Najbolje cene za Seme Cveca (13)

Mandragora seme (Mandragora...

15,00 € SKU: MHS 16

Seeds Gallery Com,

5/ 5

MHS 16 (5 S)

Brzi pregled

Velebilje, djavolove...

3,75 € SKU: MHS 58

Seeds Gallery Com,

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2>Velebilje, djavolove trešnje seme (Atropa belladonna)</h2> <h2>Cijena je za pakovanje od 5 semena.</h2> Atropa Belladonna, ili vražje-djavolove trešnje, koristi se više od dva milenijuma kao lek, kozmetika, otrov i veštičja biljka. Belladonna je višegodišnja, semenska, razgranata biljka koja raste do 1,5 metra visine, sa lišćem dugim 12-13 cm i ljubičastom stabljikom. Zimi umire, a na proleće ponovno niče. Stolećima ga veštice koriste u formulama, Venecijanke uopste, a posebno "nocene dame" za širenje očiju, a trenutno se koristi kao lek protiv bolesti kretanja, IBS-a i drugih crevnih poremećaja. Belladonna se takođe koristila za trovanje čitavih vojski u ratu. Kaže se da je Sotona lično pazio na ovu biljku i svoje male "vražje trešnje". Sadrži psihotropne / toksične / spasonosne alkaloide, uključujući atropin. Ova biljka je lek, halucinogen i otrov. Smrt mogu (i događaju se) od loše informiranih ljudi, na primer, jedući previse zrelih bobica u pitama, pa nemojte to činiti. Plodovi-bobice su ukusni (i sam sam ih jeo i prilično su ukusni). Ovo je biljka koja je primarni sastojak tajne formule-napitka "Leteće formule" koju veštice stolećima koriste. Ova biljka stvarno moze uciniti da imate osecaj da vasa dusa putuje, ali previše konzumiranja može biti kobno. Može se koristiti i kao protiv otrov za trovanje plinom. Kultura Može se razmnožavati sijanjem sjemena ili reznicama, iako je upotreba sjemena više preporučljiva. Sjeme treba staviti u vruću vodu nekoliko sati prije sjetve. Potrebno im je vrijeme za klijanje i potrebna im je velika vlažnost i toplota, a uz održavanje svih potrebnih uvjeta, klijavost nije velika. Biljke će cijeniti kompostni supstrat sa stajskim gnojem i vlažnim, sjenovitim okolišem. Nitrati i soli amonijaka najbolje su gnojivo za udvostručavanje količine alkaloida. <h3>WIKIPEDIA</h3> Velebilje (ludača, bun, veliko bilje, golemo bilje, luda trava, vučja trešnja, pasja jagoda), lat. Atropa belladona, je višegodišnja zeljasta otrovna biljka iz porodice pomoćnica (Solanaceae).Naučno ime roda Atropa je prema jednoj od tri mitske suđaje Atropi koja preseca nit života i tako predaju dušu smrti. Nastavak za vrstu belladonna znači lepa gospa zbog toga što su renesansne dame ukapale sok velebilja u oči, što je izazivalo širenje zenica, a oči postajale upadljivije. Višegodišnja zeljasta biljka sa vretenastim, debelim mrkim rizomom. Stabljika je uspravna, visoka do 2 m, u gornjem delu granata, sa slabo istaknutim rebrima, zelena ili manje-više tamnocrvena. Prve godine biljka naraste tek oko 30 cm, prvi listovi se razvijaju na stabljici odmah do tla i veći su od onih kod odrasle biljke. Listovi su jajasti ili eliptični sa istaknutim nervima na naličju, celog oboda, zašiljeni, postepeno se sužavaju u kratku lisnu dršku, tamnozeleni, bez dlaka. U donjem delu stabljike listovi su naizmenično raspoređeni, u gornjem po dva zajedno u istom pršljenu, s tim što je jedan veći a drugi manji. Cvetovi su, pojedinačni, ređe po dva u pazuhu listova. Čašica je zvonasta, duboko petodelna, režnjevi široki, zadržava se na plodu, poveća se i zvezdasto raširi. Krunica je cevasto zvonasta, na vrhu sa 5 kratkih ovalnih režnjeva, spolja tamnoljubičasta, iznutra pri vrhu prljavomrka, pri dnu prljavožuta sa crvenoljubičastim nervima. Prašnika ima pet, nejednake su dužine, filamenti su pričvršćeni za dno krunice. Tučak je sa prstenstim diskom pri osnovi plodnika i sa štitolikim žigom na vrhu stubića. Cveta od jula do avgusta. Plod je loptasta bobica prečnika oko 1,5 cm, prvo zelena a kad sazri, crna, sjajna, sa mnogo ljubičastih semena sa mastiljavim vrlo slatkim sokom. <h2>Oprašivanje i rasejavanje</h2> Najčešći oprašivači su pčele i bumbari. Semena raznose ptice, ili, jednostavno plodovi otpadnu sa biljke. Poznato je da fazani rado jedu bobice velebilja. <h2>Stanište</h2> Raste po obodu bukovih šuma, na krčevinama, požarištima, pored šumskih puteva, na napuštenim površinama u senci drveća. Vrlo retko raste na livadama ili pašnjacima. <h2>Rasprostranjenje</h2> Evropa, Severna Afrika i Zapadna Azija. U Kanadu i SAD je unesena. <h2>Hemijski sastav</h2> Najvažniji sastojci velebilja su tropanski alkaloidi od kojih su najznačajniji hiosciamin, atropin, skopolamin i drugi, najviše u korenu i listovima. <h2>Upotreba</h2> Koristi se za izradu ekstrakta i tinktura i kao farmaceutska sirovina za industrijsko dobijanje alkaloida. Deluje kao parasimpatolitik, spazmolitik i midrijatik[1] U srednjovekovnoj Evropi, velebilje je korišćeno za izradu halucinogenih masti i pomada. <h2>Otrovnost</h2> Velebilje je veoma otrovna biljka. Najčešća su trovanja bobicama. Znaci trovanja su sušenje usta i ždrela, promuklost, žeđ, mučnina, ukočen pogled, izrazito raširene zenice, neuračunljivost. Registrovan je veliki broj slučajeva namernih trovanja velebiljem. </body> </html>

