5/ 5

<h2><span style="font-size: 14pt;" class=""><strong>Ukrasni Duvan Seme Beli (Nicotiana affinis Alba)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 Semena.</strong></span></h2> <p>Ukrasni duhan – Nicotiana affinis (Nicotiana alata, Nicotiana persica) je jednogodišnja biljka iz roda Nicotiana koji sadrži oko 67 vrsta i spada u porodicu Solanaceae (pomoćnice). Porijeklom je iz Južne Amerike (Argentina i Brazil). Najpoznatija biljka ovog roda je duhan. Sve biljke iz ovog roda sadrže nikotin koji je otrovan, tako da su svi dijelovi biljke otrovni, ali je nikotin također i dobar insekticid, pa se pripravci od ove biljke mogu primjeniti za suzbijanje nametnika. Voli rasti na sunčanim gredicama ili u polusjeni, a uspijeva i u teglama. Ne podnosi dobro sjenu i sušu.</p> <p>Nicotiniana affinis jako sporo raste ako se prije sije u teglu, sjeme je jako sitno i često nikne jako puno biljčica u jednoj tegli, pa kad malo porastu treba ih pikirati…stoga prema vlastitom iskustvu preporučam sjetvu direktno na gredice – puno brže i uspješnije rastu. Niče tek dok zemlja zatopli, mladi listići ove biljke su jako nježni i osjetljivi i neotporni na mraz. Nicotiniana affinis raste u obliku lisnate rozete duguljastih listova, cvjetna stapka potjera iz sredine i naraste visine do 80 cm, razgranata je i puna trubastih cvjetova. Cvate u raznim nijansama – bijele, žute, roza, ljubičaste i crvene boje i to od navečer do jutra i opojno miriše – oprašivači su joj noćni kukci. Uzgojene su i vrste koje cvatu i po danu, ali nažalost te vrste ne mirišu tako opojno kao vrste koje cvatu od predvečerja.</p> <p>Od štetnika često ju napadaju zelene lisne uši, od bolesti siva pljesan te virus mozaika duhana – ali uglavnom kad biljka ima poteškoće u rastu ili u teglama, u dobrim ju uvjetima rijetko napadaju. Kod zaraze virusom potrebno je sve oboljele dijelove ukloniti i spaliti jer se jako brzo širi. Kao i mnoge biljke iz obitelji pomoćnica, i nicotinianu affinis obožavaju krumpirove zlatice.</p> <p>Ova se vrsta jako uspješno sama zasijava, često se mi događa da mi niče posvud u teglama – sjeme je jako sitno i raznosi ga vjetar. Nakon cvatnje na mjestu cvjetova ostaju zelene čahure duljinje nekih 1 cm, kad sjeme dozori čahure se suše i otvaraju na vrhu, rasipa se mnoštvo malih sitnih sjemenki. Stabljika ukrasnog duhana je pomalo ljepljiva, ponekad se zalijepe i za samu stabljiku.</p> <p>Zanimljivo je kako su mlade biljčice jako osjetljive na mraz, ali najesen ova biljka podnosi prve slabije mrazeve i nastavlja s rastom i cvatnjom sve do jačih smrzavanja.</p>

D 8 (50 S)

