne aktivne supstance su tzv "lignani" (šisandrin). Istraživanja pokazuju da visok nivo lignana u telu smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, osteoporze i raznih oblika raka. Ona takođe deluje kao antioksidant lignana, što doprinosi boljem osećaju, pozitivan efekat na koži i očima i uopšte sprečavaju proces starenja.</p> <p> </p> <p>Šisandra povećava reakciju nervnih refleksa i mentalne sposobnosti. Umirujuće dejstvo, lečenje depresije, pomaže da se prevaziđe stres, preporučuje se kod lečenja poremećaja spavanja i nesanica. Takođe jača bubrege i genitalije, štiti jetru (enzim glutation peroksidaze, gomision-). U kliničkom eksperimentu, nakon tretmana sa šisandro utvrdi se poboljšanje od 76% pacijenata sa hepatitisom. Šisandra je cenjena kao tonik za celo telo, jer jača, oživljava brojne unutrašnje organe (koriste je mnogi ruski sportisti za oživljavanje tela od napora). To je takođe jedan od najpoznatijih seksualnog tonik i za muškarce i za žene. Posebno se preporučuje za žene koje imaju problema sa orgazmom. Šisandra je stimulans do materice,ali nije pogodna za trudnice.</p> <p> </p> <p><strong>Korišćenje</strong></p> <p>Plodovi se obično konzumiraju sveži ili sušeni. Imaju pomalo neobičan ukus (kiselo, gorko, slano, slatko, ljuto). Preporučena dnevna doza sušenog ploda, jedna kašičica 2-3 puta dnevno. Preterivanje se ne preporučuje. Od ploda mogu se napraviti domaći sok ili čaj (5g izdrobljenog suvog voća u 100 ml proključale vode). U Kini, čaj se sprema i od drobljenog, suvog lišća i grančica.</p> <p> </p> <p><strong>U današnjoj prirodnoj medicini Schisandra ima široku primjenu:</strong><strong><br /><strong>Kao adaptogen</strong></strong> - korištenje Schisandre kao tonika za podmlađivanje organizma u tradicionalnoj kineskoj medicini dovelo je do opsežnih istraživanja o Schisandri, uglavnom u bivšem Sovjetskom Savezu, gdje je definiran kao "adaptogen". Adaptogeni su tvari koje jačaju nespecifičnu otpornostu tijela na fizičke, kemijske i biološke stresore. Schisandra je poznata po svojem stimulirajućem učinku na živčani sustav bez efekta uzbuđenja kao kod amfetamina ili kofeina. Što je veći stupanj iscrpljenosti veći je stimulirajući učinak. Istraživanje također pokazuje da Schisandra stimulira središnji živčani sustav. </p> <p><br /><strong>Protiv umora</strong> - laboratorijska ispitivanja pokazuju da Schisandra može poboljšati radni učinak, povećati snagu i smanjiti umor, isto tako povećava izdržljivost i brzinu i poboljšava koncentraciju. Ona stimulira živčani sustav povećanjem brzine živčanog odgovora što dovodi do bržih i jačih refleksa. <br /><strong>Za poboljšanje mentalnih funkcija</strong> - istraživanja pokazuju da Schisandra može povećati mentalnu učinkovitost kod ljudi: koncentraciju, finu koordinaciju, osjetljivost i izdržljivost kod zdravih mladih ljudi. Schisandra također povoljno djeluje i na vid i sluh, povećava vidno polje i poboljšava adaptaciju na tamu. </p> <p><br /><strong>Za povećanje imuniteta, za zaštitu i oporavak jetre</strong> - Istraživanje je pokazalo da aktivna komponenta lignan koju sadrži Schisandrin plod spriječava upale, štiti jetru i stimulira imunološki sustav. Moderna kineska istraživanja pokazala su da Schisandra može pomoći i osobama s hepatitisom. U Kini, sirove Schisandrine bobice uveliko se koriste za liječenje progresivnih degeneracija jetre uzrokovanih hepatitisom ili kemijskim oštećenjima.</p> <p> </p>

