5/ 5

<h2><strong>Beli Senf - Slačica seme (Sinapis alba)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 180 (1 g) semena.</strong></span></h2> <p><b style="color: #202122; font-size: 14px;">Senf</b><span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>(</span>nem.<span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span></span><span lang="de" style="color: #202122; font-size: 14px;"><i>Senf</i></span><span style="color: #202122; font-size: 14px;">),<span>&nbsp;</span></span><b style="color: #202122; font-size: 14px;">slačica</b><span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>ili<span>&nbsp;</span></span><b style="color: #202122; font-size: 14px;">gorušica</b><span style="color: #202122; font-size: 14px;">, gusti je začin za jelo koji se pravi od mljevenog sjemena slačice uz dotatak vode i sirćeta.<span>&nbsp;</span></span><sup id="cite_ref-Сибир_1-0" class="reference" style="color: #202122; font-size: 11.2px;"></sup><sup id="cite_ref-Козара_2-0" class="reference" style="color: #202122; font-size: 11.2px;"></sup><span style="color: #202122; font-size: 14px;">Fino samljeveno sjeme<span>&nbsp;</span></span>slačice<span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>se kuva u<span>&nbsp;</span></span>vodi<span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>uz dodavanje sirćeta i drugih začina.<br><span>Upotrebljava se kao dodatak jelima, kod pravljenja sendviča i kao namaz kod neposrednog konzumiranja mesa.</span><br><br><span>Riječ senf je u srpskom jeziku od&nbsp;</span>nem.<span>&nbsp;</span><span lang="de"><i>Senf</i></span><span>, koje opet potiče od latinskog i starogrčkog&nbsp;</span><i>sinapis</i><span>, a&nbsp;</span>engl.<span>&nbsp;</span><span lang="en"><i>mustard</i></span><span>&nbsp;od&nbsp;</span>lat.<span>&nbsp;</span><span lang="la"><i><i lang="la" title="латински текст">mustum</i></i></span><span>&nbsp;mlado vino i&nbsp;</span>lat.<span>&nbsp;</span><span lang="la"><i><i lang="la" title="латински текст">ardens</i></i></span><span>&nbsp;toplo, goruće.</span><br></span></p> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span class="mw-headline" id="Историјат_сенфа">Istorijat senfa</span></h2> <p>Prvi su pripremali senf, najvjerovatnije<span>&nbsp;</span>Rimljani. Oni su mješali nefermentisani sok od grožđa sa sjemenom slačice (mustum ardens ). Negdje od kraja četvrtog vijeka rimski kuvari su senfu dodavali<span>&nbsp;</span>biber,<span>&nbsp;</span>kim,<span>&nbsp;</span>lovor,<span>&nbsp;</span>mirođiju,<span>&nbsp;</span>celer,<span>&nbsp;</span>majčinu dišicu,<span>&nbsp;</span>origano,<span>&nbsp;</span>luk,<span>&nbsp;</span>med,<span>&nbsp;</span>sirće<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>ulje<span>&nbsp;</span>i njime prije pečenja premazivali svinju. Rimljani su ovaj namaz počeli da izvoze u<span>&nbsp;</span>Galiju<span>&nbsp;</span>i dalje. Monasi u<span>&nbsp;</span>Parizu<span>&nbsp;</span>već od 10 vijeka spravljaju po datoj recepturi senf.<sup id="cite_ref-Козара_2-2" class="reference" style="font-size: 11.2px;"></sup></p> <p>Dižon<span>&nbsp;</span>u<span>&nbsp;</span>Francuskoj<span>&nbsp;</span>je od 1292. godine već posto poznati proizvođač senfa. U Dižonu se senf vijekovima proizvodi. Njegov ukus se usavršavao iz dana u dan. Počeo je i da se industrijski proizvodi. U partnerstvu sa Morisom Grejem , senf se proizvodi po jedinstvenoj recepturi kojoj je dodano i bijelog vina. Ovaj senf je najpoznatiji senf na svjetskom tržištu.</p> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span class="mw-headline" id="Припрема">Priprema</span></h2> <p><span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>Raznovrsni ukusi senfa dolaze u širokom opsegu i snazi zavisno od sorte slačice i načina pripreme. Osnovni ukus „ žestine toplote“ velikim dijelom zavisi od slačice (sinapis alba). Razlikuju se ukusi senfa od bijele ili neke druge slačice. Kuvanjem se ublažava žestina i mijenja ukus senfa. Zavisno od tehnologije, ali prije svega od dodavanih začina i sredstava postoje mnogobrojni i ukusi i vrste senfova.</span><br><br></span></p> <p><strong>U umjerenom pojasu gorušica najbolje uspijeva ako se u&nbsp;proljeće&nbsp;i&nbsp;jesen&nbsp;posije izravno u zemlju.</strong></p> <p>Gorušica je, kao i grbica, vrlo korisna biljka ako se od jeseni do proljeća uzgaja pod pokrovom. Može se i bez zemlje uzgajati na vlažnom papirnatom kuhinjskom ubrusu položenom na tanjur i smještenom na prozorsku dasku, ili u klijalištu; po želji, može se posijati i u sjevetnu posudu s kompostom za lončanice. Ove metode se mogu primjenjivati cijele godine. Gorušica klija brže od grbice, pa ako ih se želi uzgajati zajedno, gorušicu treba posijat 2 ili 3 dana nakon grbice. Ako se želi stalna zaliha, sjeme se sije svakih 7 do 10 dana.</p> <p>Željena količina gorušice se odreže kada biljčice dosegnu visinu od 3,5 - 5 cm. Budući da se prilično brzo počne osjemenivati, može se rezati samo 2 ili 3 puta.</p>

