5/ 5

<h2><span style="text-decoration: underline;" class=""><em><strong>"Vezanka" Ljuta Paprika 4000&nbsp;Semena</strong></em></span></h2> <div id="idTab1" class="rte"> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 4000&nbsp;semena.<br></strong></span></h2> <div>Samo ime paprike opisuje ovu sortu paprike jer joj je kora kao da je izvezena, pa se zato i zove "Vezanka". Neki misle da je to Makedonska paprika, ali grese to je nasa stara Srpska sorta, ali nazalost u Makedoniji je mnogo vise rasprostranjena nego kod nas.</div> <div>Ovakvu papriku ne verujem da ste videli do sada, bar ne mladji deo populacije.</div> <div>Ovo je stara domaca sorta i danas je izuzetno &nbsp;tesko naci jer su sve paprike koje se prodaju kod nas na pijacama mahom hibridi.</div> <div>Koristi se za nizanje na venac, ljuta je i plod moze da bude duzene i preko 20 cm u zavisnosti kako se uzgaja.</div> <div>Kao sto mozete i na fotografijama da vidite njena kora je ispucana i skoro da se ne vidi da je tamno crvene boje, ali kada se osusi i istuca ona je jake crvene boje jer je samo povrsinski sloj ispucan.</div> </div> <div>&nbsp;</div> <div>&nbsp;</div> <div>&nbsp;</div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

C 57

5/ 5

<h2><span style="text-decoration: underline;" class=""><strong><em>Narandzasta Piramida Seme Ljute Chili – Cili Papricice</em></strong></span></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h3> <p>Ova blago ljuta chili cili papricica pripada porodici C. Anum. Biljke su visoko produktivne i daju masu plodova tezine oko 21 gram po plodu a duzine oko 8 santimetara. Odlicna sorta kako za svezu upotrebu tako i susenje ili pravljenje zimnice (tursija, kisele feferone...)</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

