5/ 5

<h2><strong>Fuzzyfruit nightshade seme (Solanum candidum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Solanum candidum je vrsta evergreengrmlja porijeklom iz Južna Amerika , a povremeno se uzgaja zbog jestivog voća .</p> <p>Nedomestificirana i vrlo rijetka u uzgoju, poznata je pod nazivom gazirani voćni noćurak , naranjilla silvestre ili chichilegua . Plod donekle sliči srodnoj coconi (Solanum sessiliflorum ), a Solanum candidum očito će hibridizirati s nizom bliskih srodnika, uključujući cocona, naranjilla i pseudolulo . Jedna je značajna razlika izuzetno voćni plodovi koji se - za razliku od većine svojih rođaka - ne odvajaju lako nakon punog sazrijevanja, što je smetnja u jedenju zrelih plodova. Unatoč tome, S. candidum je bliski srodnik ostalih noćnih sjena uzgajanih radi njihovog jestivog ploda, uključujući rajčicu (S. lycopersicum), naranjilla (S. quitoense) i patlidžan (S. melongena). Njegova relativno jaka otpornost na štetnike i bolesti (u usporedbi s apetitnijom rodbinom) izazvala je određeni poljoprivredni interes.</p> <p>Znanstveno, S. candidum je od dodatnog interesa, jer se čini da je najbliži rođak i mogući predak azijskim članovima iste botaničke klade, posebno Solanum lasiocarpum, koji je porijeklom iz Indije , ali se uzgaja zbog plodova sličnih naranjilla , a također će se lako hibridizirati sa S. Candidum.</p> <p>Rasprostranjenost i stanište<br />Pretpostavlja se da je solanum candidum porijeklom iz umjerenih andskih regija Kolumbije , Perua i Čile . Poput kokone, naranjille i indijskog noćurka, S. candidium može donijeti plod u roku od 1 ili 2 godine od sjemena. Kratkotrajna višegodišnja proizvodnja voća zahtijeva prilično dugu sezonu rasta, što ograničava njegov poljoprivredni potencijal u umjerenijoj klimi. Kao i naranjilla i cocona, S. candidum najbolje je prilagoditi suptropskim oblačnim šumskim klimama, gdje mraz nije poznat, ali ekstremne vrućine također su vrlo rijetke ili nepoznate. Plodovi su okrugle bobice, pokrivene postojanim krznom čak i kad su zrele, veličine do 2 cm, koje sazrijevaju u žutu ili crvenu boju. Zrelo voće manje je sočno od uobičajeno uzgajanih rođaka, iako je okus navodno privlačan.</p> <p>Poput većine jestivih noćnih sjena, S. candidum privlačan je štetnicima poput lisnih uši, bijelih muha, kornjaša i pauka, koji svi mogu brzo uništiti naranjile i kokone. S. candidum navodno ima nešto veću otpornost na te štetnike.Wikipedia site:hr2.wiki</p>