MHS 130 (180 S)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Dzinovska Japanska bela rotkvica Japana F1</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Ogromna japanska bela rotkvica ima vrlo dug koren. Plod je beo i hrskav! Plodovi se mogu ubrati u roku od 85 dana. Njegov koren je dugačak, beo, cilindričan, sa tupim krajem. U dobrim uslovima, koren može doseći i do 75 cm duzine.</p>

VE 107 (10 S)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Seme rotkvice Minhensko pivo</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <p>Stara Nemačka sorta koja daje izvrsne prinose rotkvica ovalnog oblika dužine 16 cm sa hrskavim mesom, i blago ljutog ukusa. Tradicionalno se tanko reže, posoli i poslužuje uz pivo. <br />Izvrsan izbor za grickanje uz omiljeni napitak.</p> <p>Izrežite je na tanke kriške i jedite svezu ili naribajte i dodajte u supe i salate. Najbolje je posejati leti za jesensku berbu.<br />Odličan izbor za kućne vrtove. Stara sorta iz bavarske regije Njemačke.</p> <p>Berba vec u roku od 50 dana.</p> </body> </html>

P 5 (50 S)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8"><h2><strong>Seme rotkvice Johns Day</strong></h2><h2><span style="color: #ff0000;" data-mce-style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2><p>Dzonov dan je omiljena rotkvica u Mađarskoj. plod je veliki, smeđe-žute boje, oblik repe, meso je belo, hrskavo, odličnog kvaliteta.</p><p>50-70 dana vegetacije, vrlo popularna letnja rotkvica za uzgoj na otvorenom u Mađarskoj.</p><p>Za najbolje rezultate rasta potrebno je mnogo vode.</p>

VE 171 (50 S)

5/ 5

<h2><strong>Ljubičasti brokoli kalabrese seme Miranda</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 50 (0,16 g) semena.</strong></span></h2> <p>Ljubicastri brokoli Miranda je vrlo prepoznatljiva nova sorta kalabreza. Proizvodi izrazito lepu, veliku ljubičastu glavu na centralnoj stabljici. Nakon što se ukloni glavna glava, formiraju se mali bočni izdanci koji su nežni, ukusni.</p> <p>Miranda je relativno visoka biljka i treba joj prostora za dobar rast, Biljke treba da budu raspoređene 30cm u svim smerovima i najbolje se poseju nešto kasnije nego inače, od kraja juna pa nadalje. Sazreva za 95 do 105 dana.</p> <p>Ljubičasto povrće je zabavno uzgajati, veoma je lepo za gledanje i veoma je moderno, ali važno je da sadrži antocijane, koji su veoma moćni antioksidanti koji su izuzetno korisni za opšte zdravlje i za koje kažu da pomažu u sprečavanju raka. Koristite limunov sok da zadržite ljubičastu boju tokom kuvanja.</p> <p>Optimalna temperatura za klijanje: 8 ° C.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 72 M (50 S)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2>Lisnati kupus seme Nero di Toscana</h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 Semena.</strong></span></h2> <p>Ima vrlo atraktivne, ukusne, tamnozelene, naborane listove nalik na palmu. Lak je za uzgoj, bilo da se u pitanju mladi listovi ili kao potpuno zreo. Odličan je izvor vitamina C i vitamina A, a može se jesti sirov ili kuvan. Ima veliku izdržljivost na niske temperature i zbog svoje je teksture savršen za mešane salate.</p> <p>Sjetva: V-VI. snega na udaljenosti od 50 x 50 cm.<br />Dubina setve: 2 cm.<br />Optimalna temperatura za klijanje: 12 ° C.</p>

