5/ 5

<h2><strong>Kelreuterija seme (Koelreuteria paniculata)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <b style="color: #202122; font-size: 14px;">Kelreuterija</b><span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>(</span><i style="color: #202122; font-size: 14px;">Koelreuteria paniculata</i><span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>Laxm.) je dobila naučni naziv roda po Kelrojteru (Joseph Gottlieb Kölreuter, 1733–1806), profesoru istorije prirode iz<span>&nbsp;</span></span>Karlsruea<span style="color: #202122; font-size: 14px;">, dok epitet vrste<span>&nbsp;</span></span><i style="color: #202122; font-size: 14px;">paniculata</i><span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>na latinskom znači metličasta, zbog<span>&nbsp;</span></span>cvasti<span style="color: #202122; font-size: 14px;">. Naziv je dao ruski hemičar, botaničar i geograf švedskog porekla Laksman (Erik Gustavovich Laxmann, 1737-1796). Srpski naziv je kelreuterija, a ređe lampion drvo.</span><br> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span class="mw-headline" id="Опис_врсте">Opis vrste</span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Nisko listopadno<span>&nbsp;</span>drvo<span>&nbsp;</span>visine do 15 m. U urbanim prostorima kao sađena ukrasna biljka obično je niža nego na prirodnom staništu. U povoljnim uslovima sa dosta sunca i toplim letom brzo raste ali nema dug životni vek. Kruna široka, okruglasta, prozračna. Mlade grančice u početku gusto dlakave, kasnije ogole.<span>&nbsp;</span>Pupoljci<span>&nbsp;</span>spiralno raspoređeni, krupni, trbušasti, pri dnu suženi, a pri vrhu zašiljeni ili tupi.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Listovi<span>&nbsp;</span>naizmenični, neparno perasti, do 35 cm dugi i 18 cm široki, sastavljeni od 7-15 naspramnih liski od kojih su srednji parovi najveći. Rub liski je grubo testerast. U jesen listovi dobijaju živopisnu bronzanocrvenu boju.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Cvetovi<span>&nbsp;</span>su žuti i formiraju do 40 cm duge, terminalne, uspravne<span>&nbsp;</span>metličaste cvasti. Mogu biti muški, ženski ili hermafroditni.<span>&nbsp;</span>Čašica<span>&nbsp;</span>je mala, petočlana, duboko urezana.<span>&nbsp;</span>Krunični listići<span>&nbsp;</span>su neznatno povijeni unazad i ima ih četiri. Ima osam<span>&nbsp;</span>prašnika. Vreme cvetanja: juli-avgust.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Plod<span>&nbsp;</span>trooka, viseća, naduvena pergamentasta<span>&nbsp;</span>čaura<span>&nbsp;</span>koja je u stadijumu zrelosti svetlosmeđa i otvara se na tri dela. Sazreva u septembru i ostaje preko zime.<span>&nbsp;</span>Seme<span>&nbsp;</span>je crno, golo i sjajno, veličine graška, obično po jedno u svakoj pregradi čaure. Seme bez<span>&nbsp;</span>endosperma<span>&nbsp;</span>sa spiralno uvijenim<span>&nbsp;</span>kotiledonima<sup id="cite_ref-Bean_1-0" class="reference" style="font-size: 11.2px;"></sup><sup id="cite_ref-hux_5-0" class="reference" style="font-size: 11.2px;"></sup></p> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span id=".D0.90.D1.80.D0.B5.D0.B0.D0.BB"></span><span class="mw-headline" id="Ареал">Areal</span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Od prirode je rasprostranjena u istočnoj<span>&nbsp;</span>Aziji,<span>&nbsp;</span>Kini<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>Koreji. Raste na vlažnim staništima, na zaravnima i na siromašnim<span>&nbsp;</span>zemljištima<span>&nbsp;</span>u izdanačkim<span>&nbsp;</span>šumama. Opseg introdukcije je širok, naturalizovana je u<span>&nbsp;</span>Japanu,<span>&nbsp;</span>Americi<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>Evropi.<span>&nbsp;</span><sup id="cite_ref-inv_4-1" class="reference" style="font-size: 11.2px;">[4]</sup>.