V 124 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Mala crvena Cocona seme (Solanum sessiliflorum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p><strong>Sorta Solanum sessiliflorum sa ukusnim, malim, braonkasto crvenim plodovima koja je popularna u amazonskim nizinama Kolumbije i Perua za sokove i sosove.</strong><br />Brzorastuća je biljka, prvo zeljasta, a zatim poludrvenasta biljka. Mere od 80 cm do 2 m visine. Stabljike su cilindrične sa tvrdim sivim dlakama, grane blizu zemlje; Ima jake grane i jednostavne, naizmenične listove dimenzija 30 cm × 26 cm, sa talasastom ili nazubljenom ivicom i gornjom stranom prekrivenom tvrdim belim paperjem. Cvast i pazušna grozd i njeni cvetovi su veći od krompira, prečnika 4 do 5 cm; putir ima pet tvrdih trouglastih čašica, a venčić pet latica bele, žute ili svetlozelene boje.</p> <p>Plod<br />Plod može biti sfernog ili ovalnog oblika, dimenzija 4 do 12 cm sa 3 do 6 cm i težine između 24 i 250 g; boja mu je od žute do crvenkaste. Kora je glatka i okružuje pulpu ili mezokarp, debela, žuta i vodenasta.</p> <p>ekologija i adaptacija<br />Potrebne su mu prosečne temperature između 18 i 30°C, bez prisustva mraza, i padavina između 1.500 i 4.500 mm godišnje. Ima koristi od svetle nijanse tokom ranih faza razvoja. Raste na kiselim zemljištima niske plodnosti, kao i na neutralnim i alkalnim zemljištima dobre plodnosti, teksture od glinaste do peskovite. Može se naći u uzgoju na područjima sa nadmorskim visinama od 0 do 1.500 m.</p> <p>Sejanje<br />Razmnožavanje semenom je najčešće; svaki plod uključuje od 1200 do 1400 semenki koje su ukupne težine 3,2 g. Mogu se sejati u rasadnicima u hladovini, razbacujući seme u tekuće brazde, u fioke 1 k 1 k 0,2 m sa vlažnom, razgrađenom i dezinfikovanom podlogom od piljevine i prekriveno sa 0,5 cm istog supstrata.</p> <p>Klijanje se javlja 15 do 30 dana nakon setve. Kad sadnice razviju 4 lista, spremne su za prenošenje u plastične kese, koje sadrže supstrat pomešan sa crnicom, peskom i organskom materijom razloženom u odnosu 1:1:1. Dva do tri meseca kasnije, biljke dostižu visinu od 20 do 25 cm i dolazi vreme za definitivnu sadnju u njivu.</p>

V 132 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Borneanska dlakava banana seme (Musa hirta)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena је za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <p>Malo poznata banana visoka samo oko 2,5 m (8 stopa) koja formira atraktivne grudve. Uspravni cvast sa dlakavim stabljikama stvara šiljasti pupoljak sa sjajnim, ljubičasto-ružičastim listovima, praćen malim, zdepastim, zlatno-dlakavim plodovima.</p> <p>Plodovi se, kao i kod samo nekoliko drugih vrsta banana, uklanjaju kada su potpuno zreli, što znači da se kora sama cepa i otkriva pulpu voća iznutra.</p> <p>Za razliku od većine banana, vise je slatka i sočnija. Zrelo voće ima ukus mešavine kivija i banane i seme se jede zajedno sa plodom.</p> <p>Nezreli plodovi se gule i jedu sa solju. Cvetovi se koriste kao povrće, kuvan i začinjen solju i začinima.</p> <p>Ova vrsta ima ukrasne i voćne kvalitete koje bi trebalo ozbiljno razmotriti za uzgoj.</p>

V 88 MH (3 S)

5/ 5

<h2><strong>Minijaturna secerna palma seme (Arenga caudata)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <p>Mala, žbunasta palma visoka do 2 m (7 stopa), sa gusto skupljenim, tankim stabljikama nalik trstici i malim listovima koji su tamnozeleni odozgo i srebrno beli odozdo.</p> <p>List je približno u obliku ribljeg repa i ima nazubljene ivice. A. Caudata je rasprostranjena u jugoistočnoj Aziji i uspeva na senovitim mestima u tropskim ili toplim suptropskim baštama. Oblik bifidnog lista ima manje široke listove koji podsećaju na Arenga hookeriana.</p> <p>Ova palma se može dobro uzgajati u saksiji.</p>