V 203

5/ 5

<h2><span style="color: #000000;" class=""><strong>Srpska Domaca Sljiva Seme (Prunus domestica)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 (15g) semena.</strong></span></h2> <p>Šljiva je drvo iz familije ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta. Širom Evrope se od plodova ovog drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica (među Srbima često zvan samo šljiva ili šljivka), koji se na našim područjima smatra srpskim nacionalnim pićem. Često se od plodova prave marmelade i džemovi (džem od šljiva). Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika FAO kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 2000—2009. god. 486.791 tona godišnje, na početku perioda zabeležen je pad u proizvodnji, ali je 2003. godine proizvodnja naglo povećana. U 2009. godini iznosila 662.631 tonu.</p> <p><strong>Domaća šljiva</strong></p> <p>Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džanarike. Do danas je proizveden veliki broj sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi, severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Severnoj Americi. Sve sorte su na bazi praktične osobine odvajanja koštice od mezokarpa („mesa“ ploda) svrstane u dve grupe (koje u savremenoj taksonomiji podroda nemaju značaja):</p> <p>cepače ili prave šljive, kojima se koštica lako odvaja od „mesa“ ploda;</p> <p>glođuše ili kalanke, kojima je endokarp čvrsto srastao za mezokarp.</p> <p>&nbsp;</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 197 (15g)

5/ 5

<h2><strong>Tetivika Seme - Lekovita i jestiva biljka (Smilax aspera)</strong></h2><h2><span style="color: #ff0000;" data-mce-style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.&nbsp;</strong></span></h2><p>Tetivika (Smilax aspera) dolazi iz porodice ljiljana (Liliaceae), narodni naziv je i Crvena tetivika. To je zimzelena poludrvenasta penjačica ili puzeći grm visine 2-5 metara, tanke i zelene kore. Vitke, duge stabljike, cik-cak rasta, bodljikave su ili sasvim glatke, mlade grančice i rubovi listova redovito su bodljikavi. Naziv vrste dolazi od lat. Aspera = gruba, bodljikava. Tamnozeleni listovi srcasto su trokutasti, sjajni i dugi do 10 cm. Zelenkastobijeli mirisni cvjetovi, skupljeni su po 5-30 u visećim klasovima na razgranjenim stabljikama. Vrsta je najčešće dvodomna, muški i ženski cvjetovi razvijaju se na odvojenim biljkama.</p><p>&nbsp;</p><p>Cvate od kolovoza do listopada, plod je okrugla crvena bobica, do 6 mm u promjeru, sa 1-3 sjemenke koje dozrijevaju u veljači.</p><p>Uz pomoć vitica i bodlji, tetivika se povija i penje oko stabala i grmlja u šumama i makiji, kao i po stijenju i drugim podlogama. Rasprostranjena je kako na Mediteranu, tako i u južnoj Europi, Aziji pa do Indije.</p><p>&nbsp;</p><p>Rod Smilax dobio je ime po Grčkom mitu, smrtnik Crocus i šumska nimfa Smilax silno su se ljubili, ali je ta ljubav završila tragično. Mladić je pretvoren u livadni cvijet (Crocus = šafran), a šumska nimfa u penjačicu – tetiviku.</p><p>&nbsp;</p><p>Mladi izbojci s listovima u proljeće se pripremaju poput šparoga, a ekstrakt korijena dodaje se nekim bezalkoholnim pićima koja su popularna na dalekom istoku. Djeluje kao izvanredan i još i danas jedan od najpopularnijih narodnih pripravaka za proljetno čišćenje krvi jer pospješuje krvotok, disanje i opći metabolizam, čime se izbacuju nakupljene štetne tvari i postupno poboljšava opće stanje organizma, a stoljećima se upotrebljavala i kao lijek za sifilis te psorijazu.</p><p>&nbsp;</p><p>Zrelim se zdrobljenim plodovima mnogi narodi služe kao sredstvom za uništavanje kožnih nametnika i kao izvorom crvene boje. U hortikulturi svojom je bodljikavošću tetivika poslužila kao izvrsna bodljikava žica. Crvena tetivika jedina je vrsta svog roda u našoj flori. Uz obalu mora zna se naći i njezin oblik crnih plodova, zvan Crna tetivika, koji se osim po boji zrelih bobica i nešto manje bodljastim listovima ne razlikuje od crvene pa danas i nije priznat kao posebna vrsta.</p><p>&nbsp;</p>