5/ 5

<h2 class="">Divlji duvan, seljački duvan seme (Nicotiana rustica)</h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <div>Nicotiana rustica je jednogodišnja ili višegodišnja biljka iz porodice Solanaceae poznata kao mapacho u Južnoj Americi, te u Vijetnamu kao thuoc lao. Jako je potentan duvan zbog visoke koncentracije nikotina u listovima, što ga čini jako dobrim organskim pesticidom. Uzgajan je i korišten u Americi dugi niz godina. Prvenstveno je bio cenjen među plemenima, a i sve do dan danas zbog visokog postotka nikotina u svojim listovima koji iznosi 9%, dok kod listova običnog duvana (Nicotiana tabacum) taj postotak iznosi 1-3%. Također sadrži dvostruko više svih alkaloida od običnog duvana, te se često pri pušenju konzumira sa ostalim biljkama kako bi se smanjio sam intenzitet i težina pušenja.</div> <div>Rečeno je kako se pri pušenju ovog duvana istinski osjeti kako psihoaktivan može biti nikotin.&nbsp;</div> <div>Može narasti 1-3m u visinu što zavisi o samom varijetetu i uslovima uzgoja. Karakteriziraju je veliki zeleni lepljivi listovi bogati nikotinom i cvetovi slatkog mirisa koji su najčešće žuti ali mogu doći u belim i zelenim varijantama.</div> <div>Prirodni se areal roda Nicotiana rasprostire na cijelu Ameriku, a posebno na Ande gde nalazimo 45 vrsta, te dalje na Polineziju i Australiju gde nalazimo 21 vrstu.&nbsp;</div> <div>Glavne zastupljene komponente su nikotin, nornikotin i anabazin. Proporcija svakog spoja mnogo varira između vrsta i varijeteta. U manjim se koncentracijama javljaju i piridinski alkaloidi.</div> <div>Najglavniji alkaloid je nikotin (C10H14N2) koji je prezentiran kao bezbojna uljasta tekućina, jedan od naj jačih biljnih otrova i neurotoksin koji deluje na središnji i periferni živčani sustav. Smrtonosna mu je doza oko 50mg dok ga u duvanu za pušenje (Nicotiana tabacum) ima 1-3%. Simptomi trovanja izazvani dugotrajnim pušenjem su lupanje srca, kronični katar dušnika i bronhija, te na kraju popuštanje srca, koma i smrt.&nbsp;</div> <div> <p>U prošlosti se najčešće koristio kao insekticid, dok se danas u te svrhe koriste njegovi derivati.</p> </div> <div>upotreba: dve komercijalne najzastupljenije vrste ovog roda su Nicotiana tabacum koja se kultivira u toplim područjima i prodaje kao duvan za pušenje i Nicotiana rustica koja se prvenstveno kultivira za svetsku upotrebu kao insekticid.&nbsp;</div> <div>Ono bitno i zanimljivo je da se N. rustica upotrebljava u enteogenske svrhe od strane južnoameričkih amazonskih šamana koji je smatraju veoma svetom biljkom, te je koriste samu (tabakerosi) ili u kombinaciji sa drugim biljkama. Kako raste u prašumama, tako i sadrži dvadeset puta više nikotina od uobičajene severnoameričke vrste kao što je Nicotiana tabacum. Drugi su razlozi šamanske upotrebe što biljka sadrži visoke sadržaje MAOI beta-karbolina, te se stoga u nekim delovima prašume koristi kao dodatak psihoaktivnom napitku ayahuasci.&nbsp;</div> <div> <p>Kao samog, šamani piju sok listova kao izvor raznih vizija. Ekstenzivno se koristi pri lečenju te se smatra veoma dobrim lekom. Uobičajeno se moči u vodi, te se potom voda insuflira. Također se puši u cigaretama, koristi kao klistir i lek protiv trakavice.</p> </div> <div>Mapacho se najčešće ne puši, osim u retkim prigodama kao što su razne ceremonije i isceliteljski rituali šamana koji pušu dim u pacijenta tako da ga znaju čak i celog obavit dimom ili ga udišu sukladno ritualu. Rekreacijsko pušenje među plemenima severnozapadne Amazone nije uobičajeno te se zbog toga cigarete retko puše, osim u područjima gdje se plemenski običaji krše zbog akulturacije i dostupnosti komercijalnih cigareta.</div> <div> <p>Mapacho je veoma važna biljka u životima svih plemena severozapadne Amazonije. Tako je okarakterizirana i znana pod raznim imenima poput lukux-ri, ye’-ma, a’-li, e’-li, mu-lu’, pagári-mulé, kherm'-ba, dé-oo-wé, itd. Igra ulogu u raznim isceliteljskim obredima, važnim plemenskim ceremonijama, te se ponekad koristi rekreacijski. U različitim se formama primenjuje medicinski kao plemenski lek.</p> </div> <div>U raznim se plemenima različito koristi na razne načine, pa se tako npr. iscedak listova ubrzano trlja na istegnuća i modrice ili se listovi gnječe i stavljaju kao tople obloge oko čireva i inficiranih rana. Pripadnici jednog plemena mešaju zgnječene listove sa uljem palme, te potom utrljavaju u kosu kako bi sprečili otpadanje kose i eventualnu ćelavost. Drugo pleme konzumira sok listova terapeutski za neraspoloženje, pothlađenja i zmijske ugrize. U raznim se plemenima medicinski prakticira i duvanski šmrk ili snuf za razne bolesti, i to posebno pri lečenju plućnih bolesti.</div> <div>Kao što je spomenuto, puši se u retkim prigodama, na ceremonijama i isceliteljskim ritualima gde šamani ispuhuju dim, pljuju duhanov sok u pacijenta ili ga udišu, i to sve sa pravilnom inkantacijom i ritualom.&nbsp;</div> <div> <p>Tokom ceremonija gde se uzima ayahuasca puše se velike cigare koje mogu biti duge i do 90cm. Zapadnija plemena rekreacijski puše manje cigarete u neritualne svrhe što se navodno pripisuje utjecaju kolonizatora koji su došli preko Anda. Još jedan primjer obuhvaća pušenje velikih cigara na festivalima pušenja duhana gdje se slavi inicijacija mladosti u muškost.</p> </div> <div>Rekreacijska upotreba je najčešće na bazi snufova. Preparacija snufa je slična od plemena do plemena, a priprema se tako da se listovi beru i vješaju kako bi se osušili, ponekad iznad slabe vatrice, te se potom melju, fino filtriraju i miješaju sa otprilike jednakom količinom pepela raznih biljaka. Produkt je na kraju sivkasto zeleni prah. Najpoželjniji izvor pepela za ovu mješavinu je kora stabla divljeg kakaa (Theobroma subincaum).&nbsp;</div> <div> <p>Snuf se uzima u bilo koje doba dana ali najčeće predvečer kada se također uzima i koka. Uobičajeno se mješavina šmrče sama ali se u mješavinu zna dodavat i papar kako bi snuf bio što efektniji.</p> </div> <div> <p>U rijetkim situacijama i pri posebnim festivalima, članovi nekih plemena znaju miješat praškastu koku sa duhanskim snufom. Tijekom takvih festivala i plesova duhanski se snuf konzumira u enormnim količinama, te često i sa ayahuascom kod nekih plemena. Snuf se konzumira pomoću cijevčica napravljenih od šupljih ptičjih kostiju, te ponekad pomoću dugih cijevčica napravljenih od biljnih stabljika. Gotovo sva plemena sjeverozapadne Amazone koriste mapacho kao snuf.