Seeds Gallery Com,
5/
5
<div>
<h2><span style="text-decoration: underline; font-size: 14pt;"><em><strong>Cvekla Seme 'Egipatska'</strong></em></span></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong><span style="font-size: 14pt;">Cena je za pakovanje od 1400 semena (20g).</span></strong></span></h2>
<div>Cvekla (Beta vulgaris) spada u korenasto povrće. To je dvogodišnja biljka iz familije Chenopodiaceae. Za ishranu i preradu koriste se zadebljali korenovi raznih sorti cvekle. Koren cvekle je građen tako da se naizmenično smenjuju oplutalo tkivo i parenhim sa prstenovima ksilema i floema. U zavisnosti od ekoloških uslova pojedini elementi se mogu jače ili slabije razviti. Tako se u zemlji sa dosta vlage dobro razvija parenhimsko tkivo a slabije sprovodni elementi drvenastog dela.</div>
<div>Cvekla se po obliku korena deli na tri grupe i to:</div>
<div>• loptasti tip (bordo, eklipsa),</div>
<div>• elipsasti (egipatska) i</div>
<div>• izduženi (Formanova).</div>
<div>Najbolja je egipatska pljosnata (elipsasta) sa korenom skoro iznad zemlje.</div>
<div>Iz osnovne biljke, kojoj je pradomovina obala Sredozemnog mora proizašle su mnoge kulturne sorte repe. Iz početnog tankog korena, dugogodišnjim uzgajanjem dobijen je gomoljasti podzemni deo biljke.</div>
<div>Tabela 1. Osnovne karakteristike nekih sorti cvekle.</div>
<div>
<table cellspacing="0" cellpadding="3" border="2" align="center">
<tbody>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Sorta</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Koren-oblik</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Koren-boja mesa</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Dužina vegetacije</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Namena</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;"><strong><em>Egipatska</em></strong></span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;"><em><strong>Pogačast</strong></em></span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;"><em><strong>Crvene</strong></em></span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;"><em><strong>Rana</strong></em></span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;"><em><strong>Univerzalna</strong></em></span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Detroitska</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Okruglast</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Crvena</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Srednje rana</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Univerzalna</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Bicor</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Okrugla</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Crvena</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Srednje rana</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Industrija</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Dweringa</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Okrugla</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Crvena</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Srednje rana</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Industrija</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Erfurska</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Cilindričan</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Tamno crvena</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Kasna</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Sveža</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Bordo</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Okruglast</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Tamno ljubičasta</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Srednje rana</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Univerzalna</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Ruby queen</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Okruglast</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Crvena</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Rana</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Industrija</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Ruby detroit</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Okrugla</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Tamno crvena</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Srednje rana</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Univerzalna</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Nero detroit</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Okrugla</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Tamno crvena</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Srednje rana</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Univerzalna</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Cylindra</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Cilindričan</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Tamno crvena</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Kasna</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Univerzalna</span><br /><br /></td>
