5/ 5

<h2><strong>Mala crvena Cocona seme (Solanum sessiliflorum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p><strong>Sorta Solanum sessiliflorum sa ukusnim, malim, braonkasto crvenim plodovima koja je popularna u amazonskim nizinama Kolumbije i Perua za sokove i sosove.</strong><br />Brzorastuća je biljka, prvo zeljasta, a zatim poludrvenasta biljka. Mere od 80 cm do 2 m visine. Stabljike su cilindrične sa tvrdim sivim dlakama, grane blizu zemlje; Ima jake grane i jednostavne, naizmenične listove dimenzija 30 cm × 26 cm, sa talasastom ili nazubljenom ivicom i gornjom stranom prekrivenom tvrdim belim paperjem. Cvast i pazušna grozd i njeni cvetovi su veći od krompira, prečnika 4 do 5 cm; putir ima pet tvrdih trouglastih čašica, a venčić pet latica bele, žute ili svetlozelene boje.</p> <p>Plod<br />Plod može biti sfernog ili ovalnog oblika, dimenzija 4 do 12 cm sa 3 do 6 cm i težine između 24 i 250 g; boja mu je od žute do crvenkaste. Kora je glatka i okružuje pulpu ili mezokarp, debela, žuta i vodenasta.</p> <p>ekologija i adaptacija<br />Potrebne su mu prosečne temperature između 18 i 30°C, bez prisustva mraza, i padavina između 1.500 i 4.500 mm godišnje. Ima koristi od svetle nijanse tokom ranih faza razvoja. Raste na kiselim zemljištima niske plodnosti, kao i na neutralnim i alkalnim zemljištima dobre plodnosti, teksture od glinaste do peskovite. Može se naći u uzgoju na područjima sa nadmorskim visinama od 0 do 1.500 m.</p> <p>Sejanje<br />Razmnožavanje semenom je najčešće; svaki plod uključuje od 1200 do 1400 semenki koje su ukupne težine 3,2 g. Mogu se sejati u rasadnicima u hladovini, razbacujući seme u tekuće brazde, u fioke 1 k 1 k 0,2 m sa vlažnom, razgrađenom i dezinfikovanom podlogom od piljevine i prekriveno sa 0,5 cm istog supstrata.</p> <p>Klijanje se javlja 15 do 30 dana nakon setve. Kad sadnice razviju 4 lista, spremne su za prenošenje u plastične kese, koje sadrže supstrat pomešan sa crnicom, peskom i organskom materijom razloženom u odnosu 1:1:1. Dva do tri meseca kasnije, biljke dostižu visinu od 20 do 25 cm i dolazi vreme za definitivnu sadnju u njivu.</p>

V 132 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Japanska zmija tikva seme (Trichosanthes pilosa)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Biljka penjačica iz porodice bundeva sa tankim izdancima, listovima sa režnjevima i belim cvetovima sa naboranim ivicama, praćeno okruglim, jarko crvenim plodovima koji drže seme obloženo ljigavom crnom sluzi. Trichosanthes pilosa je rasprostranjen od Himalaja do tropske istočne Azije do 1300 m. Pečene semenke su popularna užina u delovima Azije.</p> <p>Japanska zmijska tikva je višegodišnja biljka penjačica koja proizvodi stabljike koje se mogu širiti po zemlji ili se penjati u druge biljke radi podrške, pričvršćujući se pomoću vitica.<br />Biljka se uzgaja, posebno u Kini, zbog jestivog voća i korena, kao i u tradicionalne medicinske svrhe</p> <p>Detalji uzgoja<br />Zahteva bogato dobro drenirano zemljište i dosta vlage tokom vegetacije.</p> <p>Jestiva upotreba<br />Iz korena se dobija jestivi skrob.<br />Nezreli plodovi se čuvaju u soli. Zreli plodovi su dugački oko 7 cm.</p> <p>Medicinski<br />Daje protein hetero-trihosantin, sa 1,7 puta većom abortivnom aktivnošću od trihozantina srodne vrste T. Kirilovii.</p> <p>Diuretik<br />Koren je anodni, antiflogistički, pročišćivač krvi, depurativan, febrifug i rastvorljiv. Koristi se kao oblog ili odvarak za lečenje apscesa, čireva, groznice, upale grla itd.<br />Plod se koristi za lečenje kašlja, dijabetesa, žutice itd.</p> <p>Druge upotrebe<br />Suvo voće je bogato saponinom i koristi se kao zamena za sapun.<br />Industrijski skrob se dobija iz korena.</p> <br />