PS 16 (3 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme brazilske guave (Psidium guineense)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Uobičajeni nazivi su brazilska guava, kastiljska guava, kisela guava, gvinejska guava (engleski jezik), Goiavier du Bresil (francuski jezik), brazilski koejavel (afrikaans), Stachelbeerguave (nemački jezik), chobo, diondan (Bolivija), guaraiabillo de tier (Salvador), araca do campo, aracahi (Brazil), guaiaba brava, sacha guaiaba (Peru), allpa guaiaba (Ekvador), guaiaba agria (Venecuela, Meksiko), guaiaba acida, chamach, pichippul (Gvatemala), guisaro (Kosta guisaro Rika) i guaiabita de sabana (Panama).</p> <p>Ova biljka je porijeklom iz Amerike, gdje se njen prirodni raspon proteže od Meksika do Argentine i uključuje dijelove Kariba. Široko je introdukovana van ovog asortimana, a ponegde se i uzgaja. Naturalizovana je u delovima Indije.</p> <p>Biljka najbolje uspeva na sunčanim mestima sa vlažnim, plodnim zemljištima, ali je tolerantna na širok spektar uslova i može da raste i na lošim zemljištima. Ne podnosi zaslanjenost niti poplavljene podloge. U Brazilu je najčešća u priobalnim područjima.</p> <p>Ova biljka može biti grm visine od 1 do 3 metra ili drvo do 7 metara. Kora i lišće su sivkasti. Listovi su dužine do 14 centimetara i širine 8. Cvetovi rastu u pazuhu listova, pojedinačno ili u grozdovima do 3. Cvet ima beli vjenčić i mnogo prašnika. Mirisno je. Plod je čvrst, ukusan, aromatičan, sladak, sočan, zaobljen, širok do 2,5 cm. Ima žutu kožu, žutu spoljašnju pulpu i beličastu unutrašnju pulpu koja sadrži mnogo semena. Može se jesti svež ili praviti džem, pića ili deserti.</p> <p>Robusno ukrasno i voćno drvo za tropsku klimu.</p> <p>Može se uzgajati u saksiji!</p>

V 179 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Savrsena marakuja seme (Passiflora popenovii)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <p>Retka Pasiflora popenovii daje verovatno najukusniji plod od svih Pasiflora vrsta. Prozirno i veoma sočno meso unutar meke ljuske, jarko žutog ploda je izuzetno slatko i ima izuzetan, egzotičan i mirisan ukus.</p> <p>Poreklom je iz prašuma u ​​Kolumbiji i Ekvadoru između 500 i 1900 m (1600 i 6200 stopa), ali se veruje da je izumrla u divljini i da se uzgaja samo lokalno. Lako će se prilagoditi uzgoju u širokom spektru klimatskih uslova.</p> <p>Tokom zime najcesce gubi nadzemni deo pa s proleća ponovo krece. Podnosi – 6 C. Cveta od proleća do jeseni. Od proleća do jeseni se čuva na otvorenom , tokom zime u prohladnoj prostoriji. Tokom vegetacije zahteva redovno zalivanje i prihranu.</p> <p>Mislimo da Perfect Passionfruit ima potencijal da postane daleko popularniji od Passiflora edulis ili Passiflora ligularis, koji su uobičajeni na tržištima voća širom sveta.</p>

V 210 (3 S)