MHS 93

5/ 5

<h2><strong>Kraljevska crna Grčka smokva Seme Vasilika Mavra (Βασιλικά Μαύρα)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena za pakovanje od 50 (0,02g) semena.</strong></span></h2> <p><span>Vasilika Mavra ili "Kraljevska crna grčka smokva" kažu da je najbolja grčka smokva. U Grčkoj se široko uzgaja. Spolja je vrlo tamno ljubičasta do crna, a unutrašnjost joj je crvena. Naše iskustvo (dobijeno od ljudi iz grcke koji je uzgajaju) je posle nekoliko godina uzgoja ove sorte da Vasilika Mavra proizvodi mnogo veoma lepih tamno ljubičastih smokava koje opadaju pre nego što su unutra zrele. </span></p> <p><span>Veličina, dubina boje i broj rastu iz godine u godinu. Oni koji imaju sreću da su probali ovu smokvu opisuju je kao aromu bobica i meda, gustu poput džema. Vasilika Mavra proizvodi super slatke smokve koje nastavljaju da radjaju do kraja sezone. Ostala imena: Kraljevska crna grčka smokva, Basilika Maura,</span></p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 19 RBG (0,02g)

5/ 5

<h2><strong>Dzinovska smokva seme, sjeme bjelica (iz Hercegovine)</strong></h2><h2><span style="color: #ff0000;" data-mce-style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h2><p>Ovu smokvu smo licno, prvi put brali i doneli iz Hercegovine 10.08.2020. Kao što vidite sa naših slika, plodovi su ogromni i imaju prosečnu masu od 100 - 130 grama.</p><p>Smokva bjelica je stara talijanska sorta poznata pod imenom Fico ottato (dottato). Ima bujan rast i visoku piramidalnu krošnju. Smokva bjelica je sorta vrlo visoke rodnosti.</p><p>S obzirom na nutritivni sastav i ljekovita svojstva, smokva se izdiže iznad mnogih vrsta voća. Već svi znamo i da provjereno briše bore i pomlađuje, a znamo i da je smokva, odnosno smokvin list nekada davno bio i prva odjeća.</p><p>Plodovi smokve su vrlo hranjivi i visoke dijetoterapeutske vrijednosti. Posebice su traženi u svježem stanju u vrijeme turističke sezone, ali i tijekom godine različito prerađeni, ponajviše kao osušeni plodovi (suhe smokve).</p><p>Smokva bjelica je dvorotka, vrlo je stara sorta smokve. Plod je veoma krupan. Meso je slatko, a boja ploda žuto zelena. Bujnoga je stabla, obilno rodi, a cvate dva puta.</p><p>Smokva bjelica dozrijeva krajem srpnja i početkom rujna, a razdoblje zriobe je kratko (mjesec dana).</p><p>Proljetni cvat od degeneriranih ženskih cvjetova, omesnati i izraste do normalne veličine, ali nikada nije jestiv. Ljetni cvat razvije jestiv plod, produljen kratkim vratom, prosječne težine od 100 do 130 g.</p><p>Plodovi su dobre kakvoće, prikladni za prijevoz i potrošnju u svježemu stanju i sušenje. Meso je svijetlo bijelo ispod kože i blijedo medeno u unutarnjem dijelu, vrlo sočno, ugodno slatko.</p><p>Smokva bjelica vrlo raširena u dolini Neretve južnoj i srednjoj Dalmaciji.</p><p>Plodovi imaju veliku dijetoterapijsku i hranjivu vrijednost, a ljekovitu na bolesti želuca, slabokrvnost itd.</p><p>Smokva bjelica troši se svježa, suha, kao marmelada, slatko, kompot, žele i sok.</p>

V 19 GWF (20 S)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Zukva seme, sjeme (Spartium junceum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p><b>Žukva, žuka</b><span> ili </span><b>brnistra</b><span> (</span><i>Spartium junceum</i><span>). </span><b>Brnistra</b><span> </span>(žuka,<span> </span>lat.<span> </span><i>Spartium junceum</i>), sinonim<span> </span><i>Genista juncea</i>) grmolika biljka iz porodice<span> </span>mahunarki. Jedina je vrsta u rodu<span> </span><i>Spartium</i>. Može narasti i kao omanje stablo.</p> <p>Cvate žutim cvjetovima, promjera 1 – 2 cm u drugom dijelu proljeća. Cvjetovi su brojni, tako da brda obrasla brnistrom (žukom) za njena cvata poprime prekrasnu žutu boju.</p> <p>Stanište joj je<span> </span>Mediteransko<span> </span>područje južne Europe, jugozapadna<span> </span>Azija<span> </span>i sjeverozapadna<span> </span>Afrika.</p> <p>Brnistra je dosta česta u<span> </span>Dalmaciji, a ime grada<span> </span>Splita, po jednoj od teorija, vuče porijeklo iz grčkog imena ove biljke.</p> <p>Nakon sazrijevanja sjemena, izboji biljke mogu se, slično kao<span> </span>konoplja, koristiti za proizvodnju tekstilnog vlakna.</p> <p><span>U vinogradarskoj klimi je potpuno otporna biljka na hladnocu. U prošlosti se koristila i kao lekovita biljka, a emetičko i laksativno sredstvo se dobijalo iz mladih listova i semenki. Izbojci su korišćeni za tkanje košara, a takođe i za cipele. U drevna vremena konopci su se izrađivali od vlakana.</span></p>