VE 76 (20 S)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Seme crvenog kupusa Rufus</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 200 semena (0,5 g).</strong></span></h2> <p><span>Rufus je srednja rana sorta crvenog kupusa, odlična sorta kako za svežu potrošnju tako i za skladištenje. Rufus se koristi za ranu setvu, za salate, konzerviranje, pijace i za kasnu setvu za zimsko skladištenje. Glava je tamno ljubičasta, izdužena sferična, težine 1,3-2 kg. Njegova produktivnost je dobra, plodovi su ujednačeni. Pogodan je za svježu potrošnju i čuvanje. Vreme vegetacije 100-120 dana.</span></p> <p>Kupus je izuzetno značajna namirnica u ishrani na našem podneblju. </p> <p>Bere se od maja do novembra, a gaji se isto kao beli kupus stim sto je crveni mnogo kvalitetniji. Seje se na otvorenom u 5, 6, 7, 8, i 9 mesecu.</p> <p>Jednodnevna terapija sa crvenim kupusom povecavace nizak nivo selena u telu, pruza dodatnu zastitu celija, a poboljsano delovanje stitne zlezde pruzice vam vise dinamicnosti i smanjiti masne naslage na stomaku.  Nasi preci mogu delimicno zahvaliti crvenom kupusu za to sto su zdravi preziveli hladne i vlazne zimske mesece.  Mozete ga pripremati kao obican kupus. Sto ga krace kuvate (najvise 30 minuta) bice cvrsci. Vodu u kojoj je kuvan ne bacati, jer sadrzi selen i ostale korisne materije za organizam,i treba je odmah koristiti za poboljsanje zdravlja . Crveni kupus crpi iz zemlje ogromne kolicine selena, vise nego i jedno drugo povrce (samo 100 gr crvenog kupusa sadrzi oko 5 mikrograma visoko vrednog selena). Selen nije jedina zastita koju nam nudi ovo povrce crvenih listova. Selen koji je sadrzan u crvenom kupusu ima izuzetno siroki terapeutski ucinak na nase telo. Smanjuje krvni pritisak, pomaze kod snabdevanja misica kiseonikom, kao i kod stvaranja antitela protiv raznih bolesti, neutralise otrove poput teskih metala, deluje preventivno protiv neplodnosti (muske plodne zlezde sadrze izuzetno veliku kolicinu selena). </p> <p>Enzim dejodinaza, koji zavisi od selena, aktivira stitnu zlezdu, ozivljava i daje snagu. Selen stiti pre svega, grudnu zlezdu (thymus) koja je srediste naseg imuno sistema i mladosti. </p> </body> </html>

P 94 R

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Seme crvenog kupusa Kalibos</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 200 semena (0,5 g).</strong></span></h2> <p>Kalibos je jednostavno najneverovatniji kupus koji smo ikada videli. Zaista prekrasan istočnoeuropski crveni kupus, Kalibos ima duboko ljubičasto lišće na stožastim glavicama koje dostizu tezinu do 2,5 kg. Ukus je prilično sladak i odličan je kupus za salate, kao i za kiselljenje. Takođe je veoma ukusan kada je pečen.</p> <p>Iskreno, ovo bi mogao biti kupus s najboljim ukusom koje ćete ikada uzgajati.</p> <p>Spremni su za žetvu za 85 dana od presađivanja.</p> <p>Kupus je izuzetno značajna namirnica u ishrani na našem podneblju. </p> <p>Bere se od maja do novembra, a gaji se isto kao beli kupus stim sto je crveni mnogo kvalitetniji. Seje se na otvorenom u 5, 6, 7, 8, i 9 mesecu.</p> <p>Jednodnevna terapija sa crvenim kupusom povecavace nizak nivo selena u telu, pruza dodatnu zastitu celija, a poboljsano delovanje stitne zlezde pruzice vam vise dinamicnosti i smanjiti masne naslage na stomaku.  Nasi preci mogu delimicno zahvaliti crvenom kupusu za to sto su zdravi preziveli hladne i vlazne zimske mesece.  Mozete ga pripremati kao obican kupus. Sto ga krace kuvate (najvise 30 minuta) bice cvrsci. Vodu u kojoj je kuvan ne bacati, jer sadrzi selen i ostale korisne materije za organizam,i treba je odmah koristiti za poboljsanje zdravlja . Crveni kupus crpi iz zemlje ogromne kolicine selena, vise nego i jedno drugo povrce (samo 100 gr crvenog kupusa sadrzi oko 5 mikrograma visoko vrednog selena). Selen nije jedina zastita koju nam nudi ovo povrce crvenih listova. Selen koji je sadrzan u crvenom kupusu ima izuzetno siroki terapeutski ucinak na nase telo. Smanjuje krvni pritisak, pomaze kod snabdevanja misica kiseonikom, kao i kod stvaranja antitela protiv raznih bolesti, neutralise otrove poput teskih metala, deluje preventivno protiv neplodnosti (muske plodne zlezde sadrze izuzetno veliku kolicinu selena). </p> <p>Enzim dejodinaza, koji zavisi od selena, aktivira stitnu zlezdu, ozivljava i daje snagu. Selen stiti pre svega, grudnu zlezdu (thymus) koja je srediste naseg imuno sistema i mladosti. </p> </body> </html>