5/ 5

<h2><strong>Indijska banana seme (Asimina triloba)</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena. </strong></span></h2> <p>Mango, ananas i banana u jednoj ‘biljci’ Asimina (Asimina triloba L.) je višegodišnja biljka poreklom iz Severne Amerike. Poznata je i kao indijska banana, Pav-Pav.<br /><br />Uzgoj<br />Asimina je uopšte retka vrsta. Spada u listodapadne vrste sa velikim listovima. Zahteva bogata humusna zemljišta, ali raste i na drugim tipovima zemljišta (izuzev na kiselim). Poželjno je dodati prilikom sadnje što više organskog đubriva i hraniva kako bi mogla da nesmetano raste.</p> <p>Prvih par godina Asimina raste sporo, a s vremenom, kako joj raste koren, srazmerno raste i sadnica. U početku je potrebno da ima i neki vid potpore da se ne bi stablo lomilo. Jako je bitno da bude posađena na mestu gde nema popodnevnog sunca. Ukoliko je izložena celodnevnom suncu obavezno dolazi do ožegotina.</p> <p>Oblik uzgoja sami određujete – kao žbun može rasti 2.5-3 metra, a kao drvo čak i do 5 m.Poznato je da je otporna na niske zimske temperature (do -30°C), ali u prvim godinama kao i kod Shisandre, preporučljivo je da se pred zimu osigura adekvatnim agrotekstilom, malčom, lišćem ili slamom. Biljka cveta u aprilu, tamnim ljubičastim cvetovima. Rađa minimum tri godine posle sadnje.</p> <p>Nakon oprašivanja rastu grozdaste cvasti pa se razvija plod koje se kreće od 7 do 15 cm. Plodovi su kao kod manga, sa zelenom kožom koja pri zrenju prelazi u žutu boju, obično do kraja semptembra. Plodovi mogu težiti do 0,5 kg. Meso ima sladak ukus i podseća na mešavinu banane, manga i ananasa.</p> <p>Voće može da se bere direktno sa drveta ili možete sačekati da samo padne na zemlju.</p> <p>Lečenje i upotreba<br />Plodovi su bogati ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima. Asimina za sada ni kod nas ni u regionu nema poznatih štetočina i bolesti. Listovi su poznati kao prirodni insekticid. Natopljeni u vodi deluju protiv krompirove zlatice, nematoda i drugih štetočina. Kako da napravite sprej od lišća asimine?</p> <p>Pokupite lišće u jesen, žute i pred opadanje. Lišće se potpuno osuši – na primer, u kartonskoj kutiji. Dve pune kašike suvog, smrvljenog lišća sipati u 2 litra tople vode. Sve zajedno ostaviti da se natopi nekoliko dana (idealno 7-10) kako bi se dobila braon suspenzija. Procediti i čuvati na tamnom i hladnom mestu do proleća. Na proleće samo sipajte u prskalice i primenite.Tokom natapanja iz listova se izluči asimicin, koji je prirodni insekticid.</p> <p>Čak su i Indijanci to koristili kao zaštitu od krompirove zlatice, da zaštite svoje konje protiv komaraca i slično</p>

V 48 (3 s)