T 85 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Aronia - Aronija Seme, Sjeme (Aronia melanocarpa)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 150 Semena.</strong></span></h2> <div><span>Pripada familiji ruza Rosaceae, podfamiliji Maloideae. Rod (Genus) Aronia obuhvata tri vrste: crnu aroniju: A. melanocarpa, crvenu: A. arbutifolia(L.) Pers. i purpurnu A. prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome sto pripada podfamiliji jabuka, vidi se da su botaničari imali u vidu građu njenog ploda. Od sve tri vrste, crna aronija ima najveći značaj sa stanovista čoveka. Spada u najlekovitije vrste voća.</span></div> <div><span>Lako se gaji i odrzava. Gaji se slično kao oblačinska visnja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se zbun sličan zbunu leske.</span></div> <div><span>Aronija moze da se razmnozava na tri načina.</span></div> <div><span>Prvi način je generativni, iz semena. Seme iz ploda se izdvoji i ispere na gustom situ ili cedilu, osusi i čuva na suvom mestu do oktobra. Tada se rasiri po filter papiru, pokvasi, umota u rolnu i stavi u plastičnu kesicu pa onda u frizider gde stoji do marta sledeće godine. Tom prilikom obavi se stratifikacija na + 4-5 stepeni C tokom 4-5 meseci. U martu se seme seje u kontejnere u sterilnom supstratu za proizvodnju rasada i drzi na toplom mestu. Niče za oko tri nedelje. Oko mesec dana posle nicanja mlade biljčice se pikiraju na veća rastojanja, npr. 10 x 10 cm, gde se neguju oko dva meseca, u otkrivenoj leji ili na polju. Tokom leta mogu da se rasade u rasadniku, uz obavezno navodnjavanje, gde će se obaviti prijem i rast sadnica do oktobra. U to vreme sadnice mogu imati 10 ? 15 cm visine i trebaće im jos jedna godina za rast u rasadniku do pristizanja za sadnju na stalnom mestu. Rastojanje između redova u rasadniku treba da bude minimum 80 cm kako bi korovi mogli da se unistavaju rotofrezom. U samom redu biljke mogu da se sade gusto, na 15 ? 20 cm. U njima se korovi čupaju ručno, jer u rasadnicima nije dozvoljeno korisćenje herbicida. Tokom sezone zastita od bolesti i stetočina nije potrebna jer je aronija otporna. Ukoliko se u blizini sadnnica, oko rasadnika, nalaze bujni korovi i zapusteni voćnjaci, mogu se sporadično pojaviti lisne vasi, ali ni one ne mogu da naprave veće ?tete. Dobro negovane biljke same se oslobađaju napasnika.</span></div> <div><span>Drugi način razmnozavanja je deljenjem ili čerupanjem busena. Za ovo treba pripremiti stare zbunove nagrtanjem zemlje oko korena. Uz redovno navodnjavanje i unistavanje korova za jednu vegetacionu sezonu mogu se dobiti po nekoliko oziljenih izdanaka koji se odsecanjem do matičnog stabla pretvaraju u sadnice. One se mogu saditi na stalno mesto ili u rasadniku, u zavisnosti od njihove razvijenosti. Ovakve sadnice nisu uniformne, naročito u pogledu razvijenosti korenovog sistema. Zbog toga se u praksi javlja slabiji prijem. Samo biljke sa dobro razvijenim korenom se primaju, ostale se suse.</span></div> <div><span>Treći način razmnozavanja je najefikasniji. Aronija se razmnozava vegetativno, iz meristema, in vitro, u kulturi tkiva. Ovako se dobija uniformno potomstvo jedne odabrane, matične biljke, u neograničenom, tj. potrebnom broju. Ovako mogu da proizvode sadnice samo dobro obučeni kadrovi u dobro opremljenim laboratorijama za kulturu tkiva, kao sto je ova u Superioru Velika Plana. Postupak je opisan u foto stripu. Na ovaj način , u poređenju sa gajenjem iz semena, biljčice iz laboratorije imaju zjednu godinu? pri iznosenju u plastenik, na aklimatizaciju, i, od juna do oktobra imaju sledeću godinu, tako da predstavljaju pandan dvogodisnjim biljkama iz semena. Uz to, potpuno su zdrave, tzv. Virus fri sadnice. Koren je maksimalno razvijen i omogućava prijem svih biljaka.</span></div> <table border="1" cellspacing="0" cellpadding="0"> <tbody> <tr> <td colspan="2" valign="top" width="100%"> <h3><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></h3> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Seme potopiti u vodu i ostaviti u njoj preko noci</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>1  mesec u vlažnom supstratu na 2-5 ° C u frizideru</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span> 1 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span> od 20°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

