5/ 5

<h2><strong>Sjeme Kulikhara, Kokilaksah (Asteracantha longifolia)</strong></h2> <h2><span style="color: #f80000;"><strong>Cena je za pakovanje od 120 (1g) Semena.</strong></span></h2> Asteracantha longifolia je zeljasta, lekovita biljka iz porodice akantusa koja raste na močvarnim mestima i poreklom je iz tropske Azije i Afrike. U Indiji je poznata kao kokilaksha ili gokulakanta, a na Šri Lanki kao neeramulli. U Kerali se naziva vayalchulli (വയൽച്ചുളളി). Na tamilskom se zove Neermulli (நீர்முள்ளி).<br><br>Acanthaceae, izvor je ajurvedske droge, "Kokilaaksha" i unani droge, Talimakhana. Seme je ljuto, gorko, afrodizijak, tonik, sedativ, koristi se za bolesti krvi. Poznato je da biljka poseduje antitumorsko, hipoglikemijsko, afrodizijačko, antibakterijsko, sredstvo za uklanjanje slobodnih radikala i peroksidaciju lipida, hepatoprotektivno i hematopoetsko delovanje. Sadrži lupeol, stigmasterol, bilten, masne kiseline i alkaloide.&nbsp;<br><br>Upotreba: Koreni su slatki, kiseli, gorki, rashladni, diuretički, protuupalni, analgetički, hemopoetski, hepatoprotektivni.&nbsp;<br>Korisna je biljka kod upala, hiperdipsije, davljenja, žutice i mjehuričnih kamenaca. Takođe se koristi kod nadimanja i dizenterije. Listovi su hemopoetski, hepatoprotektivni, protuupalni, antioksidativni, analgetički, antidijabetički, želučani, oftalmološki, diuretički i tonik za jetru.&nbsp;<br><br>Koristi se kod začepljenja jetre, žutice, artritisa, reumatizma i bolesti urinogenitalnog trakta. Koristan je kod nadimanja i drugih bolesti povezanih sa želucem.&nbsp;<br><br>Koristan je kod anemije i za liječenje bolesti krvi. Koristi se za snižavanje nivoa šećera u krvi. Seme je želatinozno, grozničavo, podmlađuje i nervino tonik. Koristi se kod peckanja, groznice i glavobolje. Takođe se koristi kod dijareje i dizenterije. Pasta od sjemenki pomiješana s mlaćenicom ili sirutkom daje se protiv dijareje. Uvarak od korijena koristi se kao diuretik i za liječenje reumatizma, gonoreje i drugih bolesti genito-urinarnog trakta, žutice i anasarke<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 207 (1g)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Džanarika Sljiva Seme (Prunus cerasifera Ehrh.)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 Semena.</strong></span></h2> <p><span style="line-height: 1.5em;">Dzanarika (Prunus cerasifera Ehrh.) Familija: Ruze (Rosaceae) Klasa: Dikotiledone biljke (Magnoliopsida) Razdeo: Skrivenosemenice (Magnoliophyta) Dzanarika (Prunus cerasifera Ehrh.) je vocka iz porodice sljiva (prunoidae)a ciji plod predstavlja voce. Plodovi se jedu svezi, i od njih se pravi pekmez i rakija za koju mnogi kazu da joj ni jedna druga rakija nije ravna. Plod joj je koštunica, duga 1-3 cm. Može biti okruglasta ili eliptična. Žuta je, crvena ili do gotovo crna. Plod je zreo počev od juna. Može se naći u divljini, ali postoji i domaća sorta. U zavisnosti od rejona cveta u periodu od marta do maja. Daje dosta nektara i cvetnog praha. Nije joj potrebna nikakva posebna nega.</span></p> <table border="1" cellspacing="0" cellpadding="0"> <tbody> <tr> <td colspan="2" valign="top" width="100%"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Seme potopiti u vodu na 24 sata</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">2-3 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">25-28 ° C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">zavisno od uslova&nbsp;3-6 nedelja</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>&nbsp;</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br><span style="color: #008000;"><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena.&nbsp;</em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 73 (3g)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <div id="idTab1" class="rte"> <h2><strong>Clery Jagoda Seme - Rana Sorta</strong></h2> <h2><strong><span style="color: #ff0000;">Cena je za pakovanje od 100 (0.06g) semena.