C 48 (20 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme </strong><strong>Pistaca - </strong><strong>Antep Pistaci </strong><strong></strong><strong>(Pistacia vera)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5, 20, 50, 100, 500 Semena.</strong></span></h2> <p>Pistać je drvenasta kultura koja pripada porodici rujevki (Anacardiaceae). Radi se o listopadnoj kulturi, uz izuzetak jedne zimzelene sorte. Potiče iz jugozapadne Azije, odakle se raširila po celom svetu. Pistać zadržava žbunoliku formu ili formu niskog drveta, a prilagođen je toplijim uslovima klime i gaji se u primorju. Prema arheološkim nalazima pistać se uzgajao već pre 9.000 godina, što ukazuje na njegovu veliku privrednu korist.</p> <p><strong>Morfološke osobine pistaća</strong></p> <p>Pistać je žbunolika voćna vrsta. Može narasti do 10 m i imati životni vek od 100 godina. U konvencionalnoj proizvodnji se teži nižim uzgojnim oblicima radi lakše berbe, a najbolji se rod ploda može očekivati u dvadesetoj godini. Kora drveta je sivkasta, listovi su tamnozeleni, neparno perasti. Mlađe su grane smeđe boje. Na jednoj se peteljci nalazi tri do pet valjkastih listova. Cvetovi su sitni, smešteni u metličaste cvasti, a cvetanje se odvija tokom marta, pre listanja. Koren je razgranat i može prodreti u zemljište i do 7 metara. Plod pistaća je koštunica, duga 1 do 2 cm i široka 2 cm. Obavijen je ljuskom bež boje koja lagano puca tokom sazrevanja ploda. U koštunici je smještena jestiva zelenkasta semenka.</p> <p><strong>Temperatura</strong></p> <p>Pistać je biljka toplog podneblja i u našim područjima najbolje rezultate gajenja postiže u uslovima mediteranske klime. Ipak, nije osetljiv na niske temperature. <strong>Može pretrpeti velike temperaturne amplitude od -30 °C do + 42 °C i uzgajati se na terenima do 1.200 m n/v.</strong></p> <p><strong>Voda</strong></p> <p>Radi se o kulturi koja traži osunčane prostore i može izdržati dugu sušu i visoke temperature. Koren prodire duboko i omogućuje iskorištavanje vode i na velikim dubinama u zemljištu. Preporučuje se da se sadi na dobro dreniranom zemljištu.</p> <p><strong>Zemljište</strong></p> <p>Budući da razgranati koren raste duboko, pistać nema prevelike zahteve prema zemljištu. Treba imati na umu da se radi o dugoživećoj kulturi kod koje se presađivanje ne preporučuje pa je pistać potrebno odmah zasaditi na teren na kojem je planirano gajenje. Pogoduju mu duboka i glinena zemljišta.</p> <p><strong>Sadnja pistaća</strong></p> <p>Kako bi se postigle najbolje gajene osobine, pistać se kao ostale voćne vrste, preporučuje saditi kalemljenjem. Sadnju je najbolje obaviti u jesen, kako bi se do proleća mlada biljka mogla pripremiti i razviti koren. Budući da se radi o dvodomoj vrsti, potrebno je obratiti pažnju da se u zasadu stabla sa ženskim cvetovima, nalazi i stablo s muškim cvetovima kako bi se omogućilo oprašivanje. „Muška“ i „ženska“ stabla mogu se razlikovati oblikom lista - „muški“ su listovi tamnozelene boje s duguljastim listićima, a „ženski“ svetlozeleni s velikim listićima.</p> <p><strong>Berba i prinos pistaća</strong></p> <p>Pistać obično donosi plod u desetoj godini ukoliko je biljka uzgojena iz semena (sejanac), a u petoj ukoliko je biljka kalemljena. Plodovi sazrevaju od jula do avgusta. Rod se može očekivati svake godine, a biljka obilno rodi svake treće do pete godine. Smatra se da starija stabla mogu dati 50 kg ploda s ljuskom, odnosno 30 kg ploda bez ljuske.</p> <p><strong>Upotreba pistaća</strong></p> <p>Seme pistaća je izuzetno hranjivo. Sadrži 20% proteina, 50% masnog ulja, 20% ugljenih hidrata i 2% vlakana. Od minerala sadrži kalijum, kalcijum, magnezijum i gvožđe, a naučno je dokazan njegov uticaj na smanjenje rizika od srčanih bolesti. Obično se konzumira u svežem stanju, a često se koristi i u industriji proizvodnje sladoleda, maslaca i drugih prerađenih i konditorskih proizvoda. Budući da ima okruglu krošnju i raste u formi žbuna, smatra se vrlo dekorativnom kulturom.</p> <h2><strong>Sejanje Pistaca</strong></h2> <p>Prije same sadnje sjemenke pistacije prvo ih stavite u običnu vodu na period od oko 10 sati, preporučljivo no nije nužno je da umjesto u običnu vodu sjeme stavite na isti vremenski rok u tekućinu tri postotnog hidrogena kojeg možete kupiti u ljekarni , cilj toga je ubijanje bakterija i ostalih štetočina u samom sjemenu.</p> <p>Nakon što prođe 10 sati, sjeme zasadite u zemlju (bilo kupljenu crnicu ili ‘dalmatinsku’ crljenicu), ukoliko sjeme pistacie vere sadite u crnicu, poželjno ju je pomiješati sa cirka 15% pijeska. Sjemenke stavite na kakva 2cm dubine. Nipošto nemojte u istu posudicu za sadnju posaditi više sjemenki, jer je po tom pitanju pistacia izuzetno osjetljiva biljka i kada dođete u situaciju da će te morati presaditi biljke u zasebne posude, zbog svog osjetljivog korijena vrlo vjerojatno će vam ih velika većina uvenuti. Tako da je poželjno da svako sjeme ima samo svoju posudicu.</p> <p>Što se tiče temperature, poželjno je da bude na temperaturi od oko 20c, odnosno sobnoj temperaturi. Nipošto nemojte pretjerano zaljevati posađeno sjeme, jer postoji opasnost da ono istrune. Potrebno je da zemlja bude vlažna, ali ne i mokra, i sa samom vlažnošću budite na oprezu, s obzirom da pistacija raste poglavito u regijama koje su poprilično oskudne sa padalinama.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 187 T 5 S