29 (150 S)

5/ 5

<h2><strong>Dzinovska Bosanska Sljiva Seme (Prunus domestica)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 5 (6,5g) semena.</strong></span></h2> <p>Ova sorta je iz bosne, i veoma otporna na bolesti. Na ovu sljivu smo slucajno naisli kod jednog seljaka u dvoristu i odmah se odusevili kako velicinom tako i ukusom ove sorte.</p> <p>Nazalost vlasnik nije znao da nam kaze koje je ime sorte, jedino nam je znao reci da je ovu sortu sljive posadio njegov pradeda, i da se od tog vremena ova sljiva cuva i sadi redovno, kako bi se sorta sto vise rasirila i ocuvala.</p> <p>Pitali smo ga kako ova sljiva podnosi zimu i niske temperature, a on nam je odgovorio da se tu kod njih u selu temperatura spusta i do minus 24 stepena celzijusa.</p> <p>Plodovi su zaista ogromni i tezine u proseku 70 do 85 grama po plodu.</p> <p>Šljiva je drvo iz familije ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta. Širom Evrope se od plodova ovog drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica (među Srbima često zvan samo šljiva ili šljivka), koji se na našim područjima smatra srpskim nacionalnim pićem. Često se od plodova prave marmelade i džemovi (džem od šljiva). Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika FAO kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 2000—2009. god. 486.791 tona godišnje, na početku perioda zabeležen je pad u proizvodnji, ali je 2003. godine proizvodnja naglo povećana. U 2009. godini iznosila 662.631 tonu.</p> <p><strong>Domaća šljiva</strong></p> <p>Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džanarike. Do danas je proizveden veliki broj sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi, severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Severnoj Americi. Sve sorte su na bazi praktične osobine odvajanja koštice od mezokarpa („mesa“ ploda) svrstane u dve grupe (koje u savremenoj taksonomiji podroda nemaju značaja):</p> <p>cepače ili prave šljive, kojima se koštica lako odvaja od „mesa“ ploda;</p> <p>glođuše ili kalanke, kojima je endokarp čvrsto srastao za mezokarp.</p> <p>&nbsp;</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 197 BS (6,5g)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Kristova drača seme - sjeme (Paliurus spina-christi)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 smena.</strong></span></h2> <p><b>Drača</b><span> ili </span><b>drač</b><span> (<strong>drača čarna, diraka, krkov, ljuta drača, crna drača</strong>) (</span>lat.<span> </span><span lang="la"><i><i lang="la" title="латински текст">Paliurus spina-christi</i></i></span><span>) je listopadna </span>žbunasta<span> </span>biljka<span> iz porodice </span>krkavine<span> (Rhamnaceae), poznata po mnoštvu </span>trnova<span> (bodlji) po </span>stablu<span> i izdancima, dužine 1,5 – 2,5 cm.</span><sup id="cite_ref-пребиловци_1-0" class="reference">[1]</sup><span> Raste u oblasti </span>Mediterana<span>, </span>jugozapadnoj<span> i </span>srednjoj Aziji<span>.</span></p> <p>Biljka je<span> </span>listopadna i <strong>izdrzava temperature i do -20C</strong>. Može biti visoka 3–4 metra. Ima veoma jak<span> </span>koren, koji prodire duboko u<span> </span>zemljište. Iz stabljike izbijaju ravni izdanci, na kojima su pravilno raspoređeni zeleni listići, tamnozelene boje i jajastog oblika. Na svakom izdanku, uporedo s obe strane nalazi se obično 12 do 15 listića.<span> </span>Cvetovi<span> </span>izbijaju iz pazuha izdanaka, mali su i žuti, slabog mirisa.