5/ 5

<h2><strong>Seme divlje šumske banane (Musa yunnanensis)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 3 Semena.</strong></span></h2> <p><strong>Nova vrsta, otporna na hladnocu i mraz, s planina jugozapadne Kine.</strong><br>Musa yunnanensis, poznata kao banana Yunnan ili banana divlje šume, nedavno je opisana biljka iz porodice banana i trpuca koja je porijeklom iz Junana, na jugu Kine. Uzorak je prikupljen 2005. u Xishuangbanni (autonomna prefektura na granici s Indokinom) na nadmorskoj visini od 1.150 metara.<br><br>Vrlo brzo raste, s tankim pseudo stabljikama i plavičastim peteljkama. Istorija ove vrste u hortikulturnoj kulturi je kratka, ali prilično zbunjujuca. Prvobitno je predstavljena kao Ensete wilsonii jer je pogrešno identificirana. Kasnije je zamijenjena sa Musa itinerans, ali potom se ispostavilo da je nova vrsta, koju je Markku Hakkinen službeno opisao 2007. godine kao Musa yunnanensis.<br><br>Iako M. yunnanesis raste u planinskoj tropskoj šumi, otporna je i na mraz, osjetljiva je na izravnu sunčevu svjetlost. Obično dostize visinu od oko 5 metara. Kora na trupcima presvučena je voskom koji je bijele boje s plavkastom nijansom. Vrh lišća je također plavkast, iako im je donja strana crveno obojena.<br><br>Musa yunnanensis ima vrijednost za lokalne divlje životinje, a plodove konzumiraju ptice, šišmiši i slonovi.&nbsp;</p>

V 125 MY

5/ 5

<h2 class=""><strong>Koncasta juka seme (Yucca filamentosa)</strong></h2> <div> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> </div> <strong style="color: #000000; font-size: medium;">Yucca filamentosa</strong><span style="color: #000000; font-size: medium;"><span> </span>- Juka ili Končasta juka potiče iz Amerike, tačnije Severne, odakle potiču gotovo sve juke. Naziv končasta juka je dobila po končićima koje stvara oko listova. Ubraja se u sukulentne biljke zbog mogućnosti zadržavanja vode u listovima. Posebno je izdvaja izdržljivost na niske temperature koja doseže do - 30C, pa čak i niže. Stoga je bez problema možemo saditi u spoljnim uslovima, kada će nam uneti egzotičnost u vrt. <br /><br />Ova vrsta juke ne stvara nadzemno stablo, već svojim listovima formira grm. Listovi mogu biti dugački do 1m, a široki 5cm. Nije probirljiva po pitanju sastava zemljišta, ali je vrlo bitno da bude ocedito (bez zadržavanja vode). Više joj odgovaraju sunčane pozicije, mada će i u senci rasti nešto slabijim intenzitetom. <br /><br />Cveta u kasno proleće belim, zvonastim cvetovima koji se formiraju na cvetnoj dršci visine do 1,5m. U našim uslovima ne stvara plod/seme, jer nema posebne vrste leptira koje je oprašuju. Za razliku od agava koje nakon cvetanja umiru, juke mogu cvetati bezbroj puta. <br /><br />Ukoliko posadimo samo jednu biljku, vremenom ćemo dobiti žbun, odnosno matična biljka će pustiti nove biljke koje možemo odvojiti i zasebno posaditi. Juke se veoma lako ožiljavaju, tako da ukoliko od matične biljke otkinemo mladicu bez ili sa vrlo malo korena, ona će se ukoreniti. Veoma lako se uzgajaju. <br /><br />Posadite je na sunčanu poziciju i svakog proleća Vaš vrt će biti ukrašen predivnim, egzotičnim cvetovima.</span>

