5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2><strong>Seme Ukrasnog Maka Shirley Poppy (Papaver rhoeas)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0202;"><strong>Cena za pakovanje od 200 semena.</strong></span></h2> <p>Atraktivna vrsta maka u vise - mix boja. Naraste do jednog metra. Saditi minimalno 15 centimetara biljku od biljke a 30 centimetara red od reda. Suhe stabljike biljke idealne su za cvjetne arazmane.</p> <p>Biljka mak nekada je bila cenjen lek protiv bolova i afrodizijak, a danas se zrnevlje jedne vrste maka koristi bez bojazni kao začin, osim zrelog semena – svi ostali delovi ne smeju da se upotrebljavaju!</p> <p>Mak biljka (Papaver vrste) iz porodice makova (Papaveraceae) koja obuhvata oko 50 različitih vrsta smatraju se jednom o najstarijih kultura koja se već hiljadama godina upotrebljava kao hranljiva, lekovita, industrijska i ukrasna biljka. Poreklo joj nije poznato, ali smatra se da biljka mak potiče s Bliskog istoka.</p> <p> </p> <p><strong>Bastenski ili opijumski mak</strong></p> <p>Bastenski ili opijumski mak (Papaver somniferum) je jednogodišnja zeljasta biljka visoka oko 1,5 metara. Listovi vrtnog maka su glatki, duguljasti i duboko urezani, bledo sivozeleni, a gornji listovi obuhvataju stabljiku. Od početka leta cveta velikim belim, ružičastim, ljubičastim, ili crvenim cvetovima, a posle cvetanja razvijaju se plodovi – okrugli plavozeleni semeni tobolci puni mnogobrojnih semenki maka.</p> <p> </p> <p>Pošto se zareže nezreli semeni tobolac vrtnog maka, iz njega curi mlečni sok čijim se sušenjem dobija opijum, koji se upotrebljava kao lekovito, opojno i čarobno sredstvo.Mak su zbog njegovih lekovitih dejstava cenili i stari Egipćan, a u indijskoj i kineskoj medicini bio je omiljeni afrodizijak. Kao narkotik, opijum se počeo koristiti početkom 19.veka, kada je pušenje opijuma ušlo u modu, naročito u Kini i medju evropskim umetnicima i piscima.</p> <p> </p> <p>Osim opijuma, još od najstarijeg doba upotrebljavali su se cvetovi i semenke vrtnog maka kao sredstvo za spavanje i ublažavanje bolova, a stari grčki lekar Dioskurides pisao je o opijumskom da je mak najznačajnija lekovita biljka toga doba. Zbog umirujućeg i uspavljujućeg delovanja semenka maka, nekada je bio običaj da se semenke maka zamotane u tkaninu daju maloj deci umesto cucle?!</p> <p> </p> <p>Danas se vrtni, ili opijumski mak industrijski gaji zbog proizvodnje jakih analgetika, uključujući mofrijum i kodein, a u baštama se uzgaja kao ukrasna biljka.</p> <p> </p> <p>Seme maka koje kupujemo kao začin, seme je vrtnog, ili opijumskog maka podvrste r. Somniferum, koja se u tu svrhu i uzgaja. Seme maka nije štetno jer ne sadrže niti jedan alkaloid koji se nalazi u tobolcima.</p> <p> </p> <p><strong>Osim zrelog semena, svi ostali delovi opijumskog maka vrlo su opasni i ne smeju se upotrebljavati.</strong></p> <p> </p> <p><strong>Mak biljka sadrži</strong></p> <p>readin</p> <p>manje količine drugih alkaloida</p> <p>crvenu boju</p> <p>organske kiseline</p> <p>gorke sastojke</p> <p>tanine</p> <p>skrob</p> <p>saponine</p> <p>smole</p> <p>najvažniji</p> <p>lekoviti sastojak maka sluz</p> <p> </p> <p>Semenke divljeg maka, osim u lekovite svrhe, upotrebljavaju se i kao začin u kuhinji. U zrelim semenkama ima oko 35 % masnog ulja, sličnog jestivom. Od masnih kiselina, ulje zrelih semenki poljskog maka sadrži čak 68% linolinske kiseline.</p> <p> </p> <p>Latice divljeg maka skupljaju se početkom cvetanja i ne smeju da se previše okreću, jer tada poplave i gube lekovita svojstva. Latice se moraju pažljivo otkidati i vrlo brzo osušiti kako ne bi jače promenile boju, iako sušenjem najčešće menjaju boju i postaju sivkaste.</p> </div>

MHS 43 (200 S)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2 class=""><strong>Vrtni Beli Mak Seme (Papaver somniferum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 2000 (1g), 10000 (5g) semena.</strong></span></h2> <p>Biljka mak nekada je bila cenjen lek protiv bolova i afrodizijak, a danas se zrnevlje jedne vrste maka koristi bez bojazni kao začin, osim zrelog semena – svi ostali delovi ne smeju da se upotrebljavaju!</p> <p>Mak biljka (Papaver vrste) iz porodice makova (Papaveraceae) koja obuhvata oko 50 različitih vrsta smatraju se jednom o najstarijih kultura koja se već hiljadama godina upotrebljava kao hranljiva, lekovita, industrijska i ukrasna biljka. Poreklo joj nije poznato, ali smatra se da biljka mak potiče s Bliskog istoka.</p> <p><strong>Bastenski ili opijumski mak</strong></p> <p>Bastenski ili opijumski mak (Papaver somniferum) je jednogodišnja zeljasta biljka visoka oko 1,5 metara. Listovi vrtnog maka su glatki, duguljasti i duboko urezani, bledo sivozeleni, a gornji listovi obuhvataju stabljiku. Od početka leta cveta velikim belim, ružičastim, ljubičastim, ili crvenim cvetovima, a posle cvetanja razvijaju se plodovi – okrugli plavozeleni semeni tobolci puni mnogobrojnih semenki maka.</p> <p>Pošto se zareže nezreli semeni tobolac vrtnog maka, iz njega curi mlečni sok čijim se sušenjem dobija opijum, koji se upotrebljava kao lekovito, opojno i čarobno sredstvo.Mak su zbog njegovih lekovitih dejstava cenili i stari Egipćan, a u indijskoj i kineskoj medicini bio je omiljeni afrodizijak. Kao narkotik, opijum se počeo koristiti početkom 19.veka, kada je pušenje opijuma ušlo u modu, naročito u Kini i medju evropskim umetnicima i piscima.</p> <p>Osim opijuma, još od najstarijeg doba upotrebljavali su se cvetovi i semenke vrtnog maka kao sredstvo za spavanje i ublažavanje bolova, a stari grčki lekar Dioskurides pisao je o opijumskom da je mak najznačajnija lekovita biljka toga doba. Zbog umirujućeg i uspavljujućeg delovanja semenka maka, nekada je bio običaj da se semenke maka zamotane u tkaninu daju maloj deci umesto cucle?!</p> <p>Danas se vrtni, ili opijumski mak industrijski gaji zbog proizvodnje jakih analgetika, uključujući mofrijum i kodein, a u baštama se uzgaja kao ukrasna biljka.</p> <p>Seme maka koje kupujemo kao začin, seme je vrtnog, ili opijumskog maka podvrste r. Somniferum, koja se u tu svrhu i uzgaja. Seme maka nije štetno jer ne sadrže niti jedan alkaloid koji se nalazi u tobolcima.