<sup id="cite_ref-пребиловци_1-1" class="reference"></sup></p> <h2><span id=".D0.A3.D0.BF.D0.BE.D1.82.D1.80.D0.B5.D0.B1.D0.B0"></span><span class="mw-headline" id="Употреба">Upotreba</span></h2> <p>Zbog trnja se seče i koristi kao ograda, postavljanjem na zemlju ili na kamene zidove. Takođe, u narodu se kaže da tamo gde ima drače, ima i obradivog zemljišta. Plod je mali okrugli, veličine 2 do 3 cm, sazreva u avgustu.<sup id="cite_ref-пребиловци_1-2" class="reference">[1]</sup><span> </span>Mladi plodovi se mogu koristiti za alternativni vid ishrane, a zreli kao surogat kafe.<sup id="cite_ref-бп_2-0" class="reference">[2]</sup><span> </span>Dozreli plodovi se koriste i kao lek. Biljka je poznata kao<span> </span>antiseptičko sredstvo. Uspešno leči<span> </span>proliv,<span> </span>dizenteriju,<span> </span>zapaljenja debelog creva, a koristi se i kod nervnih i reumatičnih bolesti.</p> <p>Kao lekovita biljka koristi se plod grma koji sadrži alkaloide i tanine i najviše je cenjen zbog svojih protivupalnih i antiseptičkih, antispazmodičnih, ekspektoransnih, adstrigentnih i diuretskih sposobnosti. Galen ga je preporučio kod kamenca iz bešike. Primjena suhog ploda (1 kašika / 500 ml vode, kuhati 10 minuta i procijediti) pije se za kašalj, astmu, proliv, hipertenziju, čišćenje krvi od upale. Savršeno se kombinira sa običnim lanenim semenom (Linum), lipom (Tilia cordata), primula veris, Plantago major, Salvia officinalis, Malva silvestris i astmom u akutnom bronhitisu. Smatra se da ima laksativni efekat na debelom crevu, dok se bori protiv deformirajućeg artritisa - zbog čega ga često konzumiraju starije osobe. Spolja izgleda da pomaže naročito u lečenju žarišta ekcema zahvaljujući svom protivupalnom delovanju.</p> <p>Napomena: Gore prikazan recept, nikako nije recept. Savet stručnjaka smatra se neophodnim pre upotrebe biljke.</p> <h2><span id=".D0.A0.D0.B0.D1.81.D0.BF.D1.80.D0.BE.D1.81.D1.82.D1.80.D0.B0.D1.9A.D0.B5.D0.BD.D0.BE.D1.81.D1.82"></span><span id="Распрострањеност">Rasprostra</span><span class="mw-headline" id="Распрострањеност">njenost</span></h2> <p>Raste u oblasti<span> </span>Mediterana,<span> </span>jugozapadnoj<span> </span>i<span> </span>srednjoj Aziji. Karakteristična je za kraške terene<span> </span>Dalmacije,<span> </span>Hercegovine,<span> </span>Crne Gore<span> </span>itd. U Srbiji se može naći i na desnoj obali<span> </span>Nišave, u potezu od<span> </span>Klenja<span> </span>do<span> </span>Sićevačke klisure. U selu<span> </span>Moklište<span> </span>postoji zaselak Dračje koji je dobio ime po ovoj biljci.</p> <p></p> </body> </html>

T 86

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Divlja smokva seme - sjeme (iz Hercegovine)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h2> <p>Ovu smokvu smo doneli iz Hercegovine a našli smo je u planini u potpunoj divljini. Njeno staniste je bilo kamenito i suvo, sto znaci da je otporna na lose uslove zemljista. Takodje u tom delu su stalne suse i bez obzira sto biljka nije dobijala puno vode nije joj uopste smetalo za rast. Plodovi su manji od drugih sorti smokvi i tamno ljubicasti kada su zreli. Iako su plodovi mali jako su ukusni i slatki. Iz pouzdanih izvora smo saznali da se tu gde smo je brali temperatura spusta i do -15C zimi.</p> <p>Cvetove smokve teško je spaziti jer rastu unutar smokava i takve cvetove oprašuju tzv. smokvine osice, koje se razvijaju u plodovima divlje smokve. Razlika između pitome i divlje smokve je u tome što pitoma smokva cveta samo ženskim cvetovima dok divlja smokva ima zenske i muške cvetove.</p> <p>Divlja smokva raste nenormalnom brzinom u odnosu na pitome.</p> </body> </html>