5/ 5

<h2><strong>Tajlandski Djumbir - Galanga Seme - Zacin i Lek (Alpinia galangal)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 ili 6 Semena.</strong></span></h2> <p>Galanga pridada porodici biljaka sa rizomima kao što su đumbir i kurkuma, slična im je po svojstvima i neizostavni je deo azijske kuhinje. Blagotvorna je kod stomačnih tegoba, nadutosti, mučnine i dispepsije. Poseduje antiinflamatorna svojstva, koja ublažavaju bolove u mišića i zglobovima. Snažan je oksidant koji vezuje slobodne radikale u organizmu. Ispitivanja su pokazala da ova biljka ihibira sintezu masnih kiselina, te smanjuje nivo holesterola u krvi. Koristi se i u parfemskoj industriji zbog svog prijatnog mirisa.</p> <p>Terapeutski aktivne komponente: šest diarilheptanoida, etarsko ulje, gingeroli, tanini, flavonoidi</p> <p>Prema dostupnim podacima , ljudi na Okinavi žive u proseku do 81,2 godina . Na ostrvu živi 1,2 miliona ljudi , a prema rezultatima ranijih istraživanja , svake godine 427 ljudi dostigne 100. godinu života . Shinkichi Tavada i njegova ekipa 20 godina su provodili istraživanje . Rezultati su pokazali da je tajna dugovečnosti stanovnika ovog ostrva biljka iz porodice đumbira Alpinia zerumbet ili , kako ga naziva lokalno stanovništvo , " getto " . Naučnici su napravili eliksir od srži biljke te ga testirali na glistama . Gliste su podeljene u dve grupe : one kojima je dat eliksir i one kojima nije dat . Rezultati su pokazali da je životni vek produžen za 22,6% kod onih glista koje su primale getto eliksir . Inače , pored srži biljke i njeni plodovi su korisni . U njima se nalazi oksidans " resveratrol " koji poboljšava imunitet . Tradicionalno jelo sa Okinave je pirinač sa listovima gettoa , čime se lokalni stanovnici štite od sezonskih gripa . Tavada takođe navodi kako je generalna zdravstvena slika stanovnika ostrva pogoršana nakon što su se uveli fastfood restorani .<span style="color: #ff0000;"><a href="http://www.bio-zacini.com/home/36-galanga-alpinia-galanga-biljka.html" target="_blank" rel="noreferrer noopener"><span style="color: #ff0000;"><strong></strong></span></a></span></p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

P 372 (3 S)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <div id="idTab1" class="rte"> <h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Ruska Maslina - Dafina Seme (Elaeagnus angustifolia)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Nisko, trnovito drvo istocnog Sredozemlja i srednje Azije. Visoko 7-10 m, ovalne, slikovite krosnje, sirine 4-6 m. Koren razvijen. Listovi vrboliki, izrazito srebrne boje. Cvetovi sitni, zuckasti, mirisni, maj-jun. Plodovi do 1-2 cm, podsecaju na lovorove (dafne), ili maslinove (elea), jestivi. Dobro izdrzava susu i gradske uslove. Medonosna. Pojedinacna i grupna sadnja, ucvrscenje dina, peskovitih padina i obala, vetrozastita. I naravno veoma bitno reci otporna na mraz I zimu.</p> </div>

T 39 (5 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Moravska kapija paprika seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <p>Moravska kapija je sorta paprike koja je jedna od omiljenih za pravljenje ajvara. Za razliku od od mnogih modernijih sorti ima, više suve materije, što je čini jako dobrom paprikom za ajvar. Odlična je za proizvodnju  na otvorenom polju a naročito za plastenik, jako je prinosna sorta sa odličnim rezultatima, dostize prinos 50t/ha.</p> <p>Plodovi su slatki, teski 150 pa do 250 grama i u fizioloskoj zrelosti su crvene boje. Duzina ploda je 18 i vise centimetara a sirina 9 centimetara, perikap je debljine 6 do 8 mm. Plodovi sazrevaju za 145 dana od nicanja.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PP 60 (50 S)