</tr>
</tbody>
</table>
</div>
<div>
<h3>PROIZVODNJA CVEKLE</h3>
<p>U zapadnoj Evropi se godišnje proizvede više od 200.000 tona cvekle (Beta vulgaris L. ssp. Vulgaris, Chenopodiaceae), od čega se 90% konzumira kao povrće, dok se preostali deo prerađuje u sok i prehrambenu boju (Schieber et al., 2001).<br />Najbolje prinose cvekla daje na plodnim, dubokim zemljištima, bogatim organskim materijama. Pogodna su aluvijalna zemljišta i černozem, dok na teškim, zbijenim zemljištima prisutna je pojava deformacije korena, slabiji prinos i pogoršan kvalitet. Cvekla je osetljiva i na reakciju zemljišta, najviše joj odgovara pH 6,5-7,0. Na kiselim zemljištima prinos je mali, a kvalitet pogoršan (Lazić i sar., 1998).<br />Obrada zemljišta za prolećnu setvu započinje dubokim oranjem u jesen i prolećnom obradom sa predsetvenom pripremom u proleće. Za letnju setvu obrada je plitka i istovremena sa predsetvenom pripremom. Ova obrada se obavlja odmah po skidanju prvog useva.<br />Koren cvekle je kvalitetan ako je njegovo formiranje ravnomerno, ako nema zastoja ili poremećaja u razvoju. S toga je neophodno da hraniva budu u lako pristupačnoj formi i u dovoljnim količinama. U grupi korenastih kultura cvekla ima najveće zahteve prema hranivima, ali visoke količine azota povećavaju sadržaj NO3. Cvekla zahteva puno kalijuma. Na nekim zemljištima dolazi do izvesnih poremećaja u razvoju cvekle usled nedostatka bora, naročito ako je godina sa malo padavina. Ti nedostaci manifestuju se pojavom crnih pega na listu i korenu.</p>
<p>Cvekla se može proizvesti na dva načina: direktnom setvom i iz rasada. Najčešće se primenjuje direktna setva, dok se rasad koristi samo za ranu prolećnu proizvodnju.<br />Setva se obavlja u dva osnovna roka, prolećnom i letnjem. Prolećna setva namenjena je za tzv. zelenu pijacu i uglavnom se primenjuje u baštenskoj proizvodnji, a nešto ređe na većim površinama. Optimalni rok za prolećnu setvu je prva dekada aprila. Letnja setva obavlja se nakon skidanja prethodnih useva, a optimalan agrotehnički rok je 1-15 jula.<br />Ubiranje (vađenje) cvekle se obavlja u fazi obrazovanog zadebljalog korena (prečnik 4-5 cm) i to postepeno ili za industrijsku preradu jednokratno, a pre nastupa jačih mrazeva. Vađenje može biti ručno ili mehanizovano. Koren cvekle se dobro čuva u podrumu, trapu, spremištu pri temperaturi od 0-2oC i značajna je hrana u toku zime i ranog proleća (Lazić i sar., 1998).</p>
<h3>HEMIJSKI SASTAV</h3>
<p>Koren cvekle je bogat ugljenim hidratima, posebno saharozom. Sadržaj proteina nije izražen ali su zastupljene najznačajnije aminokiseline. Sadrži betaine značajne za sintezu holina u čovečjem organizmu. Ističe se bogatstvo mineralnih materija, posebno Fe, K, Mn, Zn. Takođe je bogata folatima, rastvorljivim i nerastvorljivim vlaknima i antioskidantima. (www.wikepedia.org).<br />Ugljeni hidrati su posle vode najzastupljeniji sastojci namirnica biljnog porekla. Čine 80% suve materije voća i povrća te predstavljaju važan izvor energije i rezervnu hranu organizma. Svi ugljeni hidrati se dele na monosaharide ili proste šećere, oligosaharide – koji se sastoje od dva ili više monosaharida i polisaharide čiji se molekuli sastoje od mnogo molekula monosaharida.<br />Monosaharidi se prema broju ugljenikovih i kiseonikovih atoma dele na trioze, tetroze, pentoze, heksoze itd. Od šestočlanih monosaharida u ljudskom organizmu se mogu naći: glukoza (grožđani šećer) kao najvažniji monosaharid, fruktoza (voćni šećer), galaktoza i manoza.<br />Od oligosaharida sa stanovišta ishrane, najbitniji su disaharidi: maltoza, laktoza saharoza i celobioza.</p>
<p>Tabela 2. Sadržaj šećera (Rodríguez-Sevilla et al., 1999):</p>
<table cellspacing="0" cellpadding="3" border="2" align="center">
<tbody>
<tr>
<td width="158"><span style="color: #008000;">Šećer</span></td>
<td width="144"><span style="color: #008000;">g/100g sirovine</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="158"><span style="color: #008000;">Fruktoza</span></td>
<td width="144"><span style="color: #008000;">0,127</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="158"><span style="color: #008000;">Glukoza</span></td>
<td width="144"><span style="color: #008000;">0,488</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="158"><span style="color: #008000;">Saharoza</span></td>