V 19 WF (20 S)

5/ 5

<h2><strong>Mediteranski Čempres Seme (Cupressus sempervirens)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od <span>0,5 g (oko 50 semena)</span>.</strong></span></h2> <p><b>Obični čempres</b><span>&nbsp;(vazdazeleni čempres, zimzeleni čempres,&nbsp;</span>lat.<span>&nbsp;</span><i>Cupressus sempervirens</i><span>), je biljka iz roda&nbsp;</span><i>Cupressus</i><span>.</span></p> <p>Čempres se može javiti i dva oblika. Prvi je s uskopiramidalnom, stupastom<span>&nbsp;</span>krošnjom<span>&nbsp;</span>koja se sužava prema vrhu, te sa uspravljenim i priljubljenim<span>&nbsp;</span>granama. Ovaj je oblik u narodu poznat kao "muški".</p> <p>Drugi vid, u narodu poznat kao "ženski", ima široku kupastu krošnju s vodoravno stojećim granama.</p> <p>Kora<span>&nbsp;</span>čempresa je tanka, sivosmeđe do tamnosmeđe boje. Dugo ostaje glatka.</p> <p>Korijenov<span>&nbsp;</span>sustav je jako razgranat, razveden, te prodire duboko u<span>&nbsp;</span>zemlju. Prilagodljiv je terenu.</p> <p>Iglice<span>&nbsp;</span>(četine) su kod čempresa ljuskaste, čvrsto prilegle uz četverokutne tanke grančice, poredane u 4 reda. Duge su oko 1<span>&nbsp;</span>mm, a na leđnoj strani imaju izduženu smolnu žljezdicu. Tamnozelene su boje.</p> <h2><span id="Stani.C5.A1te"></span><span class="mw-headline" id="Stanište">Stanište</span></h2> <p>Raste najviše uz putove, na groblju, parkovima, vrtovima, oko crkava, itd.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