MHS 58 (5 S)

Brzi pregled

Ljubicasti Krokus - Crocus...

3,50 € SKU: F 81 P

Seeds Gallery Com,

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2>Ljubicasti Krokus - Crocus - lukovice</h2> <h2>Cena je za pakovanje od 3 lukovice.</h2> Ova sorta je poznata po svom divnom mirisu. Šafran (lat. Crocus sativus; ~ vernus) višegodišnja je biljka, lukovica iz porodice Iridaceae. Začin se dobija iz cveta Crocus sativus. Živopisni grimizni žigovi (stigme) i stubići (stilovi), zvani končići ili niti, sakupljaju se i suše radi upotrebe kao začina i sredstva za bojenje hrane. Šafran, već dugo među najskupljim začinima po masi na svetu, verovatno je prvi put uzgojen u Grčkoj ili nedaleko od ove zemlje. C. sativus je, po svemu sudeći, forma C. cartwrightianus koja se javila tako što su u kasnom bronzanom dobu uzgajivači sa Krita selektivno gajili biljke radi neobično dugih stigmi. Lagano se raširio u većem delu Evroazije, a kasnije je donet u delove Severne Afrike, Severne Amerike i Okeanije. Biljka može dostići visinu do 30 cm. Nema pravoga stabla. Šest latica cveta, zajedno sa dva uska listića, rastu iz podzemne gomoljaste lukovice. Spoljne ljuske imaju žilice, uglavnom mrežaste. Lišće je uzano, linearno i izduženo. Latice su pri zemlji svijene u valjkastu cev, a na nekoliko centimetara od tla šire se u levak. Cvetovi inače izrastaju između listova, s dugom cevi i zvonasto rastvorenom krunom od šest jednakih listića; ljubičasti su, žućkasti ili ružičasti. Tučak je kod svih šafrana zlatnonarandžaste boje i, najčešće, nadvisuje istobojne prašnike. Na vrhu tučka nalazi se stigma, žig ili njuška krokusa (lat. croci stigmata) — ’organela’ čiji je zadatak da prihvata polenova zrnca. Osušeni žigovi se, pored upotrebe kao začin i za spravljanje boja za bojadisanje namirnica (posebno kolača), koriste i u medicini. U većoj meri, šafran je otrovan. Okus šafrana i jodoform ili rezultujući miris sena uzrokuju hemikalije pikrokrocin i safranal. Takođe sadrži karotenoidni pigment, krocin, koji daje obogaćenu zlatnožutu boju jelima i tekstilu. Njegova zabeležena istorija je potvrđena u asirskoj botaničkoj raspravi nastaloj pod Asurbanipalom u 7. veku p. n. e., a istim se trgovalo i koristilo ga se već preko četiri milenijuma. Na Iran otpada približno 90% svetske proizvodnje šafrana. <h2><a href="https://www.seeds-gallery.shop/sr/home/safran-lukovice-crocus-sativus.html" target="_blank" title="Safran lukovice (zacin) mozete kupiti ovde" style="color: #ff0000;" rel="noreferrer noopener">Safran lukovice (zacin) mozete kupiti ovde</a></h2> </body> </html>