5/ 5

<h2><strong>Krušvina Seme, kruška trnovača (Pyrus amygdaliformis)</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> Krušvina, kruška trnovača ili dugolisna kruška (Pyrus amygdaliformis Vill.) je listopadni grm ili niže stablo iz porodice ruža (Rosaceae). Naraste do 6 m visine, krošnja je nepravilna, okruglasta, gusta. Korijenov sustav je snažan, dubok i dobro razgranat. Grane su prekrivene trnjem, kora je crvenkasta, uzdužno i poprečno<br>ispucana, debela oko 1 cm. Mladi izboji su smeđi, u početku gusto dlakavi, kasnije ogole.&nbsp;<br><br>Pupovi su sitni, dugi tek oko 2 mm, prekriveni tamnosivim do tamnosmeđim ljuskama koje su sitno dlakave i ušiljene. Listovi su naizmjenični, izduženo eliptični, dugi 3-8 cm, široki 1-3 cm, ušiljeni, cjelovitog rubova ili sitno pilasti, na licu tamnozeleni, naličje je sivkasto, fino dlakavo, nalaze se na tankim oko 1-3 cm dugim peteljkama.&nbsp;<br><br>Cvjetovi su dvospolni, jednodomni, veliki oko 2 cm, skupljeni po 5-12 u gronjaste cvatove, vjenčić je građen od 5 bijelih latica. Cvate u travnju i svibnju.&nbsp;<br><br>Plodovi su okruglasti, tvrdi, u početku zeleni, kasnije žutosmeđi, veliki 2-3 cm, nalaze se na kratkim stapkama. Dozrijevaju u listopadu, sjemenke su im crne, plosnate, duge oko 5-6 mm.<br><br>Rasprostranjena je u južnoj i jugoistočnoj Europi te u Maloj Aziji. Kod nas je ima uzduž Jadrana, u Istri, primorju i Dalmaciji. Raste na toplim, sunčanim i polusjenovitim mjestima, u šikarama, u čistinama listopadnih šuma, na livadama, u makiji.&nbsp;<br><br>Otporna na sušu, slabije na niske temperature, dobro veže tlo i čuva ga od erozije. Sporog je rasta, dobre je izbojne snage iz panjeva. Ponekad se koristi kao podloga za cijepljenje voćaka.<br><br>Plodovi su jestivi, kiselkastog su okusa. Mogu se sušiti i koristiti kao čaj ili prerađivati prema želji.<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 114 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Amurska aronija seme (Prunus maackii)</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> Prunus maackii, koji se obično naziva Mandžurska trešnja ili Amurska aronija, je vrsta trešnja porijeklom iz Koreja i obje banke Rijeka Amur, u Mandžurija na sjeveroistoku Kina, i Amurska oblast i Primorje na jugoistoku Rusija.<br><br>To je listopadna stablo naraste na 4-10 m visine. The kora na mladim je stablima vrlo izražen, gladak, sjajan brončano-žuti, ali s godinama postaje pukotina i mutno tamno sivo-smeđa. The lišće su naizmjenični, jajoliki, dužine 4–8 cm i širine 2,8–5 cm, s pubertetnom peteljkom od 1–1,5 cm i cijelim ili vrlo fino nazubljenim rubom; odozgo su tamnozelene, blago bljeđe i pubertetne na žilama odozdo. The cvijeće proizvedene na uspravnim klasovima dužine 5–7 cm, svaki cvijet promjera 8–10 mm, s pet bijelih latica. The voće je mala poput trešnje koštunice Promjer 5–7 mm, isprva zelena, a u zrelosti prvo postaje crvena, a zatim tamnoljubičasta ili crna. Cvjetanje je sredinom proljeća, a plod je zreo početkom ljeta do rane jeseni.[2][4]<br><br>Ime je dobilo po Richard Karlovich Maack (1825. - 1886.) koji su ga otkrili i opisao Ruprecht u Bik. Kl. Fizičko-matematička. Akad. Imp. Sci. Saint-Pétersbourg 15: 361 (1857).[3][5]<br><br>Uzgoj i namjene<br>Uzgaja se kao ukrasno drvo u sjevernom Europa i Sjeverna Amerika, uglavnom zbog ukrasne kore. Preferira sunčevu svjetlost i vlažno (ali drenirano) tlo, a tolerantna je na jaku zimsku hladnoću (-40C), ali ne i na vrućinu. Voće se koristi u proizvodnji sokova, želea i džema. Primjerci u uzgoju izmjereni su do 17 m visine i promjera debla 90 cm.