</p> <p><strong>Osim zrelog semena, svi ostali delovi opijumskog maka vrlo su opasni i ne smeju se upotrebljavati.</strong></p> <p><strong>Mak biljka sadrži</strong></p> <p>readin</p> <p>manje količine drugih alkaloida</p> <p>crvenu boju</p> <p>organske kiseline</p> <p>gorke sastojke</p> <p>tanine</p> <p>skrob</p> <p>saponine</p> <p>smole</p> <p>najvažniji</p> <p>lekoviti sastojak maka sluz</p> <p>Semenke divljeg maka, osim u lekovite svrhe, upotrebljavaju se i kao začin u kuhinji. U zrelim semenkama ima oko 35 % masnog ulja, sličnog jestivom. Od masnih kiselina, ulje zrelih semenki poljskog maka sadrži čak 68% linolinske kiseline.</p> <p>Latice divljeg maka skupljaju se početkom cvetanja i ne smeju da se previše okreću, jer tada poplave i gube lekovita svojstva. Latice se moraju pažljivo otkidati i vrlo brzo osušiti kako ne bi jače promenile boju, iako sušenjem najčešće menjaju boju i postaju sivkaste.</p> </div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 140 (1g)

5/ 5

<h2 id="short_description_content" class="rte align_justify"><strong>Seme aloje maciji rep (Aloe castanea)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p>Aloe kastanea (mačji rep Aloja) je vrsta aloje endemična za Južnu Afriku.<br>Divna aloja koja formira grm ili malo drvo do skoro 4 m visine sa kratkim, debelim granama koje drže rozete uskih, zelenih ili bledoplavih listova. Cvasti su slabo razgranate i izgledaju poput mačjih repova.<br><br>Lako se uzgaja iz semena u toploj umerenoj i tropskoj klimi u USDA zonama od 9 do 11.</p> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Uputstvo za Sejanje</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Razmnožavanje:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Predtretman:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Stratifikacija:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Vreme Sejanja:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Dubina Sejanja:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Vrsta Substrata:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Sejanje temperatura:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">20-25°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Sejanje Lokacija:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Vreme Klijanja:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">zavisno od uslova 1 - 8 nedelja</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Zalivanje:</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;">&nbsp;</span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><br><span style="color: #008000;">Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena.&nbsp;All Rights Reserved.</span></p> </td> </tr> </tbody> </table>

CT 27 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>CRNI KIM Seme (Nigella sativa)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 500 (1.5g) semena.</strong></span></h2> <p><span style="font-size: 10pt;">Sjemenke crnog kima su takodje vrlo korisno za zdravlje. Biblija pominje sjemenke crnog kima, a vec smo spomenuli da je i prorok Muhamed svojevremeno rekao da sjeme crnog kima moze izlijeciti svaku bolest osim smrti.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Iako to moze da zvuci malo pretjerano, biljka crni kim (Nigella Sativa) uistinu ima izvanredne iscjeliteljske osobine koje je cine jednom od najmocnijih medicinskih biljaka poznatih danas.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Crni kim je jednogodisnja biljka ciji se sjemenke koriste u ljudskoj ishrani. Raste do 30 cm u visinu. Cvjetovi su bijele ili svijetlo plave boje i broje pet do deset latica. Plod je cahura sa velikim brojem sjajno-crnih sjemenki u obliku polumjeseca. Sjeme se koristi kao zacin – cijelo ili samljeveno ili za izradu ulja. Sjemenke crnog kima kod nas su poznate i pod imenom curakot ili curekot.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;"><strong>Rasprostranjenost</strong></span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Čurekot se može naći u južnoj Europi, zapadnoj Aziji, Indiji i sjevernoj Africi. Srodna biljka poljski crni kim (lat.:Nigella arvensis) mogao se, kao korov, naći na poljima srednje i sjeverne Europe. Danas je, uz druge, na listi iskorijenjenih biljki.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;"><strong>Upotreba</strong></span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">U zemljama Orijenta koristi se više od 2000 godina kao ljutkasti začin i u medicini. Ukusom podsjeća na sezam i kim. Njegovim sjemenkama se, naročito u azijskim zemljama, posipaju peciva. Tamo je poznat pod imenom "black onion seed". U upotrebi je i ulje dobiveno od sjemenki hladnom destilacijom. Koristi se u liječenju različitih bolesti, kao što su probavne tegobe i nadimanje, oslabljene funkcije jetre, migrena, jača vitalnost organizma, protiv iscrpljenosti i upala. Poboljšava probavu i apetit, pospješuje znojenje i snižava tjelesnu temperaturu. Odstranjuje parazite (gliste), dobar je lijek protiv bakterijiskih, gljivičnih i virusnih oboljenja i krvarenja (epistaksa i hemofilija), te kancerogenih oboljenja. Smanjuje nivo šećera u krvi, diuretik, pospješuje lučenje mlijeka kod dojilja, reguliše hormone rasta, snižava kolesterola u krvi, liječi upalu nosnih šupljina, suhog kašlja, bronhijalne astme i gripe. Koristi se i kao afrodizijak. Zabranjeno je uzimati ulje čurekota osobama sa transplatiranim organima (jetra, bubreg, srce), jer povećava imunitet, što može dovesti do odbacivanja presađenih organa.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;"><strong>Ulje crnog kima</strong></span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Čisto čurekotovo ulje se u narodnoj medicini i sve češće u školskoj medicini koristi u liječenju alergija neurodermitis, psoriasis, za reguliranje imunološkog sistema, protiv astme, kod kemoterapije za ublažavanje neželjenih posljedica, kod probavnih problema, visokog krvnog pritiska ili u veterinarstvu. U indijskoj narodnoj medicini važi za sredstvo koje ublažava teškoće u doba trudnoće. Dobrog kvaliteta je hladno-presano egipatsko ulje čurekota (Al-Baraka-kvalitet). U srednjoj Europi se uzgaja u Austriji (Donja Austrija) i presovano ulje je visokog kvaliteta. Zasijane površine su ograničene.