F 81 P

Brzi pregled

Zuti Krokus - Crocus -...

3,50 € SKU: F 81 Y

Seeds Gallery Com,

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2>Zuti Krokus - Crocus - lukovice</h2> <h2>Cena je za pakovanje od 3 lukovice.</h2> Ova sorta je poznata po svom divnom mirisu. Šafran (lat. Crocus sativus; ~ vernus) višegodišnja je biljka, lukovica iz porodice Iridaceae. Začin se dobija iz cveta Crocus sativus. Živopisni grimizni žigovi (stigme) i stubići (stilovi), zvani končići ili niti, sakupljaju se i suše radi upotrebe kao začina i sredstva za bojenje hrane. Šafran, već dugo među najskupljim začinima po masi na svetu, verovatno je prvi put uzgojen u Grčkoj ili nedaleko od ove zemlje. C. sativus je, po svemu sudeći, forma C. cartwrightianus koja se javila tako što su u kasnom bronzanom dobu uzgajivači sa Krita selektivno gajili biljke radi neobično dugih stigmi. Lagano se raširio u većem delu Evroazije, a kasnije je donet u delove Severne Afrike, Severne Amerike i Okeanije. Biljka može dostići visinu do 30 cm. Nema pravoga stabla. Šest latica cveta, zajedno sa dva uska listića, rastu iz podzemne gomoljaste lukovice. Spoljne ljuske imaju žilice, uglavnom mrežaste. Lišće je uzano, linearno i izduženo. Latice su pri zemlji svijene u valjkastu cev, a na nekoliko centimetara od tla šire se u levak. Cvetovi inače izrastaju između listova, s dugom cevi i zvonasto rastvorenom krunom od šest jednakih listića; ljubičasti su, žućkasti ili ružičasti. Tučak je kod svih šafrana zlatnonarandžaste boje i, najčešće, nadvisuje istobojne prašnike. Na vrhu tučka nalazi se stigma, žig ili njuška krokusa (lat. croci stigmata) — ’organela’ čiji je zadatak da prihvata polenova zrnca. Osušeni žigovi se, pored upotrebe kao začin i za spravljanje boja za bojadisanje namirnica (posebno kolača), koriste i u medicini. U većoj meri, šafran je otrovan. Okus šafrana i jodoform ili rezultujući miris sena uzrokuju hemikalije pikrokrocin i safranal. Takođe sadrži karotenoidni pigment, krocin, koji daje obogaćenu zlatnožutu boju jelima i tekstilu. Njegova zabeležena istorija je potvrđena u asirskoj botaničkoj raspravi nastaloj pod Asurbanipalom u 7. veku p. n. e., a istim se trgovalo i koristilo ga se već preko četiri milenijuma. Na Iran otpada približno 90% svetske proizvodnje šafrana. <h2><a href="https://www.seeds-gallery.shop/sr/home/safran-lukovice-crocus-sativus.html" target="_blank" title="Safran lukovice (zacin) mozete kupiti ovde" style="color: #ff0000;" rel="noreferrer noopener">Safran lukovice (zacin) mozete kupiti ovde</a></h2> </body> </html>