</p> </div> <div> <p>Žvakanje listova se također prakticira među brojnim plemenima, te tako pripadnici jednog plemena drže maleni komadić lista u donjoj usnici po cijeli dan, dok drugi miješaju prah koke sa listovima te potom žvaču.&nbsp;</p> </div> <div>Sok duhana se među nekim plemenima uzima sa ayahuascom ili maikojom (Brugmansia suaveolens ili anđeoska truba). Među jednim plemenom samo šaman može konzumirat sok listova kroz nosnice dok ga ostali muškarci piju.</div> <div>Mestizo ajahuascerosi Perua koriste mapacho kao dodatak svetom piću ayahuasci tako da drobe i melju listove sa slinom, te potom ostavljaju sok preko noći unutar izbušene rupe u kori vrste drveta Trichilia tocachcana, vjerojatno zbog toksičnog biljnog soka koji kaplje u sam pripremljen sok duhana.&nbsp;</div> <div> <p>Kod drugog plemena glavni šaman čini svoje učenike da punim gutljajem popiju sok što potom izazove povraćanje i eventualnu narkozu. Pripadnici drugog plemena piju sok pri inkantacijama, vizionarskim potragama, preparacijama za bitku, pobjedničkim slavljima i vračanjima, te čak i žene piju sok pri vjenčanjima i inkantacijama.</p> </div> <div>Lizanje duhana se također prakticira diljem sjevernozapadne Amazone iako nije uobičajeno u ostalom dijelu. Duhan se pretvara u gusti sirup zvan ambil. “Civilizirani” ilanerosi Venezuele i Kolumbije također uzimaju duhan u ovom obliku te ga nazivaju chimb. Nije poznato da li su to poprimili od indijanskih plemena ili obrnuto, ali je poznato da se ovakav način konzumacije koristio kod jednog već izumrlog plemena u Venezueli.</div> <div> <p>Ambil se uobičajeno konzumira u rano predvečer skupa sa kokom. Sirup se nanosi na desni prstom ili štapićem, te se guta veoma polako sa slinom i prahom koke. Ostatak, odnosno talog formiran sporom evaporacijom vodenih ekstrakata listova duhana miješa se sa solju dobivenom ispiranjem pepela raznih vrsta biljaka. Kod jednog plemenom svaki muškarac može spraviti ambil, te nema posebnog sata ili ceremonije povezanog sa njegovom preparacijom.</p> </div> <div> <p>Aplikacija i konzumacija duhana u nekoj drugoj formi, npr. rektalno, nije znana u Južnoj Americi, osim među jednim plemenom koje obitava u Ekvadoru gdje se aplicira klistiranjem samo ili izmiješano skupa sa ayahuascom. Ayahuasca se pije u više navrata naizmjenično sa gutanjem duhanskog soka kako bi se induciralo povraćanje i inicijacija čišćenja prije same upotrebe izmiješanog klistira od ayahuasce i duhana.&nbsp;</p> </div> <div> <p>Zna se koristiti i u kombinaciji sa meksičkom kaljužnicom (Tagetes lucida). Navodno su je Azteci koristili na svojim ceremonijama posvećenim mrtvima, dok je neka druga plemena upotrebljavaju isključivo zajedno sa mapachom prilikom konzumacije peyote kaktusa ili nekih drugih halucenogena kako bi inducirali jasnije i manje zastrašujuće vizije.&nbsp;</p> </div> <div>Na istoku južno od Turske, N. rustica koristi se zajedno sa pepelom nekog drveća kako bi se proizvelo sredstvo za šmrkanje zvano maraş out.</div> <div> <p>U Rusiji se ova biljka naziva makhorka, te se tamo pušila sve dok komercijalni normalni duhan nije postao široko dostupan poslije Drugog svjetskog rata, ali se još i danas konzumira među ruskim seljacima i farmerima.</p> </div> <div>U Vijetnamu se se uobičajeno puši poslije ručka na pun stomak kako bi se pripomoglo probavi, uz zeleni čaj ili lokalno pivo. Dim thuoc laa dovodi do preplavljenja nikotina u krvotoku što uzrokuje jaku vrtoglavicu koja traje i po nekoliko sekundi. Zanimljivo je spomenuti da su čak teži pušači običnog duhana imali problema sa intenzivnim volumenom dima, te su nuspojave bile mučnina i povraćanje.</div> <div> <p>Glavna razlika između pušenja thuoc laa i drugih duhana je u načinu konzumacije. Koristi se vodena lula ili od bambusa zvana điếu cày (farmerska lula) ili keramička nargila zvana điếu bát. Lula se puni adekvatnom količinom vode, te se u punjenje lule stavlja mala količina duhana. Pali se šibicama, te će Vijetnamac pristojno odbiti upaljač te umijesto njega upotrijebiti zapaljeni mali komad kore drveta ili papira. Zažaruje se i uvlači dok se lula ne napuni dimom, te se tek potom dim uvlači u pluća dižući lulu u gotovo okomit položaj kao da se dim ispija. Pri samom se ispuhivanju dim ponovno ispuhuje iz pluća u lulu kako bi povratno zažario duhan u luli.</p> </div> <div>uzgoj: vrste roda Nicotiana su veoma prilagodljive te će opstati u područima hladne klime iako potječu iz tople suptropske regije. Tako da kad posadimo biljku, sjeme koje izproducira će nam dat otpornije varijetete prilagodljivije našoj lokalnoj klimi u kojoj ih uzgajamo. Mogu biti zasijane u proljeće, te će već u ljeto cvjetati, a samo sjeme ćemo već imati prikupljeno u ranu jesen. Za dobar rast treba puno gnojiva i dosta mjesta za širenje korijenja.</div> <div>Veoma obilno rađa sjemenom koje može biti posađeno bilo kada u proljeće, ali je bolja sadnja prije u ranije proljeće radi boljeg i izdašnijeg rasta. Može se saditi u sjemena korita i posude, te direktno u tlo ako je dovoljno toplo.&nbsp;</div> <div>Pri uzgoju iz sjemena sjeme pošpricamo po površini supstrata, te je najbolje zalijevati rastućom kapilarnom metodom gdje vodu sipamo u tanjurić ispod posude i čekamo da se većina tla ovlaži, te tada mičemo posudu iz tanjurića i puštamo da se polako tlo izdrenira. Kako bi sjeme proklijalo zahtjeva neku relativnu temperaturu od 21°C i svijetlo bez neke velike prozračnosti. Pri takvim idealnim uvjetima sjeme bi trebalo isklijati za nekih tjedan dana.&nbsp;</div> <div> <p>Klijanci bi trebali biti presađeni kao jako mali u roku od tjedan dana nakon proklijanja iz sjemena. Ako presađivanje radimo kasnije onda može lako doći do oštećenja korijena što tada rezultira veoma siromašnim, ljigavim i usporenim rastom do kraja života biljke.</p> </div> <div>Iako zahtjevaju dosta mjesta, mogu biti uspiješno sađene u posudama. Stoga bi bilo najbolje uzeti poveću posudu u koju ćemo staviti dosta bogatog komposta, odnosno hranjive zemlje. U posudama će zahtjevati dnevno regularno zalijevanje tijekom najtoplijeg ljetnog razdoblja.</div>