P 94 K

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Uljana repica seme (Brassica napus)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h2> <p><b>Uljana repica</b><span> </span>(lat.<span> </span><span lang="la"><i><i>Brassica napus</i></i></span>) je<span> </span>industrijska biljka. Koristi se za proizvodnju prehrambenog<span> </span>ulja<span> </span>i<span> </span>biodizela. Najveći proizvođači su zemlje<span> </span>Evropske unije,<span> </span>Kanada,<span> </span>SAD,<span> </span>Australija,<span> </span>Kina<span> </span>i<span> </span>Indija. U Indiji uljana repica čini 13% posejanih površina. Prema američkom Odeljenju za poljoprivredu, uljana repica je bila treći najveći izvor<span> </span>biljnog ulja<span> </span>2000. godine, posle<span> </span>soje<span> </span>i<span> </span>palme uljarice<span> </span>(lat.<span> </span><span lang="la"><i><i>Elaeis guineensis</i></i></span>). Drugi je najveći svetski izvor proteinske hrane, iako čini tek petinu proizvodnje najvećeg izvora, soje.</p> <p>U Evropi se uzgaja i kao krmno bilje, i to za zelenu krmu u svežem stanju. Koristi se i za<span> </span>silažu. Njeni nusproizvodi se koriste za krmne smese.</p> <p>Koristi se i u ratarstvu, za zeleno đubrenje.</p> <p>U poljoprivredi se koristi za<span> </span>rotaciju kultura, u smeni uzgoja<span> </span>pšenice<span> </span>i<span> </span>kukuruza.</p>

