5/ 5

<h2><strong>Indijska banana seme (Asimina triloba)</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena. </strong></span></h2> <p>Mango, ananas i banana u jednoj ‘biljci’ Asimina (Asimina triloba L.) je višegodišnja biljka poreklom iz Severne Amerike. Poznata je i kao indijska banana, Pav-Pav.<br /><br />Uzgoj<br />Asimina je uopšte retka vrsta. Spada u listodapadne vrste sa velikim listovima. Zahteva bogata humusna zemljišta, ali raste i na drugim tipovima zemljišta (izuzev na kiselim). Poželjno je dodati prilikom sadnje što više organskog đubriva i hraniva kako bi mogla da nesmetano raste.</p> <p>Prvih par godina Asimina raste sporo, a s vremenom, kako joj raste koren, srazmerno raste i sadnica. U početku je potrebno da ima i neki vid potpore da se ne bi stablo lomilo. Jako je bitno da bude posađena na mestu gde nema popodnevnog sunca. Ukoliko je izložena celodnevnom suncu obavezno dolazi do ožegotina.</p> <p>Oblik uzgoja sami određujete – kao žbun može rasti 2.5-3 metra, a kao drvo čak i do 5 m.Poznato je da je otporna na niske zimske temperature (do -30°C), ali u prvim godinama kao i kod Shisandre, preporučljivo je da se pred zimu osigura adekvatnim agrotekstilom, malčom, lišćem ili slamom. Biljka cveta u aprilu, tamnim ljubičastim cvetovima. Rađa minimum tri godine posle sadnje.</p> <p>Nakon oprašivanja rastu grozdaste cvasti pa se razvija plod koje se kreće od 7 do 15 cm. Plodovi su kao kod manga, sa zelenom kožom koja pri zrenju prelazi u žutu boju, obično do kraja semptembra. Plodovi mogu težiti do 0,5 kg. Meso ima sladak ukus i podseća na mešavinu banane, manga i ananasa.</p> <p>Voće može da se bere direktno sa drveta ili možete sačekati da samo padne na zemlju.</p> <p>Lečenje i upotreba<br />Plodovi su bogati ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima. Asimina za sada ni kod nas ni u regionu nema poznatih štetočina i bolesti. Listovi su poznati kao prirodni insekticid. Natopljeni u vodi deluju protiv krompirove zlatice, nematoda i drugih štetočina. Kako da napravite sprej od lišća asimine?</p> <p>Pokupite lišće u jesen, žute i pred opadanje. Lišće se potpuno osuši – na primer, u kartonskoj kutiji. Dve pune kašike suvog, smrvljenog lišća sipati u 2 litra tople vode. Sve zajedno ostaviti da se natopi nekoliko dana (idealno 7-10) kako bi se dobila braon suspenzija. Procediti i čuvati na tamnom i hladnom mestu do proleća. Na proleće samo sipajte u prskalice i primenite.Tokom natapanja iz listova se izluči asimicin, koji je prirodni insekticid.</p> <p>Čak su i Indijanci to koristili kao zaštitu od krompirove zlatice, da zaštite svoje konje protiv komaraca i slično</p>

V 48 (3 s)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong><em><span style="text-decoration: underline;">Zlatna Ribizla Seme (Ribes Aureum)</span></em></strong></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h3> <p>Ribizla (lat. Ribes) je rod bobičastog voća. Ima plod u obliku grozda, raste na velikom grmu glatkih grana. Bobice na grozdu velike su kao zrno graška. Prema boji plodova razlikuju se bele, crvene i crne vrste i sorte ribiza. Bele i crvene sorte imaju kiselkasto sladak, osvežavajući ukus, a crna ribizla je gorkog ukusa.</p> <p> </p> <p>Ribizla je bogata vitaminom C, pomaže u lečenju raznih infekcija, bubrežnih tegoba, pospešuje rad creva i podstiče izlučivanje štetnih materija iz krvi. Uspeva na mestima koja su izložena suncu i dobroj ventilaciji, ali neophodna joj je i vlaga. Dostiže visinu od jednog do dva metra, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i položaja staništa.</p> <p><strong>Upotreba u ishrani</strong></p> <p>Ribizla se može poslužiti kao desert. Crna ribizla poslužuje se posuta šećerom. Od ribizle se pravi marmelada, džem, žele, sirup ili vrlo traženi voćni sokovi, i to od crne i crvene ribizle. Ribizla se koristi u poslastičarstvu i u kulinarstvu kao dodatak voćnim salatama.</p> <p>Poznato je i vino od ribizle.</p>