CT 8 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Chocola seme - Retka biljka (Jarilla chocola)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> Ovaj izvanredni srodnik papaje je listopadna višegodišnja biljka visoka oko 1 m, koja raste uspravno, sa širokim, lopatastim listovima i sočnog podzemnog gomolja. Bele i ružičaste cvetove prate izvanredni ružičasti plodovi sa pet vidljivih grebena. Plodovi su jestivi, ukusni, slatki, kiselkasti i vrlo prijatnog mirisa.<br><br>Jarilla chocola rasprostranjena je u dolinama, kanjonima i listopadnim šumama duž meksičke pacifičke obale od države Sonora do Gvatemale i Salvadora na nadmorskim visinama ispod 1300 m.<br><br>Plodovi sadrže belu pulpu kremaste konzistencije i blago kiselog ukusa, koji izaziva limun. Uštirkani gomolji takođe mogu biti zanimljiva kultura, uporedivi su sa krompirom.<br><br>U Čivavi u severnom Meksiku, meštani jedu koren sirov ili prepečen, a voće sirovo. Jarilla chocola je malo poznata van Meksika i još ređe se gaji. Najbolje uspeva u tropskoj i toploj umerenoj klimi, u delimičnoj senci i vlažnim, dobro dreniranim zemljištima.

V 161 JC

5/ 5

<h2><strong>Planinska papaja seme (Vasconcellea pubescens)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p>Planinska papaja (Vasconcellea pubescens) poznata i kao planinska šapa, papajuelo, čamburo ili jednostavno „papaja“ vrsta je roda Vasconcellea, poreklom iz Anda na severozapadu Južne Amerike od Kolumbije južno do centralnog Čilea, koja obično raste na nadmorskim visinama 1.500–3.000 metara (4.900–9.800 stopa).<br><br>Ženske biljke proizvode velike količine žutog voća koje se tradicionalno koristi za pripremu napitaka, a takođe se kuva i jede. Počinje da radja već sa 1 godinom starosti.<br><br>Plod je dugačak 6–15 cm i širok 3–8 cm, sa pet širokih uzdužnih rebara od osnove do vrha, sazreva od žute do narandžaste boje. Voćna pulpa je jestiva, slična papaji, i obično se kuva kao povrće.&nbsp;<br>Jede se i kao sirovo.<br><br>Za razliku od ostalih vrsti ovo je jedina vrsta koja moze da uspeva u nasem podneblju<br><br>Pre-tretmansejanja: Seme preliti toplom vodom i ostaviti u istoj 24h<br>Dubina sejanja: Tokom cele godine u u supstratu ili perlitu na dubini 1 do 2cm.<br>Klijanje: Temperatura 25-30 C, isklija za 2-8 nedelja.</p>

V 22 VP

5/ 5

<h2 class=""><strong>Super retka Carica papaja seme Gabonska Dinja</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p>Retka sorta papaje koja se gaji u centralnoj Africi. Biljke proizvode velike količine gotovo okruglog ploda koje ima odličan ukus i teksturu.<br><br>Pošto ova vrsta papaje ne raste visoko (mini), odlična je za uzgoj u saksijama. Plod daje već godinu dana nakon setve.</p>