VE 134 (20 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Mizuna crveni Japanski Senf semena&nbsp;</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> 'Mizuna' se uzgaja u Japanu od davnina. Mizuna je uspešno uzgajana na Međunarodnoj svemirskoj stanici 2019. Raste u zonama otpornosti od 4 do 9, preferira puno sunce ili delimičnu senku, dobro drenirano zemljište i ima pH 6,5-7,0. Može se gajiti kao mikrogreen ili za listove sa razmakom od 20 cm.<br><br>Mizuna je porijeklom iz pomorskih područja sjeverne Kine, Koreje i Japana. To je takođe jedna od biljaka pod nazivom „Kjo-Jasai“, onih čiji je odličan ukus objašnjavao da su se tradicionalno gajile za cara u nekadašnjem carskom gradu, oko Kjota. Mizuna, uvedena posle Drugog svetskog rata u Sjedinjenim Državama, a potom i u Evropi, brzo se tamo etablirala.<br><br>To je izdržljiva, dvogodišnja biljka. Pruža žuto cvetanje (sitni cvetovi sa 4 latice kao i svi predstavnici porodice Brassicaceae) sledeće godine nakon setve. U prvoj godini mizuna razvija gustu rozetu, visoku 15 do 25 cm, sa brojnim izduženim, fino isečenim, svetlozelenim listovima. Ovaj kupus može da izazove i kovrdžavu cikoriju i čuperak maslačka. Lišće mizune je hrskavo i ima blago biber ukus. Ovo svakako objašnjava nadimak "japanski senf" koji ponekad označava ovaj kupus.<br><br>Kulinarska upotreba mizune<br>Mizuna se naravno koristi u salatama ili, sitno iseckana, može se brzo vratiti u vok ili ubaciti u supe i variva.<br><br>Na primer, narezani listovi mogu se brzo pržiti u tiganju i poslužiti sa škampima i testeninom. Za testiranje: posuti jelo kokosovim mlekom, posuti ga pečenim kikirikijem.<br><br>Mizuna se takođe može kuvati u čorbi od živine ili govedine. Ili budite spremni kao pesto kao što radite sa rukolom.<br><br>Mizuna je osnova popularnog kulinarskog specijaliteta iz Kjota: japanske patke i mizuna fondua.<br><br>Još jedno „Kjo Jasai“ povrće, komatsuna se široko konzumira u japanskim restoranima i korejskoj kuhinji. Tamo se tradicionalno priprema u namuru: sosu od susamovog ulja i kočujana (malo slatke i fermentisane paste od čilija).<br><br>Mizuna setva<br>&nbsp;<br>Mizuna je nezahtevna: ako preferira zemljište koje ostaje hladno, ali dobro drenirano, može da raste na bilo kom dobrom baštenskom tlu. Izaberite sunčano mesto.<br><br>Otporan (otporan je na temperature do -12 °C), ali je osetljiv na toplotu koja može dovesti do prevremenog podizanja semena. Takođe, iako se može zasejati na mestu već u maju, radije ga uzgajajte krajem leta (krajem avgusta) za zimsku žetvu.<br><br>Mizuna se seje u rasadnicima otvorenog tla ili na mestu. Biljke se proređuju i presađuju kada imaju 4 lista, na razmaku od 20 cm.<br><br>Rustično, zdravo i snažno, ovo povrće ne zahteva skoro nikakvo održavanje: ni đubrenje ni tretman. Uzgaja se u jesen i zimu, takođe ne zahteva zalivanje. Samo treba da vodite računa da zaštitite svoje rozete pod zimskim jedrom ako spoljne temperature postanu veoma niske i potraju nekoliko dana.<br><br>Mizuna se može brati 6 nedelja nakon setve.<br><br>Uobičajeno ime: Mizuna<br>Latinski naziv: Brassica rapa var japonica<br>Porodica: Brassicaceae<br>Vegetacija: dvogodišnja<br>Visina zrele: 0,15 do 0,30 m<br>Tip zemljišta: Glinasto zemljište Krečnjačko zemljište Peskovito Humusno zemljište <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 76 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Pak Choi Seme (kineski kupus)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <p>Kao i ostalo zeleno, lisnato povrće, pak choi je povrće koje najbolje raste u hladnijem delu godine, u proleće ili u jesen. Možete da ga uzgojite iz semena, direktno sejanjem u bašti ili u zatvorenom prostoru dok ne dođe vreme za presađivanje.</p> <p>Nije da nemamo dovoljno sopstvenog zelenog povrća koje se na našim prostorima uzgaja dugi niz godina, kao što su raštika, kupus, kelj, blitva i slično povrće. Ipak, dašak egzotike nikome nije naškodio, tim više kada povrće koje dolazi iz daleka, lako može da uspe i u našim uslovima.</p> <p>Jedno od takvog povrća je i pak choi (Brassica rapa), odnosno kineski kupus koji još nazivaju i bok choi.</p> <p><strong>Najbolje raste u haldnijem delu godine</strong><br />Kao i ostalo zeleno, lisnato povrće, pak choi je povrće koje najbolje raste u hladnijem delu godine, u proleće ili u jesen. Možete ga uzgojiti iz semena, direktnim sejanjem u bašti ili u zatvorenom prostoru dok ne dođe vreme za presađivanje.</p> <p>Pak choi proklijaće za sedam do deset dana. Kao i kod drugih kupusnjača, godišnje možete da imate dve berbe.</p> <p>Dakle, ako želite da ga imate u prolećnom periodu, seme posejte u zatvorenom prostoru tako da za presađivanje dođe odmah nakon prvih mrazeva, a kada razvije tri lista. Ili ga posejte direktno u zemlju. U slučaju jesenje berbe, sa setvom možete da počnete od polovine jula do prve polovine septembra. Podnosi temperature do minus pet Celzijusa i bere se pre jakih zima.</p> <p>Pri visokim spoljnim teperaturama, pak choi brzo ide u seme.</p> <p>Do zrelosti im je potrebno 45 do 50 dana.</p>

VE 61 (50 S)