<td width="144"><span style="color: #008000;">6,68</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="158"><span style="color: #008000;">Ukupni šećeri</span></td>
<td width="144"><span style="color: #008000;">7,14-7,30</span></td>
</tr>
</tbody>
</table>
<p>Od polisaharida najvažniji su skrob koji se kao rezerva ugljenih hidrata nalazi u biljkama (zrna žitarica, krtole, podzemna stabla, korenje i sl.) i glikogen (životinjski skrob) koji se kao rezerva nalazi u animalnim, pa i u ljudskim ćelijama. Sa fiziološkog aspekta, bitno je napomenuti da u polisaharide spadaju i celuloza, hemiceluloza, agar-agar kao i mnogi drugi.<br />Dijetetska vlakna (DV) se sastoje od biljnih jestivih polisaharida, lignina i srodnih supstanci rezistentnih na varenje osnovnim enzimima ljudskog digestivnog trakta. Dijetetska vlakna obuhvataju sve nesvarljive polisaharide, kao i voskove i lignin.<br />Uz nova saznanja i proširenu listu DV, odbor naučnika American Association of Cereal Chemist (AACC) dozvolio je novu definiciju DV. Definicija uključuje nekoliko komponenata, koje prema AOAC metodi ne pripadaju DV, a koje pokazuju slične fiziološke efekte. Dozvoljena AACC definicija glasi: DV su jestivi delovi biljaka ili analogni ugljeni hidrati koji su rezistentni na varenje i apsorpciju u tankom crevu čoveka, sa komplektnom ili delimičnom fermentacijom u debelom crevu. DV obuhvataju polisaharide, oligosaharide, lignin i srodne biljne supstance. DV pokazuju pozitivna fiziološka dejstva kao što su laksacija, i/ili smanjenje holesterola u krvi, i/ili smanjenje glukoze u krvi. Komponente koje su definisane ovom definicijom su celuloza, hemiceluloza, lignin, inulin, gume, modifikovana celuloza, sluzi, oligosaharidi, pektini, voskovi, kutin i suberin.</p>
<p>Tabela 3. Sadržaj dijetetskih vlakana u cvekli (Vollendorf & Marlett, 1993)</p>
<table cellspacing="0" cellpadding="3" border="2" align="center">
<tbody>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">Sveža cvekla</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">SM (%)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">12,3</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">TDF (AOAC metod) (g/100g)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">2,5</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">TDF (Uppsala metod) (g/100g)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">2,1</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">IDF (Uppsala metod) (g/100g)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">1,4</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">SDF (Uppsala metod) (g/100g)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">0,7</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">Kuvana cvekla (Uppsala metod)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">SDF</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">Hemiceluloza (g/100g SM)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">2,3</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">Pektin (g/100g SM)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">3,6</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">IDF</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">Hemoceluloza (g/100g SM)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">4,2</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">Celuloza (g/100g SM)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">5,7</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">Pektin (g/100g SM)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">1,5</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">Lignin (g/100g SM)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">0,2</span></td>
</tr>
</tbody>
</table>
<p>TDF (Total Dietary Fibre) – ukupna rastvorljiva vlakna<br />SDF (Soluble Dietary Fibre) – rastvorljiva vlakna<br />IDF (Insoluble Dietary Fibre) – nerastvorljiva vlaka</p>
<p>Sadržaj ukupnih ugljenih hidrata je 6,9g/100g sveže cvekle.</p>
<p>Tabela 4. Nutritivni sastav cvekle*</p>
<table cellspacing="0" cellpadding="3" border="2" align="center">