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;"><strong>Narodna predaja</strong></span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Mnogi narodi bliskog i srednjeg istoka smatraju crni kim svetom ili čudotvornom biljkom. Ovome se nije čuditi pošto se biljka spominje i u Bibliji. Postoji vjerovanje da je i prorok Muhamed je kazao da je crni kim lijek za sve bolesti osim smrti.[4] Kod naših naroda crni kim postaje popularan tek u nekoliko zadnjih godina zahvaljujući internetu, te ne postoje neki značajni izvori široke upotrebe ove biljke u narodnom liječenju. Sjeme crnog kima se koristi kao dodatak sarajevskom somunu (lepinji) i poznat je po imenu čurekot. Na srednjem i bliskom istoku crni kim se smatra za vrlo snažno antikancerogeno sredstvo.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Sjemenke crnog kima se kroz stoljeca koriste najvise tamo gdje i rastu: na bliskom istoku, u sjevernoj Africi i Indiji.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Danas se sjeme crnog kima zbog svog specificnog ukusa koristi kao zacin u kuhinjama sirom svijeta.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Ali osim kao dodatak jelu, ovo sjeme posjeduje bogatstvo znacajnih zdravstvenih osobina zbog kojih se svrstava medju najdragocjenije plodove kroz vrijeme.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Sjeme crnog kima sadrzi preko 100 hemijskih jedinjenja, ukljucujuci neka koja tek treba da se identifikuju. Osim crystalline nigellone za koji se vjeruje da je osnovni aktivni sastojak, sjemenke crnog kima sadrzi: timokinon, beta sitosterol, miristinsku kiselinu, palmitinsku kiselinu, palmitoleicku kiselinu, stearinsku, oleinsku i linoleinsku kiselinu, linolenicku i arahidonicku kiselinu, proteine, vitamin B1, vitamin B2, vitamin B3, folicnu kiselinu, kalcijum, zeljezo, bakar, cink, fosfor…</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Crni kim je prirodni antibiotik koji nema stetnih posljedica. Redovno uzimanje ce doprinijeti jacanju i stabilizovanju imunog sistema i tako pomoci kod raznih infekcija i prehlada. Mozda je zato bocica sa uljem crnog kima spakovana u Tutankamonov grob, da mu se nadje u zagrobnom zivotu.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Crni kim odrzava zdravu mikrofloru zeluca i crijeva i stimulise rad jetre i bubrega. Stari Egipcani su i to znali pa su ga cesto uzimali da bi smirili preoptereceni stomak, pogotovo nakon ekstravagantnih gozbi. Osim toga, malo crno sjeme je koristeno za glavobolju, zubobolju, prehlade, infekcije. A zene kao zene: kraljica Nefertiti, nadaleko poznata po svojoj ljepoti, koristila je ulje crnog kima za sjajnu kosu i jake nokte.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Veliki broj istrazivanja sprovedenih na sjemenu crnog kima su pokazala da jedinjenja iz ovog sjemena pomazu borbi protiv bolesti tako sto stimulisu stvaranje kostane srzi, prirodnog interferona i imunih celija.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Jedna od najcescih i najefikasnijih upotreba ulja crnog kima je tretiranje problema respiratornog sistema kao sto je astma, bronhitis, prehlada. Osim toga, pomaze kod reumatizma, stimulise menstrualni ciklus i pojacava lucenje mlijeka kod dojilja.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Ulje crnog kima smiruje nervnu napetost, stisava grceve u stomaku, stimulise stvaranje urina, pomaze kod velikog kaslja, poboljsava probavu i regulise krvni pritisak.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Sjemenke crnog kima su vrlo efikasno u lijecenju apscesa i tumora na ocima, stomaku i jetri, ponovo zahvaljujuci antitumorskom jedinjenju beta-sitosterol.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;"><strong>Sjeme i ulje crnog kima takodje pomazu kod sljedecih stanja:</strong></span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">stimulisu energiju i pomazu u oporavku od hronicnog umora i bezvoljnosti,</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">njeguju i iscjeljuju probleme na kozi: ekcem, alergije, akne, psorijazu i cireve,</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">rjesavaju probleme sa parazitima, kod naduvenosti u trbuhu, dijareje, hemoroida, konstipacije i dizenterije.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Vazno je napomenuti da ulje crnog kima nije lijek, nego namirnica i pomocno ljekovito sredstvo koje dodatno pomaze i dopunjava efikasnost konvencionalnih terapija.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Upotreba ulja ili sjemena crnog kima ne djeluje na pojedinacni organ ili poremecaj, nego na cjelokupan organizam i to tako sto jaca imuni sistem i pomaze detoksikaciji preko organa za varenje i debelog crijeva.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Ne smijemo zaboraviti da samo hladno cijedjeno ulje crnog kima zadrzava sve korisne osobine.</span></p> <p><span style="font-size: 10pt;">Ljekovita svojstva se gube na 60 stepeni Celzijusa i zbog toga se ne preporucuje zagrijavanje ni kuvanje sa uljem crnog kima.</span></p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 128 (1,5g)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Beli slez seme (Althaea officinalis)</strong></h2> <h2><span style="color: #f80000;"><strong>Cena je za pakovanje od 350 (1g) semena.</strong></span></h2> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">Beli slez (<a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Althaea_officinalis" target="_blank" rel="noopener noreferrer" style="color: rgba(0, 0, 0, 0.92);"><span>lat. Althaea officinalis</span></a>) je višegodišnja biljka porodice Malvaceae (Malvaceae). Visina 60-200 cm. Rizom je debeo, kratak, razgranat. Stabljika je uspravna, listovi trouglasti, pokriveni dlakаma. Cvetovi čine visoku cvast u obliku klasa, svetlo ili izrazito ružičastu.</p> <h2 data-fontsize="28" data-lineheight="28" style="color: #000000; font-size: 28px;">Gde raste beli slez?</h2> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">Biljka je široko rasprostranjena u umerenom pojasu Evroazije, Istočnog i Zapadnog Sibira, na Altaju. Raste u poplavnim ravnicama reka, duž obala jezera, na močvarnim livadama i ivicama šuma.