</span></strong></h2> <p>Odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome, solidne čvrstine, visoke otpornosti i adaptibilnosti. Ima konusno-okruglaste plodove, dobrog ukusa i arome. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0,5 do 0,6 kg po živiću. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0,3 kg po živiću. Relativno dugo plodonosi, ali je u početku berba mnogo bolja, a plodovi krupniji, sjajniji i ukusniji. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima. Boja je zadovoljavajuća, ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima.</p> <h2 class="h1 product-detail-name"><a href="https://www.seeds-gallery.shop/sr/pocetak/kako-uzgajati-jagode-iz-semena.html" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Kako Uzgajati Jagode Iz Semena</a></h2> </div> </body> </html>

V 1 C (0.06g)

5/ 5

<h2><strong>Seme krastavca Sunčani potok</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 30 - 40 (1 g) semena.</strong></span></h2> <p>Srednje rana ukusna, salatna sorta. Plod je cilindrično vretenastog oblika sa belim mesom. Plod je zelene boje, , sa čvrstom pokožicom, retkim i krupnim bradavicama i belim bodljama, dužine oko 20 cm, širine oko 5 cm i prosečne mase zrelog ploda oko 220 g. </p> <p>Koristi se za svežu potrošnju.</p> <p>Treba dosta vlage i to najviše vlage treba u dobu cvetanja, kad je zalivanje obavezno, za krastavce su najpogodnija lako rastvorljiva đubriva koja imaju odnos azota, fosfora i kalijuma 2:1:3. </p> <p></p>

PK 27 (1g)

5/ 5

<h2><strong>Sprinter krastavac seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 30 - 40 (1 g) semena.</strong></span></h2> <div> <p>Sprinter krastavac je odlicna sorta krastavca iz Srbije za salate. Biljka je snažna, dobro razgranata, dugih vreža i tamno zelenih listova. Plod je ujednačene tamno zelene boje, cilindričnog oblika, prosečna dužina ploda je 18-25 cm. Sprinter krastavac je srednje rana sorta, prvi plodovi stižu za berbu 58-60 dana po nicanju.</p> </div> <div></div> <div></div> <div>Otpornost: karakteriše ga veći nivo tolerancije prema plamenjači i pepelnici</div> <div></div> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PK 22 (1g)

5/ 5

<h2><strong>Seme krastavca Palanački kornišon</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 30 - 40 (1 g) semena.</strong></span></h2> <div> <p>Krastavac "Palanački kornišon" je stara sorta poreklom iz Srbije. Biljka je bujna sa dugim vrežama, plod je cilindričnog oblika, zelene boje sa krupnim bradavicama i crnim bodljama, odličnog ukusa.<br>Palanački kornišon je srednje stasna sorta koja za berbu stiže 50 dana nakon nicanja.<br><br>Namena: pogodni za konzervisanje i potrošnju u svežem stanju<br><br>Napomena: preporučuje se za gajenje na otvorenom polju</p> </div> <div></div> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PK 31 (1g)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2 id="short_description_content"><strong>Seme Salate Atrakcija</strong></h2> <h2><span style="color: #f80000;"><strong>Cena za pakovanje od 1000 (1g) semena.</strong></span></h2> <p>Prolećna glavičasta salata, rozeta je s položenim listovima, listovi su nežni, svetlo žuto-zelene boje, sa slabo izraženom nervaturom. Glavice su dobro zavijene, čvrste, okruglog oblika, mase 250-280 g. Cvetno stablo se kasno razvija, što omogućuje dugo korišćenje salate.</p> </div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 213 VS (1g)

5/ 5