</p> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span id=".D0.91.D0.B8.D0.BE.D0.B5.D0.BA.D0.BE.D0.BB.D0.BE.D1.88.D0.BA.D0.B5_.D0.BA.D0.B0.D1.80.D0.B0.D0.BA.D1.82.D0.B5.D1.80.D0.B8.D1.81.D1.82.D0.B8.D0.BA.D0.B5"></span><span class="mw-headline" id="Биоеколошке_карактеристике">Bioekološke karakteristike</span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Heliofilna<span>&nbsp;</span>je vrsta skromnih zahteva u pogledu kvaliteta zemljišta; uspeva na većini tipova, a najviše joj odgovaraju glinovita. Podnosi niske temperature do –10<sup style="font-size: 11.2px;">o</sup>S ali je osetljiva na niže, mladi izbojci su osetljivi na kasne mrazeve u proleće<sup id="cite_ref-inv_4-2" class="reference" style="font-size: 11.2px;">[4]</sup>.</p> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span id=".D0.97.D0.BD.D0.B0.D1.87.D0.B0.D1.98"></span><span class="mw-headline" id="Значај">Značaj</span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Popularna je kao<span>&nbsp;</span>ukrasna biljka<span>&nbsp;</span>u delovima sveta sa<span>&nbsp;</span>umerenom klimom<span>&nbsp;</span>zbog dekorativnih cvetova, listova, i plodova. Koristi se kao soliterna, za<span>&nbsp;</span>drvorede, oko parkinga i sl. Veoma otporna na gradske uslove, sušu, zbijeno zemljište, soli,<span>&nbsp;</span>aerozagađenje. Otporna na<span>&nbsp;</span>vetar<span>&nbsp;</span>pa se koristi i u<span>&nbsp;</span>vetrozaštitnim pojasevima. Pečeno seme je jestivo, kao i kuvani mladi listovi i izbojci, ali nije u široj upotrebi. Medonosna vrsta. Cvetovi su lekoviti i koriste se za lečenje<span>&nbsp;</span>konjuktivitisa. Iz cvetova se dobija žuta boja a iz semena crna<sup id="cite_ref-hux_5-1" class="reference" style="font-size: 11.2px;">[5]</sup><sup id="cite_ref-inv_4-3" class="reference" style="font-size: 11.2px;">[4]</sup>.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Može da se raširi i postane<span>&nbsp;</span>invazivna<span>&nbsp;</span>u oblastima sa blagom zimom. U pojedinim oblastima kao što je istočni deo<span>&nbsp;</span>SAD, posebno<span>&nbsp;</span>Florida, smatra se invazivnom vrstom. Kod nas kelreuterija ima nizak stepen invazivnosti<sup id="cite_ref-inv_4-4" class="reference" style="font-size: 11.2px;">[4]</sup>.</p> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span id=".D0.A0.D0.B0.D0.B7.D0.BC.D0.BD.D0.BE.D0.B6.D0.B0.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B5"></span><span class="mw-headline" id="Размножавање">Razmnožavanje</span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Semenom i<span>&nbsp;</span>vegetativno. Setva se vrši odamah po sazrevanju. Seme zahteva<span>&nbsp;</span>hladnu stratifikaciju<span>&nbsp;</span>ako se seje u zatvorenom, poželjan predtretman u toploj vodi 24 sata<sup id="cite_ref-stil_6-0" class="reference" style="font-size: 11.2px;">[6]</sup><sup id="cite_ref-oco_7-0" class="reference" style="font-size: 11.2px;">[7]</sup>.<span>&nbsp;</span></p> <br><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

T 93 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Krušvina Seme, kruška trnovača (Pyrus amygdaliformis)</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> Krušvina, kruška trnovača ili dugolisna kruška (Pyrus amygdaliformis Vill.) je listopadni grm ili niže stablo iz porodice ruža (Rosaceae). Naraste do 6 m visine, krošnja je nepravilna, okruglasta, gusta. Korijenov sustav je snažan, dubok i dobro razgranat. Grane su prekrivene trnjem, kora je crvenkasta, uzdužno i poprečno<br>ispucana, debela oko 1 cm. Mladi izboji su smeđi, u početku gusto dlakavi, kasnije ogole.&nbsp;<br><br>Pupovi su sitni, dugi tek oko 2 mm, prekriveni tamnosivim do tamnosmeđim ljuskama koje su sitno dlakave i ušiljene. Listovi su naizmjenični, izduženo eliptični, dugi 3-8 cm, široki 1-3 cm, ušiljeni, cjelovitog rubova ili sitno pilasti, na licu tamnozeleni, naličje je sivkasto, fino dlakavo, nalaze se na tankim oko 1-3 cm dugim peteljkama.&nbsp;<br><br>Cvjetovi su dvospolni, jednodomni, veliki oko 2 cm, skupljeni po 5-12 u gronjaste cvatove, vjenčić je građen od 5 bijelih latica. Cvate u travnju i svibnju.