</p> <h2 data-fontsize="28" data-lineheight="28" style="color: #000000; font-size: 28px;">Koji deo belog sleza se koristi kao lekovito sredstvo?</h2> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">Kao lekovita sirovina koristi se osušeni koren biljke (Althaeae radix), list (Althaeae folium) i trava (Herba Althaeae officinalis).</p> <h2 data-fontsize="28" data-lineheight="28" style="color: #000000; font-size: 28px;">Koja svojstva i kakvo dejstvo ima beli slez?</h2> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">U fitohemijskom aspektu najviše su proučavani polisaharidi korena belog sleza. Koreni belog sleza sadrže od 30 do 35% sluzi. Suva sluz sadrži od 19,52 do 21,68% redukujućih polisaharida preračunatih u glukozu.</p> <h3 data-fontsize="16" data-lineheight="19" style="color: #000000; font-size: 16px;">Koreni belog sleza pored sluzi sadrže:</h3> <ul style="color: #000000; font-size: 17px;"> <li>linearni polisaharid triticin (5-11%)</li> <li>šećer 8%</li> <li>tanini (4,11-7,96%),</li> <li>esencijalne aminokiseline asparagin (0,8-2%) i betain (do 4%)</li> <li>skrob (37%)</li> <li>pektin (11-20%)</li> <li>masna ulja (1-1,5%)</li> <li>organske kiseline</li> <li>fitosterol</li> <li>karoten</li> <li>lecitin</li> <li>sitosterol</li> <li>vitamin C</li> <li>mineralne soli</li> <li>monosaharidi</li> <li>D-glukoza i D-L-ksiloza</li> <li>uronske kiseline, metilpentoza i heksoza.</li> </ul> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">Listovi sadrže sluz, esencijalno ulje, gumenaste supstance, askorbinsku kiselinu, karoten.</p> <h3 data-fontsize="16" data-lineheight="19" style="color: #000000; font-size: 16px;">Masno ulje iz semena sadrži</h3> <ul style="color: #000000; font-size: 17px;"> <li>oleinsku (30,8%),</li> <li>α-linolnu (52,9%),</li> <li>α-linolensku kiselinu (1,85%) i β-linolensku kiselinu (0,65%).</li> </ul> <h3 data-fontsize="16" data-lineheight="19" style="color: #000000; font-size: 16px;">Beli slez pokazuje:</h3> <ul style="color: #000000; font-size: 17px;"> <li>antiinflamatorno</li> <li>zaštitno</li> <li>ekspektorantno</li> <li>antitusičko delovanje.</li> </ul> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">Beli slez je tipična lekovita biljka koja sadrži sluz.</p> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">Njegova lekovita svojstva su uslovljena visokim sadržajem polisaharida, koji u vodenim infuzama imaju tendenciju da povećavaju zapreminu i tankim slojem prekrivaju sluznicu i kožu. Ovaj sloj štiti sluznicu od uticaja štetnih faktora (hladan ili suv vazduh; nadražujuće dejstvo sastojaka hrane, isušivanje).</p> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">Pored toga, mukozno-polisaharidni kompleks apsorbuje, adsorbuje i inaktivira mikrobiološke, virusne i toksične proizvode koje luče pogođene epitelne ćelije, sprečava kontakt toksina sa sluzokožom. Pod takvim mukoznim slojem smanjuje se aktivnost upalnog procesa, brže zarastanje erozija i čirevi.</p> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">Koren belog sleza u savremenoj farmakološkoj nomenklaturi pripada grupi mukolitičkih sredstava zbog kombinacije refleksnog iskašljavajućeg efekta i efekta razblaživanja (smanjenja viskoznosti) bronhijalnog sekreta.</p> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">Viskozni infuz korena belog sleza vlaži glasne žice, omekšava gustu naslagu na sluznici ždrela i grkljana, štiti nervne završetke sluzokože ždrela i dušnika od nadražujućih faktora.</p> <h3 data-fontsize="16" data-lineheight="19" style="color: #000000; font-size: 16px;">Lekoviti preparati belog sleza koriste se za lečenje bolesti respiratornog sistema:</h3> <ul style="color: #000000; font-size: 17px;"> <li>hronični bronhitis</li> <li>traheitis</li> <li>laringitis</li> <li>veliki kašalj</li> <li>akutne respiratorne bolesti</li> <li>bronhopneumonija</li> <li>bronhijalna astma.</li> </ul> <h3 data-fontsize="16" data-lineheight="19" style="color: #000000; font-size: 16px;">U gastroenterologiji beli slez se koristi za lečenje:</h3> <ul style="color: #000000; font-size: 17px;"> <li>gastritisa</li> <li>dijarejeu</li> <li>čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu</li> <li>povećane kiselosti želuca.</li> </ul> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">Vodeni ekstrakt korena belog sleza, kada se uzima oralno, oblaže sluznicu želuca.<br />Efikasnost antacidnog delovanja povećava se sa povećanom kiselošću želučanog sadržaja, jer se u interakciji sa hlorovodoničnom kiselinom povećava viskoznost sluzi.</p> <h3 data-fontsize="16" data-lineheight="19" style="color: #000000; font-size: 16px;">Ova biljka se koristi i za lečenje bolesti genitourinarnog sistema:</h3> <ul style="color: #000000; font-size: 17px;"> <li>adenom prostate</li> <li>prostatitis</li> <li>urolitijaza</li> <li>poremećaji mokrenja</li> <li>cistitis</li> <li>zapaljenje bubrega.</li> </ul> <h3 data-fontsize="16" data-lineheight="19" style="color: #000000; font-size: 16px;">U dermatologiji se oblozi, losioni i ispiranje od korena belog sleza koriste za lečenje:</h3> <ul style="color: #000000; font-size: 17px;"> <li>ekcema</li> <li>dermatoze</li> <li>psorijaze</li> <li>rozacea</li> <li>ulceroznih i erozivnih procesi usne duplje</li> <li>opekotina</li> <li>apscesa</li> <li>seboroičnog dermatitisa lica itd.</li> </ul> <h3 data-fontsize="16" data-lineheight="19" style="color: #000000; font-size: 16px;">Beli slez se koristi za lečenje očnih bolesti kao što su:</h3> <ul style="color: #000000; font-size: 17px;"> <li>čmičak</li> <li>blefaritis</li> <li>konjunktivitis.</li> </ul> <h2 data-fontsize="28" data-lineheight="28" style="color: #000000; font-size: 28px;">Kako se koristi beli slez?</h2> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">U medicinske svrhe koriste se infuzi, dekokti, suvi i tečni ekstrakti korena, sirup belog sleza.</p> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">U literaturi često se daju preporuke za pripremu dekokta i vrućeg infuza belog sleza. Međutim, stručnjaci su skloni da veruju da hladni infuz efikasnije izvlači sluz iz sirovina i, shodno tome, upotreba ovog oblika je opravdanija.