V 22 GM (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme Areca palma, Sobna palma (Dypsis lutescens)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <p><span style="color: #444444; font-size: 15.52px;">Areca palma je jedna od najčešće gajenih palmi za biodekoraciju unutrašnjeg prostora. Krase je dugi listovi koji se blago savijaju ka tlu formirajući karakterističan žbunast izgled.&nbsp; Veoma je otporna biljka, ukoliko se neki list osuši dovoljno je da se pažljivo odreže pri dnu kako bi se podstakao rast novih listova. Voli plodnu humusnu zemlju i redovno zalivanje. Jako je bitno da se između zalivanja zemlja prosuši kako koren ne bi stradao od viška vode u korenu.&nbsp;<br><br>Areka palma će najbolje uspevati u svetlim prostorijama ali je potrebno da bude u delu gde neće dobijati direktnu sunčevu svetlost već filtriranu (iza zavese, istočna strana). Redovna mera nege Sobne palme je prihranjivanje tokom vegetacije univerzalnim đubrivom ili đubrivom za lisnate biljke kao i povremeno tuširanje kako bi se uklonili slojevi prašine sa listova.<br><br>Dypsis lutescens- Areca palma je veoma dugovečna biljka koja će uz redovne mere nege dugo krasiti vaš dom ili poslovni prostor. Još jedna zanimljivost u vezi Areke je da odlično čisti vazduh od formaldehida i štetnih materija. Neophodno je sobnu palmu tokom grejne sezone odmaći od grejnog tela i držati u prostoriji gde se ne spušta temperatura ispod 17 stepeni.</span></p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PS 14 (3 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme palme Slonovo stopalo (Beaucarnea recurvata)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 2 semena.</strong></span></h2> <p>Nolina ili Beaucarnea recurvata je biljka iz porodice Asparagaceae. Dolazi iz Meksike i Gvatemale, gde su pronađeni primerci stari i preko 350 godina. Dok se u drugim krajevima planete gaji u sobnim uslovima.<br><br>Iako zbog izgleda mnogi misle da pripada palmama, Nolina je, zapravo, sukulent koji veoma sporo raste. Tek nakon više godina izrasta u stablo. Pa ne čudi što njeni veći primerci dostižu visoku prodajnu cenu.<br><br>Nolina je rado viđeno sobno cveće na našim prostorima. Zbog obilja zelenila neretko je srećemo uz druge biljke za radni prostor.<br><br>Koji su idealni uslovi za njeno gajenje otkriva vam cvećara Zemun, Jelena.<br><br>Donosi savršeni spoj prefinjene elegancije i razigrane egzotike<br>Nolina je biljka karakterističnog izgleda. Stablo je naborano sa proširenjem u donjem delu, tako da podseća na slonovu nogu. Pa odatle i popularno ime „slonovo stopalo“. Mlade biljke imaju samo jedno stablo sa lisnom rozetom na vrhu. Kako biljka stari obrazuje se nekoliko grana.<br><br>U prirodnom staništu Nolina može da dostigne visinu i do 5 m, dok u zatvorenom prostoru retko prelazi 1,5 m. Da bi stablo došlo do izražaja stručnjaci savetuju da se biljka zasadi u široku, a plitku saksiju.<br><br>U Engleskoj je nazivaju „ponytail palm“, zbog prepoznatljive krošnje. Naime, Nolina ima elegantne, uzane listove tamnozelene boje. Karakteriše ih trakasti savijeni izgled, koji asocira na minijaturnu palmu.<br><br>Za mnoge Noline je najlepše saksijsko cveće, jer je krase nežni beli cvetovi. Javljaju se samo na starijim primercima i u optimalnim uslovima. Pa je potrebno dosta truda za njihov rast.<br><br>Nolina voli toplotu<br>S obzrirom da u prirodi raste u pustinjskim krajevima, Nolina kao saksijsko cveće za vaš dom traži toplo i sunčano mesto. Ipak, u vrelim letnjim danima treba je zaštiti od direktnih sunčevih zraka.<br><br>Nolina, kao i drugi sukulenti zadržava vodu u stablu, pa nije potrebno često zalivanje. Tokom leta dovoljno je jednom nedeljno, dok zimi ređe – jednom u 2 nedelje. Pri čemu je veoma važno da se zalivanje vrši vodom odstajalom na sobnoj temperaturi i tek kada zemlja u saksiji bude suva. Takođe, morate voditi računa da u podmetaču ne ostaje voda.<br><br>Upravo je to razlog preterane vlage koja dovodi do oštećenja. Prvi znak da je biljka previše zalivana jeste mekani deo stabla i požuteli listovi. Ukoliko se ovo i vašoj Nolini dogodi presadite je u suvu zemlju i odsecite je sve dok ne dođete do zdravog, tvrdog debla. Osveženu biljku zalijte voćarskim sokom. Vrlo brzo nakon tretmana počeće da rastu novi listovi.<br><br>Nolina je veoma otporna biljka. Zimi možete je držati i u zagrejanim prostorijama, ali i na hladnijem mestu, do 10 stepeni Celzijusovih.<br><br>Da bi pokazala svu svoju lepotu stari listovi se posle izvesnog perioda otklanjaju. Otkidaju se tako što se zavrnu za 260 stepeni i povuku prema dole.<br><br>Spada u feng šui cveće<br>Prema drevnoj filozofiji Nolina je element vode. Njena energija je dinamična, fleksibilna. Pa da bi uspevala preporučuje se držanje na severnoj, zapadnoj i severo-zapadnoj strani. Nikako joj ne odgovara jug, jer tu vlada element vatre.<br><br>Kako sporo raste presađivanje se vrši svake druge godine, tj. tek kada korenje počne da izlazi iz saksije. Poželjno je da saksija bude keramička, a ne plastična zbog bolje drenaže zemlje. Dok je idealna kombinacija zemlje dva dela peska, dva dela ilovače i jedan deo treseta.<br><br>Prihranjivanje se obavlja na tri nedelje i to samo od maja do septembra.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PS 15 (2 S)