<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 193 (5 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Wasabi – Japanski Ren Seme (Wasabia japonica)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p>Svježi wasabi je veoma cijenjeni kulinarski sastojak koji se koristi uglavnom u elitnim restoranima i sushi barovima u Japanu. Potražnja je tolika da doslovno premašuje opskrbu, što je dovelo i do pojave lažnog wasabija nastalog na bazi hrena, kineskog senfa i boje za hranu. Saznajmo nešto više o ovom začinu koji doslovno pali usta.</p> <p>Wasabi biljka (Wasabia japonica) domaća je japanska biljka koja se tradicionalno nalazi kako raste u ili pored hladnih planinskih potoka. Najraniji podaci o uzgoju ove biljke datiraju iz 10. stoljeća. Naribani, korijenu slični, izdanak ove biljke vatreno je ljutog okusa koji brzo nestaje u ustima, a iza sebe ostavlja dugotrajni slatki okus, bez peckanja.</p> <p>Postoje dva načina uzgoja wasabija. Kvalitetniji (i izgledom i okusom) raste u hladnim planinskim potocima, a poznat je i kao poluvodeni ili Sawa wasabi. Wasabi poznat kao poljski ili Oka wasabi uzgaja se u poljima pod različitim, kontroliranim, uslovima - što rezultira generalno nižim kvalitetom.</p> <p>Najpopularnija vrsta wasabija je Daruma, a nakon nje Mazuma koja je nešto manje atraktivnog izgleda, ali je i dosta ljuća.</p> <p><strong>Wasabi u kuhinji</strong></p> <p>Wasabi je tradicionalni začin u japanskoj kuhinji, a najčešće se poslužuje uz sushi i rezance (nudle). Hrani daje jedinstven okus i ljutinu, a može se poslužiti zajedno sa jelom ili kao prilog. Osušeni listovi wasabija mogu se koristiti kao dodatni začin u dresinzima za salatu, siru i krekerima, dok se svježe nasjeckani listovi koriste u salamuri ili soja sosu. Također, u specijaliziranim prodavnicama u Japanu moguće je kupiti i wasabi vino, a tu je i liker od wasabija sa nešto većim procentom alkohola.</p> <p>Brašno i paste od wasabija koje možemo pronaći u trgovinama ili japanskim restoranima obično nemaju nikakve veze sa pravim wasabijem. Čak se i u boljim restoranima koristi „wasabi” koji zapravo sadrži vrlo mali procent pravog wasabija, i to niže klase. Ono što se obično koristi kao wasabi je mješavina hrena u prahu, senfa u prahu, malo kukuruznog škroba i umjetne boje za hranu.</p> <p>Budući da su biljke wasabija vrlo specifične i zahtjevne, pravi wasabi mnogo je skuplji i smatra se rijetkom delikatesom. Japanski izvozni proizvod baziran na hrenu naziva se seiyo wasabi, dok ga u zapadnoj kulturi zovu jednostavno wasabi. Naime, kada su se Japanci prvi put upoznali sa hrenom nazvali su ga seiyo wasabi (seiyo je na japanskom hren), jer ih je njegova pikantnost podsjećala na pravi wasabi. Zbog toga se danas hren iz Japana izvozi pod krinkom wasabija.</p> <p><strong>Wasabi i zdravlje</strong></p> <p>Kao član porodice krstašica, wasabi sadrži iste kvalitete u borbi protiv raka kao i rođaci iz porodice kupusa. Američki National Cancer Institute i American Cancer Society godinama su proučavali biljke krstašice te preporučuju što više obroka sedmično baziranih na ovim biljkama. Naime, tako se drastično smanjuje rizik od svih oblika karcinoma. Istraživači vjeruju da ove biljke pomažu tijelu da eliminira višak hormona poput estrogena, čime se smanjuje rizik od karcinoma vezanih za hormone (poput karcinoma dojke ili prostate).