&nbsp;<br><br>Plodovi su okruglasti, tvrdi, u početku zeleni, kasnije žutosmeđi, veliki 2-3 cm, nalaze se na kratkim stapkama. Dozrijevaju u listopadu, sjemenke su im crne, plosnate, duge oko 5-6 mm.<br><br>Rasprostranjena je u južnoj i jugoistočnoj Europi te u Maloj Aziji. Kod nas je ima uzduž Jadrana, u Istri, primorju i Dalmaciji. Raste na toplim, sunčanim i polusjenovitim mjestima, u šikarama, u čistinama listopadnih šuma, na livadama, u makiji.&nbsp;<br><br>Otporna na sušu, slabije na niske temperature, dobro veže tlo i čuva ga od erozije. Sporog je rasta, dobre je izbojne snage iz panjeva. Ponekad se koristi kao podloga za cijepljenje voćaka.<br><br>Plodovi su jestivi, kiselkastog su okusa. Mogu se sušiti i koristiti kao čaj ili prerađivati prema želji.<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 114 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Amurska aronija seme (Prunus maackii)</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> Prunus maackii, koji se obično naziva Mandžurska trešnja ili Amurska aronija, je vrsta trešnja porijeklom iz Koreja i obje banke Rijeka Amur, u Mandžurija na sjeveroistoku Kina, i Amurska oblast i Primorje na jugoistoku Rusija.<br><br>To je listopadna stablo naraste na 4-10 m visine. The kora na mladim je stablima vrlo izražen, gladak, sjajan brončano-žuti, ali s godinama postaje pukotina i mutno tamno sivo-smeđa. The lišće su naizmjenični, jajoliki, dužine 4–8 cm i širine 2,8–5 cm, s pubertetnom peteljkom od 1–1,5 cm i cijelim ili vrlo fino nazubljenim rubom; odozgo su tamnozelene, blago bljeđe i pubertetne na žilama odozdo. The cvijeće proizvedene na uspravnim klasovima dužine 5–7 cm, svaki cvijet promjera 8–10 mm, s pet bijelih latica. The voće je mala poput trešnje koštunice Promjer 5–7 mm, isprva zelena, a u zrelosti prvo postaje crvena, a zatim tamnoljubičasta ili crna. Cvjetanje je sredinom proljeća, a plod je zreo početkom ljeta do rane jeseni.[2][4]<br><br>Ime je dobilo po Richard Karlovich Maack (1825. - 1886.) koji su ga otkrili i opisao Ruprecht u Bik. Kl. Fizičko-matematička. Akad. Imp. Sci. Saint-Pétersbourg 15: 361 (1857).[3][5]<br><br>Uzgoj i namjene<br>Uzgaja se kao ukrasno drvo u sjevernom Europa i Sjeverna Amerika, uglavnom zbog ukrasne kore. Preferira sunčevu svjetlost i vlažno (ali drenirano) tlo, a tolerantna je na jaku zimsku hladnoću (-40C), ali ne i na vrućinu. Voće se koristi u proizvodnji sokova, želea i džema. Primjerci u uzgoju izmjereni su do 17 m visine i promjera debla 90 cm.<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 193 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Viljamovka kruska seme</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> Viljamovka je jedna od najpoznatijih i najkvalitetnijih sorti kruške. Starija je sorta, poreklom iz Velike Britanije. Viljamovka sazreva u drugoj polovini avgusta. &nbsp;Plodovi su vrlo krupni do 230g.<br><br>Stablo je visine do 9 metara, cvetovi su kod viljamovke bele boje a cveta u aprilu i maju mesecu. Osnovna boja ploda je svetlozelena – koja sazrevanjem prelazi u limun žutu ( razvijene su varijeteti koje budu crvenkaste boje). Na pokožici se uočavaju male smeđe pege (lenticele).<br><br>Meso je sitno zrnaste i vrlo fine teksture, žućkasto bele boje, slatko, sočno. Punog je ukusa sa specifično prepoznatljivom, prilično jako izraženom mukatnom aromom i mirisom. Praktično se može reći da ljudi poistovećuju ukus kruške sa ukusom viljamovke.<br><br>Plodovi su karakterističnog “kruškastog” oblika koji naviše podseća na zvono. Sorta je viljamovka, ali su zaista brojni varijeteti proizvedeni od nje.&nbsp;<br><br>Vrlo je pogodna, kako za upotrebu u svežem stanju, tako i za preradu. Rano počinje da plodonosi a rađa obilno. Bere se 2 nedelje pre zrenja (obično krajem avgusta i u toku septembra meseca) i pritom se može čuvati do 5 meseci u hladnjači.