D 7 (50 S)

5/ 5

<h2><span style="text-decoration: underline;"><em><strong>Muskatna kadulja Seme Lekovita Biljka (Salvia sclarea)</strong></em></span></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h3> <div>Salvia sclarea dvogodisnja biljka,koja ima velike listove obrasle neznom dlakom,visine do 1 m. </div> <div>Cvetovi su nezne ruzicaste boje. Muskatna kadulja koristi se za destilaciju etericnog ulja iz njenog cveta koji je ugodnog karakteristicnog mirisa te sluzi za upotrebu u kozmetickoj industriji i industriji alkoholnih pica. U medicini se upotrebljava kao antiseptik, te u lecenju kronicnih bolesti zivaca.</div> <div>Morfoloske karakteristike muskatne kadulje</div> <div>Muskatna kadulja je dvogodisnja, a ponekad i trogodisnja biljka sa jakim i dubokim korenom, duzine do 130 cm koji stiti tlo od erozije. Stabljika je visine do 180 cm, promera 4 cm, drvenasta, obrasla gustim dlacicama. Donji, krupni listovi na dugim peteljkama, siroki su 10-20 cm, jajasti. Na vrhu stabljike listovi imaju krace peteljke i sitniji su, sivozeleni, veoma naborane povrsine obrasli dlacicama. Gornji deo stabljike razgranat je u bogate, klasaste cvatove, duge 60-80 cm. Sastavljeni su od ruzicastih, retko belih cvetova.</div> <div>Muskatna kadulja je dobra medonosna biljka zbog ugodnog mirisa cveta i dugotrajnog cvetanja. Semenke su tamnosmedje, jajaste, duge 2-3 mm, a masa 1 000 semenki je 4-5 g. Udeo etericnog ulja iznosi od 0,04-0,2 %, ovisno od podneblja u kojem biljka raste. Seme sadrzi 25-32 % masnog ulja koje se koristi u industriji porcelana i keramike. Klijavo je 4-5 godina, posejano proklija za sedam dana, a biljke niknu za dva do tri dana. U prvoj godini muskatna kadulja razvije samo lisnu masu, jer pocetni rast nije brz, a nakon jarovizacije u drugoj godini uzgoja rano oblikuje cvetnu stabljiku. Cvetanje pocinje u lipnju i traje mesec dana. Ukoliko je klima vrlo povoljna, može procvetati u rujnu, s tim da je udeo etericnog ulja zanemariv. Seme dozreva vrlo neujednaceno i sklono je osipanju.</div> <div>Agroekoloski uveti uzgoja muskatne kadulje</div> <div>Muskatna kadulja podnosi susu, jer je termofilna i fotofilna biljka sto pozitivno utice na udeo etericnog ulja. Za vreme kisnog i hladnog vremena udeo etericnog ulja je mnogo manji. Vlaga je potrebna za vreme nicanja i nastajanja prvih listova. Sjeme klija vec kod temperatura od 8-10 ºC, a najbolje vreme za klijanje je pri temperaturi od 25-28 ºC. U pogledu tla nije izbirljiva, ali treba izbegavati ona na kojima postoji mogucnost zadrzavanja vode.</div> <div>Tehnologija uzgoja muskatne kadulje</div> <div>Plodored</div> <div>Pretkultura zavisi od vremena sejanja. Ako se seje leti, treba na vreme pobrati pretkulturu.</div> <div>Priprema tla</div> <div>Sejani sloj treba biti dobro pripremljen, bez obzira na vreme sejanja. Zimsko oranje je obavezno ako se seje u rano prolece, a priprema se sa sto manje operacija. U kolovozu je letno sejanje koje zahteva sto plice oranje da se ne izgubi vlaga iz donjeg sloja tla. Pri tako kasnom sejanju cela proizvodnja od pripreme tla.</div> <div>Ishrana biljke</div> <div>Da bi se stvorio 1 kg cveta, kadulji je potrebno 1,8 kg dusika, 0,3 kg fosfora i 3,4 kg kalija. U prvoj godini rasta potrosi vise dusika i fosfora, a u drugoj godini vise kalija. Ovisno o udelu hranjiva u tlu, biljci za dobar prinos cveta treba osigurati pri osnovnoj gnojidbi 30-50 kg/ha dusika, 50-60 kg/ha fosfora i 70-90 kg/ha kalija. Iskustva stranih proizvodjaca pokazuju da se prinos moze osetno povecati ako se na pocetku uzgoja gnoji superfosfatom (10-15 kg/ha). Prihrana se obavlja u drugoj godini, rano u prolece, sa 40 kg/ha dusika.</div> <div>Nega useva</div> <div>Kod njege useva najvaznije je unistavanje korova. Pri letnoj setvi moguc je napad stetnika. Kultiviranje je potrebno radi prozracivanja tla, a vrsi se pre zatvaranja redova lisnom masom.</div> <div>Setva muskatne kadulje</div> <div>Setvom u rano prolece, nekad se u prvoj godini postigne rast cvetnih stabljika. Da bi se ekonomicno iskoristilo zemljiste, muskatna kadulja za dobivanje etericnog ulja moze se posejati s koprom, na 12 cm razmaka i pre nego sto nikne poseje se kadulja na 50 cm razmaka. U kolovozu se obavlja letna setva da se biljke dovoljno razviju da bi mogle prezimiti. Razmak redova je 50 cm, a po hektaru je potrebno 5-7 kg semena dobre klijavosti. Setva se obavlja sejacicama za sitnozrne kulture ili sejacicama za repu.</div> <div>Zetva-branje cveta muskatne kadulje</div> <p>Muskatna kadulja se kosi, silira u trenutku kada sadrzi najvise etericnog ulja. Do fizioloske zrelosti semena, udeo ulja se povecava, a potom se naglo smanjuje, pa zetvu treba poceti 8-10 dana nakon cvetanja i zavrsiti je u roku 10-15 dana. Ubere se vrsni deo biljaka, cvatovi. Iseckana masa naglo gubi etericno ulje, pa se mora odmah destilirati. Biljku je bolje pokositi i silirati pre same destilacije. Kod nas su prinosi 10-15 t svezeg cvata ili 10-15 kg etericnog ulja po hektaru.</p> <table style="width: 502px;" border="1" cellspacing="0" cellpadding="0"> <tbody> <tr> <td colspan="2" valign="top" width="100%"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Lagano prekrijte supstratom (2mm)</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Idealna temp. za klijanje 15-20°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">zavisno od uslova 21 – 45 dana</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><br /><span style="color: #008000;"> <em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table>

MHS 24 (10 S)

5/ 5

<h2><span style="font-size: 14pt;" class=""><strong>Plava Salvija Seme 'Victoria'.</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <div>Biljka koja dostize visinu od 60 cm. Cvetovi su intenzivno tamno plave boje, biljka konstantno cveta od Jula do kraja Novembra. Takodje ukoliko se zastiti preko zime odlicno uspeva kao visegodisnja biljka. Izuzetno pogodna biljka za sve tipove zemljista jer zaista odlicno uspeva na svakom terenu.</div>