5/ 5

<h2><strong>Borneanska dlakava banana seme (Musa hirta)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena је za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <p>Malo poznata banana visoka samo oko 2,5 m (8 stopa) koja formira atraktivne grudve. Uspravni cvast sa dlakavim stabljikama stvara šiljasti pupoljak sa sjajnim, ljubičasto-ružičastim listovima, praćen malim, zdepastim, zlatno-dlakavim plodovima.</p> <p>Plodovi se, kao i kod samo nekoliko drugih vrsta banana, uklanjaju kada su potpuno zreli, što znači da se kora sama cepa i otkriva pulpu voća iznutra.</p> <p>Za razliku od većine banana, vise je slatka i sočnija. Zrelo voće ima ukus mešavine kivija i banane i seme se jede zajedno sa plodom.</p> <p>Nezreli plodovi se gule i jedu sa solju. Cvetovi se koriste kao povrće, kuvan i začinjen solju i začinima.</p> <p>Ova vrsta ima ukrasne i voćne kvalitete koje bi trebalo ozbiljno razmotriti za uzgoj.</p>

V 88 MH (3 S)

5/ 5

<h2><strong>Minijaturna secerna palma seme (Arenga caudata)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <p>Mala, žbunasta palma visoka do 2 m (7 stopa), sa gusto skupljenim, tankim stabljikama nalik trstici i malim listovima koji su tamnozeleni odozgo i srebrno beli odozdo.</p> <p>List je približno u obliku ribljeg repa i ima nazubljene ivice. A. Caudata je rasprostranjena u jugoistočnoj Aziji i uspeva na senovitim mestima u tropskim ili toplim suptropskim baštama. Oblik bifidnog lista ima manje široke listove koji podsećaju na Arenga hookeriana.</p> <p>Ova palma se može dobro uzgajati u saksiji.</p>

PS 16 (3 S)

