5/ 5

<h2><strong>Passiflora cincinnata Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Passiflora cincinnata je autohtona divlja voćka, koja se javlja spontano, uglavnom u oblastima koje se nazivaju „dno pašnjaka“ – oblastima koje poljoprivrednici kolektivno koriste. To je višegodišnja biljka koja je otporna na sušu, preživljava u uslovima apsolutne suše. Čak i kada je zrela, koža joj je zelena, a pulpa bela. Plod ima visoku hranljivu vrednost, sa umirujućim i opuštajućim dejstvom. Plod je izuzetno ukusan i mirisan, slađeg, gušćeg i kiselijeg ukusa od žute marakuje (P. edulis). Plod sadrži kalijum, gvožđe, fosfor, kalcijum i vitamine A, C i B kompleks. Može se jesti svež ili praviti žele, džemovi...</p> <p>Maracuja do Mato je otporna na sušu, kao i na niz štetočina koje utiču na marakuju. Biljka je u narodu poznata i kao marakuja-ranca, marakuja-ajkula, ali njen naučni naziv je Passiflora cincinnata. Ova vrsta pripada porodici Passifloraceae i ima široku rasprostranjenost širom Južne Amerike i širom brazilske teritorije, a zabeležena je čak i u zapadnoj Boliviji.</p>

V 100 PC (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora herbertiana Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Australijanci ga nazivaju i „domaće voće strasti“. Za razliku od poznatih vrsta marakuje, potiče iz Australije i raste u vlažnim šumskim predelima Australije. Ima listove sa 3 režnja. Jedna je od vrsta pasiflore sa svetložutim do narandžastim cvetovima prečnika 6 cm. Ima jestive, zelene sitne, ukusne plodove dužine do 5 cm.</p> <p>Plod se koristi sirov za jelo, kao i za pripremu sokova, džemova...</p> <p>Ova biljka je hrana larvi leptira Acraea andromacha.</p>

V 143 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme crvene pasiflore (Passiflora manicata)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Loza penjačica sa trodelnim, fino nazubljenim listovima i zapanjujućim, velikim, crvenim cvetovima, praćenim jestivim, zelenim plodovima. Passiflora manicata je porijeklom iz suvih planinskih šuma između 1700 i 3000 m nadmorske visine u međuandskim dolinama Kolumbije i Ekvadora.</p> <p>Plod je dugačak 5-6 cm. Prilično oštrog aromatičnog mirisa kada se otvori, siva pulpa podseća na plod P. ligularis. Ima ukus citrusa, prilično prijatan, svakako jestiv, uglavnom se koristi za pripremu sokova, džema...</p>

V 248 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora princeps Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Crvena pasiflora je prelepa zimzelena penjačica sa visećim grozdovima upadljivog crvenog cveća.</p> <p>Pasiflora princeps je porijeklom iz Brazila i dugo je bila omiljena biljka za uzgoj u toplim zimskim vrtovima u umjerenoj klimi. I naziv Passiflora princeps i P. racemosa su objavljeni za ovu biljku 1818. godine i iako se naziv P. racemosa češće koristi.</p> <p>Passiflora racemosa je porijeklom iz države Rio de Žaneiro, Brazil.</p> <p>Ova loza ima vitke stabljike koje se penju do 10 m ili više, ali dostižu samo oko 5 m kada se uzgajaju pod staklom.</p> <p>Zimzeleni listovi su jajasti, sjajni, sa talasastom ivicom, dužine i širine oko 9 cm.</p> <p>Jarkocrveni cvetovi se pojavljuju tokom većeg dela leta i jeseni (u uzgoju) i obično se rađaju u parovima u visećim grozdovima (grotastim grozdovima) koji dostižu 30 cm ili više u dužinu na kraju bezlisnih stabljika, osim malih, smeđih srcolika. oblikovane brakteje, koje ubrzo padaju. Pojedinačni cvetovi imaju jarko crvene čašice (oko 4 cm dužine i 1 cm široke), a latice su slične, ali manje. Korona vlakna su u tri reda, spoljašnja ljubičasta sa belim vrhovima, unutrašnja kraća i zelena.</p> <p>Zeleni, usko jajoliki plodovi su dugi oko 7 cm i široki 3 cm.</p> <p>Prilično stilizovan crveni pasi cvet prikazan je sa karanfilom na slici Madone sa detetom Joosa van Kliva iz 16. veka, ali je pasijon morao biti dodat kasnije.</p> <p>Passiflora racemosa se uzgaja širom tropskih krajeva kao ukrasna biljka. Takođe se uzgaja pod staklom u umerenoj klimi i povremeno na otvorenom na terasama ili uz sunčani zid u zaštićenim baštama. Dobio je nagradu za baštenske zasluge od Kraljevskog hortikulturnog društva. Proizvedeno je mnogo hibrida i sorti.</p> <p>Crveni pasijon raste u Konzervatorijumu princeze od Velsa u delu kišne šum</p> <br />

V 249 (5 S)