VG 32 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Borneanska dlakava banana seme (Musa hirta)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena је za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <p>Malo poznata banana visoka samo oko 2,5 m (8 stopa) koja formira atraktivne grudve. Uspravni cvast sa dlakavim stabljikama stvara šiljasti pupoljak sa sjajnim, ljubičasto-ružičastim listovima, praćen malim, zdepastim, zlatno-dlakavim plodovima.</p> <p>Plodovi se, kao i kod samo nekoliko drugih vrsta banana, uklanjaju kada su potpuno zreli, što znači da se kora sama cepa i otkriva pulpu voća iznutra.</p> <p>Za razliku od većine banana, vise je slatka i sočnija. Zrelo voće ima ukus mešavine kivija i banane i seme se jede zajedno sa plodom.</p> <p>Nezreli plodovi se gule i jedu sa solju. Cvetovi se koriste kao povrće, kuvan i začinjen solju i začinima.</p> <p>Ova vrsta ima ukrasne i voćne kvalitete koje bi trebalo ozbiljno razmotriti za uzgoj.</p>

V 88 MH (3 S)

5/ 5

<h2><strong>Minijaturna secerna palma seme (Arenga caudata)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <p>Mala, žbunasta palma visoka do 2 m (7 stopa), sa gusto skupljenim, tankim stabljikama nalik trstici i malim listovima koji su tamnozeleni odozgo i srebrno beli odozdo.</p> <p>List je približno u obliku ribljeg repa i ima nazubljene ivice. A. Caudata je rasprostranjena u jugoistočnoj Aziji i uspeva na senovitim mestima u tropskim ili toplim suptropskim baštama. Oblik bifidnog lista ima manje široke listove koji podsećaju na Arenga hookeriana.</p> <p>Ova palma se može dobro uzgajati u saksiji.</p>

PS 16 (3 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme libanskog spanaća Giant of Bertoua (Corchorus olitorius)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Mloukhiieh ili libanski spanać je član porodice sleza (Malvaceae). Corchorus olitorius koristi se u tradicionalnom kulinarstvu u Libanu i Egiptu i praktično se ne gaji van ovih zemalja.</p> <p>To je brzo i visoko rastuća dvogodišnja do kratkotrajna višegodišnja biljka sa tamnozelenim listovima koji su veoma ukusni sa tipično blagim ukusom. Listovi se koriste kuvani u supama i nekoliko drugih nacionalnih jela.</p> <p>130 (200) cm, Mloukhiieh, Mouloukhieh ili Mulukhiie je nepoznato povrće u zapadnom svetu. Tamnozeleni listovi na visokim stabljikama imaju teksturu i ukus poput spanaća.</p> <p>Čim biljke dovoljno ojačaju, listovi se mogu brati do jeseni. Uspeva u svakom bogatom, dobro dreniranom tlu na punom suncu. Najbolje se uzgaja kao jednogodišnja biljka. Posejati pod toplo staklo u proleće na minimalno oko 25°C i presaditi sadnice u otvorenu baštu krajem proleća.</p>

VE 180 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme brazilske guave (Psidium guineense)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Uobičajeni nazivi su brazilska guava, kastiljska guava, kisela guava, gvinejska guava (engleski jezik), Goiavier du Bresil (francuski jezik), brazilski koejavel (afrikaans), Stachelbeerguave (nemački jezik), chobo, diondan (Bolivija), guaraiabillo de tier (Salvador), araca do campo, aracahi (Brazil), guaiaba brava, sacha guaiaba (Peru), allpa guaiaba (Ekvador), guaiaba agria (Venecuela, Meksiko), guaiaba acida, chamach, pichippul (Gvatemala), guisaro (Kosta guisaro Rika) i guaiabita de sabana (Panama).</p> <p>Ova biljka je porijeklom iz Amerike, gdje se njen prirodni raspon proteže od Meksika do Argentine i uključuje dijelove Kariba. Široko je introdukovana van ovog asortimana, a ponegde se i uzgaja. Naturalizovana je u delovima Indije.</p> <p>Biljka najbolje uspeva na sunčanim mestima sa vlažnim, plodnim zemljištima, ali je tolerantna na širok spektar uslova i može da raste i na lošim zemljištima. Ne podnosi zaslanjenost niti poplavljene podloge. U Brazilu je najčešća u priobalnim područjima.</p> <p>Ova biljka može biti grm visine od 1 do 3 metra ili drvo do 7 metara. Kora i lišće su sivkasti. Listovi su dužine do 14 centimetara i širine 8. Cvetovi rastu u pazuhu listova, pojedinačno ili u grozdovima do 3. Cvet ima beli vjenčić i mnogo prašnika. Mirisno je. Plod je čvrst, ukusan, aromatičan, sladak, sočan, zaobljen, širok do 2,5 cm. Ima žutu kožu, žutu spoljašnju pulpu i beličastu unutrašnju pulpu koja sadrži mnogo semena. Može se jesti svež ili praviti džem, pića ili deserti.</p> <p>Robusno ukrasno i voćno drvo za tropsku klimu.</p> <p>Može se uzgajati u saksiji!</p>