<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 121 (5 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Palma Flasa Seme (Hyophorbe lagenicaulis)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <p>Prelepa Flasa Palma ce ukrasiti svaki dom. Ova palma odlicno uspeva u saksiji i u zatvorenom prostoru, naravno leti je potrebno da se iznese napolje na terasu, bastu, dvoriste. Ova palma izdrzava temperaturu od 0C i nije preporucljivo izlagati je manjim temperaturama od ove koja je data. Klijanje semena moze da potraje i po 6 meseci pa je strpljenje neophodno za uzdizanje iz semena. Plodovi ove palme imaju velicinu od 2.5cm i mogu biti narandzasti ili crni.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PS 13 (3 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Kalifornijska lepezasta palma Seme (Washingtonia filifera)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 Semena.</strong></span></h2> <p><b>Končasta vašingtonija</b><sup id="cite_ref-udruga_ljubitelja_4-0" class="reference"></sup><span>&nbsp;</span>ili<span>&nbsp;</span><b>kalifornijska lepezasta palma</b><sup id="cite_ref-udruga_ljubitelja_4-1" class="reference"></sup><span>&nbsp;</span>(<i>Washingtonia filifera</i>) je vrsta<span>&nbsp;</span>palme<span>&nbsp;</span>koja veoma visoko raste i sa svojim lepezastim listovima, koji lelujaju i na najmanjem vetru, predstavlja ukras mnogih tropskih i mediteranskih gradova.<sup id="cite_ref-prica-o-palmama_5-0" class="reference"></sup><span>&nbsp;</span>Otporna je na napade<span>&nbsp;</span>crvenog palminog surlaša, koji poslednjih decenija desetkuje zasade palmi širom sveta, a retko je napadaju i drugi nametnici karakteristični za palme.</p> <p>Rod je dobio ime u čast<span>&nbsp;</span>Džordža Vašingtona, prvog predsednika<span>&nbsp;</span>Sjedinjenih američkih država.</p> <h2><span class="mw-headline">Rasprostranjenost</span></h2> <p>Poreklom je iz<span>&nbsp;</span>Severne Amerike, iz severozapadnih oblasti<span>&nbsp;</span>Kolorada, južne<span>&nbsp;</span>Kalifornije<span>&nbsp;</span>i zapadne<span>&nbsp;</span>Arizone, a gaji se širom sveta. Često je gajena na<span>&nbsp;</span>Mediteranu.<sup id="cite_ref-vukicevic_7-0" class="reference"></sup></p> <h2><span></span><span class="mw-headline">Izgled</span></h2> <p>Ova palma može porasti u visinu do 30 m, sa prečnikom stabla od 80 cm. Stablo je nerazgranato, cilindričnog oblika, samo pri vrhu malo suženo. Krošnju obrazuju veliki listovi sa dugim i debelim drškama.<sup id="cite_ref-vukicevic_7-1" class="reference"></sup><span>&nbsp;</span>Deblo je delimično prekriveno osušenim listovima koji, kada otpadnu, ostavljaju na kori prstenaste pruge.<sup id="cite_ref-lanzara_6-1" class="reference"></sup></p> <p>Listovi<span>&nbsp;</span>su veoma krupni. Lisna ploča je lepezastog oblika, izdeljena do 1/3 dužine, na 80-90 segmenata. Obodni segmenti dugi oko 80 cm, a središnji i do 150 cm. Sa rubova segmenata odvajaju se tanke, usukane niti. Listovi su na peteljkama dugim 1-1,5 m, na donjem delu prekrivena oštrim, žućkastim bodljama. Mladi listovi upereni su ka vrhu, dok je kod starijih lisna peteljka oborena. Tokom jednog vegetacionog perioda obrazuje se u proseku 13 listova čiji je životni vek 4 godine.<sup id="cite_ref-vukicevic_7-2" class="reference"></sup></p> <p>Cvetovi<span>&nbsp;</span>su sitni, beli i neugledni. Skupljeni su u cvasti, metličaste razgranate klipove tankih i savitljivih ogranaka.<span>&nbsp;</span>Plod<span>&nbsp;</span>je jednosemena crna koštunica.<sup id="cite_ref-lanzara_6-2" class="reference"></sup></p> <p>Razmnožava se semenom koje prilično sporo klija.</p> <h2><span class="mw-headline">Stanište</span></h2> <p><i>Washingtonia filifera</i><span>&nbsp;</span>raste u podnebljima sa blagom klimom, mada starije biljke mogu podneti i temperature do -8&nbsp;°C<sup id="cite_ref-vukicevic_7-3" class="reference"></sup><span>&nbsp;</span>ako nisu učestale i ne traju dugo. Mlađe jedinke su osetljivije.