</p> <h2>Kako se uzgaja WASABI, Japanski ren</h2> <p>Veoma ukusan i to ne samo uz suši pa ga valja probati. Ako ste uporni i strpljivi (jer traje 2 godine do prvog ploda ) onda pokušajte.</p> <p>Komercijalno, wasabi se uzgaja kao hiroponik ali ovde ću objasniti tradicionalni način.</p> <p>Wasabi nije jednostavan za uzgoj pa se samo najhrabriji i najuporniji odlučuju da probaju.Ako spadate u te,&nbsp; a imate i dovoljno strpljenja (traje dve godine dok prvi stignu za berbu.), onda čitajte dalje</p> <p><strong>Gde&nbsp; se uzgaja</strong></p> <p>Wasabi treba uzgajati na senovitom vlažnom mestu. Ne podnosi direktno sunce niti previsoku temperaturu. Idelano je 15 do 21 stepeni Celzija.</p> <p>Wasabi&nbsp; raste polako što je važno kad birate mesto&nbsp; koje će biti njegovo za 2 dolazeće godine.</p> <p>Wasabi neće lepo rasti u temperaturama koje redovno prelaze granicu od 21 stepena Celzija.</p> <p><strong>Kada se sadi</strong></p> <p>Sadi se u jesen. To daje biljci vremena da se tokom zime ojača.</p> <p><strong>Najbolja zemlja za uzgoj</strong></p> <p>Najvažnije je da na mestu gde planirate uzgoj bude dobra drenaža&nbsp; zemlje. Pre nego što sadimo dobro dohranimo kompostom zemlju. Ovo će pomoći drenažu i vašoj biljci bolji start u ishrani.</p> <p><strong>Sadjenje</strong></p> <p>Wasabi seme treba pre nego što ga posadite ostaviti u vodi preko noći.. Sadite ga sa razdaljinom od 2.5 cm. Sa sprejem polivajte leje svakodnevno.</p> <p><strong>Zalivanje</strong></p> <p>Zalivajte wasabi redovno naročito u suvim letnjim mesecima. Koren ne sme biti u suvoj ali ni u preterano vlaznoj zemlji. Okopavajte ga redovno i odstranjujte korov.</p> <p>Posle 18 do 24 meseca možete iskopati koren. Ako želite da nastavite uzgoj, ostavite nekoliko biljaka one će ponovo izrasti, ovoga puta za godinu dana.</p> <p><strong>Saveti</strong></p> <p>Gusenice i vaši mogu napasti vašu biljku. Skidajte ih rukom ili prskajte organskim sprejem protiv istih</p> <p>Izvadjen koren traje nekoliko meseci. Zato je najbolje rendati i sušiti ga, pa kasnije prahu dodte samo vodu da napravite wasabi pastu</p> <p><strong>Recept: Lososov file sa wasabijem</strong></p> <p>Sastojci: 4 mlada luka, 2 režnja bijelog luka, 1 vezica korijandera, 600 g fileta lososa bez kože, 3 kašike ulja, so, biber, 4 kašike pavlake, 6 kašika narandžinog soka, 2 kašike soka od limete, 1-2 kašičice wasabija</p> <p>Priprema: Mladi luk očistite, operite i narežite na kolutiće. Bijeli luk ogulite i sitno nasjeckajte. Korijander operite i posušite, listove odvojite od stabljike. Nekoliko listova odvojite za ukrašavanje, a ostatak nasjeckajte. Losos narežite na 8 komada. U širokoj tavi zagrijte ulje na srednjoj vatri i losos pecite sa svih strana oko 6 min. i zatim posolite i pobiberite. Pavlaku pomiješajte sa kašikom narandžinog soka, posolite i pobiberite. Bijeli i mladi luk dodajte ribi i pirjajte oko minute. Podlijte sokom od limete i ostatkom narandžinog soka. Dolijte 100 ml vode i zakuhajte te umiješajte pavlaku. U umak umiješajte wasabi. Dodajte nasjeckani korijander, posolite i pobiberite. Filete lososa poslužite sa wasabi umakom te po želji ukrasite kriškama limete ili narandže.</p> <h3><strong>Poštovani kupci, imajte na umu da ne možete kupiti vasabi seme iz Kine. Svi prodavci iz kine će vam poslati normalna semena senfa ili neku drugu vrstu semena. Sada možete vidjeti na našim slikama kako izgledaju prava Vasabi semena.</strong></h3> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 4