V 179 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Savrsena marakuja seme (Passiflora popenovii)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <p>Retka Pasiflora popenovii daje verovatno najukusniji plod od svih Pasiflora vrsta. Prozirno i veoma sočno meso unutar meke ljuske, jarko žutog ploda je izuzetno slatko i ima izuzetan, egzotičan i mirisan ukus.</p> <p>Poreklom je iz prašuma u ​​Kolumbiji i Ekvadoru između 500 i 1900 m (1600 i 6200 stopa), ali se veruje da je izumrla u divljini i da se uzgaja samo lokalno. Lako će se prilagoditi uzgoju u širokom spektru klimatskih uslova.</p> <p>Tokom zime najcesce gubi nadzemni deo pa s proleća ponovo krece. Podnosi – 6 C. Cveta od proleća do jeseni. Od proleća do jeseni se čuva na otvorenom , tokom zime u prohladnoj prostoriji. Tokom vegetacije zahteva redovno zalivanje i prihranu.</p> <p>Mislimo da Perfect Passionfruit ima potencijal da postane daleko popularniji od Passiflora edulis ili Passiflora ligularis, koji su uobičajeni na tržištima voća širom sveta.</p>

V 210 (3 S)

5/ 5

<h2><strong>Miloduh 1kg semena (Hyssopus officinalis)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 1.000.000 (1kg) Semena.</strong></span></h2> <p>Lekovita, začinska biljka miloduh (Hyssopus officinalis), ili izop, od davnina je korišćena za čišćenje tela spolja i bila poznat kao "lek za sve bolesti", a Grci i Jevreji smatrali su svetom. Njena postojbina vezuje se za Kavkaz, severozapadni Iran i jug Evrope. Dok je kod nas miloduh po malo zaboravljen, u Iranu, Turskoj, Pakistanu, Finskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Albaniji, uzgaja se radi proizvodnje eteričnog ulja, ali se i suši. Kod nas je rasprostranjena na području Deliblatske peščare, Sićevačke klisure, Suve planine...</p> <p>Za lekovite potrebe koriste se listovi i cvetovi, ali i cela biljka, ubrana u vreme cvetanja. Suši se oprezno u hladu, bez mnogo prevrtanja. Miloduh je aromatična, medonosna i dekorativna biljka. Raste samoniklo, ili se gaji u vrtovima. Cveta do oktobra u klasastim cvastima plave boje, ali i ružičaste i bele.</p> <p>Za lečenje se koriste listovi i cvetovi. U narodnoj medicini preporučuje se za olakšavanje tegoba disajnih puteva, a posebno za bronhitis. Smatra se lekom izbora za hronični bronhijalni katar, astmu, jačanje želuca, ublažavanje kašlja. Svoju efikasnost, miloduh je pokazao i protiv stvaranja prekomerne sluzi u crevima, slabosti organa za varenje, žutice. U 17. veku miloduh je razbacivan po sobi bolesnika, jer se verovalo da sprečava širenje infekcije. Služio je i za pročišćavanje hramova.</p> <p>Osim što su lekoviti, cvetovi i listovi ove biljke su i jestivi, a koriste se kao začin za salate i supe, ali i za jela od pasulja i ribe. Dodaju se i masnim jelima radi lakšeg varenja, a čest su sastojak raznih čajnih mešavina i likera. Stari Rimljani su ih dodavali vinu radi posebnog bukea.</p> <p>Od miloduha se dobija izuzetno kvalitetno eterično ulje, koje se savršeno slaže sa esencijalnim uljem lavande, kadulje, ruzmarina i kamfora. Zbog sadržaja timola koristi se i kao antiseptik, ili kao sastojak zubnih pasti. Da bi se dobilo što kvalitetnije eterično ulje miloduh se prvi put kosi sredinom avgusta, a drugi put u prvoj polovini oktobra.</p> <p>Zahvaljujući izuzetnoj lekovitosti, miloduh je postao pravi izazov za naučnike širom sveta. Japanski istraživači su potvrdili da njegov ekstrakt deluje protiv hiperglikemije i dijabetesa, ali i protiv raznih kandida gljivica i određenih bakterija.</p> <h3><strong><em>Recepti</em></strong></h3> <p><strong>Čaj</strong> - Sprema se tako što se jedna kašičica osušene biljke prelije šoljom kipuće vode. Zavisno od težine određene bolesti, dnevno treba da se pije jedna do tri šolje čaja. Kod lečenja grudnih i plućnih obolenja miloduh čaj može da se zasladi sa kašičicom meda.