<sup id="cite_ref-lanzara_6-4" class="reference"></sup></p> <h2><span></span><span class="mw-headline">Upotreba</span></h2> <p>Plod končaste vašingtonije može se jesti sirov, kuvan ili mleven u brašno za kolače. Pripadnici indijanskih plemena naročito su cenili ove plodove tokom godina u kojima je vladala glad. Koristili su i listove za izradu obuće, korpi, ali i slamnatih krovova.</p> <h2><span></span><span class="mw-headline">Upotreba u ozelenjavanju</span></h2> <p><i>Washingtonia filifera</i><span>&nbsp;</span>česta je vrsta na zelenim površinama mediteranskih gradova.<sup id="cite_ref-vukicevic_7-4" class="reference"></sup><span>&nbsp;</span>Posebno je značajna jer je ne napadaju najopasniji štetnici koji napadaju palme širom sveta, crveni palmin surlaš i palmin drvotočac.<span>&nbsp;</span>Često se sade kao drvored, uz ulice i pešačke staze u parkovima</p> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Potopite u vodu i ostavite u vodi 3-4 sata</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>do 1 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>&nbsp;&nbsp;Min. 20°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>&nbsp;</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena.&nbsp;</em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PS 1 (3 S)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2 id="short_description_content" class="rte align_justify"><span style="font-size:14pt;"><strong>Seme Palme Bermuda Palmetto (Sabal bermudana)</strong></span></h2> <h2 class="rte align_justify"><span style="color:#ff0000;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 Semena.</strong></span></h2> <p>Kao sto I samo ime kaze, ova palma potice sa Bermuda. Moze da dostigne visinu od 25 metara u idealnim uslovima (kod nas otprilike oko 3m). Sabal bermudana moze da izdrzi I po nekoliko dana temperature od -14C. Njeno lisce se I dan danas koristi za proizvodnju sesira I najvise se izvozi u Englesku. Cesto se u njenom deblu mogu naci rupe, jer se iz nje vadi tecnost od koje se pravi jako alkoholno pice poi menu “Bibby”.</p> <p>Prelepa palma koja I kod nas u nasim uslovima moze da se gaji…</p> </div>

PS 4 (3 S)

5/ 5

<h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Seme Palme CIKAS (Cycas revoluta)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <p>Cikasi su biljke koje su još iz razdoblja vladavine dinosaura pa sve do danas ostale gotovo nepromijenjene te ih se s pravom svrstava među ”žive fosile”. Iako biljne vrste iz roda Cycas zbog svojih perastih listova podsjećaju na palme, botanički gledano spadaju u golosjemenjače te ih je potpuno pogrešno svrstavati među palme.</p> <p>Najčešća vrsta iz roda Cycas koja se kod nas uzgaja i to isključivo kao ukrasna biljka je Cycas revoluta. Zbog svog jedinstvenog izgleda prilično je omiljena biljka u vrtovima, parkovima i na drugim vanjskim zelenim površinama. Jednako privlačan učinak postižu pojedinačno posađene biljke cikasa ili više biljaka posađenih u manjim skupinama - naravno ukoliko ste sretnik koji posjeduje nešto veći broj kvadrata vrta.</p> <p>Zbog svog vrlo sporog rasta cikasi su vrlo pogodni za i sadnju u posude te mogu i na taj način ukrašavati tarace, i druge vanjske površine. Poželjno je izbjegavati saditi cikase u plastične posude, što zbog estetskih razloga, a što i zbog činjenice da u plastičnim posudama voda isparava samo na površini te biljka može propasti uslijed prevelike količine vlage. Svakako obratite pozornost da posuda ima otvor za otjecanje viška vode kako ne bi došlo do truljenja korijenja. Svoju primjenu u novije vrijeme cikasi nalaze i ukrašavanju unutarnjih prostora, posebno iz razloga što se mogu uzgajati kao bonsai.</p> <p>Cikasi najbolje uspijevaju u pjeskovitim, dobro ocjeditim tlima koja su bogata organskom tvari. Budući da ove jedinstvene biljke žive u simbiozi s modrozelenim algama koje imaju sposobnost asimilacije atmosferskog dušika tlo nije potrebno dodatno gnojiti gnojivima na osnovi dušika. Vrlo su otporni na sušu te najbolje uspijevaju na osunčanim položajima iako podnose i zasjenjenje.