<h2><span style="font-size: 14pt;" class=""><strong>Obicna Musmula Seme Izdrzava &nbsp;-30 ° C (Mespilus germanica)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong><span style="font-size: 14pt;">Cena je za pakovanje od 10 Semena.</span></strong></span></h2> <p>Obicna musmula (lat. Mespilus germanica) je zbunasta vrsta iz roda musmula (Mespilus), koja se uzgaja kao vocka. Prirodni areal obicne musmule obuhvata oblasti oko Crnog mora – padine Kavkaza, severni Iran, srednju i Malu Aziju, jugoistocnu Evropu (planina Strandza u Bugarskoj)</p> <p><strong>Opis</strong></p> <p>Obicna musmula je listopadni zbun ili nisko drvo, visine do 6 m. Listovi su prosti, siroko lancetasti i izduzeni, retko nazubljeni, sa zaliscima. Duzina lista je 6–12 cm, a sirina 3–5 cm. Cvetovi su pojedinacni, bele boje i krupni. Plod je pomum, na kome su uocljivi casicni listici.</p> <p><strong>Mušmula, zlatni dar jeseni</strong></p> <p>Sa bogatom istorijom, blagotvornim učinkom na digestivni trakt i širokom primenom u kulinarstvu, mušmula je ukusan dar jeseni i odličan saveznik u borbi za bolje zdravlje.</p> <p>U obilju jesenjih darova valja obratiti posebnu pažnju na često nepravedno zapostavljeno voće poput mušmula.</p> <p>Iako latinski naziv Mespilus germanica znači nemačka mušmula, ovo voće potiče iz jugozapadne Azije i jugoistočne Evrope, a u Nemačku su je doneli Rimljani, koji su među prvima otkrili blagodeti tog voća iz porodice ruža.</p> <p>Kada se oberu, što se preporučuje tek kada lišće počne da opada, čak i posle prvih mrazeva, tvrde su i opore, pa ih treba ostaviti nekoliko nedelja da zru. Meso tada postaje meko, sočno, kiselkasto i kremasto, kao puter od jabuke.</p> <p>Neki ljubitelji smeđe lepotice kažu da ih njen ukus podseća na jabukovaču, drugi, pak, na aromatično vino.</p> <p>Bila je posebno popularna u srednjem veku, a kao voće koje istrune pre nego što je zrelo i spremno za jelo – mušmula je u književnosti često upotrebljavana kao simbol za prostituciju.</p> <p>Od davnina su cenjene kao prijatno sredstvo za jačanje organa za varenje, protiv dijareje (zbog tanina, pektina i drugih sastojaka). Oni koji žude za alternativnim izvorom vitamina C mogu da privedu svoju potragu kraju kada na pijaci naiđu na mušmule.</p> <p>Iako se uglavnom konzumira sveža, što nutricionisti ističu kao najkorisnije za organizam, od ovog voća mogu se napraviti razne poslastice: marmelada, liker, rakija, ali i sir.</p> <p>Ukus smeđih plodova odlično se slaže sa puterom, cimetom, karanfilićem, slatkom pavlakom, limunom, suvim grožđem i vinom, te ostavlja prostora za širok dijapazon kulinarskih varijacija.</p> <p><strong>Osušeno lišće mušmule, sakupljeno u doba cvetanja biljke koristi se za spravljanje čaja koji se u narodnoj medicini opisuje delotvorno sredstvo za ispiranje grla, za lečenje zapaljenja desni i usta.</strong></p> <p><strong>Lišće i kora, takođe, imaju korisnu stranu – daju lepu mrku i žutu boju tkaninama.</strong></p> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <h3><span style="color: #008000;"><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></h3> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <h4><span style="color: #008000;"><strong>Razmnožavanje:</strong></span></h4> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <h4><span style="color: #008000;"><strong>Predtretman:</strong></span></h4> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Opnu semena predhodno smirglom stanjiti zatim drzati u vodi 24 sata.</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <h4><span style="color: #008000;"><strong>Stratifikacija:</strong></span></h4> </td> <td valign="top"> <p><span style="text-decoration: underline;"><span style="color: #008000; text-decoration: underline;"><strong>1.</strong> Posejano seme drzite prvo na sobnoj temperaturi 2 nedelje.</span></span></p> <p><span style="text-decoration: underline;"><span style="color: #008000; text-decoration: underline;"><strong>2.</strong> Zatim stavite u frizider na 60 dana.</span></span></p> <p><span style="color: #008000;"><span style="text-decoration: underline;"><strong>3.</strong> Izvadite iz frizidera i drzite na svetlom mestu 20-25°C (ne direktno na suncu)</span><br></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <h4><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></h4> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <h4><span style="color: #008000;"><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></h4> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">&nbsp;1-3mm. Takodje se mogu naci podaci da klija na svetlu tj. da netreba pokrivati seme Substratom.