5/ 5

<h2><strong>Tajlandsko zmajevo drvo Seme (Dracaena cochinchinensis)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena. </strong></span></h2> <p>Thai Dragon Tree je prekrasna, vrlo robusna vrsta porijeklom iz južnog Yunnana i jugozapadnog Guangxia u Kini do Tajlanda i Laosa, gdje raste na neravnim vapnenačkim liticama.</p> <p>Raste brzo i lako i tvori čvrsto, račvasto deblo s urednim krošnjama, elegantno zakrivljenim, zelenim listovima. Ima sličnosti s Dracaena draco, zmajevim stablom Kanarskih otoka, ali je manja i elegantnija u cjelokupnom izgledu.</p> <p><strong>WIKIPEDIJA</strong><br />Dracaena cochinchinensis, drvo kohinkinskog zmaja, jednosobna je biljka iz porodice Liliaceae (ili Dracaenaceae) prema klasičnoj klasifikaciji.</p> <p>Ova vrsta je porijeklom iz Vijetnama, Kambodže, Laosa i južne Kine (Yunnan, Guangxi).</p> <p>Iz svakog reza ili rane teče krvavocrvena smola, poznata kao zmajeva krv u tradicionalnim farmakopejama, slična onoj dobivenoj sa stablima zmaja Dracaena draco s Kanarskih otoka i Dracaena cinnabari s otoka Socotra. Kina, koja je uvozila zmajevu krv iz inozemstva, otkrila je 1972. da na njenom teritoriju postoje stabla zmaja koja su joj sposobna opskrbiti dragocjenu materia medica1.</p> <p>Vrsta je sada ugrožena u Kini, ali se tamo uzgaja za proizvodnju zmajeve krvi.</p> <p>Dracaena cochinchinensis je jednosobna biljka visoka 5 do 10 metara.</p> <p>Razgranate stabljike imaju crvenkasti vrh, s kraćim od širokih internodija, glatku sivkastobijelu koru, koja s godinama tamni.</p> <p>Listovi skupljeni na krajevima grana su sjedeći, mačasti, veličine 30−100 x 2−5 cm, s crvenkastom podlogom koja u potpunosti zatvara internodiju.</p> <p>Završni cvat, u metlici, dug je više od 40 cm, s gusto dlakavicom.</p> <p>Cvjetovi sakupljeni po 2-5, imaju mliječnobijeli perianth, formiran od cijevi od 1,5-2 mm i 6 režnjeva od 5-6 mm.</p> <p>Plod je narančasta bobica.</p> <p>Nalazi se između 900 i 1700 m na vapnenačkim liticama, sunčano, u tropskim krajevima. Dobro odolijeva suši.</p> <p>Farmakologija<br />Kemijski sastojci zmajeve krvi<br />Kemijski sastojci zmajeve krvi iz stabla kohinkinskog zmaja prvenstveno su flavonoidi, a zatim terpenoidi, steroidi, saponini i fenolni spojevi.</p> <p>Među flavonoidima izdvojeni su halkoni (2,4,4'-trihidroksihalkon, loureirin A, B i C itd.), dihidrohalkoni, flavanoni, flavani, polimerni flavonoidi i kromogeni ketoni6. Zatim su izolirani terpeni, steroidi, steroidni saponini kao i fenolni spojevi i lignani.</p> <p>U Kini nekoliko timova istraživača proučava kemijski sastav i farmakologiju zmajeve krvi Dracaene cochinchinensis, otvoreno slijedeći višetisućljetna istraživanja kineske farmakopeje. Fan i als6 (2014) napravili su detaljan pregled 63 rada objavljena u Kini iz kojih ćemo izdvojiti nekoliko primjera.</p> <p>Huang i sur. 13 (1994) pokazuju da zmajeva krv inhibira eksperimentalnu arterijsku trombozu olakšavajući cirkulaciju krvi i raspršujući zastoj krvi. Prema Nongu i sur.14 (1997.), zmajeva krv također ima hemostatski učinak jer su eksperimentalno pokazali da može smanjiti vrijeme zgrušavanja krvi miševa. Druge studije su pokazale da zmajeva krv može značajno sniziti razinu glukoze u krvi hiperglikemičnih miševa (Zhang i sur., 2002.), inhibirati rast Staphylococcus aureus, bacila difterije i Bacillus anthracis (Chen i sur., 1999.), stimulirati popravak tkiva. U tu svrhu, Liu i suradnici15 implantirali su tkivo ljudskih keratocita na ozlijeđenu kožu miševa. Grupa koja je primala oralni i vanjski tretman zmajevom krvlju pokazala je pojačan razvoj transplantirane epiderme, proliferaciju kapilara u dermisu i pojačano lučenje kolagena.</p> <p>Mnoge od navedenih studija, međutim, ne daju mnogo jamstava valjanosti. Mnoge nisu randomizirane, dvostruko slijepe studije. Oni samo sugeriraju moguće analgetske ili antidijabetičke učinke.</p> <p>Kliničke studije<br />Randomizirana, dvostruko slijepa studija procijenila je učinkovitost kapsula zmajeve krvi protiv angine pektoris (angina pektoris). Grupa koja je primila tretman vidjela je da su se njihovi elektrokardiogrami (EKG) značajno poboljšali u usporedbi s kontrolnom skupinom16.</p> <p>Kultura<br />Drvo zmaja Cochinchina uzgaja se kao ukrasna biljka u vrtovima u tropskim regijama.</p> <p>Može se uzgajati i u loncu u zatvorenom prostoru ili ispod verande.</p>