</p> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">Kada se kuva, skrob sadržan u korenu se zgrušava i sprečava prelazak aktivnih supstanci u rastvor.</p> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">U lečenju bolesti respiratornog trakta, organa za varenje i genitourinarnih organa koriste se hladni i topli infuzi.</p> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">Hladni infuz: 1 supenu kašiku iseckanog korena preliti sa 200 ml predhodno prokuvane i ohlađene vode i uz povremeno mućkanje ostaviti 30-60 minuta a zatim procediti kroz tanak sloj pamuka. Više puta dnevno piti pripremljeni napitak. Deci davati po jednu kašiku mlakog čaja na svaka dva sata.</p> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">Odvar -Vrući infuz: 1 kašiku korena staviti u emajliranu posudu, preliti sa 1 čašom ohlađene kuvane vode, poklopiti poklopcem i zagrevati u ključalom vodenom kupatilu 15 minuta, ohladiti na sobnoj temperaturi 45 minuta, procediti. Dopuniti do početnog obima tečnosti.</p> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">Uzima se oralno, nakon obroka 3-4 puta dnevno: odrasli i deca starija od 14 godina – 1/2 – 1/3 čaše, deca od 6 do 14 godina – 1-2 supene kašike, deca od 3 do 5 godina – 1 kaf. kašika.</p> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">Sirup se koristi prvenstveno za kašalj.</p> <p style="color: #000000; font-size: 17px;"><strong>Ispiranje</strong></p> <ul style="color: #000000; font-size: 17px;"> <li>2 kašike seckanog korena preliti sa 300 ml ključale vode, ostaviti 8 sati u termosu, iscediti. Ispirati grlo toplom infuzom 3-5 puta dnevno.</li> </ul> <p style="color: #000000; font-size: 17px;"><strong>Losioni, obloge</strong></p> <ul style="color: #000000; font-size: 17px;"> <li>3 kafene kašičice korena preliti sa 1 čašom hladne kuvane vode, ostaviti 8 sati u termosu, ocediti. Zatim zagrejati do 37-42°C. U infuzu obilno navlažiti gazu, aplicirati 20-50 minuta 2-3 puta dnevno.</li> </ul> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">Zanimljive činjenice Opisi lekovitih svojstava belog sleza nalaze se u medicinskim radovima Galena i Hipokrata pod imenom Herba omniborbium – „biljka za bilo koju bolest“.</p> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">U veterinarnoj medicini, dekokt korena belog sleza koristi se kao protivotrov kod trovanja životinja.</p> <p style="color: #000000; font-size: 17px;">Koren belog sleza koristi se kao sredstvo za penušanje u prehrambenoj industriji za proizvodnju konditorskih proizvoda. Na primer, naziv čuvene<br />poslastice maršmelou (marsh mallow) prevodi se kao „močvarni slez“ – tako se beli slez naziva na engleskom.</p> <br /> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 219 (1g)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Novo Zelandski Lan Seme (Phormium tenax)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <div>Phormium nije trava kako bi se na prvi pogled moglo reci. To je trajnica koja je mnogo godina bila smatrana srodnicom agava - danas se ipak smatra srodnicom hemerocallisa ili grancica. Phormium tenax, prirodna vrsta je biljka koja raste na mocvarnim i nizinskim podrucjima Novog Zelanda. To je trajnica kopljastih i izduzenih listova (sirokih i do 5 cm) visoka do 3 m. Cvate visokom razgranatim stapkama iznad liscasa cvijetovima crvene boje. Jako je prilagodljiva biljka pa se tako lako prilagodava velikom broju terena. Dobro podnosi minuse do -15 (neki tvrte i vise) pritom moze stradati lisce. Nakon orezivanja u prolece biljka ponovo potjera novo lisce. Voli bogato humusno tlo, dobro drenirano i redovito zalivanje tokom leta. Prvih par godina nakon sadnej sporo raste, no kasnije to nadoknadi zbilja bujnim grmom.</div> </div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

UT 8

5/ 5

<h2><strong>Seme SURURUCA (Passiflora setacea)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 Semena.</strong></span></h2> <p>Sururuca je biljka penjačica s višegodišnjim podlogama. Godišnje proizvodi na višegodišnjim stabljikama koje se preko zemlje ili popnu u druge biljke, podržavajući se viticama<br><br>Jestivo voće izuzetno je cijenjeno u rodnom biljnom području, gdje se okuplja iz divljine.<br><br>Ovaj cvijet strasti iz južnog središnjeg Brazila nalazi se u šikarama i riječnim šumama. Sadrži lopatasto lišće i prelijepe bijele cvjetove praćene sočnim, jestivim plodovima od 8 cm (narandžasta pulpa) izvrsnog, blago kiselog okusa.<br><br>Izvorno za Bahia, Mato Grosso i okolna područja Brazila.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 18 PS

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2><strong>Bulka, divlji mak seme (Papaver rhoeas)</strong></h2> <h2><span style="color: #f80000;"><strong>Cena za pakovanje od 100 semena.</strong></span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;"><b>Bulka</b><span> </span>(turčinak, divlji mak) ili<span> </span>lat.<span> </span><span lang="la"><i><i>Papaver rhoeas</i></i></span><span> </span>je jednogodišnja, ređe dvogodišnja<span> </span>zeljasta biljka<span> </span>iz porodice<span> </span>makova<span> </span>(Papaveraceae).</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Stabljike su uspravne, jednostavne ili slabo razgranate i pokrivene dlakama, a listovi jajasti, sivozeleni i pokriveni stršećim, oštrim dlakama. Cvetovi su krupni (prečnika do 10 cm), upadljivi, na dugačkim drškama nadole nagnuti, tamnocrvene, svetlocrvene ili ređe bele boje.<span> </span>Kruničnih listića<span> </span>ima četiri i vrlo su nežni, tanki često pri dnu tamniji.<span> </span>Plod<span> </span>je čahura loptastog oblika ispunjena mnogobrojnim, sitnim, plavosivim, bubrežastim<span> </span>semenima.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">U svežem stanju ova biljka je<span> </span>otrovna, ali zato suvi<span> </span>cvetovi<span> </span>i zrela semena, kada se konzumiraju u normalnim količinama, ne mogu biti štetne. Sadrži bezopasne<span> </span>alkaloide<span> </span>za razliku od svog srodnika,<span> </span>maka<span> </span>(Papaver somniferum), koji je bogat<span> </span>morfinom<span> </span>i drugim<span> </span>opijumskim<span> </span>alkaloidima. Pored alkaloida sadrži još i crvenu boju, organske kiseline, gorke supstance,<span> </span>tanine, skrob, a najlekovitija materija u bulki je sluz i nalazi se u cvetovima.