5/ 5

<h2><strong>Tajlandsko zmajevo drvo Seme (Dracaena cochinchinensis)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena. </strong></span></h2> <p>Thai Dragon Tree je prekrasna, vrlo robusna vrsta porijeklom iz južnog Yunnana i jugozapadnog Guangxia u Kini do Tajlanda i Laosa, gdje raste na neravnim vapnenačkim liticama.</p> <p>Raste brzo i lako i tvori čvrsto, račvasto deblo s urednim krošnjama, elegantno zakrivljenim, zelenim listovima. Ima sličnosti s Dracaena draco, zmajevim stablom Kanarskih otoka, ali je manja i elegantnija u cjelokupnom izgledu.</p> <p><strong>WIKIPEDIJA</strong><br />Dracaena cochinchinensis, drvo kohinkinskog zmaja, jednosobna je biljka iz porodice Liliaceae (ili Dracaenaceae) prema klasičnoj klasifikaciji.</p> <p>Ova vrsta je porijeklom iz Vijetnama, Kambodže, Laosa i južne Kine (Yunnan, Guangxi).</p> <p>Iz svakog reza ili rane teče krvavocrvena smola, poznata kao zmajeva krv u tradicionalnim farmakopejama, slična onoj dobivenoj sa stablima zmaja Dracaena draco s Kanarskih otoka i Dracaena cinnabari s otoka Socotra. Kina, koja je uvozila zmajevu krv iz inozemstva, otkrila je 1972. da na njenom teritoriju postoje stabla zmaja koja su joj sposobna opskrbiti dragocjenu materia medica1.</p> <p>Vrsta je sada ugrožena u Kini, ali se tamo uzgaja za proizvodnju zmajeve krvi.</p> <p>Dracaena cochinchinensis je jednosobna biljka visoka 5 do 10 metara.</p> <p>Razgranate stabljike imaju crvenkasti vrh, s kraćim od širokih internodija, glatku sivkastobijelu koru, koja s godinama tamni.</p> <p>Listovi skupljeni na krajevima grana su sjedeći, mačasti, veličine 30−100 x 2−5 cm, s crvenkastom podlogom koja u potpunosti zatvara internodiju.</p> <p>Završni cvat, u metlici, dug je više od 40 cm, s gusto dlakavicom.</p> <p>Cvjetovi sakupljeni po 2-5, imaju mliječnobijeli perianth, formiran od cijevi od 1,5-2 mm i 6 režnjeva od 5-6 mm.</p> <p>Plod je narančasta bobica.</p> <p>Nalazi se između 900 i 1700 m na vapnenačkim liticama, sunčano, u tropskim krajevima. Dobro odolijeva suši.</p> <p>Farmakologija<br />Kemijski sastojci zmajeve krvi<br />Kemijski sastojci zmajeve krvi iz stabla kohinkinskog zmaja prvenstveno su flavonoidi, a zatim terpenoidi, steroidi, saponini i fenolni spojevi.</p> <p>Među flavonoidima izdvojeni su halkoni (2,4,4'-trihidroksihalkon, loureirin A, B i C itd.), dihidrohalkoni, flavanoni, flavani, polimerni flavonoidi i kromogeni ketoni6. Zatim su izolirani terpeni, steroidi, steroidni saponini kao i fenolni spojevi i lignani.</p> <p>U Kini nekoliko timova istraživača proučava kemijski sastav i farmakologiju zmajeve krvi Dracaene cochinchinensis, otvoreno slijedeći višetisućljetna istraživanja kineske farmakopeje. Fan i als6 (2014) napravili su detaljan pregled 63 rada objavljena u Kini iz kojih ćemo izdvojiti nekoliko primjera.</p> <p>Huang i sur. 13 (1994) pokazuju da zmajeva krv inhibira eksperimentalnu arterijsku trombozu olakšavajući cirkulaciju krvi i raspršujući zastoj krvi. Prema Nongu i sur.14 (1997.), zmajeva krv također ima hemostatski učinak jer su eksperimentalno pokazali da može smanjiti vrijeme zgrušavanja krvi miševa. Druge studije su pokazale da zmajeva krv može značajno sniziti razinu glukoze u krvi hiperglikemičnih miševa (Zhang i sur., 2002.), inhibirati rast Staphylococcus aureus, bacila difterije i Bacillus anthracis (Chen i sur., 1999.), stimulirati popravak tkiva. U tu svrhu, Liu i suradnici15 implantirali su tkivo ljudskih keratocita na ozlijeđenu kožu miševa. Grupa koja je primala oralni i vanjski tretman zmajevom krvlju pokazala je pojačan razvoj transplantirane epiderme, proliferaciju kapilara u dermisu i pojačano lučenje kolagena.</p> <p>Mnoge od navedenih studija, međutim, ne daju mnogo jamstava valjanosti. Mnoge nisu randomizirane, dvostruko slijepe studije. Oni samo sugeriraju moguće analgetske ili antidijabetičke učinke.</p> <p>Kliničke studije<br />Randomizirana, dvostruko slijepa studija procijenila je učinkovitost kapsula zmajeve krvi protiv angine pektoris (angina pektoris). Grupa koja je primila tretman vidjela je da su se njihovi elektrokardiogrami (EKG) značajno poboljšali u usporedbi s kontrolnom skupinom16.</p> <p>Kultura<br />Drvo zmaja Cochinchina uzgaja se kao ukrasna biljka u vrtovima u tropskim regijama.</p> <p>Može se uzgajati i u loncu u zatvorenom prostoru ili ispod verande.</p>

T 96