F 81 Y

Brzi pregled

Crna Zadova Loza seme...

12,50 € SKU: T 74 B

Brzi pregled

Seme Kantariona (Hypericum...

1,95 € SKU: MHS 45

Seeds Gallery Com,

5/ 5

<h2>Seme Kantariona (Hypericum perforatum)</h2> <h2>Cena je za pakovanje od 1000 (0.1g) Semena.</h2> U našoj zemlji se kantarion uglavnom sakuplja iz prirode, ali se može gajiti i u plantažnoj proizvodnji na domaćinstvima kao usev za dodatni prihod. Kantarion nema velike zahteve u pogledu klime i zemljišta. Dobro podnosi niske temperature , ali traži dosta svetlosti. Za vodom nema veće potrebe, jer u korenu zadržava rezervu. Uspešno se može gajiti na svim zemljištima osim zabarenim. Gaji se u monokulturi i na istom zemljištu može ostati i do 10 godina. Zasad se formira setvom semena. Setva za rasad izvodi se u maju, a obavlja se u hladnim lejama. Minimalna temperatura za nicanje mora biti 11 ° C. Pošto biljke bolje klijaju na svetlu, seme se ne pokriva slojem zemlje, već se blago pritisne radi boljeg kontakta sa zemljišnom vlagom. U toku leta iznikle biljčice se zalivaju, pleve i prihranjuju. Za setvu 1 m2 potrebno je oko 0,5 g semena, što daje oko 300-400 sadnica. Kantarion se rasađuje u jesen. Biljke se sade po šemi 50-70 x 30-40 cm.   U prvoj godini rasta biljka uglavnom uspostavlja korenov sistem. Zrelost dostiže i počinje da plodonosi sa dve godine. U starim zasadima izvode se 2-3 okopavanja godišnje. Prihranjivanje se obavlja unošenjem KAN-a u količini od 100-150 kg / ha. Žetva se izvodi mašinski.   Zbog svog lekovitog svojstva upotrebljava se: - Za lečenje anksioznosti (unutrašnji strah), nervoze, nemira, lakših depresija, poremećaja spavanja i drugih psihovegetativnih smetnji - Za lečenje smetnji koje imaju žene u menopauzi - Kod lečenja čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, - Kod noćnog mokrenja dece, - Za lečenje opekotina I stepena (jer deluje stimulativno na regenerativne procese), nedovoljno zaraslih rana posle operacije, ozledene kože, podliva, uboja, uganuća i nagnječenja, - Kod lečenja viralnih i retroviralnih infekcija HIV / AIDS - Kod lečenja proliva, - Kod lečenja upalnih procesa u stomatologiji, - Kod upalnog, degenerativnog i metaboličkog reumatizma (giht), artritisa, te bolnih sindroma kukova, kolena, ramena i krsta, - Protiv crevnih parazita, - Kod neuralgije nerva lica, - Protiv natečene jetre, bolesti slezene i lošeg rada žuči, - Kod lečenja genitalnog i labijalnog herpesa, - Za zaštitu kože (utrljavanje kod suve kože, ragade, ljuskave kože, bubuljica, akni i čireva)   Kantarion se koristi kao začin, čaj, vino od kantariona i kao kantarionovo ulje.   Začin: Koristi se kao začin za ribu, jela od mesa i povrća. Nalazi primenu u prehrambenoj industriji. Popravlja ukus i boju, pa se zajedno sa drugim začinskim travama koristi u aromatizaciji tonika.   Čaj od kantariona: U 2 dl vrele vode stavi se 1 kašika isitnjenenog suvog cveta kantariona, pomeri se sa vatre i poklopljeno ostavi da odstoji 10-15 minuta. Proceđeno se pije 3 puta dnevno kod: gastritisa, čira na želucu, proliva, kod bolesti jetre, žutice, upale mokraćne bešike, nervnih bolesti, glavobolje, bubrežnih tegoba, menstrualnih tegoba, slabokrvnosti, kašlja i dr.. Može se koristiti u kombinaciji sa drugim travama i lekovima.   Vino od kantariona: Za lekovito vino potrebno je 40 grama cvetova koji se preliju litrom kvalitetnog vina, i smeša pusti da odstoji na toplom mestu 30 dana. Posle toga vino treba dobro ocediti i malo zasladiti. Za bolje varenje piju se 2 čašice dnevno pre jela.   Kantarionovo ulje: 250g svežih cvetova kantariona potopiti u 1 litar hladno ceđenog maslinovog ulja, dodati 60g sasitnjenog natrijumsulfata, ostaviti na suncu 6 nedelja, uz povremeno mućkanje, pa prcediti kroz gazu. Kantarionovo ulje. poslednjih godina zvanično nalazi primenu u naučnoj medicini, veterini, kozmetici i farmaciji. Primenjuje se lokalno (najviše za masaže, obloge) i oralno (začin, piće i lek). Ono je najbolji lek protiv opekotina dobijenih od sunca, pa čak i kod težih oblika opekotina. Kantarionovo ulje se posebno preporučuje u nezi i zaštiti osetljive kože.   