<br></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <h4><span style="color: #008000;"><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></h4> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <h4><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></h4> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">20-25°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <h4><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></h4> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">svetlo + držati stalno vlažno ne mokro.</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <h4><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></h4> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">zavisno od uslova&nbsp;obicno izmedju 4 do 12 nedelja. Ponekada i par meseci.<br></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <h4><span style="color: #008000;"><strong>Zalivanje:</strong></span></h4> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>&nbsp;</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <h4><br><span style="color: #008000;"><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena.&nbsp;</em><em>All Rights Reserved.</em></span></h4> </td> </tr> </tbody> </table> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 92 (2.5g)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Tapioka Seme (Manihot esculenta)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 Semena.</strong></span></h2> <p><b>Tapioka</b><span>&nbsp;</span>(lat.<span>&nbsp;</span>Manihot esculenta) je žbun iz drvenaste porodice<span>&nbsp;</span>Euphorbiaceae, koji raste u<span>&nbsp;</span>Južnoj Americi<span>&nbsp;</span>(Brazil), Zapadnoj Indiji i u nekim drugim tropskim krajevima sveta (Indonezija, Australija).</p> <h2><span id="Gra.C4.91a_tapioke"></span><span class="mw-headline">Građa tapioke</span></h2> <p>Tapioka je drvenasta<span>&nbsp;</span>višegodišnja biljka. Svake godine cveta i daje<span>&nbsp;</span>plod, ali se kao<span>&nbsp;</span>hrana<span>&nbsp;</span>ili za<span>&nbsp;</span>industrijsku preradu<span>&nbsp;</span>koriste samo<span>&nbsp;</span>krtola<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>koren.</p> <div class="thumb tleft"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Manihot_esculenta_dsc07325.jpg/220px-Manihot_esculenta_dsc07325.jpg" width="220" height="165" class="thumbimage"> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Koren tapioke</div> </div> </div> <ul> <li>Koren</li> </ul> <p>Koren<span>&nbsp;</span>tapioke je dug i uzan, sa čvrstim homogenim telom, obloženim odvojivom<span>&nbsp;</span>korom<span>&nbsp;</span>koja ja gruba i smedja spolja. Mogu biti od 5-10 cm u prečniku pri vrhu, a 50-80 cm dužine, beličaste ili žućkaste boje. Vrlo je bogat<span>&nbsp;</span>skrobom, a sadrži i značajne količine<span>&nbsp;</span>kalcijuma(50mg/100g),<span>&nbsp;</span>fosfora<span>&nbsp;</span>(40mg/100g) i<span>&nbsp;</span>vitamina C<span>&nbsp;</span>(25mg/100g), a deficitaran je<span>&nbsp;</span>proteinima<span>&nbsp;</span>i drugim<span>&nbsp;</span>hranljivim materijama.</p> <ul> <li>Stablo</li> </ul> <p>Može da dostigne visinu 170—210 cm; Ima glatku belu<span>&nbsp;</span>koru.</p> <ul> <li>List</li> </ul> <div class="thumb tleft"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f1/Manihot_esculenta_-_K%C3%B6hler%E2%80%93s_Medizinal-Pflanzen-090.jpg/220px-Manihot_esculenta_-_K%C3%B6hler%E2%80%93s_Medizinal-Pflanzen-090.jpg" width="220" height="284" class="thumbimage"> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Biljka tapioke</div> </div> </div> <p>Oblik<span>&nbsp;</span>lista<span>&nbsp;</span>je<span>&nbsp;</span>linearan, kopljast, zašiljen, dužine 7,5-15 cm. Na površini je tamno zelenkaste boje (hlorofil), sa donje strane je svetlo zelene boje i prekriven je pahuljastim vlasima. U zavisnosti od načina gajenja, postoje mnoge<span>&nbsp;</span>varijacije.