<tbody>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Nutritivne komponente</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">Sadržaj</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Makro komponente</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Energetska vrednost (kJ)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">141</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Slobodni ugljeni hidrati (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">6,9</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupne masti (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,1</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupni proteini (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">1,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ugljeno-hidratne komponente</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupne organske kiseline (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,2</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Skrob (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,1</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupni šećeri (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">6,8</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Saharoza (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">6,5</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Fruktoza (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,1</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupna vlakna (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">2,5</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Vlakna liposolubilna (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">1,2</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Polisaharidi, ne-celulozni, hidroslubilni (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">1,3</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Glukoza (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,2</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Masti</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupne masne kiseline</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,2</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupne masne kiseline (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,2</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupne zasićene masne kiseline (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">< 0,1</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupne, monozasićene cis masne kiseline (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">< 0,1</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupne, polizasićene masne kiseline (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,2</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Masne kiseline 18:2 cis, cis n-6</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">(linolna kiselina) (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">131</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Masne kiseline 18:3, n-3</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">(α-linolna kiselina) (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">22</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupni steroli (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">17,1</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Minerali</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Natrijum (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">40,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Soli (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">101,9</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Kalijum (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">450,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Magnezijum (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">20,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Kalcijum (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">14,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Fosfor (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">40,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Gvožđe (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,9</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Cink (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,5</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Jod (μg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">1,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Selen (μg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,4</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Vitamini</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Vitamin A (μg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,6</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Vitamin E (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">< 0,1</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Vitamin K (μg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">3,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Vitamin C (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">10,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Folna kiselina (HPLC) (μg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">150,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Niacin (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,4</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Riboflavin (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,05</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Tiamin (B1) (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,03</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Piridoksin (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,05</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Karotenoidi (μg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">11,4</span></td>