</p> <p>Cikasi su vrlo često napadnuti štitastim ušima (Pseudococcus sp.). Napadnute biljke sporije rastu ili se sasvim prestanu razvijati, ljepljive su, crne i na kraju propadaju. Štitaste uši se uspješno suzbijaju određenim insekticidima.</p> <p>Srčika stabljike cikasa je bogata škrobom od kojeg se proizvodi sago, odnosno vrsta brašna koja je poželjna namirnica budući da sadrži vrlo malo glutena. Prehrambeni proizvodi pripravljeni od ovog brašna osim činjenice da su vrlo ukusni, pogodni su za konzumaciju kod ljudi oboljelih od celijakije.</p> <p>Međutim, svi dijelovi cikasa, a posebno sjeme, izuzetno su otrovni kako za ljude tako i za životinje jer sadrže toksin cikazin čiji metabolit uzrokuje različite ozbiljne zdravstvene probleme pa čak i smrt. Izdvajanje jestivog škroba iz stabljike se obavlja posebnim postupcima te iz tog razloga treba biti vrlo oprezan pri kupnji ovog proizvoda, a posebno preko interneta.</p> <p>Ova biljka se u uređenju krajobraza koristi već stoljećima. Osim svog uistinu zanimljivog i jedinstvenog izgleda karakterizira je dugovječnost, relativno niski rast i jednostavnost uzgoja. Poseban je doživljaj u svom okruženju imati biljku koja se milijunima godina trudi činiti Zemlju ugodnim mjestom za boravak.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PS 7 (3 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme Areca palma, Sobna palma (Dypsis lutescens)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <p><span style="color: #444444; font-size: 15.52px;">Areca palma je jedna od najčešće gajenih palmi za biodekoraciju unutrašnjeg prostora. Krase je dugi listovi koji se blago savijaju ka tlu formirajući karakterističan žbunast izgled.&nbsp; Veoma je otporna biljka, ukoliko se neki list osuši dovoljno je da se pažljivo odreže pri dnu kako bi se podstakao rast novih listova. Voli plodnu humusnu zemlju i redovno zalivanje. Jako je bitno da se između zalivanja zemlja prosuši kako koren ne bi stradao od viška vode u korenu.&nbsp;<br><br>Areka palma će najbolje uspevati u svetlim prostorijama ali je potrebno da bude u delu gde neće dobijati direktnu sunčevu svetlost već filtriranu (iza zavese, istočna strana). Redovna mera nege Sobne palme je prihranjivanje tokom vegetacije univerzalnim đubrivom ili đubrivom za lisnate biljke kao i povremeno tuširanje kako bi se uklonili slojevi prašine sa listova.<br><br>Dypsis lutescens- Areca palma je veoma dugovečna biljka koja će uz redovne mere nege dugo krasiti vaš dom ili poslovni prostor. Još jedna zanimljivost u vezi Areke je da odlično čisti vazduh od formaldehida i štetnih materija. Neophodno je sobnu palmu tokom grejne sezone odmaći od grejnog tela i držati u prostoriji gde se ne spušta temperatura ispod 17 stepeni.</span></p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PS 14 (3 S)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h3><span style="font-size: 14pt;"><strong>Talasasta Palma Seme - Ruffled  fan Palm  (Licuala  grandis)</strong></span></h3> <h3><span style="color: #f20d0d; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 Semena.</strong></span></h3> <p>Talasasta palma je mozda jedna od najinteresantnijih i najelegantnijih palmi koje postoje. Listovi ove palme su sjajni, lepezasto naborani i deluju fantasticno kao i crveni plod koji radja u vidu padajuceg velikog grozda. Ova zimzelena palma nastanjena je u vlaznim i mokrim sumama republike Vanuatu i Solomonskim ostrvima istocno od Australije. To je manja palma koja je pogodna za peskovito zemljiste i tropsko okruzenje kao i za dvorisno uredjenje.</p> <p><span>Na vrhu tankog, vlaknom prekrivenog stabla, raste od dvanaest do dvadeset predivnih listova. Svaki list je postojano zelene boje, veoma sjajan i kruznog oblika, ravnomerno naboran. Stabljika lista je dugacka i ima ostre i zakrivljene zube u pocetnom delu. Vecina listova stoji uspravno dok najveci, prvi list ima elegantan luk savijanja. Pocetkom ili sredinom leta na palmi se pojavljuju manji skupovi zuckasto belih cvetova koji se do jeseni razviju u predivne crvene grozdove malih okruglih plodova.