F 36

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h3><span style="font-size:14pt;"><strong>Salvija Seme (Salvia splendens)</strong></span></h3> <h3><span style="color:#ff0000;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h3> <div>Mala jednogodisnja cvetnica visine do 30cm, bogatog cvetanja skarletno crvene boje. Danas se mogu naci i varijateti u drugim bojama,ali nisu uspeli da dosegnu slavu i popularnost obicne crvene salvije. Raste uspravno i vrlo se jako grana,tako da svaka grana donosi cvet.</div> <div><strong>Doba cvetanja:</strong></div> <div>Cveta od ranog proleca pa do pozne jeseni. U toku leta, nakon prvog precvetavanja, usporava cvetanje ukoliko se ne odstrane precvetali cvetovi.</div> <div><strong>Miris biljke:</strong></div> <div>Nema posebnog mirisa, a rado je posecuju gotovo sve vrste leptira.</div> <div><strong>Preporuka za sadnju:</strong></div> <div>Osim sa kadifom salvija se moze saditi i sa belim alisumom.Odlicna je u kombinaciji sa ukrasnim travama . U cvetnim lejama ispod salvije mozete posaditi dihondru.</div> <div><strong>Svetlo i pozicija:</strong></div> <div>Moze se saditi na pozicijama koje su potpuno osuncane. Na ovim mestima dostize svoj puni sjaj.</div> <div><strong>Temperatura:</strong></div> <div>Voli toplotu pa je i temperatura gajenja izmedju 16 i 24 stepeni. Na nizim temperaturama dolazi do pojave zutila na listu.</div> <div><strong>Presadjivanje:</strong></div> <div>Sadi se u otvorenim cvetnjacima. Zbog brzeg zakorenjivanja dobro je da se u zemlju umesa treset. Moze se saditi i u zardinjerama, ali zbog jakog korena cesto joj prosto bude mali i ne izdrzi do kraja leta....</div> <div><strong>Orezivanje:</strong></div> <div>Osim uklanjana precvetalih cvetova dodatno orezivanje joj nije potrebno.</div> <div><strong>Razmnozavanje:</strong></div> <div>Razmnozava se iskljucio hibridnim semenom koje nosi potencijal snaznog i bujnog cvetanja. Seme skinuto sa hibrida nikada ne daje tako lepe biljke. Iz iskustva:jako brzo se primaju i rastu,iste godine ludo cvetaju a svako seme se primi.</div> <div><strong>Zalivanje:</strong></div> <div>Ima veoma snazan i dubok korenov sistem tako da lakse podnosi letnje zege. Ipak ukoliko bude oskudevala u vodi u ranim fazama razvoja,koren ce ostati mali. Ne preterujte sa zalivanjem, ali je i ne ostavljajte preugo zednu.</div> <div><strong>Prihrana:</strong></div> <div>Intenzivno cvetanje je usko povezan sa hranom koju dobija. Sa svakim zalivanjem slobodno joj dajte neko vodorastvorljivo djubrivo za cvetajuce biljke. U toku leta dozu hrane smanjite na pola. Vazno je da u prolece dobija vise hrane pa paloko smanjujete.</div> <div>U zaštićenom prostoru se seje od januara do marta u posude sa vlaznom zemljom i prekriva  tankim slojem zemlje. Posude se prekrivaju staklom ili najlonom. Optimalna temperatura za klijanje je 20-25 C. Biljke se pojavljuju nakon 14-28 dana. Kada se biljke pojave uklanja se prekrivač. Kada malo očvrsnu rasaditi ih na 5 cm razmaka. Dalje gajiti na 15 C. Krajem maja ih izneti napolje da bi očvrsle. Na mesto za cvetanje rasaditi na 20 cm razmaka.</div> <div>Odrzavati vlaznost i pleviti korov.</div> </div>

F 23

5/ 5

<h2><strong>Crvena Kadulja seme (Salvia miltiorrhiza)</strong></h2><h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 25 semena.</strong></span></h2><p>Salvia Militorrhiza poznata u TCM-u kao Dan Shen i azijska crvena kadulja je biljka korijena, gorkog ukusa s lagano hladnim djelovanjem. Njegova upotreba u kineskoj medicini datira još desetljećima, a njegova trenutna primjena postaje sve popularnija u herbologiji. In Natural Regain, to se pripisuje biljci koja se kreće krv ili cirkulira. Njegova primena smanjuje viskoznost krvi, poboljšava reologiju krvi, poboljšava mikrocirkulaciju, širi krvne sudove, pospešuje protok krvi i pomaže u snižavanju krvnog pritiska u slučajevima visokog krvnog pritiska. Za rast kose, neophodno je da folikuli dlake dobiju visoko hranjenu i oksigeniranu krv. Nazovite to okrepljujućim iskustvom, krv ne bi trebalo da doživi nikakav prekid dok cirkuliše unutar tela, posebno do i od skalpa.</p><p>Biljka Salvia Militorrhiza čini dve glavne hemijske komponente koje su: rastvorljivi u vodi i sastojci rastvorljivi u mastima. U vodi rastvorljivi sastojci uključuju protokatehualdehid, sal-vianičnu kiselinu A, B, C, tanhinol i protokatehičnu kiselinu. Sastojci koji su topivi u mastima su Tanshialdehid, kriptotanshinon, przewaquinone A, Miltirone, Salviol, tanshinol I i II, tanshinone I, IIA, IIB, III, hidroksitansinon IIA, kriptotanshinon i Prze-watanshinquinone B. \ t i tkivo za kosu. Oni poboljšavaju celularnu funkciju omogućujući kretanje tečnosti određenih jedinjenja ui iz krvi. Masno topljivi sastojci se mogu rastvoriti samo u prisustvu lipida. Poput kože, vlasište ima i sloj masti koji nudi različite funkcije kao što su izolacija i elastičnost. Kada rastvorljive komponente masti u Salvia M dođu do masnog sloja vlasišta, lako se rastvaraju i pomažu u funkcijama ovog sloja.</p>