Toksičnosti Kantarion je davno poznat kao lekovita biljka. Ipak on u sebi sadrži dve hemijske supstance: hipericin i hipericium, koje izazivaju otrovno delovanje. Pretpostavlja se da su nedozrele bobice najotrovniji deo kantariona . Zato ga ne treba sakupljati kad precvetaju. Kantarion ne treba koristiti za vreme trudnoće i laktacije (dojenja). Dugotrajna interna upotreba kantariona u obliku čaja ili ulja može dovesti do preosetljivosti kože na sunce. hipericin izaziva fotosenzibilnost ( pojačava dejstvo ultravioletnog zračenja) pa se na koži lica svetlijeg tena mogu javiti opekotine. Kao nuspojava prvo se javlja otečenost usana. Zato tokom terapije kantarionom treba izbegavati sunčanje ili odlazak u solarijum.   WIKIPEDIA: Kantarion (kantarijon, bogorodicna trava, gospino zelje, sentjanzovka, sentjanzevka ili lat. Hypericum perforatum) је visegodisnja zeljasta biljka iz istoimene porodice (Hypericaceae). Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim korenom. Stabljika je uspravna, gola, visine od 20 do 100 cm. Cvetovi su žuti, dok je plod bradavičasta čaura. Cveta od maja do septembra.   Uslovi za život: Zemljišta srednje bogata hranljivim materijama , umereno topla i umereno svetla staništa.   Stanište: Predeli umerene i suptropske klime širom sveta.   Sastav biljke: hipericin, pseudohipericin, izohipericin (u cvastima), hiperozid, kvercetin, rutin, kvercitrin, biapigenin, amentoflavon, katehin, epikatehin, hlorogenska kiselina, kafena kiselina, hiperflorin, karotenoidi, steroli, leukoantocijani, etarsko ulje.   Lekovita svojstva Kantarion se koristi kao antidepresiv, sedativ, antibiotik, koristi se spolja i iznutra. Aktivna supstanca je hiperflorin. Ekstrakt kantariona povisuje koncentraciju neurotransmitera serotonina i noradrenalina na sinapsama. Kantarionovo ulje (Oleum hyperici) je naširoko poznato i koristi se za ublažavanje i lečenje opekotina. Dobija se prelivanjem (maceracijom) svežih cvetova kantariona maslinovim uljem. Kantarionovo ulje se može koristiti za spoljašnju upotrebu i za jelo. Odlično je za kožu pa se može koristiti za nanošenje. Štiti kožu i sprečava upalne procese na njoj. Pomaže i neguje osetljivu, suvu i ispucalu kožu. Može se upotrebljavati i za masažu. Koristi se za opuštanje mišića i pomaže kod slabije cirkulacije. Ulje od kantariona ne treba upotrebljavati kao zaštitu od sunca, jer je fotoosetljivo i može izazvati promene na koži, ali ukoliko imate opekotine od sunca onda je korisno. Kantarionovo ulje je podjednako dobro za mordice, opekotine i za zarastanje rana, a maže se i kod ujeda insekta. Nanosi se na lice kao prirodno sredstvo protiv akni, a pomaže i kod reume. Ulje se koristi i za lečenje hemoroida. Kantarion se koristi i u kozmetičkoj industriji, a vi ćete sa svojim uljem biti obezbedjeni, da godinu dana održavate kožu zdravom. Može se koristiti i za negu kose.   Antidepresivno dejstvo je poznavao već u srednjem veku Paracelzus, a školska medicina ga je 70-tih godina prošlog veka potvrdila. Kaže se da kantarion koji cveta u sred leta skuplja sunčeve zrake da bi ih ljudima dao za vreme tamnih meseci.   Interakcija sa lekovima Treba biti oprezan pri korišćenju ove biljke jer interaguje sa velikim brojem lekova. Na neke lekove deluje povećavanjem metabolizma i brzine izbacivanja tih lekova, čime se smanjuje njihova koncentracija u plazmi krvi, i samim tim i njihovo dejstvo. Tu spadaju grupe lekova: benzodiazepini (za smirenje i anksioznost); antiretroviralni lekovi; hormonski kontraceptivi; imunosupresanti; antiaritmici, beta-blokatori i blokatori kalcijumovih kanala (lekovi za srce i pritisak); statini (za smanjivanje holesterola i trigicerida). Takođe deluje i na pojedinačne lekove kao što su digoksin, metadon, omerazol, fenobarbital, teofilin, varfarin, levodopa i drugi.   Sa lekovima koji deluju na centralni nervni sistem interakcija može biti opasna po život. Tu spadaju antidepresivi, opijati uključujući tramadol, stimulansi, litijum i drugi.<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 45 (1000 S)