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Pri sušenju kruničnih listića (samo se taj deo cveta koristi) ne treba ih previše dodirivati jer tada gube lekovita svojstva i menjaju boju, odnosno poplave. Od njih se spravljaju<span> </span>sirupi<span> </span>i<span> </span>čajevi, a koriste se i za bojenje vina, rakije i drugih napitaka. Semena se, osim za lečenje, koriste i kao začin za posipanje peciva i kolača kojima daju prijatan miris i ukus. Čaure se beru tek kada je seme potpuno zrelo.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Bulka se koristi uglavnom u narodnoj medicini za lečenje oboljenja i smetnji disajnih organa, želuca i duševnih bolesti. Čajevi i sirupi na bazi ove biljke smiruju kašalj, pomažu iskašljavanje, pomažu kod prehlade i upale grla, krajnika i pluća, hroničnog<span> </span>bronhitisa<span> </span>i<span> </span>astme. Krunični listići poboljšavaju varenje, smiruju grčeve i bolove u želucu, a zajedno sa semenom deluju smirujuće pa pomažu kod depresija, neuroze i nesanice.</p> </div> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 43 PR (100 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Lantana camara seme - sjeme</strong></h2> <h2><span style="color: #f80000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> Biljka&nbsp;lantana&nbsp;je širokolisna, zimzelena biljka. Botaničko ime joj je&nbsp;Lantana camara.&nbsp;Botaničari je klasifikuju u grupu grmlja, jer podseća na lozu. Može se uzgajati i u visećim saksijama zbog grmolikih grana. Lantana je prepoznatljiva po svojim zaobljenim cvetovima jarkih boja. Cveće može biti u žutim, narandžastim, crvenim ili ljubičastim tonovima, veoma često jedan cvet može imati formu dvobojnog efekta zbog prelivanja boja.&nbsp;Lantana je karakteristična po svom specifičnom mirisu koji podseća na citruse.<br><br> <h2>Kako se uzgaja lantana</h2> <p>Pre nego što počnete sa intenzivnim uzgojem lantane, trebalo bi znati da je ova biljka otporna na sušu!&nbsp;Jedna zanimljivost, vezana za ovu biljku je da privlače leptire, pa predstavljaju osnovu za baštu leptira. Lantana nije prezahtevna u održavanju, na Vama je da uživate u svakom trenutku provedenom u ovoj aktivnsti!</p> <div> <table> <tbody> <tr> <td>Botaničko ime</td> <td>Lantana camara</td> </tr> <tr> <td>Uobičajni naziv</td> <td>Biljke lantana, lantanas, grmlje verbenas.</td> </tr> <tr> <td>Tip biljke</td> <td>Višegodišnje biljke u toplijim zonama; dok u hladnijim područjima predstavljaju jednogodišnje biljke.</td> </tr> <tr> <td>Izlaganje suncu</td> <td>Potpuno sunce.</td> </tr> <tr> <td>Tip tla</td> <td>Dobro drenirano tlo, ali podnose i lošu mešavinu zemljišta.</td> </tr> <tr> <td>Vreme cvetanja</td> <td>Lantana cveta cele godine u područjima bez mraza.</td> </tr> <tr> <td>Boja cveća</td> <td>Mešavina crvene, narandžaste ili žute boje.</td> </tr> </tbody> </table> </div> <h3>Svetlost</h3> <p>Količina svetlosti je jedan od najvažnijih elemenata pravilnog uzgoja lantane. Ova biljka toleriše puno ili delimično sunce.&nbsp;Najidelanije je da bude izložena punoj svetlosti najmanje 6 do 8 sati dnevno. Može podneti malo dnevnog hlada, ali ako se posadi na takvoj poziciji, to će prouzrokovati manje cvetanje.</p> <h3><a id="post-5419-_6wsrwa1mnmo0" style="color: inherit; font-size: 22px;"></a>Zemljište</h3> <p style="color: #404040; font-size: 18px;"><strong style="font-size: 18px;">Ova biljka uspeva u dobro drenirajućem tlu</strong>. Za pravilan uzgoj lantane, izbor zemljišta nije presudan element, može se adaptirati u različitim uslovima, ali preferira blago kiselo tlo. Važno je napomenuti mogućnost adaptiranja lantane u standardnom baštenskom zemljištu.</p> <h3 style="color: var(--wd-title-color); font-size: 22px;"><a id="post-5419-_4yts8kp7pbpw" style="color: inherit; font-size: 22px;"></a>Zalivanje</h3> <p style="color: #404040; font-size: 18px;"><strong style="font-size: 18px;">Kao što je već rečeno, lantana je otporna na sušu, međutim, kako bi se pravilno razvijala ova biljka, potrebno je temeljito zalivati bijku i voditi računa da se ne osuši</strong>! Ukoliko Vaša biljka raste na peskovitom tlu, potrebno je redovnije zalivati lantanu. Ukoliko primetite redukovanje cvetanja, povećajte nivo vode.</p> <h3 style="color: var(--wd-title-color); font-size: 22px;">Đubrenje</h3> <p style="color: #404040; font-size: 18px;"><strong style="font-size: 18px;">Lantana ne zahteva gnojivo!</strong><span>&nbsp;</span>Previše đubrenja može prouzrokovati smanjeno cvetanje biljke. Ako želite da budete sigurni da Vaša biljka prima potrebne hranljive supstrate, možete koristiti izbalansirano, nežno đubrivo, jednom mesečno.</p> <h3 style="color: var(--wd-title-color); font-size: 22px;"><a id="post-5419-_18tat75154xr" style="color: inherit; font-size: 22px;"></a>Orezivanje</h3> <ul style="color: #404040; font-size: 18px;"> <li style="font-size: 18px;">Ako se ova biljka tretira kao višegodišnja,<strong style="font-size: 18px;"><span>&nbsp;</span>potrebno je da u proleče uklonite mrtve delove biljke i orežete je za trećinu kako biste podstakli nov rast.</strong></li> <li style="font-size: 18px;">Kao jednogodišnja biljka,<span>&nbsp;</span><strong style="font-size: 18px;">orezivanje vršiti kad lantana preraste prostor u kom se nalazi ili izgubi svoj oblik i formu</strong>.</li> </ul> <span id="pp-toc__heading-anchor-1" class="pp-toc-menu-anchor " style="color: #404040; font-size: 18px;"></span><span id="pp-toc__heading-anchor-1" class="pp-toc-menu-anchor " style="color: #404040; font-size: 18px;"></span> <h2 style="color: var(--wd-title-color); font-size: 24px;"><a id="post-5419-_14and7igj8u6" style="color: inherit; font-size: 24px;"></a>Vrste lantane</h2> <ul style="color: #404040; font-size: 18px;"> <li style="font-size: 18px;"><strong style="font-size: 18px;">Lantana montevidensis</strong><span>&nbsp;</span>– ova sorta se često naziva trajna lantana ili grmlje verbena. Dolazi u različitim bojama i može cvetati tokom cele godine. Često se koristi kao ukrasna, dekorativna biljka.