</p> <p> <strong>Ulje</strong> - Šaka svežih cvetova i listova miloduha potopi se u pola litra maslinovog ulja i ostavi da odstoji na suncu nedelju dana. Nakon toga dobijeno ulje može da se koristi za masažu oduzetih ekstremiteta posle moždanog udara. Ovako dobijeno miloduh ulje pokazalo se delotvornim i kod noćnog znojenja i osetljivih pluća. Da bi postiglo željeni efekat treba popiti 15 do 20 kapi pomešanih sa malo vode, ili, još bolje, sa čajem od anisa.</p> <p><strong>Tinktura</strong> - Za popravljanje apetita savetuje se tinktura od miloduha. Dobija se tako što se šaka cvetova i listova potopi u litar rakije, ostavi da odstoji tri dana, a zatim se 10 do 15 kapi razređuje u malo vode i ispija pola sta pred obrok.</p> <h2>WIKIPEDIA:</h2> <p>Miloduh (Lat. Hyssopus oficinalis L. familija: Lamiaceae, narodna imena: izop, blagovanj, ižop, veljen, vuzak) je |lekovita biljka koja potiče iz Male Azije i iz sušnih predela Sredozemnog mora. Gaji se pretežno u srednjoj i južnoj Evropi. Značajni zasadi pod miloduhom su u Rusiji, Italiji, Španiji, Francuskoj i u Indiji.</p> <p><strong>Botaničke osobine</strong></p> <p>U odnosu na bogatstvo u kojem se javlja u genskom centru (centru porekla), miloduh se deli na četiri podvrste. U srednjoj Evropi značajna su dva:</p> <p>Goli ili slabo dlakavi</p> <p>Jako dlakavi</p> <p>Miloduh je višegodišnji polužbun. koren je višeglav, dubok, vretenast. Stablo je uspravno, visoko 50-70 cm i grana se u donjem delu. Pri zemlji je odrvenjeno, a iznad toga zeljasto. Listovi su naspramno raspoređeni, tamnozeleni, po obodu ravni, lancetasti. Razvijen list dužine je 2-4 cm, širine 0,5-1 cm, prekriven žlezdama sa etarskim uljima i sa lica i sa naličja tipično kseromorfan. Cvast se sastoji od 7 do 9 cvetova raspoređenih u pršljenive. Cvetovi su plave, bele i roze boje. Cveta od juna do septembra. Plod je tamna ili braonkastocrna orašica izduženojajastog oblika na vrhu zašiljena, dužine 2-2,5 cm, širine 1-1,2 cm, mase 1000 zrna 1-1,2 g.</p> <p><strong>Hemijski sastav</strong></p> <p>Hemijski sastav miloduha sadrži 0,3-1% etarskog ulja. Glavni sastojak etarskog ulja je 1-pinokamfen. Važniji sastojci su još i alfai beta-pinen, kamfen kao i nekoliko sekviterpetskih alkohola. Nadzemni delovi miloduha osim etarskog ulja sadrže flavonoide 5-8% tinina 3-6% gorkih materija, diosmin, hisopin i smolu.</p> <h3><strong>Lekovito delovanje i upotreba</strong></h3> <p>Osušeni cvetni izdanci miloduha koriste se u raznim čajevima, čajnim smešama kao ekspetorantni i lekovi protiv hroničnog bronhitisa i astmatičnih oboljenja. Čest je sastojak hipertenzičnih preparata, kao i čajeva za poboljšanje apetita. Pomaže i kod noćnog znojenja izazvanog tuberkulozom pluća, zatim kod prekomerene sluzi u crevima, žutice itd. Ekstrat je dobar fungicid i dijaforetik. Droga je začinski gorka, koristi se u domaćinstvu, kao i u prehrambenoj industriji za poboljšanje mesa i umaka. Etarsko ulje se koristi kako u konzervnoj i likerskoj, tako i u parfimerijskoj industriji. Miloduh je pogodan za ozelenjavanje suvih brežuljaka.