T 16 CS (0,5g)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Safran Lukovice (Crocus sativus)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #f80404; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 1 lukovice.</strong></span></h2> <p><span>Šafran (lat. Crocus sativus) je višegodišnja biljka iz porodice Iridaceae. Može dostići visinu do 30 cm. Šafran nema pravoga stabla. Šest latica cveta, zajedno sa dva uska listića, rastu iz podzemne gomoljaste lukovice. Latice su pri zemlji svijene u valjkastu cev, a na nekoliko centimetara od tla šire se u levak. Ovakva građa cveta, bez izražene podele na cvetnu čašicu i krunicu, u botanici se naziva perigon. Tučak je kod svih šafrana zlatnonarandžaste boje i, najčešće, nadvisuje istobojne prašnike. Na vrhu tučka nalazi se žig ili njuška (Croci stigmata), organela čiji je zadatak da prihvata polenova zrnca. Žigovi se i danas koriste osušeni kao začin i za spravljanje boja za bojadisanje namirnica, posebno kolača, a koristi i u medicini U većoj meri je otrovan.</span></p> <p><span>Šafran je dobio ime po persijskoj reči za'faran, što u prevodu doslovno znači „budi žut“.</span></p> <p><span>Najviše šafrana se uzgaja u Iranu. Oko Mediterana se uzgaja u Francuskoj, Španiji, Maroku, Grčkoj (Krokos, Kozanis), Turskoj (u Safranbolu), Italiji te u Austriji (Panonski šafran). Godišnja proizvodnja iznosi približno 200 tona. U Iranu se proizvede približno 170 do 180 tona godišnje.</span></p> <h2><strong><span>Šafran u istoriji</span></strong></h2> <p><span>Njegovo poreklo nije precizno utvrđeno, jer se spominju različite zemlje Mediterana i Azije, počevši od stare Grčke, Krita, Irana... U Mesopotamiji veličan je još pre pet hiljada godina, ali Indusima pripada slava za otkrivanje njegovih izvanrednih svojstava kao začina. Do tada šafran je imao izuzetno široku primenu, ali ne kao začin. Tako ga je Kleopatra koristila kao krem za potamnjivanje kože, stari Rimljani su sa njim ukrašavali postelju mladenaca, Feničani su ga smatrali lekom, a alhemičari su od njega proizvodili zlato... Zlato je, naravno, bilo lažno, ali je imalo pravi sjaj, zbog intenzivne žute boje koju šafran poseduje.</span></p> <h2><strong><span>Šafran u medicini</span></strong></h2> <p><span>Šafran se vekovima upotrebljava kao lek protiv oboljenja bubrega, poremećaja u radu srca koje je ispoljeno u vidu preskakanja i aritmije, a poboljšava apetit i reguliše varenje. Ublažava grčeve, a može se koristiti i kao diuretik. Inhaliranjem vodenom parom sa ekstraktom šafrana postiže se efikasna terapija protiv glavobolje, migrene i vrtoglavice. S druge strane, veliko prisustvo riboflavina, odnosno vitamina B 2, omogućava stvaranje crvenih krvnih zrnaca, dok je za sastojak krocetin dokazano da snižava holesterol i štetne masti u organizmu. U narodnoj medicini šafran se preporučuje i kod ateroskleroze, a smanjuje rizik i za nastanak srčanog udara. Miris šafrana ima blago sedativno sredstvo koje dovodi do smirenja kod nespokojnih, eliminiše stres, melanholiju i depresiju. Međutim, u jačim dozama dovodi do stanja opijenosti. Takođe, šafran se koristi i za lečenje akni, bradavica, ekcema i drugih kožnih problema.</span></p> <h2><strong>Šafran kao začin</strong></h2> <p>Začin šafran je poznat od davnina. <span>Koristio se još u Mesopotamiji pre 5000 godina, a spominje se i u Bibliji. Ovaj začin je jedan od najskupljih, ako ne i najskuplji, na svetu. Naime, 1 gram ovog začina košta od 4 do 14 evra. Začin se spravlja od prašnika i tučka koji su narandžastocrvene boje. Za kilogram ovog začina potrebno je ubrati oko 150 000 cvetova, pa je zato i najskuplji začin na svetu. </span>Njegovo vreme cvetanja je septembar i oktobar, ili februar i mart. Za berbu je važno da svi cvetovi budu potpuno otvoreni. Branje zahteva spretnost i znanje, jer je neophodno iz cveta istovremeno iščupati glavu sa tučkom, a zatim ih pažljivo poređati na finom situ i osušiti nad užarenim drvenim ugljem ili vrućim pepelom.</p> <h2><strong>Ukus začina</strong></h2> <p>Šafran ima intenzivan aromatičan ukus, pikantan i pomalo gorak, ali i ukus zemlje koji se dugo zadržava. Ukus mu je istovremeno i cvetan, pomalo ljut i sličan medu, mošusu, ali i jodu. Tek posle nekoliko meseci od skladištenja on pušta ovaj kompleksan spektar aroma. Poseduje različite zanimljive sastojke, među kojima je najvažniji u eteričnom ulju - šafranal. U jelima, šafran se prepoznaje po prijatno gorkastom ukusu, intenzivne arome, ali pre svega po zlatastoj obojenosti jela, zbog velikog prisustva karotinoida.</p> <h2><strong>Upozorenje</strong></h2> <p>Istraživanja su pokazala da, bez obzira na lekovitost, ukoliko se sa njim nesavesno rukuje ili se uzima u prekomernim količinama, može doći do ugrožavanja zdravlja. Dnevna količina šafrana koja se bez rizika sme uneti u organizam je dva do tri grama. Već više od pet grama izaziva tegobe poput osećaja mučnine, povraćanje, sve do ozbiljnih komplikacija. Imajući sve to u vidu, fitoterapeuti su iz upotrebe isključili primenu šafrana u lečenju dece i starijih osoba.</p> <h2><span style="color: #2445a2;">SAFRAN ZACIN MOZETE KUPITI OVDE:</span></h2> <h3><span style="color: #d0121a;"><span style="color: #d0121a;"><strong>http://www.bio-zacini.com/home/safran-zacin-crocus-sativus.htm</strong></span>l</span></h3> </body> </html>

MHS 105 B