5/ 5

<h2 class=""><strong>Mizuna crveni Japanski Senf semena&nbsp;</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> 'Mizuna' se uzgaja u Japanu od davnina. Mizuna je uspešno uzgajana na Međunarodnoj svemirskoj stanici 2019. Raste u zonama otpornosti od 4 do 9, preferira puno sunce ili delimičnu senku, dobro drenirano zemljište i ima pH 6,5-7,0. Može se gajiti kao mikrogreen ili za listove sa razmakom od 20 cm.<br><br>Mizuna je porijeklom iz pomorskih područja sjeverne Kine, Koreje i Japana. To je takođe jedna od biljaka pod nazivom „Kjo-Jasai“, onih čiji je odličan ukus objašnjavao da su se tradicionalno gajile za cara u nekadašnjem carskom gradu, oko Kjota. Mizuna, uvedena posle Drugog svetskog rata u Sjedinjenim Državama, a potom i u Evropi, brzo se tamo etablirala.<br><br>To je izdržljiva, dvogodišnja biljka. Pruža žuto cvetanje (sitni cvetovi sa 4 latice kao i svi predstavnici porodice Brassicaceae) sledeće godine nakon setve. U prvoj godini mizuna razvija gustu rozetu, visoku 15 do 25 cm, sa brojnim izduženim, fino isečenim, svetlozelenim listovima. Ovaj kupus može da izazove i kovrdžavu cikoriju i čuperak maslačka. Lišće mizune je hrskavo i ima blago biber ukus. Ovo svakako objašnjava nadimak "japanski senf" koji ponekad označava ovaj kupus.<br><br>Kulinarska upotreba mizune<br>Mizuna se naravno koristi u salatama ili, sitno iseckana, može se brzo vratiti u vok ili ubaciti u supe i variva.<br><br>Na primer, narezani listovi mogu se brzo pržiti u tiganju i poslužiti sa škampima i testeninom. Za testiranje: posuti jelo kokosovim mlekom, posuti ga pečenim kikirikijem.<br><br>Mizuna se takođe može kuvati u čorbi od živine ili govedine. Ili budite spremni kao pesto kao što radite sa rukolom.<br><br>Mizuna je osnova popularnog kulinarskog specijaliteta iz Kjota: japanske patke i mizuna fondua.<br><br>Još jedno „Kjo Jasai“ povrće, komatsuna se široko konzumira u japanskim restoranima i korejskoj kuhinji. Tamo se tradicionalno priprema u namuru: sosu od susamovog ulja i kočujana (malo slatke i fermentisane paste od čilija).<br><br>Mizuna setva<br>&nbsp;<br>Mizuna je nezahtevna: ako preferira zemljište koje ostaje hladno, ali dobro drenirano, može da raste na bilo kom dobrom baštenskom tlu. Izaberite sunčano mesto.<br><br>Otporan (otporan je na temperature do -12 °C), ali je osetljiv na toplotu koja može dovesti do prevremenog podizanja semena. Takođe, iako se može zasejati na mestu već u maju, radije ga uzgajajte krajem leta (krajem avgusta) za zimsku žetvu.<br><br>Mizuna se seje u rasadnicima otvorenog tla ili na mestu. Biljke se proređuju i presađuju kada imaju 4 lista, na razmaku od 20 cm.<br><br>Rustično, zdravo i snažno, ovo povrće ne zahteva skoro nikakvo održavanje: ni đubrenje ni tretman. Uzgaja se u jesen i zimu, takođe ne zahteva zalivanje. Samo treba da vodite računa da zaštitite svoje rozete pod zimskim jedrom ako spoljne temperature postanu veoma niske i potraju nekoliko dana.<br><br>Mizuna se može brati 6 nedelja nakon setve.<br><br>Uobičajeno ime: Mizuna<br>Latinski naziv: Brassica rapa var japonica<br>Porodica: Brassicaceae<br>Vegetacija: dvogodišnja<br>Visina zrele: 0,15 do 0,30 m<br>Tip zemljišta: Glinasto zemljište Krečnjačko zemljište Peskovito Humusno zemljište <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 76 (10 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Seme Japanske lubenice Densuke</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5, 10, 50 semena.</strong></span></h2> Najskuplja lubenica na svetu košta do 4500 dolara!<br>4500 dolara za lubenicu?!<br>Densuke lubenice su poput luksuznih automobila u svetu lubenica. Uzgajaju se na ostrvu Hokaido u Japanu i njihov broj je ograničen svake godine! Densuke lubenice su najskuplje lubenice na svetu!<br><br>Densuke lubenice rastu na Hokaidu u Japanu. Kora na lubenici je vidljivo tamnija i poznato je da je meso mnogo slađe od običnih lubenica koje se prodaju na drugim mestima.<br><br>Stručnjaci kažu da je kvalitet slatkoće i ukusa mnogo veći od ostalih dinja na tržištu, a tekstura je hrskavija. Dinje su takođe ograničene u broju što ih čini veoma traženim i visokom cenom.<br> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 123 (5 S)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2 class=""><strong>BABY BOO Seme Skvos Bundeve</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p>Pripada tipu zimskih bundeva. Spada u red najmanjih i nasladjih bundevica sto izgledom sto ukusom. Najčešće se koristi za punjenje ali i za čorbe i slana jela. Plod dostiže maximalno 200gr, kora je bele boje i ne ljušti se - zapravo, veoma je hranljiva. Može da se čuva i kao ukrasna biljka u saksiji jer naraste max do 60cm u visini. Od klijanja do sazrevanja prodje oko 90 dana i moze se skladišti 3 do 5 meseci.</p> </div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VG 28 (5 S)