Seeds Gallery Com,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><strong>Pistac Seme, Seme Pistaca, Grcka sorta "Aegina" (Pistacia vera)</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5, 20, 50, 100, 500 Semena.</strong></span></h2>
<p><strong>Najbolja sorta pistaca u Grčkoj je grčka sorta "Aegina"!</strong></p>
<p>Pistać je drvenasta kultura koja pripada porodici rujevki (Anacardiaceae). Radi se o listopadnoj kulturi, uz izuzetak jedne zimzelene sorte. Potiče iz jugozapadne Azije, odakle se raširila po celom svetu. Pistać zadržava žbunoliku formu ili formu niskog drveta, a prilagođen je toplijim uslovima klime i gaji se u primorju. Prema arheološkim nalazima pistać se uzgajao već pre 9.000 godina, što ukazuje na njegovu veliku privrednu korist.</p>
<p><strong>Morfološke osobine pistaća</strong></p>
<p>Pistać je žbunolika voćna vrsta. Može narasti do 10 m i imati životni vek od 100 godina. U konvencionalnoj proizvodnji se teži nižim uzgojnim oblicima radi lakše berbe, a najbolji se rod ploda može očekivati u dvadesetoj godini. Kora drveta je sivkasta, listovi su tamnozeleni, neparno perasti. Mlađe su grane smeđe boje. Na jednoj se peteljci nalazi tri do pet valjkastih listova. Cvetovi su sitni, smešteni u metličaste cvasti, a cvetanje se odvija tokom marta, pre listanja. Koren je razgranat i može prodreti u zemljište i do 7 metara. Plod pistaća je koštunica, duga 1 do 2 cm i široka 2 cm. Obavijen je ljuskom bež boje koja lagano puca tokom sazrevanja ploda. U koštunici je smještena jestiva zelenkasta semenka.</p>
<p><strong>Temperatura</strong></p>
<p>Pistać je biljka toplog podneblja i u našim područjima najbolje rezultate gajenja postiže u uslovima mediteranske klime. Ipak, nije osetljiv na niske temperature. <strong>Može pretrpeti velike temperaturne amplitude od -30 °C do + 42 °C i uzgajati se na terenima do 1.200 m n/v.</strong></p>
<p><strong>Voda</strong></p>
<p>Radi se o kulturi koja traži osunčane prostore i može izdržati dugu sušu i visoke temperature. Koren prodire duboko i omogućuje iskorištavanje vode i na velikim dubinama u zemljištu. Preporučuje se da se sadi na dobro dreniranom zemljištu.</p>
<p><strong>Zemljište</strong></p>
<p>Budući da razgranati koren raste duboko, pistać nema prevelike zahteve prema zemljištu. Treba imati na umu da se radi o dugoživećoj kulturi kod koje se presađivanje ne preporučuje pa je pistać potrebno odmah zasaditi na teren na kojem je planirano gajenje. Pogoduju mu duboka i glinena zemljišta.</p>
<p><strong>Sadnja pistaća</strong></p>
<p>Kako bi se postigle najbolje gajene osobine, pistać se kao ostale voćne vrste, preporučuje saditi kalemljenjem. Sadnju je najbolje obaviti u jesen, kako bi se do proleća mlada biljka mogla pripremiti i razviti koren. Budući da se radi o dvodomoj vrsti, potrebno je obratiti pažnju da se u zasadu stabla sa ženskim cvetovima, nalazi i stablo s muškim cvetovima kako bi se omogućilo oprašivanje. „Muška“ i „ženska“ stabla mogu se razlikovati oblikom lista - „muški“ su listovi tamnozelene boje s duguljastim listićima, a „ženski“ svetlozeleni s velikim listićima.</p>
<p><strong>Berba i prinos pistaća</strong></p>
<p>Pistać obično donosi plod u desetoj godini ukoliko je biljka uzgojena iz semena (sejanac), a u petoj ukoliko je biljka kalemljena. Plodovi sazrevaju od jula do avgusta. Rod se može očekivati svake godine, a biljka obilno rodi svake treće do pete godine. Smatra se da starija stabla mogu dati 50 kg ploda s ljuskom, odnosno 30 kg ploda bez ljuske.</p>
<p><strong>Upotreba pistaća</strong></p>
<p>Seme pistaća je izuzetno hranjivo. Sadrži 20% proteina, 50% masnog ulja, 20% ugljenih hidrata i 2% vlakana. Od minerala sadrži kalijum, kalcijum, magnezijum i gvožđe, a naučno je dokazan njegov uticaj na smanjenje rizika od srčanih bolesti. Obično se konzumira u svežem stanju, a često se koristi i u industriji proizvodnje sladoleda, maslaca i drugih prerađenih i konditorskih proizvoda. Budući da ima okruglu krošnju i raste u formi žbuna, smatra se vrlo dekorativnom kulturom.</p>
<h2><strong>Sejanje Pistaca</strong></h2>
<p>Prije same sadnje sjemenke pistacije prvo ih stavite u običnu vodu na period od oko 10 sati, preporučljivo no nije nužno je da umjesto u običnu vodu sjeme stavite na isti vremenski rok u tekućinu tri postotnog hidrogena kojeg možete kupiti u ljekarni , cilj toga je ubijanje bakterija i ostalih štetočina u samom sjemenu.</p>
<p>Nakon što prođe 10 sati, sjeme zasadite u zemlju (bilo kupljenu crnicu ili ‘dalmatinsku’ crljenicu), ukoliko sjeme pistacie vere sadite u crnicu, poželjno ju je pomiješati sa cirka 15% pijeska. Sjemenke stavite na kakva 2cm dubine. Nipošto nemojte u istu posudicu za sadnju posaditi više sjemenki, jer je po tom pitanju pistacia izuzetno osjetljiva biljka i kada dođete u situaciju da će te morati presaditi biljke u zasebne posude, zbog svog osjetljivog korijena vrlo vjerojatno će vam ih velika većina uvenuti. Tako da je poželjno da svako sjeme ima samo svoju posudicu.</p>
<p>Što se tiče temperature, poželjno je da bude na temperaturi od oko 20c, odnosno sobnoj temperaturi. Nipošto nemojte pretjerano zaljevati posađeno sjeme, jer postoji opasnost da ono istrune. Potrebno je da zemlja bude vlažna, ali ne i mokra, i sa samom vlažnošću budite na oprezu, s obzirom da pistacija raste poglavito u regijama koje su poprilično oskudne sa padalinama.</p>
</body>
</html>
V 187 G 5 S
.png)