Brzi pregled

Ova biljka je otporna na zimu i Mraz. Pogledajte više u opisu.

Beli Oleander Seme (Nerium...

1,95 € SKU: T 62 W

Brzi pregled

Ova biljka je otporna na zimu i Mraz. Pogledajte više u opisu.

Crveni Oleander Seme...

1,95 € SKU: T 62 R

Brzi pregled

Ova biljka je otporna na zimu i Mraz. Pogledajte više u opisu.

Oleander Seme (Nerium...

1,95 € SKU: T 62

Seeds Gallery Com,

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2>Oleander Seme (Nerium oleander)</h2> <h2>Cena je za pakovanje od 10 semena.</h2> Oleander (lat. Nerium oleander), je zimzelena biljka iz porodice Apocynaceae koja raste od Sredozemlja do Junana u Kini. Stanište i opis Obično raste oko suvih rečišta, ali se vrlo često gaji kao ukrasna biljka, zbog predivnih cvetova. Raste od 2-6 metara uvis, a krošnja je široka. Listovi rastu u paru ili u troje, kožnati su i debeli, tamnozelene boje, duguljasti i šiljati, dugi od 5-21cm i široki od 1-3.5cm. Cvetovi rastu na krajevima grana i boja ima može biti bela, ružičasta, crvena ili žuta. Plod oleandera je duguljast, a u zrelosti se rasprsne i raspe sitno seme. Gajenje i upotreba Oleander raste dobro u suptropskim područjima u kojima se često gaji kao ukrasna biljka u dvorištima, parkovima ili duž saobraćajnica. Podnosi sušu i čak i kratkotrajan mraz, do -10°C. U Kaliforniji i drugim državama SAD u kojima su zime blage se često koristi kao ukras i zaštita od buke pored auto-puteva, jer ga jeleni ne jedu zbog otrovnosti, a prilično je otporan na sušu i raste i na lošem tlu. U hladnim područjima može se gajiti u staklenim baštama ili unutra. Cvet oleandera je prelep i mirisan i to je glavni razlog njegove popularnosti. Postoji preko 400 sorti, sa nekoliko novih hibridnih boja koje ne postoje u divljim sortama: crvenom, ljubičastom, ružičastom i narandžastom; bela i raznorazne ružičaste su najčešće. Mnoge sorte imaju dvostruke cvetove. Mlade biljke najbolje napreduju na mestima na kojima ne treba da se takmiče sa drugim biljkama. </body> </html>