</p> <h3><strong>Gajenje</strong></h3> <p>Dobro raste na suvim, toplim i prema jugu okrenutim padinama. Dobro podnosi sušu. Uspeva na svim tipovima zemljišta. Može se uspešno gajiti i na manje plodnim, šljunkovitim terenima, gotovo na kršu. Najbolje raste na krečnim, srednje vezanim terenima koji se lako zagrevaju. Pošto više godina ostaje na istoj njivi, mora se obratiti pažnja da se seje na zemljištu u kojem nema višegodišnjih korova. Dobri predusevi su:</p> <p>Žitarice</p> <p>Bela slačica</p> <p>Obična repica</p> <p>Biljke čije se seme lako osipa (mirođija, komorač i korijandar) i koje se ne mogu uspešno suzbiti herbicidima, koji nisu štetni po miloduh, nisu dobri predusevi. Miloduh se može sejati na istoj njivi tek posle 4-5 godina. Pošto se miloduh gaji na slabo plodnim zemljištima, to na postizanje zadovoljavajućih prinosa možemo računati samo pri redovnom đubrenju. Đubrenje organskim đubrivima - iz ekonomskih razloga - ne dolazi u obzir. U višegodišnjim zasadima treba đubriti prvenstveno azotnim đubrivima, a količine zavise od razviča miloduha. Produktivna sposobnost starih zasada može se sačuvati dodavanjem povećih količina azotnih đubriva (60-90 kg/ha N).</p> <p>Priprema zemljišta se sastoji od ljuštenja (što ima izuzeta značaj u borbi protiv korova) i dubokog oranja u jesen. Zemljište treba da je rastresito i poravnato, zato je pred setvu potrebno drljanje i ravnanje ili upotreba setvo-spremača. Miloduh se razmnožava setvom semena u rano proleće, u martu, najkasnije početkom aprila. Posledica kasne setve je neravnomerno nicanje. Preporučljivo je sejati 120-150 klijavih semenki po dužnom metru, što u zavisnosti od klijavosti iznosi 3-5 kg/ha semena. Dubina setve je od 1-2 cm. Posle setve, ukoliko zemlja nije suviše vlažna, preporučuje se upotreba kembrdž-valjka radi ravnomernog nicanja. Seje se na razmaku 50-70cm između redova, u zavisnosti od mašine za obradu zemljišta i žetvu, kojima gazdinstvo raspolaže. Na terenima sa nagibom redovi treba da budu paralelni sa izohipsama.</p> <p>U borbi protiv korova treba koristiti hemijsko i mehaničko uništavanje korova. Neposredno posle setve (ali obavezno pre nicanja) tretira se sa 2,5-3 kg/ha prometrina Ѕ-50). Ovo je dovoljna zaštita od korova u prva dva meseca vegetacije. U nepovoljnim uslovima - ako je proleće veoma suvo, ako se njiva zakorovljava uprkos tretitanju herbicidom - korovi koji niču mogu se suzbiti prstenjem sa 1%-nim parakvatom (tretira se pre nicanja). U prvoj godini se prema potrebi može prskati sa 1-1,5 kg/ha linurona, odnosno 1,5-3 kg/ha prometrina Ѕ-50, kada je miloduh visine 10-15 cm. Višegodišnji miloduh može se tretirati u rano proleće pre nicanja monokotiledonih korova, kada su izdanci dugi 10-20 cm. Može se prskati sa 1,5-2,5 kg/ha linurona, odnosno 2-3 kg/ha prometrina.</p> <p>Suzbijanje korova svake godine treba dopuniti jednim međurednim okopavanjem. Ovom merom se ujedno postiže i bolje provetravanje zemljišta. Ako usled napada tripsa dođe do veće štete na listovima, treba pre cvetanja prskati nekim preparatom na bazi dimetoata (0,1%). Poslednjih godina se u višegodišnjim zasadima često javlja poljska vilina kosica (lat. Cuscuta campestris) koja se suzbija lokalnim tretiranjem dikvatom (1%) posle prve kosidbe, ili paljenjem.</p> <p>Za dobijanje suve droge, miloduh se kosi od početka |cvetanja do punog cvetanja, a za dobijanje etarskog ulja kosi se u julu u periodu punog cvetanja. Preporučljivo je da se kosi iznad donjih, odrvenjenih delova, jer oni smanjuju kvalitet droge. Ako je vreme suvo, pokošena biljka se može ostaviti na njivi da vene, jer čak i ako ostane nekoliko dana na Suncu, to još neće uticati na boju biljke. U koliko je vreme kišovito posle kosidbe, treba miloduh otpremiti do sušare. Najpogodnije su sušare sa hladnim ili umereno toplim vazduhom. Posle sušenja droga se sprema u hale.</p> <p>Prinos miloduha u prvoj godini je 2-3 t/ha, a od druge godine 6-10 t/ha sveže biljke. Prinos etarskog ulja se kreće između 8-15 kg/ha odnos između svežeg i suvog miloduha je 5:1.</p> <p>Za drogu Hyssopi herba propisan je standard JUS E.B3079.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 112 (1kg)