T 96

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong><em><span style="text-decoration: underline;">Zlatna Ribizla Seme (Ribes Aureum)</span></em></strong></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h3> <p>Ribizla (lat. Ribes) je rod bobičastog voća. Ima plod u obliku grozda, raste na velikom grmu glatkih grana. Bobice na grozdu velike su kao zrno graška. Prema boji plodova razlikuju se bele, crvene i crne vrste i sorte ribiza. Bele i crvene sorte imaju kiselkasto sladak, osvežavajući ukus, a crna ribizla je gorkog ukusa.</p> <p> </p> <p>Ribizla je bogata vitaminom C, pomaže u lečenju raznih infekcija, bubrežnih tegoba, pospešuje rad creva i podstiče izlučivanje štetnih materija iz krvi. Uspeva na mestima koja su izložena suncu i dobroj ventilaciji, ali neophodna joj je i vlaga. Dostiže visinu od jednog do dva metra, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i položaja staništa.</p> <p><strong>Upotreba u ishrani</strong></p> <p>Ribizla se može poslužiti kao desert. Crna ribizla poslužuje se posuta šećerom. Od ribizle se pravi marmelada, džem, žele, sirup ili vrlo traženi voćni sokovi, i to od crne i crvene ribizle. Ribizla se koristi u poslastičarstvu i u kulinarstvu kao dodatak voćnim salatama.</p> <p>Poznato je i vino od ribizle.</p>

V 129 G (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora alnifolia Seme (ukusno voce)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Vitka biljka penjačica sa viticama sa bifidnim listovima i belim, ljubičastim i slatko-mirisnim cvetovima lavande praćena je sitnim ukusnim plodovima na ovoj vitkoj penjačici. Passiflora alnifolia je poreklom iz planinskih prašuma i oblačnih šuma Anda uglavnom u Kolumbiji i Ekvadoru između 1700 i 3200 m.</p> <p>Ova biljka će obezbediti nektar i polen za pčele, leptire i mnoge druge vrste insekata oprašivača.</p>

V 28 PA (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora biflora Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Passiflora biflora je dvocvetna vrsta iz porodice Pasifloraceae. Pasiflora je egzotična. Poznata je po belim cvetovima koji se pojavljuju u paru.</p> <p>Passiflora biflora je brzorastuća puzavica sa listovima poluljuske. U jednoj sezoni može narasti preko metra. Njegova otpornost nije u potpunosti poznata, ali je verovatno otporna na mraz. Neki izvori tvrde da može izdržati niske temperature do -10°C. Passiflora biflora raste u delimičnoj senci. U jednoj sezoni moze porasti nekoliko metara.</p> <p>Razmnožava se semenom. Semenu je potrebno nekoliko nedelja da klija. Seme treba posaditi u toplu zemlju i potopiti 24-48 sati u toplu vodu pre sadnje. Tretman giberelnom kiselinom dobro pomaže.</p> <p>Može se razmnožavati i reznicama. Uzgaja se kao ukrasna biljka zbog prelepih belih cvetova i ukusnih plodova.</p> <p>Domovina ove biljke je Amerika. Divlje raste u delovima Južne Floride.</p>

V 15

5/ 5

<h2><strong>Passiflora adulterina Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Retka vrsta Passiflore koja je otkrivena u Kolumbiji 2015.<br />Zimzelena višegodišnja penjačica visine 5 m (do 20 m u prirodi) sa naizmeničnim, eliptičnim, tamnozelenim listovima sa venama i fino nazubljenim rubovima listova. Dugi, viseći ružičasti cvetovi pojavljuju se u pazuhu listova, praćeni upadljivim jestivim i ukusnim plodovima. Rađa mnogo plodova u obliku papaje.</p> <p>Zimi najčešće gubi nadzemni deo, pa u proleće ponovo niču mladi izdanci. Cveta od proleća do jeseni. Od proleća do jeseni se čuva na otvorenom, a zimi u hladnoj prostoriji.</p> <p>Otporna na zimu do -6C</p>

V 22 PAS (5 S)