</p> <ul> <li>Cvet</li> </ul> <p>Žuto-zelene boje, dužine manje od 1,2&nbsp;cm, u obliku<span>&nbsp;</span>grozda.</p> <ul> <li>Plod U obliku<span>&nbsp;</span>kapsule, loptastog<span>&nbsp;</span>oblika, oko 0,5&nbsp;cm u prečniku, sa šest krilatih rebara. Svaka kapsula sadrži tri<span>&nbsp;</span>semenke.</li> </ul> <h2><span class="mw-headline" id="Gorka_i_slatka_tapioka">Gorka i slatka tapioka</span></h2> <h3><span id="Gorka_tapioka_.28Manihot_esculenta.29"></span><span class="mw-headline">Gorka tapioka (<i>Manihot esculenta</i>)</span></h3> <p>Ukus gorke tapioke potiče od<span>&nbsp;</span>cijanogen-glikozida<span>&nbsp;</span>(linemarin), koji je uzročnik sinteze<span>&nbsp;</span>cijanovodonične kiseline<span>&nbsp;</span>(HCN). HCN je široko rasprostranjena u<span>&nbsp;</span>krtoli; Može biti uništena visokim temperaturama ili<span>&nbsp;</span>fermentacijom.<span>&nbsp;</span>Glikozidi<span>&nbsp;</span>mogu biti odstranjeni u toku prerade tapioke u procesima<span>&nbsp;</span>ekstrakcije,<span>&nbsp;</span>zagrevanja,<span>&nbsp;</span>fermentacije,<span>&nbsp;</span>sušenja<span>&nbsp;</span>ili kombinacijom ovih procesa.<span>&nbsp;</span>Lišće<span>&nbsp;</span>gorke vrste tapioke je tamno i<span>&nbsp;</span>stablo<span>&nbsp;</span>je često crvenkasto. Najviše se koristi za proizvodnju<span>&nbsp;</span>skroba,<span>&nbsp;</span>alkohola<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>acetona.</p> <h3><span id="Slatka_tapioka_.28Manihot_dulcis.29"></span><span class="mw-headline">Slatka tapioka (<i>Manihot dulcis</i>)</span></h3> <p>Sadrži nizak procenat<span>&nbsp;</span>toksina<span>&nbsp;</span>koji su izolovani u korteksu (cortex).<span>&nbsp;</span>Lišće<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>stabljika<span>&nbsp;</span>su svetlo zelene boje.</p> <h2><span class="mw-headline" id="Hemijski_sastav">Hemijski sastav</span></h2> <p>Koren<span>&nbsp;</span>tapioke je veoma bogat<span>&nbsp;</span>ugljenim hidratima; Uglavnom je prisutan<span>&nbsp;</span>skrob, koji je glavni izvor<span>&nbsp;</span>energije.<span>&nbsp;</span>Proteini<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>masti<span>&nbsp;</span>se nalaze u manjoj količini zajedno sa<span>&nbsp;</span>vitaminima<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>mineralima. Ove<span>&nbsp;</span>supstance<span>&nbsp;</span>imaju manju<span>&nbsp;</span>nutritivnu vrednost<span>&nbsp;</span>nego kod<span>&nbsp;</span>žitarica, mahunastih<span>&nbsp;</span>biljaka<span>&nbsp;</span>i nekih drugih korenasto-krtolastih biljaka. List tapioke se koristi za<span>&nbsp;</span>ljudsku ishranu<span>&nbsp;</span>i proizvodnju<span>&nbsp;</span>stočne hrane, jer je bogat<span>&nbsp;</span>aminokiselinama. Ukupni<span>&nbsp;</span>hemijski sastav<span>&nbsp;</span>tapioke varira u različitim delovima biljke, prema lokaciji, raznolikosti, starosti, metodama analize i<span>&nbsp;</span>ekološkim uslovima.<span>&nbsp;</span>Suva materija<span>&nbsp;</span>korena tapioke sadrži ukupno od 64-72&nbsp;% ugljenih hidrata, koji se sastoje iz skroba, uglavnom u obliku<span>&nbsp;</span>amiloze<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>amilopektina.</p> <h2><span id="Toksi.C4.8Dnost_tapioke"></span><span class="mw-headline">Toksičnost tapioke</span></h2> <p>Ličće tapioke se ne može konzumirati<span>&nbsp;</span>sirovo, jer sadrži slobodni i vezani cijanogen-glikozid, koji u prisustvu<span>&nbsp;</span>enzima<span>&nbsp;</span>linameraze, koji se po prirodi nalazi u<span>&nbsp;</span>sastavu biljke, oslobadja cijanovodoničnu kiselinu. Ako je prisutan u dovoljnim količinama, cijanogen-glikozid može izazvati<span>&nbsp;</span>akutno trovanje<span>&nbsp;</span>cijanidom<span>&nbsp;</span>i smrt kod čoveka i životinja. Različite vrste tapioke se često kategorišu ili kao slatke ili kao gorke, što označava izostanak ili prisustvo toksičnog nivoa cijanogen-glikozida. Takozvana slatka tapioka može proizvesti oko 20mg cijanida po kg svežeg korena, dok gorka tapioka može da proizvede i do pet puta više. Tapioka koja raste u toku suše ima visok sadržaj toksina.