5/ 5

<h2><strong>Seme kaktusa Pachycereus hollianus 'Blanco'</strong></h2> <h2><span style="color: #fc0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Visok, skupljeni, stubasti kaktus koji će dostići oko 6 m u visinu. Tipican je za meksičke države Oahaka i Puebla, gde raste u suvim listopadnim šumama i sušnom šikaru, na nadmorskim visinama između 1500 i 1800 m.</p> <p>Njegove zelene grane su žestoko naoružane bodljama koje su u početku crvene, a sa godinama postaju sive ili crne. Njegovi veliki beli cvetovi otvaraju se tokom dana, a prati ih tamnoljubičasti, jestivi plodovi sa belom pulpom.</p> <p>Pachicereus hollianus će uspevati u vrućim, suvim klimama i može tolerisati blaga smrzavanja kada se uspostavi.</p>

CT 21 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Indijska banana seme (Asimina triloba)</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena. </strong></span></h2> <p>Mango, ananas i banana u jednoj ‘biljci’ Asimina (Asimina triloba L.) je višegodišnja biljka poreklom iz Severne Amerike. Poznata je i kao indijska banana, Pav-Pav.<br /><br />Uzgoj<br />Asimina je uopšte retka vrsta. Spada u listodapadne vrste sa velikim listovima. Zahteva bogata humusna zemljišta, ali raste i na drugim tipovima zemljišta (izuzev na kiselim). Poželjno je dodati prilikom sadnje što više organskog đubriva i hraniva kako bi mogla da nesmetano raste.</p> <p>Prvih par godina Asimina raste sporo, a s vremenom, kako joj raste koren, srazmerno raste i sadnica. U početku je potrebno da ima i neki vid potpore da se ne bi stablo lomilo. Jako je bitno da bude posađena na mestu gde nema popodnevnog sunca. Ukoliko je izložena celodnevnom suncu obavezno dolazi do ožegotina.</p> <p>Oblik uzgoja sami određujete – kao žbun može rasti 2.5-3 metra, a kao drvo čak i do 5 m.Poznato je da je otporna na niske zimske temperature (do -30°C), ali u prvim godinama kao i kod Shisandre, preporučljivo je da se pred zimu osigura adekvatnim agrotekstilom, malčom, lišćem ili slamom. Biljka cveta u aprilu, tamnim ljubičastim cvetovima. Rađa minimum tri godine posle sadnje.</p> <p>Nakon oprašivanja rastu grozdaste cvasti pa se razvija plod koje se kreće od 7 do 15 cm. Plodovi su kao kod manga, sa zelenom kožom koja pri zrenju prelazi u žutu boju, obično do kraja semptembra. Plodovi mogu težiti do 0,5 kg. Meso ima sladak ukus i podseća na mešavinu banane, manga i ananasa.</p> <p>Voće može da se bere direktno sa drveta ili možete sačekati da samo padne na zemlju.</p> <p>Lečenje i upotreba<br />Plodovi su bogati ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima. Asimina za sada ni kod nas ni u regionu nema poznatih štetočina i bolesti. Listovi su poznati kao prirodni insekticid. Natopljeni u vodi deluju protiv krompirove zlatice, nematoda i drugih štetočina. Kako da napravite sprej od lišća asimine?</p> <p>Pokupite lišće u jesen, žute i pred opadanje. Lišće se potpuno osuši – na primer, u kartonskoj kutiji. Dve pune kašike suvog, smrvljenog lišća sipati u 2 litra tople vode. Sve zajedno ostaviti da se natopi nekoliko dana (idealno 7-10) kako bi se dobila braon suspenzija. Procediti i čuvati na tamnom i hladnom mestu do proleća. Na proleće samo sipajte u prskalice i primenite.Tokom natapanja iz listova se izluči asimicin, koji je prirodni insekticid.</p> <p>Čak su i Indijanci to koristili kao zaštitu od krompirove zlatice, da zaštite svoje konje protiv komaraca i slično</p>