MHS 23

5/ 5

<h2>Seme Crnog Maka (Papaver somniferum)</h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 2000 (1g), 4000 (2g), 10000 (5g) semena.</strong></span></h2> <p>Biljka mak nekada je bila cenjen lek protiv bolova i afrodizijak, a danas se zrnevlje jedne vrste maka koristi bez bojazni kao začin, osim zrelog semena – svi ostali delovi ne smeju da se upotrebljavaju!</p> <p>Mak biljka (Papaver vrste) iz porodice makova (Papaveraceae) koja obuhvata oko 50 različitih vrsta smatraju se jednom o najstarijih kultura koja se već hiljadama godina upotrebljava kao hranljiva, lekovita, industrijska i ukrasna biljka. Poreklo joj nije poznato, ali smatra se da biljka mak potiče s Bliskog istoka.</p> <p><strong>Bastenski ili opijumski mak</strong></p> <p>Bastenski ili opijumski mak (Papaver somniferum) je jednogodišnja zeljasta biljka visoka oko 1,5 metara. Listovi vrtnog maka su glatki, duguljasti i duboko urezani, bledo sivozeleni, a gornji listovi obuhvataju stabljiku. Od početka leta cveta velikim belim, ružičastim, ljubičastim, ili crvenim cvetovima, a posle cvetanja razvijaju se plodovi – okrugli plavozeleni semeni tobolci puni mnogobrojnih semenki maka.</p> <p>Pošto se zareže nezreli semeni tobolac vrtnog maka, iz njega curi mlečni sok čijim se sušenjem dobija opijum, koji se upotrebljava kao lekovito, opojno i čarobno sredstvo.Mak su zbog njegovih lekovitih dejstava cenili i stari Egipćan, a u indijskoj i kineskoj medicini bio je omiljeni afrodizijak. Kao narkotik, opijum se počeo koristiti početkom 19.veka, kada je pušenje opijuma ušlo u modu, naročito u Kini i medju evropskim umetnicima i piscima.</p> <p>Osim opijuma, još od najstarijeg doba upotrebljavali su se cvetovi i semenke vrtnog maka kao sredstvo za spavanje i ublažavanje bolova, a stari grčki lekar Dioskurides pisao je o opijumskom da je mak najznačajnija lekovita biljka toga doba. Zbog umirujućeg i uspavljujućeg delovanja semenka maka, nekada je bio običaj da se semenke maka zamotane u tkaninu daju maloj deci umesto cucle?!</p> <p>Danas se vrtni, ili opijumski mak industrijski gaji zbog proizvodnje jakih analgetika, uključujući mofrijum i kodein, a u baštama se uzgaja kao ukrasna biljka.</p> <p>Seme maka koje kupujemo kao začin, seme je vrtnog, ili opijumskog maka podvrste r. Somniferum, koja se u tu svrhu i uzgaja. Seme maka nije štetno jer ne sadrže niti jedan alkaloid koji se nalazi u tobolcima.</p> <p><strong>Osim zrelog semena, svi ostali delovi opijumskog maka vrlo su opasni i ne smeju se upotrebljavati.</strong></p> <p><strong>Mak biljka sadrži</strong></p> <p>readin, manje količine drugih alkaloida, crvenu boju, organske kiseline, gorke sastojke, tanine, skrob, saponine, smole,najvažniji lekoviti sastojak maka sluz</p> <p>Semenke divljeg maka, osim u lekovite svrhe, upotrebljavaju se i kao začin u kuhinji. U zrelim semenkama ima oko 35 % masnog ulja, sličnog jestivom. Od masnih kiselina, ulje zrelih semenki poljskog maka sadrži čak 68% linolinske kiseline.</p> <p>Latice divljeg maka skupljaju se početkom cvetanja i ne smeju da se previše okreću, jer tada poplave i gube lekovita svojstva. Latice se moraju pažljivo otkidati i vrlo brzo osušiti kako ne bi jače promenile boju, iako sušenjem najčešće menjaju boju i postaju sivkaste.</p> <h2><a href="https://www.seeds-gallery.shop/sr/pocetak/1800000-sve%C5%BEih-semena-1kg-organskog-maka.html" target="_blank" title="Veliko pakovanje semena maka (1kg) možete kupiti OVDE" rel="noreferrer noopener"><strong>Veliko pakovanje semena maka (1kg) možete kupiti OVDE</strong></a></h2>