</p> <h2><span class="mw-headline" id="Bolesti_tapioke">Bolesti tapioke</span></h2> <p>Bolesti tapioke čine uglavnom različita<span>&nbsp;</span>mikrobiološka oboljenja, koja se mogu razvrstati na:</p> <ul> <li>Bakterijske bolesti:<span>&nbsp;</span>Plamenjača<span>&nbsp;</span>(Xanthomonas axsonopodis pv.manihotis; Ugaone lisne pege (Xanthomonas campestris pv.cassavae; Mehurići na stablu (Agrobacterium tumefaciens Biovar 1)… Xanthomonas campestris napada petiljku lista što dovodi do vaskularne infekcije, koja dovodi u opasnost mlade biljke. Može biti prenesena kišom, odnosno kapljicama rose.</li> <li>Gljivična oboljenja: Pegavost biljke (Cercospora vicosae), Pepeo tapioke (Oidium manihotis), Pythium-trulež korena (Pythium spp)</li> <li>Ostali poremećaji i oboljenja tapioke: Trulež korena posle žetve, Fiziološka i patogena kvarenja, Male boginje na korenu, Mikrobiološko truljenje zbog prisustva Cyrtomenus bergi. Trulež korena nakon setve se javlja za vreme skladištenja u nekontrlisanoj atmosferi, kada je prisutna velika vlažnost vazduha i mezofilni optimum temperature.</li> <li>Virusi<span>&nbsp;</span>i mikroplazmatična oboljenja.</li> </ul> <h2><span class="mw-headline" id="Upotreba">Upotreba</span></h2> <p>Tapioka se koristi u:</p> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Tapioca_pudding-2.jpg/220px-Tapioca_pudding-2.jpg" width="220" height="195" class="thumbimage"> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Puding od tapioke</div> </div> </div> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Tapioca_chips.jpg/220px-Tapioca_chips.jpg" width="220" height="146" class="thumbimage"> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Čips od tapioke</div> </div> </div> <div class="thumb tleft"> <div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/57/Tapioca_Sago-Sabudana-India.jpg/220px-Tapioca_Sago-Sabudana-India.jpg" width="220" height="170" class="thumbimage"> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Perle tapioke</div> </div> </div> <ul> <li>Ishrani- kao kulinarski dodatak raznim jelima; Može se koristiti i koren biljke, spremljen na različite načine, kao<span>&nbsp;</span>čips<span>&nbsp;</span>ili kao meko kuvana tapioka koja ima specifičan miris i može da zameni<span>&nbsp;</span>kuvani krompir,<span>&nbsp;</span>njoke, dodaje se<span>&nbsp;</span>supi<span>&nbsp;</span>i koristi se kao pratnja mesu. Najčešća upotreba je u svrhu proizvodnje<span>&nbsp;</span>pudinga<span>&nbsp;</span>tj. praška koji je zaslađen i aromatizovan; Puding na bazi tapioke može se razlikovati od ostalih po sitnim zrncima nalik na<span>&nbsp;</span>kavijar. Dodavanje odgovarajućih boja,<span>&nbsp;</span>aroma,<span>&nbsp;</span>jaja,<span>&nbsp;</span>mleka<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>šećera<span>&nbsp;</span>može se preraditi u različite proizvode, posebno u obliku poslastica. Tapioka<span>&nbsp;</span>brašno<span>&nbsp;</span>može se koristiti za proizvodnju<span>&nbsp;</span>hleba, i kao zgušnjivač. U savremenim okolnostima od korena tapioke pravi se prašak sličan brašnu, koji se vlaži i oblikuje kao kuglice, koje nose naziv „biseri”; ti biseri postoje u nekoliko veličina i mora biti pripremljen pre upotrebe.</li> <li>Medicini- kao lagana hrana za bolesnike, kao i za odojčad u periodu odvikavanja od majčinog mleka. Delovanje na dečiji stomak je blago zbog manjeg udela kiseline u sastavu. Gorki koren tapioke se koristi za lečenje dijareje i<span>&nbsp;</span>malarije, a može se koristiti i za lečenje<span>&nbsp;</span>hipertenzije,<span>&nbsp;</span>glavobolje<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>bolova.