</tr>
</tbody>
</table>
<p>* Vrednosti se odnose na 100g sirove cvekle</p>
<p>Mineralne materije su neophodne za održavanje života i izgradnju svakog organizma te s toga predstavljaju veoma bitan sastojak svake namirnice. Voće i povrće se smatra veoma bogatim izvorom ovih korisnih materija (0,3-2%), što im uz bogat vitaminski sastav daje posebnu fiziološku vrednost. Sastav mineralnih materija voća i povrća čine pre svega metali: K, Ca, Na, Mg, Fe, Mn, Al, zatim u manjoj meri: Cu, Zn, Mo, Co i još neki oligoelementi kao i nemetali: S, P, Si, Cl, B, F. Pored navedenih „korisnih“ metala i nemetala, u sastav mineralnih materija voća i povrća ulaze i tzv. toksični metali (Pb, As, Cd i Hg), koji u namirnice mogu dospeti preko sredstava za zaštitu bilja, u toku tehnološkog procesa prerade i zbog reakcije sadržaja sa neispravnom ambalažom. Maksimalno dozvoljena koncetracija toksičnih metala je regulisana zakonskim procesima.<br />Sadržaj mineralnih materija u svežoj cvekle je 627,3 mg/100g, najviše su zastupljeni natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe, fosfor, cink, jod i selen.<br />Vitamini su organska jedinjenja koja ljudski organizam ne sintetiše a koja su neophodna za održavanje života. Nemaju gradivnu niti energetsku ulogu, ali učestvuju u pretvaranju energije i regulaciji metabolizma strukturnih jedinjenja. Vitamini su veoma važni sastojci voća i povrća i u kombinaciji sa mineralnim materijama čine ove namirnice fiziološki veoma vrednim. Zadatak svakog tehnološkog procesa je da ih sačuva u najvećoj mogućoj meri. Prema rastvorljivosti, vitamini se dele u dve grupe: rastvorljivi u vodi (hidrosolubilni) i rastvorljivi u mastima (liposolubilni). Vitamini koji se najčešće nalaze u voću i povrću su: vitamin C (L-askorbinska kiselina), vitamin A (β-karoten), B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B6 (piridoksin), B3 (pantotenska kiselina), H (biotin), PP (nikotinska kiselina), D, E itd.<br />Cvekla sadrži vitamin C u korenu (10 mg/100g), dok je nadzemni deo odličan izvor vitamina A, sadrži još vitamin E, K, B1, B2 i B6.<br />Sadržaj ukupnih vitamina je 13,7914 mg/100g sveže cvekle.</p>
<p>Lipidi su organska jedinjenja čija karakteristika je da se rastvaraju u organskim rastvaračima. U analitici životnih namirnica, pod pojmom lipidi se podrazumevaju sve materije koje se iz nekog materijala ekstrahuju bezvodnim etrom, a koje posle jednočasovnog sušenja u sušnici ne ispare (Vračar, 2001). Ekstrakt lipida sadrži masti i druge slične supstance (voskovi, složeni lipidi, slobodne masne kiseline, steroli, vitamin, eterična ulja, plastidni pigmenti i sl.). Kod većine namirnica sadržaj lipida praktično odgovara sadržaju masti s obzirom na neznatan sadržaj pratećih sličnih supstanci. Na osnovu sadržaja masti namirnica ocenjuje se njihova energetska vrednost. Izuzev semena i nekih plodova koji sadrže znatne količine masti, namirnice biljnog porekla koje se koriste u ishrani, sadrže malu količinu masti (0,1-1%).<br />Sadržaj lipida je 0,1 g/100g sveže cvekle.<br />Proteini su visokomolekularna, kompleksna organska jedinjenja, sastavljena od velikog broja aminokiselina i predstavljaju najvažniji sastojak žive materije. Aminokiseline delimo na esencijalne (organizam ih ne može sintetisati) i neesencijalne (organizam ih sintetiše). Biološka vrednost namirnice se ceni po sadržaju esencijalnih aminokiselina. Fiziološka uloga im je pre svega gradivna. Ako u ishrani nedostaje samo jedna aminokiselina, sinteza proteina je onemogućena. Najčešće se određuje ukupan sadržaj proteina, a samo u nekim slučajevima sadržaj pojedinih proteina.<br />Sadržaj proteina u svežoj cvekli je 1,0g/100g</p>
<h3>FENOLNA JEDINJENJA</h3>