MHS 139 (1g)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2><strong>Bulka, divlji mak seme (Papaver rhoeas)</strong></h2> <h2><span style="color: #f80000;"><strong>Cena za pakovanje od 100 semena.</strong></span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;"><b>Bulka</b><span> </span>(turčinak, divlji mak) ili<span> </span>lat.<span> </span><span lang="la"><i><i>Papaver rhoeas</i></i></span><span> </span>je jednogodišnja, ređe dvogodišnja<span> </span>zeljasta biljka<span> </span>iz porodice<span> </span>makova<span> </span>(Papaveraceae).</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Stabljike su uspravne, jednostavne ili slabo razgranate i pokrivene dlakama, a listovi jajasti, sivozeleni i pokriveni stršećim, oštrim dlakama. Cvetovi su krupni (prečnika do 10 cm), upadljivi, na dugačkim drškama nadole nagnuti, tamnocrvene, svetlocrvene ili ređe bele boje.<span> </span>Kruničnih listića<span> </span>ima četiri i vrlo su nežni, tanki često pri dnu tamniji.<span> </span>Plod<span> </span>je čahura loptastog oblika ispunjena mnogobrojnim, sitnim, plavosivim, bubrežastim<span> </span>semenima.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">U svežem stanju ova biljka je<span> </span>otrovna, ali zato suvi<span> </span>cvetovi<span> </span>i zrela semena, kada se konzumiraju u normalnim količinama, ne mogu biti štetne. Sadrži bezopasne<span> </span>alkaloide<span> </span>za razliku od svog srodnika,<span> </span>maka<span> </span>(Papaver somniferum), koji je bogat<span> </span>morfinom<span> </span>i drugim<span> </span>opijumskim<span> </span>alkaloidima. Pored alkaloida sadrži još i crvenu boju, organske kiseline, gorke supstance,<span> </span>tanine, skrob, a najlekovitija materija u bulki je sluz i nalazi se u cvetovima.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Pri sušenju kruničnih listića (samo se taj deo cveta koristi) ne treba ih previše dodirivati jer tada gube lekovita svojstva i menjaju boju, odnosno poplave. Od njih se spravljaju<span> </span>sirupi<span> </span>i<span> </span>čajevi, a koriste se i za bojenje vina, rakije i drugih napitaka. Semena se, osim za lečenje, koriste i kao začin za posipanje peciva i kolača kojima daju prijatan miris i ukus. Čaure se beru tek kada je seme potpuno zrelo.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Bulka se koristi uglavnom u narodnoj medicini za lečenje oboljenja i smetnji disajnih organa, želuca i duševnih bolesti. Čajevi i sirupi na bazi ove biljke smiruju kašalj, pomažu iskašljavanje, pomažu kod prehlade i upale grla, krajnika i pluća, hroničnog<span> </span>bronhitisa<span> </span>i<span> </span>astme. Krunični listići poboljšavaju varenje, smiruju grčeve i bolove u želucu, a zajedno sa semenom deluju smirujuće pa pomažu kod depresija, neuroze i nesanice.</p> </div> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 43 PR (100 S)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2 class=""><strong>Vrtni Beli Mak Seme (Papaver somniferum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 2000 (1g), 10000 (5g) semena.</strong></span></h2> <p>Biljka mak nekada je bila cenjen lek protiv bolova i afrodizijak, a danas se zrnevlje jedne vrste maka koristi bez bojazni kao začin, osim zrelog semena – svi ostali delovi ne smeju da se upotrebljavaju!</p> <p>Mak biljka (Papaver vrste) iz porodice makova (Papaveraceae) koja obuhvata oko 50 različitih vrsta smatraju se jednom o najstarijih kultura koja se već hiljadama godina upotrebljava kao hranljiva, lekovita, industrijska i ukrasna biljka. Poreklo joj nije poznato, ali smatra se da biljka mak potiče s Bliskog istoka.</p> <p><strong>Bastenski ili opijumski mak</strong></p> <p>Bastenski ili opijumski mak (Papaver somniferum) je jednogodišnja zeljasta biljka visoka oko 1,5 metara. Listovi vrtnog maka su glatki, duguljasti i duboko urezani, bledo sivozeleni, a gornji listovi obuhvataju stabljiku. Od početka leta cveta velikim belim, ružičastim, ljubičastim, ili crvenim cvetovima, a posle cvetanja razvijaju se plodovi – okrugli plavozeleni semeni tobolci puni mnogobrojnih semenki maka.</p> <p>Pošto se zareže nezreli semeni tobolac vrtnog maka, iz njega curi mlečni sok čijim se sušenjem dobija opijum, koji se upotrebljava kao lekovito, opojno i čarobno sredstvo.Mak su zbog njegovih lekovitih dejstava cenili i stari Egipćan, a u indijskoj i kineskoj medicini bio je omiljeni afrodizijak. Kao narkotik, opijum se počeo koristiti početkom 19.veka, kada je pušenje opijuma ušlo u modu, naročito u Kini i medju evropskim umetnicima i piscima.</p> <p>Osim opijuma, još od najstarijeg doba upotrebljavali su se cvetovi i semenke vrtnog maka kao sredstvo za spavanje i ublažavanje bolova, a stari grčki lekar Dioskurides pisao je o opijumskom da je mak najznačajnija lekovita biljka toga doba. Zbog umirujućeg i uspavljujućeg delovanja semenka maka, nekada je bio običaj da se semenke maka zamotane u tkaninu daju maloj deci umesto cucle?!</p> <p>Danas se vrtni, ili opijumski mak industrijski gaji zbog proizvodnje jakih analgetika, uključujući mofrijum i kodein, a u baštama se uzgaja kao ukrasna biljka.</p> <p>Seme maka koje kupujemo kao začin, seme je vrtnog, ili opijumskog maka podvrste r. Somniferum, koja se u tu svrhu i uzgaja. Seme maka nije štetno jer ne sadrže niti jedan alkaloid koji se nalazi u tobolcima.</p> <p><strong>Osim zrelog semena, svi ostali delovi opijumskog maka vrlo su opasni i ne smeju se upotrebljavati.</strong></p> <p><strong>Mak biljka sadrži</strong></p> <p>readin</p> <p>manje količine drugih alkaloida</p> <p>crvenu boju</p> <p>organske kiseline</p> <p>gorke sastojke</p> <p>tanine</p> <p>skrob</p> <p>saponine</p> <p>smole</p> <p>najvažniji</p> <p>lekoviti sastojak maka sluz</p> <p>Semenke divljeg maka, osim u lekovite svrhe, upotrebljavaju se i kao začin u kuhinji. U zrelim semenkama ima oko 35 % masnog ulja, sličnog jestivom. Od masnih kiselina, ulje zrelih semenki poljskog maka sadrži čak 68% linolinske kiseline.</p> <p>Latice divljeg maka skupljaju se početkom cvetanja i ne smeju da se previše okreću, jer tada poplave i gube lekovita svojstva. Latice se moraju pažljivo otkidati i vrlo brzo osušiti kako ne bi jače promenile boju, iako sušenjem najčešće menjaju boju i postaju sivkaste.</p> </div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 140 (1g)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2><strong>Seme Ukrasnog Maka Shirley Poppy (Papaver rhoeas)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0202;"><strong>Cena za pakovanje od 200 semena.</strong></span></h2> <p>Atraktivna vrsta maka u vise - mix boja. Naraste do jednog metra. Saditi minimalno 15 centimetara biljku od biljke a 30 centimetara red od reda. Suhe stabljike biljke idealne su za cvjetne arazmane.</p> <p>Biljka mak nekada je bila cenjen lek protiv bolova i afrodizijak, a danas se zrnevlje jedne vrste maka koristi bez bojazni kao začin, osim zrelog semena – svi ostali delovi ne smeju da se upotrebljavaju!</p> <p>Mak biljka (Papaver vrste) iz porodice makova (Papaveraceae) koja obuhvata oko 50 različitih vrsta smatraju se jednom o najstarijih kultura koja se već hiljadama godina upotrebljava kao hranljiva, lekovita, industrijska i ukrasna biljka. Poreklo joj nije poznato, ali smatra se da biljka mak potiče s Bliskog istoka.</p> <p> </p> <p><strong>Bastenski ili opijumski mak</strong></p> <p>Bastenski ili opijumski mak (Papaver somniferum) je jednogodišnja zeljasta biljka visoka oko 1,5 metara. Listovi vrtnog maka su glatki, duguljasti i duboko urezani, bledo sivozeleni, a gornji listovi obuhvataju stabljiku. Od početka leta cveta velikim belim, ružičastim, ljubičastim, ili crvenim cvetovima, a posle cvetanja razvijaju se plodovi – okrugli plavozeleni semeni tobolci puni mnogobrojnih semenki maka.</p> <p> </p> <p>Pošto se zareže nezreli semeni tobolac vrtnog maka, iz njega curi mlečni sok čijim se sušenjem dobija opijum, koji se upotrebljava kao lekovito, opojno i čarobno sredstvo.Mak su zbog njegovih lekovitih dejstava cenili i stari Egipćan, a u indijskoj i kineskoj medicini bio je omiljeni afrodizijak. Kao narkotik, opijum se počeo koristiti početkom 19.veka, kada je pušenje opijuma ušlo u modu, naročito u Kini i medju evropskim umetnicima i piscima.</p> <p> </p> <p>Osim opijuma, još od najstarijeg doba upotrebljavali su se cvetovi i semenke vrtnog maka kao sredstvo za spavanje i ublažavanje bolova, a stari grčki lekar Dioskurides pisao je o opijumskom da je mak najznačajnija lekovita biljka toga doba. Zbog umirujućeg i uspavljujućeg delovanja semenka maka, nekada je bio običaj da se semenke maka zamotane u tkaninu daju maloj deci umesto cucle?!</p> <p> </p> <p>Danas se vrtni, ili opijumski mak industrijski gaji zbog proizvodnje jakih analgetika, uključujući mofrijum i kodein, a u baštama se uzgaja kao ukrasna biljka.</p> <p> </p> <p>Seme maka koje kupujemo kao začin, seme je vrtnog, ili opijumskog maka podvrste r. Somniferum, koja se u tu svrhu i uzgaja. Seme maka nije štetno jer ne sadrže niti jedan alkaloid koji se nalazi u tobolcima.</p> <p> </p> <p><strong>Osim zrelog semena, svi ostali delovi opijumskog maka vrlo su opasni i ne smeju se upotrebljavati.</strong></p> <p> </p> <p><strong>Mak biljka sadrži</strong></p> <p>readin</p> <p>manje količine drugih alkaloida</p> <p>crvenu boju</p> <p>organske kiseline</p> <p>gorke sastojke</p> <p>tanine</p> <p>skrob</p> <p>saponine</p> <p>smole</p> <p>najvažniji</p> <p>lekoviti sastojak maka sluz</p> <p> </p> <p>Semenke divljeg maka, osim u lekovite svrhe, upotrebljavaju se i kao začin u kuhinji. U zrelim semenkama ima oko 35 % masnog ulja, sličnog jestivom. Od masnih kiselina, ulje zrelih semenki poljskog maka sadrži čak 68% linolinske kiseline.</p> <p> </p> <p>Latice divljeg maka skupljaju se početkom cvetanja i ne smeju da se previše okreću, jer tada poplave i gube lekovita svojstva. Latice se moraju pažljivo otkidati i vrlo brzo osušiti kako ne bi jače promenile boju, iako sušenjem najčešće menjaju boju i postaju sivkaste.</p> </div>