V 48 (3 s)

5/ 5

<h2><strong>Spelta seme (Triticum spelta)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 30 (1g) semena. </strong></span></h2> <p><strong>Spelta</strong> (<em>Triticum spelta</em>; <em>Triticum dicoccum</em>, <em>Krupnik</em>, <em>krupnica</em> ili <em>pir</em>) je vrsta pšenice koja se uzgaja od 5000. godine pre nove ere.</p> <p>Od bronzanog doba pa sve do srednjeg veka predstavljala je važnu životnu namirnicu u mnogim delovima Evrope. Danas je to reliktna vrsta koja se uglavnom uzgaja u centralnoj Evropi i severnoj Španiji. Često se smatra podvrstom obične pšenice (Triticum aestivum) s kojom je u bliskom srodstvu, i u tom slučaju njeno botaničko ime bilo bi Triticum aestivum subsp. spelta. Heksaploidna je pšenica, što znači da ima šest setova hromozoma.</p> <h2><span id="Istorija">Istorija</span></h2> <p>Istorija spelte je dosta kompleksna. Genetski dokazi ukazuju na to da se radi o hibridu tetraploidnih pšenica. Ova hibridizacija se najverovatnije desila na Bliskom istoku, i to pre pojave obične ili hlebne pšenice (Triticum aestivum).</p> <p>Prema grčkoj mitologiji, speltu je Grcima poklonila boginja Demetra. Najraniji arheološki nalazi o spelti potiču iz Južnog Kavkaza, severoistočno od Crnog mora (5. milenijum pre nove ere), mada su najbrojniji i najbolje dokumentovani nalazi zabeleženi u Evropi. Ostaci spelte pronađeni su na nekim neolitskim lokalitetima u centralnoj Evropi<sup id="cite_ref-2">[2]</sup><sup id="cite_ref-3">[3]</sup> (2500–1700. pre nove ere). Tokom bronzanog doba spelta je bila široko rasprostranjena u centralnoj Evropi. U gvozdenom dobu (750–15. pre nove ere) postaje glavna vrsta pšenice u južnoj Nemačkoj i Švajcarskoj.</p> <p>U srednjem veku je uzgajana u delovima Švajcarske, Tirola, Nemačke, severne Francuske i južne Holandije<sup id="cite_ref-4">[4]</sup>. U 9. veku pre n. e. postaje glavni usev u Evropi, verovatno zbog svoje ljuske koja štiti zrno, zbog čega se bolje prilagođava hladnijoj klimi od ostalih žitarica, a samim tim je i pogodnija za skladištenje.</p> <p>U Srbiji počinje da se uzgaja početkom prošlog veka, prvenstveno u brdsko-planinskim područjima.<br /><br /><br /><br /><br /><br /></p>

MHS 89 (1 g)

5/ 5

<h2><strong>Seme paprike Supernova</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <p>Paprika Supernova ima velike plodove koji tokom zrenja prelaze iz zelene u cervenu boju. Plodovi su krupni, tezine i do 300 grama, veoma slatki. Biljka je snazna i otporna na mnoge bolesti koje napadaju papriku.</p> <p>Ova sorta se pokazala kao odlicna kako za pecenje tako i spremljanje zimnice. Pogodna je i za zamrzavanje, i kasniju upotrebu.</p> <p>Sto se samog uzgoja tice, pokazalo je da odlicno uspeva kako na otvorenom polju tako i uzgoju u plasteniku.</p>

PP 61 (50 S)