T 62 P

Brzi pregled

Seme morskog luka (Albuca...

3,80 € SKU: CT 23

Brzi pregled

Ova biljka ima džinovske plodove

Dzinovski Hibiskus Seme...

3,50 € SKU: MHS 19 G

Seeds Gallery Com,

5/ 5

<h2>Dzinovski Hibiskus Seme (Hibiscus sabdariffa)</h2> <h2>Cena je za pakovanje od 5 semena.</h2> <div>Plodovi ovog hibiskusa su dvostruko su veći od bilo kojeg drugog hibiskusa. Roselle Hibiscus sabdariffa se koristi kao povrce, i za proizvodnju cajeva i dzema, narocito na Karibima.</div> <div>Hibiskus je uglavnom poznat po svojim prelepim cvetovima i kao osnovni sastojak većini čajnih mešavina, ali nedovoljno poznata njegova lekovitost. Zbog prisustva velike količine vitamina C i flavonoida, hibiskus ima jako antioksidativno delovanje, pa poboljšava imunitet. Stoga se čaj od ove biljke naročito preporučuje zimi, u vreme prehlada i gripa, jer snažno utiče na oporavak organizma. Posebno je cenjen indijskoj tradicionalnoj medicini, kao i kineskoj narodnoj medicini. Hibiskus je žbunasta jednogodišnja biljka, a našim krajevima cveta u periodu od jula do septembra. Iako se gaji u celom svetu, prirodno stanište hibiskusa su topli i umereni, suptropski i tropski regioni. Poreklom je sa prostora današnje Indije i Kine, a smatra se da je u Evropu stigao 1731. godine, po povratku biologa sa istraživačkih pohoda u Aziji. Rod hibiskusa, koji sadrži preko dvesta vrsta, pripada porodici slezova. Delovi cveta koriste se za pravljenje popularnog pića u Egiptu koje se naziva karkade. Razni delovi biljke koriste se u pravljenju: džemova, začina, čajeva, supa i sosova. Cvetovi se koriste u farmaciji i kozmetici. Postoje neke vrste hibiskusa kod kojih se za jelo koriste nezreli plodovi. Hibiskus poboljšava miris, ukus i izgled hrani i piću, naročito kada su u pitanju mešavine čajeva. </div> <div>U Meksiku se hibiskus koristi za proizvodnju pića specifične boje i ukusa. U Egiptu je čaj od hibiskusa vekovima nacionalno piće i biljka koja leči mnoge bolesti. Hibiskus deluje na povećanje apetita, a ima primenu i u lečenju prehlada, srčanih i nervnih oboljenja, bola i otoka (upala) u gornjem respiratornom traktu. Pomaže prilikom zadržavanja tečnosti u ogranizmu, stomačnih problema i poremećaja cirkulacije. Pomaže kod stomačnih problema, posebno u slučaju zatvora, jer deluje kao laksativ (pospešuje pražnjenje creva). Deluje i na ublažavanje grčeva u stomaku i materici, a pomaže i kod poremećaja cirkulacije, nesanice, površinskih rana, osvežava dah. Zbog velike prisutnosti flavonoida, čaj hibiskusa potpomaže detoksikaciju organizma i zaštitu jetre od otrova, ubrzavanje metabolizma i poboljšanje rada štitne žlezde. Takođe, hibiskus deluje kao antibiotik, protiv bakterija i glista. Rezultati studije, sprovedene u SAD-u, sugerišu da čaj spravljen od ekstrakta cveta hibiskusa može da bude od pomoći u tretiranju blage i umerene hipertenzije (povišenog krvnog pritiska). Naime, nakon četiri nedelje ispitivanja, dijastolni (donji) pritisak je smanjen za skoro deset jedinica kod 79 odsto osoba koje su svakodnevno konzumirale čaj od hibiskusa (oko pola litra), i 84 odsto osoba koje su uzimale lekove protiv hipertenzije. Sistolni (gornji) pritisak je opao za 7,2 milimetra živinog stuba. Lekovita svojstva hibiskusa potiču od enzima, eteričnih ulja, vitamina C i flavonoida, pa on između ostalog deluje i kao antioksidans. Čaj od hibiskusa je osvežavajući (za to je zaslužna limunska kiselina), a pogodan je i za opuštanje, pošto ne sadrži kofein i tein. U hibiskusu je prisutno čak trinaest aminokiselina, od kojih je šest izuzetno važno za čovekov organizam. Sadrži i veliku količinu vitamina C, kao i 7,5-9,5 odsto gvožđa, flavonoide, enzime, eterična ulja, voćne kiseline. Međutim, hibiskus nije uvek bezbedno koristiti tokom trudnoće. Postoje slučajevi kada hibiskus utiče na izazivanje menstruacije, što može dovesti do spontanog pobačaja kod trudnica. S obzirom na to da nema dovoljno podataka o bezbednosti konsumiranja hibiskusa tokom dojenja, on se ne preporučuje. </div> <div>SAVET</div> <div>čaj od hibiskusa dodajte sok od sveže isceđenog limuna ili narandže, ili neki drugi voćni sok, a potom dodajte med. A ukoliko to spremate za neku feštu dodajte u koktel malo vermuta ili džina. Za osveženje koristite čaj od hibiskusa koji ste pomešali sa sa nanom i dobro rashladili.</div> Medicinska upotreba Mnogi delovi biljke se koriste u medicinske svrhe.  <table> <tbody> <tr> <td> Uputstvo za Sejanje </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> Razmnožavanje: </td> <td> Semenom </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> Predtretman: </td> <td> 0 </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> Stratifikacija: </td> <td> 0 </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> Vreme Sejanja: </td> <td> Tokom cele godine </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> Dubina Sejanja: </td> <td> Seme samo blago prekriti substratom </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> Vrsta Substrata: </td> <td> Substrat br.1  </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> Sejanje temperatura: </td> <td> 18-22°C </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> Sejanje Lokacija: </td> <td> svetlo + držati stalno vlažno ne mokro </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> Vreme Klijanja: </td> <td> zavisno od uslova 7 - 30 dana </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap"> Zalivanje: </td> <td> redovno tokom vegetacije </td> </tr> <tr> <td nowrap="nowrap">   </td> <td> Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved. </td> </tr> </tbody> </table>

MHS 19 G (5 S)

Brzi pregled

Koncasta juka seme (Yucca...

2,35 € SKU: CT 8

Brzi pregled

Kategorije

Kategorije

Kategorije

Last Product Reviews

FAQs

Zadnje Porudzbine

Mandragora seme (Mandragora...

Velebilje, djavolove...

Ljubicasti Krokus - Crocus...

Zuti Krokus - Crocus -...

Crna Zadova Loza seme...

Seme Kantariona (Hypericum...

Beli Oleander Seme (Nerium...

Crveni Oleander Seme...

Oleander Seme (Nerium...

Seme morskog luka (Albuca...

Dzinovski Hibiskus Seme...

Koncasta juka seme (Yucca...