</li> <li>Farmaceutskoj industriji- kao vezivno sredstvo (binder) sto znači da je prisutna u velikom broju tableti.</li> <li>Industriji- najviše se koristi u Kini kao osušena tapioka, i to kao sirovina za proizvodnju alkohola i skroba, koji se uz specifični sistem enzima razlaže do glukoze koja<span>&nbsp;</span>alkoholnim vrenjem<span>&nbsp;</span>daje<span>&nbsp;</span>etanol, sto je oblik obnovljivih izvora energije, koji može biti čak i zamena za<span>&nbsp;</span>benzin.</li> </ul> <h2><span id="Proizvodnja_bra.C5.A1na_i_skroba_iz_tapioke"></span><span class="mw-headline">Proizvodnja<span>&nbsp;</span>brašna<span>&nbsp;</span>i skroba iz tapioke</span></h2> <p>Prilikom proizvodnje brašna, neophodno je izdvajanje skrobnih granula iz krtoli u što čistijem obliku. Granule se nalaze u ćelijama zajedno sa svim ostalim sastojcima<span>&nbsp;</span>protoplazme(proteinima, rastvorivim ugljenim hidratima, mastima…) koje mogu biti uklonjene procesom purifikacije. Prerada skroba se može podeliti u sledeće faze:</p> <ul> <li>Priprema i ekstrakcija</li> <li>Prečišćavanje</li> <li>Uklanjanje vode centrifugiranjem i sušenjem</li> <li>Završne operacije</li> </ul> <p>Ovaj metod pripreme skroba je neophodan za bilo koju vrstu skroba;za manioku, međutim, zbog relativno male količine sekundarnih primesa, razdvajanje u svakoj fazi se obavlja sa lakoćom, dok kod ostalih žitarica odvajanje klica od proteina u drugoj fazi se vrši uz prisustvo hemikalija. Od korena tapioke se dobija prvoklasno brašno bez posebne opreme, uz pomoć<span>&nbsp;</span>prečišćene vode. Ovo čini obradu tapioke pogodnom za seoske industrije.</p> <h2><strong><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/Tapioka" target="_blank" title="Izvor Wikipedia Manihot esculenta" rel="noreferrer noopener">Izvor Wikipedia Manihot esculenta</a></strong></h2> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 101 (3 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Seme paradajza, rajcice Gargamel</strong></h2> <h2><span style="color: #f80000;"><strong>Cena je za pakovanje od&nbsp;10&nbsp;semena.</strong></span></h2> Nova sorta paradajza poreklom iz SAD-a, od uzgajivaca Phil Seneca (Pittsburgh, Pennsylvania, SAD). Ova je sorta dobila ime po izmišljenom liku iz Štrumpfova. Gargamel, zli čarobnjak koji je glavni antagonist Štrumpfova, nosi crni ogrtač i crvene cipele, a crne i crvene boje plodova podsjećaju na Gargamelovu odeću.<br><br>Biljka je jaka, visoko raste, naraste i preko 180 cm visine.<br><br>Može se uzgajati na dvije glavne stabljike, a orezivanje je nužno.<br><br>Plod je ovalan, a neki od njih imaju šiljaste vrhove. Težina ploda je oko 3,5-4,2 oz. (100-120 g). Boja plodova neće vas ostaviti ravnodušnima. Oni su crni u blizini stabljike i narančasta s crvenim i smeđim prugama u gornjem delu. Plodovi nalikuju cvetovima boje plamena.<br><br>Ukus je slatkast, voćnog ukusa i paradajza. Zidovi su čvrsti i slatki.<br><br>Ovaj paradajz bit će savršen ukras za vaša jela. Ukusan za jelo u svežem stanju takodje.&nbsp;<br><br>Dobar je izbor za sušenje na suncu. Također dobar izbor za konzerviranje celih plodova. <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VT 4 G (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Muska bokvica ili uskolisna bokvica seme (Plantago lanceolata)</strong></h2> <h2><span style="color: #f80000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 560 (1g) semena.</strong></span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;"><b>Muška bokvica</b><span>&nbsp;</span>ili<span>&nbsp;</span><b>uskolisna bokvica</b><span>&nbsp;</span>(<i>Plantago lanceolata</i>) je zeljasta lekovita vrsta iz porodice<span>&nbsp;</span>bokvica<span>&nbsp;</span>(Plantaginaceae).