V 129 G (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora adulterina Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Retka vrsta Passiflore koja je otkrivena u Kolumbiji 2015.<br />Zimzelena višegodišnja penjačica visine 5 m (do 20 m u prirodi) sa naizmeničnim, eliptičnim, tamnozelenim listovima sa venama i fino nazubljenim rubovima listova. Dugi, viseći ružičasti cvetovi pojavljuju se u pazuhu listova, praćeni upadljivim jestivim i ukusnim plodovima. Rađa mnogo plodova u obliku papaje.</p> <p>Zimi najčešće gubi nadzemni deo, pa u proleće ponovo niču mladi izdanci. Cveta od proleća do jeseni. Od proleća do jeseni se čuva na otvorenom, a zimi u hladnoj prostoriji.</p> <p>Otporna na zimu do -6C</p>

V 22 PAS (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora alnifolia Seme (ukusno voce)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Vitka biljka penjačica sa viticama sa bifidnim listovima i belim, ljubičastim i slatko-mirisnim cvetovima lavande praćena je sitnim ukusnim plodovima na ovoj vitkoj penjačici. Passiflora alnifolia je poreklom iz planinskih prašuma i oblačnih šuma Anda uglavnom u Kolumbiji i Ekvadoru između 1700 i 3200 m.</p> <p>Ova biljka će obezbediti nektar i polen za pčele, leptire i mnoge druge vrste insekata oprašivača.</p>

V 28 PA (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora biflora Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Passiflora biflora je dvocvetna vrsta iz porodice Pasifloraceae. Pasiflora je egzotična. Poznata je po belim cvetovima koji se pojavljuju u paru.</p> <p>Passiflora biflora je brzorastuća puzavica sa listovima poluljuske. U jednoj sezoni može narasti preko metra. Njegova otpornost nije u potpunosti poznata, ali je verovatno otporna na mraz. Neki izvori tvrde da može izdržati niske temperature do -10°C. Passiflora biflora raste u delimičnoj senci. U jednoj sezoni moze porasti nekoliko metara.</p> <p>Razmnožava se semenom. Semenu je potrebno nekoliko nedelja da klija. Seme treba posaditi u toplu zemlju i potopiti 24-48 sati u toplu vodu pre sadnje. Tretman giberelnom kiselinom dobro pomaže.</p> <p>Može se razmnožavati i reznicama. Uzgaja se kao ukrasna biljka zbog prelepih belih cvetova i ukusnih plodova.</p> <p>Domovina ove biljke je Amerika. Divlje raste u delovima Južne Floride.</p>