</li> <li style="font-size: 18px;"><strong style="font-size: 18px;">Lantana camara</strong><span>&nbsp;</span>– poznata i kao “španska zastava”. Ovo je oblik univerzalne, standardne lantane. Predstavlja najrasprostranjeniju sortu.</li> <li style="font-size: 18px;"><strong style="font-size: 18px;">Lantana involucrate</strong><span>&nbsp;</span>– preferira tropske krajeve, poznata je kao divlja lantana.</li> </ul> <h2 style="color: var(--wd-title-color); font-size: 24px;">Toksičnost lantane</h2> <p style="color: #404040; font-size: 18px;"><strong style="font-size: 18px;">Lantana može biti toksična za decu i kućne ljubimce</strong>. Listovi mogu da izazovu kratku iritaciju kože ili osip. Iako su svi delovi biljke otrovni, bobice predstavljaju najotrovniji deo biljke. Simptomi koji ukazuju na trovanje ovom biljkom su tegobe u stomaku, teško disanje i osećaj slabosti. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, obratite se lekaru za pomoć.</p> <span id="pp-toc__heading-anchor-3" class="pp-toc-menu-anchor " style="color: #404040; font-size: 18px;"></span><span id="pp-toc__heading-anchor-3" class="pp-toc-menu-anchor " style="color: #404040; font-size: 18px;"></span> <h2 style="color: var(--wd-title-color); font-size: 24px;"><a id="post-5419-_6dmaeqx8jpyr" style="color: inherit; font-size: 24px;"></a>Sadnja</h2> <p style="color: #404040; font-size: 18px;">Kada je u pitanju sadnja, nećete imati mnogo iscrpnog posla koji iziskuje puno vremena i truda. Ova biljka je veoma jednostavna za sadnju ili presađivanje, prvenstveno jer ne zahteva posebnu mešavinu zemlje ili specifične metode.</p> <ol style="color: #404040; font-size: 18px;"> <li style="font-size: 18px;"><strong style="font-size: 18px;">Kada posaditi lantanu</strong><span>&nbsp;</span>– ova biljka uspeva u toplom periodu godine, idealno vreme za sadnju lantane je kasno proleće.</li> <li style="font-size: 18px;"><strong style="font-size: 18px;">Gde saditi ovu biljku</strong><span>&nbsp;</span>– na sunčanom mestu sa dobro drenirajućim i plodnim tlom. Treba imati u vidu da zemljište treba održati vlažnim dok se biljka ne formira.</li> <li style="font-size: 18px;"><strong style="font-size: 18px;">Kako posaditi</strong><span>&nbsp;</span>– bilo da se radi o uzgoju u saksiji ili bašti, najbitnije je da se zadrži vlažnost zemljišta. Za suzbijanje korova i održavanje vlage koristite organsku materiju ili šljunak.</li> </ol> <h2 style="color: var(--wd-title-color); font-size: 24px;">Zanimljivosti</h2> <p style="color: #404040; font-size: 18px;">Uprkos toksičnosti koju proizvodi ova biljka, mnogi ljudi konzumiraju neke delove ove biljke ili ih koriste u druge svrhe. Evo nekih načina kako se može iskoristiti lantana i izaći van okvira lepe, dekorativne biljke.</p> <ul style="color: #404040; font-size: 18px;"> <li style="font-size: 18px;">Mnoge plemenske kulture u Indiji koriste drvene stabljike biljke za pravljenje nameštaja koji je otporan na kišu, sunce i termite. Nameštaj od lantate je lako dostupan i povoljniji od bambusa.</li> <li style="font-size: 18px;">Destilovani ekstrati napravljeni od ove biljke mogu biti efikasan insekticid za druge biljne vrste, poput kupusa. Postoji određena vrsta lisnih ušiju koja može biti efikasno zaustavljena uz pomoć ovog ekstrata.</li> <li style="font-size: 18px;">Ulje iz lišća se koristi kao sastojak mirisa, blago citrusno i prilično snažno. Od ovog ulja izrađuju se sveće, losioni za telo i osveživači prostora.</li> <li style="font-size: 18px;">Najpopularnija i najraznovrsnija svrha biljke lantane je njena lekovita upotreba. Ulje se može koristiti za lečenje osipa na koži, rezova, ogrebotina ili uboda. Takođe, ova biljka se može koristiti za lečenje reumatizma. Čaj od listova lantane je veoma popularan, tradicionalni lek za ublažavanje i lečenje simptoma prehlade, glavobolje i groznice, kao i probavne smetnje. Udisanje vodene pare čaja, pomaže u borbi sa respiratornim bolestima. Takođe, koren lantane može imati funkciju u lečenju simptoma gripa i kašlja.</li> <li style="font-size: 18px;">Jako mirisno lišće se suši i spaljuje, pa se dim koristi u svrhe odbijanja komarca i drugih neugodnih insekata.</li> <li style="font-size: 18px;">Mnogi skupljaju bobice lantane i koriste ih kulinarske svrhe. Stanovnici Ekvadora koriste lantanu za pravljenje džemova, pita i pića. Ipak, rasprava o toksičnosti ove biljke se nastavlja.</li> </ul> <br><br><br><br><br> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 59 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Huacatay - Crna Metvica Seme (Tagetes minuta)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Tagetes minuta ili meksicki neven je izuzetna biljka koja nije lepotica ali njenkoren ubija cak visegodisnji korov. Tagetes minuta je vrsta iz roda Tagetes u porodici suncokreta (Asteraceae). Ona dolazi iz Perua, gde &nbsp;je veoma popularna biljka i sastavni deo peruanske kuhinje i tamo je poznata kao <strong>Huacatai</strong>.</p> <p>Tagetes minuta raste kao zeljasta biljka i dostiže rasta visine do 1,2 metara.</p> <h3><strong>Upotreba</strong></h3> <p>Koristi se u kulinarstvu. Cesto se koristi za caj, protiv upale disajnih puteva, zeludacnih problema, te prehlade.</p> <p>Huacatai se koristi za mariniranje jela od mesa i za pravljenje soseva sa sirom, poput Ocopa (sos) u juznom peruanskom regionu Arekuipa.</p> <p>Zajedno sa Chincho Huacatai je zacin u Pachamanca, za tradicionalno jelo koje se pravi za proslavu <em>ljudi sa Anda</em>, u kome meso, krompir i drugo povrce u jednoj posudi koja se zagreva vrelim kamenom, u rupi napravljenoj u zemlji i onda potpuno prekrivena posuda sa tom zemljom.</p> <p>Biljka je laka za uzgoj i voli suncana i drenazna mesta.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 79

5/ 5