MHS 43 (200 S)

5/ 5

<h2><strong>Peyote Seme (Lophophora williamsii)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p>peyote - Lophophora williamsii. Ima više imena: peyote, peyotl, peyotillo, mescal button, raiz diabolica (koren zla), dumpling (knedlasti) kaktus i mnoga druga. Ova biljka je korišćena u pre-kolumbijsko vreme ceremonijalno pre svega zbog halucinogenih svojstava. Španski osvajači su u 16. veku kada su stigli u Ameriku videli da ih Azteci i druga meksička plemena koriste u terapeutske i u religiozne svrhe i da su biljku cenili kao dar od boga. Posle španskih osvajanja katolička crkva je nastojala da ukloni korišćenje pejotla i drugih paganskih religioznih simbola. U crkvenim spisima je stajalo da je “žvakanje pejotla loše koliko i ubistvo ili jesti ljudsko meso”. Oni su biljci dali ime raiz diabolic- koren zla. Uprkos ovim naporima peyotl je zadržao značajno mesto u religiji mnogih indijanskih grupa u Meksiku.</p> <p>Tokom 19. veka peyotl ceremonije su iz Mekska u SAD preneli indijanci plemena Mescalero i Tonkawa. Oni su ovaj običaj preneli na druga plemena tako da su do početka 20. veka skoro sva plemena SAD i Kanade uključila ovu biljku u svoje ceremonije. Čak je koriste i neke hrišćanske sekte u svojim obredima.</p> <p>U Meksiku rituali sa peyotlom uključuju pevanje, igranje, molitve i isceljenja. Smatra se da vizije koje su izazvane žvakanjem biljke ukazuju na buduće događaje. Ceremonije obično počinju u sumrak i traju cele noći. U nekim plemenima ženama je zabranjeno da učestvuju u ovim ceremonijama.</p> <p>U SAD federalna vlada još uvek nije zabranila korišćenje peyotla u religiozne svrhe iako su neke savezne države to proglasile protivzakonitim.</p> <p>Iako je peyotl opisan kao narkotična biljka, farmakološki podaci ukazuju da biljka ne izaziva zavisnost i da nema narkotičko dejstvo (ne izaziva pospanost) kod ljudi. Većina farmakologa peyotl klasifikuje kao halucinogenu ili psihomimetičku biljku slično svetoj gljivi Azteka (Psilocibe mexicana) ili nekim drugim biljkama. Halucinogena supstanca u peyotlu je alkaloid meskalin - jedan od najmanje 15 alkaloida nađenih u Lophophorama. Lophophora williamsii je jedina vrsta ovog roda koja se koristi u ceremonijalne svrhe, verovatno zbog svoje šire rasprostranjenosti kao i zbog činjenice da sadrži mnogo više meskalina nego druga vrsta – Lophophora diffusa. Efekti meskalina na ljude su relativno mali u poređenju sa pravim narkoticima kao što su opijum i njegovi derivati, koji izazivaju fiziološku zavisnost. Korisnik meskalina nikad ne gubi svest iako su njegova čula znatno izmenjena. Vizuelne aktivnosti su najviše promenjene. I stvarne i umišljene slike se vide u jakim bojama zbog čega meskalin nazivaju i tehnikolor-halucinogenom. Tip vizuelnog doživljaja zavisi od doze meskalina, osobina onoga ko ga koristi, raspoloženja subjekta kao i od socijalnog i psihološkog konteksta u kome je supstanca uzeta. Meskalin dovodi do osrednjeg nadražaja simpatičkog nervnog sistema, što dovodi do proširenja zenica, povećanja krvnog pritiska, konstrikcije perifernih arterijaola i blago povećane osetljivosti određenih refleksa, kao što je podrhtavanje u kolenima. Moždani talasi su izmenjeni. Posle perioda sa vizijama dolazi do osećanja gađenja i do nesanice. Tradicionalno peyotl se uzima kao sveža ili suva biljka i žvaće se ili se pravi čaj od nje. Danas je moguce kupiti meskalin u želatinoznim kapsulama ili ga uneti potkožnom injekcijom kao rastvor iz peyotla. Ne zna se mnogo o terapeutskim svojstvima peyotla. U psihijatrijskim studijama meskalin je uglavnom zamenjen 1000 puta jačim LSD-25.</p> <p>Interesantno je da peyotl pored meskalina koji je najpotentniji halucinogen sadrži još dve psihoaktivne supstance: hordenin i tiramin. Ova jedinjenja zahvaljujući svojoj fenolnoj komponenti poseduju antivirusna svojstva. Huichol indijanci svoje rane trljaju svežim sokom peyotla da bi sprečili infekciju i ubrzali ozdravljenje.</p> <p>Takođe pojedine vrste mnogih drugih grupa kaktusa poseduju psihoaktivna svojstva: Ariocarpus, Coryphantha, Trichocereus, Pachycereus, Obregonia, Aztekium, Astrophytum, Mammillaria, Epithelantha itd.</p>

CT 2 (5 S)