V 15

5/ 5

<h2><strong>Passiflora bogotensis Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Specifičan naziv je zbog grada u kome je 1843. godine Karl Th. Hartveg je sakupio tipski primerak: „između Bogote i Zipakire“.<br />Passiflora bogotensis je biljka penjačica poreklom iz Kolumbije, iz roda Passiflora. Takođe se može naći u Venecueli.</p> <p>To je biljka penjačica, koja obično formira guste puzeće mase, prekrivene manje ili više gustom i često gvozdenom dlakom. Stabljika je robusna, ugaona i tomentozna, sa debelim perusima, pubescentna i veoma dugačka.</p> <p>Listovi imaju pregrade, duge 4 do 5 mm, listopadni; peteljka duga 0,6 do 1,5 cm, tanka, tomentozna, bez žlijezda, oštrica opšteg profila vrlo varijabilna čak i kod istog primjerka, duguljasta, povremeno ovalna ili trouglasto-jajolika; dužine od 4 do 15 cm i širine od 3 do 10 cm, kratko 2-lobate, sa skraćenim interlobularnim sinusom, ponekad sa trećim lobulom u centru, a čak je i kod nekih primeraka vrh samo podravan i talasast, (režnjevi su kratka, do 1,5 cm duga, tupa ili podzaobljena, mukronulista), zaobljena ili izgorela u osnovi, cela ili blago talasasta na ivicama; 3-palmatinervija sa veoma izbočenim nervima na donjoj strani, pubescentna ili skoro gola i sjajna na gornjoj površini, sa donje strane gusto hirsute-tomentosed; Subkoriaceozna je. Usamljene ili češće spojene peteljke, duge do 4 cm, dlakave; sa tri listova, dužine od 3 do 10 mm, ljubičaste, smeštene u blizini vrha stabljike ili nečeg razbacanog po njemu.</p> <p>Cvetovi su prečnika do 4 cm: kratka posuda, spolja ljubičasta; čašice duguljasto kopljaste, od 1 do 1,5 cm duge i oko 5 mm široke u osnovi, tupe na vrhu, manje ili više dlakave i zeleno-ljubičaste spolja, bele iznutra; latice duguljaste, duge 6 do 9 milimetara, tupe, bele; kruna raspoređena u dve serije: spoljna sa filamentima dužine 4 do 5 mm, usko jezičasta, subangulirana, proširena na vrhu u vidu spljoštenog dugmeta, zelenkasto-žućkasta sa mekom poprečnom ljubičastom; unutrašnjost sa filamentima, dužine 2 do 3 milimetra, bledozelene boje; folikul operkulum, zelenkast, sa ivicom podeljenom na male zube; izbrisati prsten; loptasti jajnik, gusto prekriven dugim belim dlakama; veoma izduženi stilovi.</p> <p>Kuglasti plod, prečnika od 1 do 1,5 cm, u zrelosti ljubičasto-crnkast, semenke jajolike ili klinasto-ubokaste, dugačke oko 3 mm, ukrštene poprečno.</p> <p>P. bogotensis je poreklom iz istočnog planinskog venca Kolumbije, na nadmorskoj visini od 2.000 do 3.000 metara nadmorske visine. Takođe je ponekad pronađen u Sijera Nevadi u Santa Marti. Cveta cele godine.</p>

V 247

5/ 5

<h2><strong>Passiflora brionioides Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Passiflora brionioides, čašasta pasiflora, je biljka iz roda Passiflora, porodice Passifloraceae. Poreklom je iz severnog Meksika (Sonora, Čivava, Sinaloa i Gvanahuato) i jugozapada Sjedinjenih Država (Arizona), gde raste u šikarama, duž reka i potoka, na nadmorskoj visini između 1700 i 2300 m. Cveta od maja do septembra, a plodove donosi od septembra do oktobra.</p> <p>Ima listove sa režicama i belo do ljubičasto prugasto cveće, praćeno ovalnim, prugastim zelenim ukusnim plodovima.</p> <p>Prelepa ukrasna pasiflora za suvu i toplu umerenu klimu.</p>

V 104 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora cincinnata Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Passiflora cincinnata je autohtona divlja voćka, koja se javlja spontano, uglavnom u oblastima koje se nazivaju „dno pašnjaka“ – oblastima koje poljoprivrednici kolektivno koriste. To je višegodišnja biljka koja je otporna na sušu, preživljava u uslovima apsolutne suše. Čak i kada je zrela, koža joj je zelena, a pulpa bela. Plod ima visoku hranljivu vrednost, sa umirujućim i opuštajućim dejstvom. Plod je izuzetno ukusan i mirisan, slađeg, gušćeg i kiselijeg ukusa od žute marakuje (P. edulis). Plod sadrži kalijum, gvožđe, fosfor, kalcijum i vitamine A, C i B kompleks. Može se jesti svež ili praviti žele, džemovi...</p> <p>Maracuja do Mato je otporna na sušu, kao i na niz štetočina koje utiču na marakuju. Biljka je u narodu poznata i kao marakuja-ranca, marakuja-ajkula, ali njen naučni naziv je Passiflora cincinnata. Ova vrsta pripada porodici Passifloraceae i ima široku rasprostranjenost širom Južne Amerike i širom brazilske teritorije, a zabeležena je čak i u zapadnoj Boliviji.</p>