</span></p> <p><span>Talasasta palma, dok je biljka mlada, zahteva da raste u senci ili delimicnoj hladovini dok starija biljka palme moze da izdrzi sunce ako su uslovi dovoljno vlazni i ako jacina sunca nije previse jaka. Iako je poznato da postoje palme koje su prezivele na – 1.5 ºC , preporucljivo je da se ova vrsta palme ne sadi u regionima gde temperatura moze da padne ispod 3 ºC . Za zdravu biljku idealno je da je zemljiste na kom raste rastresito, plodno i ravnomerno vlazno. Idealna je peskovita povrsina sa mnogo humusa. Efektan pejzas postize se sadnjom palme u senci dugog velikog drveta ili neke gradjevine, kako bi se izgled uskladio sa potrebama ove biljke. U zatvorenom ce predstavljati veoma lep ukrasni uzorak i opstajati sve dok dobija laganu svetlost i toplinu i dok vlaznost zemljista ostaje konstantna. Palma je podlozna laganom i cestom rasejavanju, oplodnji.</span></p> <p><span>Stablo palme raste do tri  metra u visinu, precnika od 5 - 6 cm. Listovi su kruznog oblika, ravnomerno naborani , oko 22 inca u precniku blago zaseceni na krejevima.</span></p> <p><a href="https://www.youtube.com/watch?v=Hx6WBaQ1h5M" target="_blank" class="btn btn-default" rel="noreferrer noopener">Talasasta Palma</a></p> <p><strong><span>Naučno ime</span></strong><span>: Licuala grandis</span></p> <p><strong><span>Druga imena</span></strong><span>: Ruffled Fan Palm poznata je i kao Vanuatu Fan Palm, Palas Palm i Ruffled Lantan Palm.</span></p> <p><strong><span>Porodica</span></strong><span>: Arecaceae</span></p> <p><strong><span>Poreklo: </span></strong><span>Porekolm je sa ostrva Vanuatu, na obali Australije.</span></p> <p><strong><span>Izgled</span></strong><span>: jednostruku vitko stablo, precnika 4-6 cm koji se godina razvija do ove dimenzije. Talasasta palma je poznata po svojim listovima koji podsecaju na lepezu sa ravnomernim i upecatljivim naborima koji je isticu u bilo kom okruzenju. Listovi su joj sjanjni, jarko zelene boje, cilindricnog oblika po cemu je i dobila ime Ruffled Fan Palm (ruffled eng. Oblik ogrlice), u precniku su oko 22 inca sa nazubljenim krajevima.</span></p> <p><strong><span>Cvet/Plod</span></strong><span>: Cvetovi palme se pojavljuju na listu. Reproduktivni organi, muski i zenski, se nalaze na istom cvetu sto cini ovu palmu biseksualnom. Talasasta palma proizvodi plod koji je u pocetku mramorno zelene boje koji pri potpunom sazrevanju prelazi u crvenu. Plodovi su okrugli, grupisani u groz i sadrze jedno seme u sebi.</span></p> <p><strong><span>Brzina rasta</span></strong><span>: Spora. Talasasta palma je atraktivna spororastuca biljka koja dostize visinu od 1.5 m do 3 m,  ali obicno ne postaje visa od 2 metra dok u sirinu ide od 1,5 – 3 metra.</span></p> <p><strong><span>Spoljasnja/Unutrasnja upotreba</span></strong><span>: Uspeva u oba slucaja.</span></p> <p><strong><span>Tolerancija na hladnocu</span></strong><span>: Moze da tolerise hladnocu do – 1,1 ºC kada je biljka dovoljno stara. Odlicna je za rast u USDA zonama od zobe 10( - 1,1 ºC do 2 ºC ) do zone 11(preko 4,5 ºC).</span></p> <p><strong><span>Potrebe svetlosti</span></strong><span>: Delimicna senka. Najbolje se razvija u delimicnom hladu i ne sme biti izlozena punoj suncevoj svetlosti.</span></p> <p><strong><span>Potrebe za vodom</span></strong><span>: Visoka. Potrebna joj je velika kolicina vode.</span></p> <p><strong><span>Odrzavanje</span></strong><span>: Lako. Obavezno je zastititi od jakog vetra kako ne bi doslo do ostecenja listova. Da bi se sprecio nedostatak u ishrani pozeljno je koristiti djubrivo u toku razvoja namenjeno za ovakvu vrstu biljke.</span></p> <p><strong><span>Vegetativno razmnožavanje</span></strong><span>: Razmnozava se uz pomoc semena. Potrebno je do 12 meseci da seme nikne.</span></p> </body> </html>