<p>Poznato je da fenolna jedinjenja imaju višestruko biološko delovanje, uključjući antioksidativnu aktivnost. Sirovi ekstrakti voća, povrća, začina, cerealija i drugih biljnih materijala bogatih fenolima su od posebnog značaja za prehrambenu industriju pošto usporavaju oksidativnu degradaciju lipida i na taj način poboljšavaju kvalitet i nuritivnu vrednost hrane. S obzirom da je trend u prehrambenoj industriji i nauci usmeren ka funkcionalnoj hrani sa specijalnim zdravstvenim efektima, takođe, raste zainteresovanost istraživača, proizvođača hrane i potrošača prema antioksidativnim sastojcima biljnog porekla u održavanju zdravlja i zaštiti od koronarnih oboljenja i kancera (Kähkönen et al., 1999).<br />Ekstrakti cvekle i pokožice cvekle u polarnim rastvaračima, pokazuju relativno veliku antioksidativnu aktivnost u poređenju sa ostalim povrćem (Vinson et al., 1998; Kähkönen et al., 1999; Miller et al., 2000). Na osnovu antioksidativne aktivnosti, cvekla se nalazi među prvih 10 vrsta povrća (Kähkönen et al., 1999; Vilson et al., 1998; Cao et al., 1996); prema Vilson et al. (1998), na osnovu sadržaja ukupnih fenola u suvoj materiji, cvekla zauzima prvo mesto, dok na osnovu ukupnog fenolnog antioksidativnog indexa (PAOXI) po suvoj materiji zauzima deseto mesto (od 23 ispitane vrste povrća).<br />Najveća koncentracija fenolnih jedinjenja u cvekli je između tkiva korteksa i ljuske (50 % ukupnih fenola), dok koncentracija preostalih fenola opada prema središtu korena (Friedman, 1997; Kujala et al., 2000). Fenolna jedinjenja u ljusci cvekle čine L-triptofan, p-kumarinska i ferulna kiselina, kao i ciklodopa glukozid derivati (Kujala et al., 2001).</p>
<p>Sadržaj polifenola se obično određuje metodom Folin-Ciocalteau (FC) (Waterhouse, 2001). Istraživanja Čanadanović-Brunet i sar. (2007) pokazala su da je u ekstraktu sadržaj polifenola identifikovanih visokopritisnom tečnom hromatografijom (HPLC) bio niži od sadržaja određenog Folin-Ciocalteau metodom. Razlog tome je što upotrebom metode po Folin-Ciocalteau dolazi do smetnji koje mogu uzrokovati šećeri ili askorbati .</p>
<h3>BOJENE MATERIJE CVEKLE</h3>
<p>Jedan od najvažnijih zadataka pri preradi povrća jeste očuvanje prirodne boje. Na osnovu boje, potrošač bira određeni proizvod, a tek kasnije taj odabir utiče na ostale osobine proizvoda.<br />Većina hrane danas se u manjoj ili većoj meri prerađuje u prehrambenoj industriji i proizvođači imaju potrebu da očuvaju u što većoj meri boju koja se može promeniti prilikom proizvodnje ili da ih oboje prirodnim ili sintetskim bojama. U tom slučaju proizvodi mogu biti neprirodno obojeni i vizuelno neprihvatljivi.<br />Prirodna boja voća i povrća menja se pod uticajima enzimatskih i neezimatskih reakcija koje su uslovljene nizom faktora (pH, temperature, vrste enzima, kiseonik, supstrat, metali itd.).<br />Bojene materije voća i povrća dele se na dve grupe: nerastvorljive i rastvorljive u vodi i u ćelijskom soku.</p>
<p>Nerastvorljivi pigmenti (plastidi), vezani su za organele biljnih ćelija, ne rastvaraju se u vodi, odnosno soku iz vakuola. Nerastvorljivi pigmenti su hlorofil i karotenoidi. Sirovina koja kao dominantne pigmente sadrži plastidne pigmente (breskva, mrkva, kajsija), ne može se koristiti za proizvodnju bistrih sokova jer je nemoguće postići karakterističnu boju sirovine.<br />Rastvorljivi pigmenti se nalaze u vakuolama biljnih ćelija, a kod prerade voća i povrća prelaze u tečnu fazu (sok) kao rastvor. U tu grupu biljnih materija spadaju flavonoidi i betalaini.<br />Flavonoidi su žuti, narandžasti, crveni i plavi pigmenti. Oni su odgovorni za intezivnu boju brojnog povrća, cveća i voća.<br />Flavonoidi se nalaze u ćelijama pokožice (grožđe, šljiva) ili u samom mesu (malina, ribizle, maline, borovnice, cvekle). Sva jedinjenja flavonoida sadrže flavansku strukturu i lako se izdvajaju iz vakuola razgradnjom tonoplasta. U industrijskoj preradi voća i povrća ova jedinjenja imaju višestruku ulogu; to su prirodne obojene komponente, prekursori neenzimatskog tamnjenja i jedinjenja koja mogu da izazovu pojavu taloga u sokovima, koncentratima sokova i sirupima.<br />Antocijani imaju dugu istoriju u ljudskoj ishrani. Antocijani i drugi flavanoidi su privukli veliku pažnju jer imaju lekovita svojstva.</p>
<p>Antocijani uglavnom asociraju na voće, ali ih ima i u povrću, cveću, lišću, delovima biljaka. U toku prerade gube se antocijani, koji su odlika svežeg voća, pa postoji potreba da se gotovim proizvodima dodaju ekstrakti antocijana kako bi se korigovala senzorska svojstva gotovih proizvoda.<br />Slobodni radikali i reaktivna oksidaciona sredstva izazivaju poremećaje u ljudskom organizmu koji mogu da dovedu do pojave kancera, oštećenja krvnih sudova i arteroskleroze. Studije pokazuju da flavonoidi (antocijani) i srodni polifenoli doprinose antioksidativnoj aktivnosti unutar organizma, a nalaze se u većini voća i povrća. Istraživanja su potvrdila da antocijani nisu samo netoksični i nemutageni, nego imaju i lekovita svojstva (Einbond, 1996).</p>
</div>
</div>
VE 230 (20g)