<h2 class=""><strong>Ehinacea seme Moench (Echinacea purpurea)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;"><b>Ehinacea</b><span>&nbsp;</span>(<i>Echinacea purpurea</i>), je biljka iz porodice glavočika (Asteraceae). Osnovno obeležje ove biljke su krupne glavičaste<span>&nbsp;</span>cvasti<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>seme<span>&nbsp;</span>koje ima sitne zupce pa podseća na<span>&nbsp;</span>ježa<span>&nbsp;</span>(grč.<span>&nbsp;</span><span lang="el"><span lang="el" title="грчки текст">εχινοσ</span></span>=jež).</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Poreklom je iz<span>&nbsp;</span>Severne Amerike<span>&nbsp;</span>i ima veći broj vrsta od kojih je 9<span>&nbsp;</span>endemičnih<span>&nbsp;</span>za to područje od kojih se plantažiraju samo dve vrste. Vrste kao što su<span>&nbsp;</span><i>E. purpurea</i>,<span>&nbsp;</span><i>Е. palida</i><span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span><i>Е. angistifolia</i><span>&nbsp;</span>su najviše u upotrebi pri čemu su najbolje lekovite rezultate pokazale prve dve navedene vrste, ali se najviše koristi treća vrsta jer se i najuspešnije plantažira. U<span>&nbsp;</span>Srbiji<span>&nbsp;</span>je plantažni uzgoj ehinacee u početnim fazama.</p> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span class="mw-headline" id="Лековити_састојци">Lekoviti sastojci</span></h2> <p>Lekovita svojstva pokazuju tri vrste ehinacee: (<i>Echinacea purpurea</i>,<span>&nbsp;</span><i>Echinacea angustifolia</i><span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span><i>Echinacea pallida</i>). Ove vrste sadrže u različitim odnosima:<span>&nbsp;</span>fenolkarbonske kiseline<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>depsidne kiseline: kafenu, hlorogensku i dikafeoilhinu kiselinu; estre kafene ivinske kiseline i ferulinske i vinske kiseline. Prisutni su i estri šećera i kafene kiseline - ehinakozidi; nezasićena,<span>&nbsp;</span>alifatična jedinjenja: amidi, izobutilamidi, polienske kiseline...</p> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span id=".D0.9B.D0.B5.D0.BA.D0.BE.D0.B2.D0.B8.D1.82.D0.BE_.D0.B4.D0.B5.D1.98.D1.81.D1.82.D0.B2.D0.BE_.D0.B8_.D1.83.D0.BF.D0.BE.D1.82.D1.80.D0.B5.D0.B1.D0.B0"></span><span class="mw-headline" id="Лековито_дејство_и_употреба">Lekovito dejstvo i upotreba</span></h2> <p>Upotrebljavaju se, kako nadzemni, tako i podzemni delovi biljke od kojih se mogu spravljati sirup, čaj, tinkture, sprejevi, tablete, sokovi i dr. Na našem tržištu se sada mogu naći različiti proizvodi na bazi ove biljke, ali se savetuje oprez pri njihovom korišćenju. Najbolje je da se savet potraži kod stučnih lica (farmaceuta) da bi se izbegla upotreba nedovoljno dobrih preparata i da bi doziranje bilo pravilno.</p> <p>Među američkim<span>&nbsp;</span>Indijancima<span>&nbsp;</span>ova biljka predstavlja osnovu narodne medicine, poput<span>&nbsp;</span>lincure<span>&nbsp;</span>u našem narodu. Koriste je, kako protiv zmijskog ujeda i uboda otrovnih insekata (ima antiseptično dejstvo) i upala, tako i za podizanje i održavanje<span>&nbsp;</span>imuniteta.</p> <p>Danas se najviše koristi za podizanje imuniteta i za poboljšanje odbrane od infekcije mikroorganizmima (virusi,<span>&nbsp;</span>bakterije). Upotrebom ehinacee se povećava<span>&nbsp;</span>nespecifični imunitet, odnosno postiže se bolja odbrambena sposobnost organizma protiv svega što bi moglo da mu naškodi.</p> <p>Za ehinaceu se smatra da deluje na povećanje odbrambene sposobnosti organizma tako što se povećava broj leukocita (bela krvna zrnca), a stimuliše se i sinteza<span>&nbsp;</span>interferona, proteina koji učestvuje u odbrani organizma od virusnih infekcija. Najbolji učinak postiže se kada se preparati od ove biljke počnu uzimati čim se primete prvi simptomi gripa ili prehlade, dakle, pre nego što se bolest razvije. Time se organizmu pomaže da se odupre infekciji. Ehinacea ispoljava antibakterijsko i antivirusno dejstvo. Primenjuje se i lokalno, kod rana, povreda, ujeda, uboda... jer ispoljava antibakterijsko dejstvo i ubrzava zarastanje rana stvaranjem vezivnog tkiva. Primenjuje se kod pojave infekcija ili preventivno, za stimulaciju imuniteta, pri čemu se ne preporučuje upotreba duže od 8 nedelja u kontinuitetu. Nemačka komisija E je odobrila upotrebu ekstrakta ehinacee kod prehlada i hroničnih infekcija disajnih puteva, i kod infekcija donjeg urinarnog trakta.</p> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span id=".D0.9D.D0.B5.D0.B6.D0.B5.D1.99.D0.B5.D0.BD.D0.B0_.D0.B4.D0.B5.D1.98.D1.81.D1.82.D0.B2.D0.B0"></span><span class="mw-headline" id="Нежељена_дејства">Neželjena dejstva</span></h2> <p>Nisu zabeležena neželjena dejstva. Moguća je pojava<span>&nbsp;</span>alergije<span>&nbsp;</span>kod osoba koje su alergične na druge biljke iz familija glavočika Asteraceae (maslačak,<span>&nbsp;</span>kamilica...).</p> <h2 style="color: #000000; font-size: 1.5em;"><span id=".D0.9A.D0.BE.D0.BD.D1.82.D1.80.D0.B0.D0.B8.D0.BD.D0.B4.D0.B8.D0.BA.D0.B0.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B5"></span><span class="mw-headline" id="Контраиндикације">Kontraindikacije</span></h2> <p>Zbog svojih<span>&nbsp;</span>imunostimulativnih<span>&nbsp;</span>svojstava ehinaceu ne treba primenjivati kod<span>&nbsp;</span>autoimunih oboljenja<span>&nbsp;</span>(AIDS,<span>&nbsp;</span>multipla skleroza,<span>&nbsp;</span>kolagenoza,<span>&nbsp;</span>lupus,<span>&nbsp;</span>reumatoidni artritis, ...). Kontraindikovana je istovremena primena sa<span>&nbsp;</span>imunosupresivima<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>kortikosteroidima. Ne primenjuje se kod dece mlađe od 2 godine.</p> <p><b>Zbog nedovoljnog poznavanja sastava i delovanja ehinacea se ne preporučuje tokom trudnoće i dojenja. Primena je kontraidikovana kod sledećih sistemskih oboljenja:<span>&nbsp;</span>tuberkuloza,<span>&nbsp;</span>multipla skleroza,<span>&nbsp;</span>autoimuna oboljenja.</b></p> <br> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 75 (0.1 g)

5/ 5

<h2><strong>Djavolja Jabuka Seme (Solanum linnaeanum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 Semena.</strong></span></h2> <p class="">Az ördögalma vagy szodómia gyümölcs Dél-Afrikában őshonos. De megtalálható Ausztráliában, Új-Zélandon is. A növény bokros alakú, 0,5-1,5 méteresre nőhet. Az egész növény mérgező, bár gyógyászati célokra használják gyógyszerek előállítására és különféle betegségek kezelésére. Gyönyörű dísznövény, amely egész évben, késő őszig virágzik, és nem igényel gondozást, csak néha egy kis vizet…</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

F 70 (10 S)