PS 12 (3 S)

5/ 5

<h2><span style="font-size:14pt;"><strong>Mediteranska lepezasta palma, Evropska palma Seme (Chamaerops humilis) </strong></span></h2> <h2><span style="color:#ff0000;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 Semena.</strong></span></h2> <p>Mala žumara ili niska žumara (lat. Chamaerops humilis L.) je jedna od dve vrste palmi koje samoniklo rastu u Evropi (druga je vrsta Phoenix theophrasti, koja samoniklo raste na Kritu i u Turskoj). Naziva se još i Grmasta žumara, Mediteranska lepezasta palma, Evropska palma...</p> <p>Latinsko ime roda potiče od grčke reči hamai (nizak, na tlu) i rhops (grm, žbun). ime vrste humilis ima značenje mali, niskog rasta.</p> <p>Mala žumara samoniklo raste u zapadnim delovima Sredozemlja, a gaji se širom sveta.</p> <p>Niska žumara je vrsta palme žbunolikog rasta, raste 2-3, ređe i do 5 metara visine. Deblo je pojedinačno ili može imati nekoliko debala koja rastu iz iste osnove. Raste lagano.[5][1]</p> <p>Listovi se nalaze na dugoj, bodljastoj peteljci. Dlanasto su deljeni na 24-32 duguljasta i uska, plavkastozelena, kruta i kožasta segmenta ušiljenih vrhova. Zbog toga list podseća na polukružnu lepezu, prečnika i do 80 cm.</p> <p>Mala žumara je dvodoma biljka. Cvetovi su (i muški i ženski) žuti, gusto skupljeni u klip dužine do 20 cm. Cvetaju tokom maja i juna. Plodovi su crvenosmeđe, okruglaste, mesnate bobice, koje sadrže jednu košticu. U početku su zelene, a kasnije crvenosmeđe. Sazrevaju tokom septembra i oktobra.</p> <p><strong>Razmnožava se semenom ili korenovim izbojcima.</strong></p> <p><strong>Upotreba</strong></p> <p>Od listova se dobijaju vlakna pogodna za proizvodnju užadi, četki i sl. a koriste se i u pletarstvu.</p> <p><strong>Mladi lisni pupoljci su jestivi. Pripremaju se i upotrebljavaju kao povrće.</strong></p> <p><strong>Plodovi ove palme su jestivi, slatki i ukusni.</strong></p> <p><strong>Stanište</strong></p> <p>Mala žumara ne bira zemljište. Uspešno raste na peščanim zemljištima, slabo zaslanjenim i onima bogatim krečom.</p> <p><strong><em>Relativno je otpornija na niske temperature od ostalih vrsta palmi, podnosi niske temperature i do -15 °C. </em></strong></p> <p>Mlade biljke mogu da izmrznu već na -12 °C i to ne samo listovi na vrhu, već i listovi do korena. Ukoliko se sadi na dobro dreniranom zemljištu može izdržati i nešto niže temperature. Nakon sađenja mladih biljaka potrebno je često zalivanje, dok ne ojačaju. Odrasle biljke podnose sušu.</p> <p>Vrsta je izrazito heliofilna i traži otvorene položaje i puno sunce</p> <p><strong>Upotreba u ozelenjavanju</strong></p> <p>Mala žumara je veoma dekorativna palma, prvenstveno zbog guste i kompaktne krošnje krupnih listova. raste žbunoliko, sa mnoštvom izdanaka, pa je jedna od mera nege i orezivanje, pri čemu se obično ostavlja nekoliko najsnažnijih a ostali se u potpunosti uklanjaju. Sadi se pojedinačno ili u grupama. U umerenoj klimatskoj zoni tokom zime je ovu vrstu potrebno zaštititi od mraza. Uzgaja se i kao sobna biljka i veoma je cenjena za unutrašnju dekoraciju.</p>

PS 9 (3 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme Africke breskve (Nauclea latifolia)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Nauclea je rod cvetnih biljaka iz porodice Rubiaceae. Ove vrste su zimzeleno drveće ili žbunje koje su poreklom iz tropske Afrike, gde raste na nižim nadmorskim visinama u šumama savane.</p> <p>Malo do srednje drvo ili žbun, visoko do 30 m, sa velikim, jednostavnim, upadljivim listovima sa žilama i čudnim, ali lepim, loptastim, jakim mirisom, belim cvastima. Daje crvene, jestive plodove sa sočnom, slatkom, crvenom pulpom, čiji ukus podseća na jabuke.</p> <p>U uzgoju se dobro prilagođava tropskoj klimi i počinje da daje plodove nakon samo nekoliko godina. Do sada je, međutim, uglavnom nepoznat izvan Afrike.</p> <p>Može se uzgajati u velikom loncu.</p>

V 108 (10 S)