</p> <span style="color: #202122; font-size: 14px;">Uskolisna bokvica je višegodišnja<span>&nbsp;</span></span>zeljasta<span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>vrsta, uspravnih, rebrastih<span>&nbsp;</span></span>stabljka<span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>sa<span>&nbsp;</span></span>cvetovima<span style="color: #202122; font-size: 14px;">, visoka do 50 cm. Cvetna stabljika je duža od listova i ima 5 dubokih brazda.<span>&nbsp;</span></span>Listovi<span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>su grupisani u prizemnu<span>&nbsp;</span></span>rozetu<span style="color: #202122; font-size: 14px;">, eliptično lancetasti, celog oboda, zašiljeni na vrhu, paralelne nervature. Cvetovi su sitni, beličasto-smeđi, neugledni, sakupljeni u gust glavičast ili cilindričan<span>&nbsp;</span></span>klas<span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>na vrhu stabljike.<span>&nbsp;</span></span>Plod<span style="color: #202122; font-size: 14px;"><span>&nbsp;</span>je jajasta, sitna<span>&nbsp;</span></span>čaura<span style="color: #202122; font-size: 14px;">. Cveta od juna do oktobra.</span><br> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span class="mw-headline" id="Употреба">Upotreba</span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Listovi bokvice sadrže<span>&nbsp;</span>heterozide,<span>&nbsp;</span>kumarine,<span>&nbsp;</span>flavonoide<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>tanine. Koristi se najviše u obliku<span>&nbsp;</span>ekstrakta<span>&nbsp;</span>za izradu preparata za iskašljavanje i protiv upalnih procesa<span>&nbsp;</span>grla<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>ždrela, spolja za zarastanje rana i kod različitih<span>&nbsp;</span>inflamacija<span>&nbsp;</span>i povreda<span>&nbsp;</span>kože.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 216 (1g)

5/ 5

<h2><strong>Seme articoke Green Globe - Regulise Masti U Krvi Otporna Na Zimu</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong><strong>Cena je za pakovanje od +-20 (1g) Semena.</strong></strong></span></h2> <p>Articoka ili gardun je visegodisnja zeljasta povrtarska biljka koja uspeva u skoro svakom podneblju. Spada u visegodisnje povrce. Na vrhu stabla cvetovi grade cvast glavicu. Glavice su krupne i imaju mesnatu cvetnu osovinu, a spolja su obavijene mesnatim listovima ljubicaste ili zelene boje. Oni su ukusni i sluze kao povrce. Ima specifican ukus jer u znatnoj kolicini sadrze organske kiseline, etarska ulja i neke gorke sastojke. Zbog toga ima i lekovita svojstva.</p> <p><strong>Za sta se upotrebljava articoka?</strong>&nbsp;Articoka se koristi kod poremecaja varenja, nadutosti, zastoja zuci, povecanog nivoa masti u krvi, kao blag diuretik, a utice i na smanjenje kolicine uree u krvi. Koristi se i kod oboljenja jetre, stimulice stvaranje i lucenje zuci, pa se koristi preventivno protiv zucnih kamenaca. Pocto dovodi do pojacanog stvaranja zuci, regulice varenje i smanjuje osecaj nadutosti, mucnine u stomaku. Primenjuje se kod ateroskleroze, jer dovodi do smanjenja nivoa holesterola i triglicerida u krvi.</p> <p>Kako deluje articoka?</p> <p>Articoka deluje na poremecaje varenja, smanjuje mucninu, nadutost i stomacne bolove. Poboljsanje nastaje posle primene u trajanju od 2 do 8 nedelja. Articoka utice na smanjenje ukupnog holesterola i LDL holesterola (“los holesterol”), kao i na odnos LDL:HDL (“los” holesterol : ”dobar” holesterol) tokom primene od 6 do 12 nedelja.</p> <p>Sta kazu naucna istraživanja?</p> <p>Artičoka pokreće oslobađanje žuči iz žučne kesice i na taj način reguliše varenje, smanjuje pojave nadutosti, bola. Neke komponente artičoke bi mogle uticati na smanjenje sinteze holesterola. Prema nekim istraživanjima artičoka bi mogla imati i zaštitno dejstvo na ćelije jetre.</p> <p>Kako se uzima artičoka?</p> <p>Kod poremećaja u varenju 320-640mg ekstrakta lista artičoke 3 puta dnevno. Kod povećanog nivoa masti u krvi koriste se oko 1800mg dnevno podeljeno u nekoliko doza.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 217 (1g)