V 100 PC (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora herbertiana Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Australijanci ga nazivaju i „domaće voće strasti“. Za razliku od poznatih vrsta marakuje, potiče iz Australije i raste u vlažnim šumskim predelima Australije. Ima listove sa 3 režnja. Jedna je od vrsta pasiflore sa svetložutim do narandžastim cvetovima prečnika 6 cm. Ima jestive, zelene sitne, ukusne plodove dužine do 5 cm.</p> <p>Plod se koristi sirov za jelo, kao i za pripremu sokova, džemova...</p> <p>Ova biljka je hrana larvi leptira Acraea andromacha.</p>

V 143 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme crvene pasiflore (Passiflora manicata)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Loza penjačica sa trodelnim, fino nazubljenim listovima i zapanjujućim, velikim, crvenim cvetovima, praćenim jestivim, zelenim plodovima. Passiflora manicata je porijeklom iz suvih planinskih šuma između 1700 i 3000 m nadmorske visine u međuandskim dolinama Kolumbije i Ekvadora.</p> <p>Plod je dugačak 5-6 cm. Prilično oštrog aromatičnog mirisa kada se otvori, siva pulpa podseća na plod P. ligularis. Ima ukus citrusa, prilično prijatan, svakako jestiv, uglavnom se koristi za pripremu sokova, džema...</p>

V 248 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora princeps Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Crvena pasiflora je prelepa zimzelena penjačica sa visećim grozdovima upadljivog crvenog cveća.</p> <p>Pasiflora princeps je porijeklom iz Brazila i dugo je bila omiljena biljka za uzgoj u toplim zimskim vrtovima u umjerenoj klimi. I naziv Passiflora princeps i P. racemosa su objavljeni za ovu biljku 1818. godine i iako se naziv P. racemosa češće koristi.</p> <p>Passiflora racemosa je porijeklom iz države Rio de Žaneiro, Brazil.</p> <p>Ova loza ima vitke stabljike koje se penju do 10 m ili više, ali dostižu samo oko 5 m kada se uzgajaju pod staklom.</p> <p>Zimzeleni listovi su jajasti, sjajni, sa talasastom ivicom, dužine i širine oko 9 cm.</p> <p>Jarkocrveni cvetovi se pojavljuju tokom većeg dela leta i jeseni (u uzgoju) i obično se rađaju u parovima u visećim grozdovima (grotastim grozdovima) koji dostižu 30 cm ili više u dužinu na kraju bezlisnih stabljika, osim malih, smeđih srcolika. oblikovane brakteje, koje ubrzo padaju. Pojedinačni cvetovi imaju jarko crvene čašice (oko 4 cm dužine i 1 cm široke), a latice su slične, ali manje. Korona vlakna su u tri reda, spoljašnja ljubičasta sa belim vrhovima, unutrašnja kraća i zelena.</p> <p>Zeleni, usko jajoliki plodovi su dugi oko 7 cm i široki 3 cm.</p> <p>Prilično stilizovan crveni pasi cvet prikazan je sa karanfilom na slici Madone sa detetom Joosa van Kliva iz 16. veka, ali je pasijon morao biti dodat kasnije.</p> <p>Passiflora racemosa se uzgaja širom tropskih krajeva kao ukrasna biljka. Takođe se uzgaja pod staklom u umerenoj klimi i povremeno na otvorenom na terasama ili uz sunčani zid u zaštićenim baštama. Dobio je nagradu za baštenske zasluge od Kraljevskog hortikulturnog društva. Proizvedeno je mnogo hibrida i sorti.</p> <p>Crveni pasijon raste u Konzervatorijumu princeze od Velsa u delu kišne šum</p> <br />

V 249 (5 S)