5/ 5

<h2><strong>Seme Spanaca Americki Gigant</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 160 (2g) Semena.</strong></span></h2> <p>Jaka sorta, otporna koja je odlicna kako za sejanje u prolece tako I jesen. Tamno zeleni listovi su debeli. Izuzetno produktivna sorta. Ova sorta ima odlican ukus I svakako zasluzuje da je probate.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 43 (2g)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Gigantski Orah Seme (Juglans regia)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 1 semena.</strong></span></h2> <p><strong>Ovaj orah je 3 do 4 puta veci nego bilo koji drugi !!!</strong></p> <p>Orah (lat. Juglans) je rod biljaka iz porodice Juglandaceae. Vrste ovog roda su drveće visoko 10-40m, sa šiljastim listovima dugim 2-9cm. Naziv orah upotrebljava se i za najuzgajaniju vrstu ovog roda, domaći orah. Dvadeset jedna vrsta oraha ima areal rasprostranjenja u severnoj umerenoj klimi Starog sveta u području od jugoistočne Evrope do Japana, a u Novom svetu od jugoistočne Kanade do Kalifornije na zapad i Argentine na jug.</p> <p> </p> <p>Plodovi svih vrsta oraha su jestivi, ali orasi koji se obično kupuju u trgovinama potiču od domaćeg oraha, jedine vrste koja ima velik plod i tanku ljusku. Poljoprivredna vrsta koja je izabrana zbog tanke ljuske i izdržljivosti u umerenoj klimi ponekad se naziva „karpatski orah“. Orasi imaju mnogo ulja i jedu se sirovi ili kuvani. Takođe su izvrstan izvor masnih kiselina omega-3, pa se pokazalo da snižavaju nivo holesterola u krvi.</p> <p> </p> <p>Najveća rasprostranjenost oraha je na prostoru od Himalaja do Sibira. U Evropi se najviše gaji u Francuskoj, Italiji i Grčkoj. U Srbiji gaji se uglavnom u svim krajevima. Najviše se gaji u dolinama reka. Značajni centri gajenja oraha u Srbiji su: Podrinje, Pomoravlje, Podunavlje, Timočka krajna, padine Fruške gore i Metohijska kotlina.</p> <p> </p>

V 206

5/ 5

<h2><strong>Seme Persuna GIGANTE DI NAPOLI (Petroselinum crispum)</strong></h2> <h2 class=""><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 600 (1g) Smena.</strong></span></h2> <p>Srednje rana sorta persuna, jako aromaticna, biljka je visoka i snazna sa velikim nazubljenim tamno zelenim liscem. Nakon rezanja-sisanja biljka ima jos intezivniji rast i biva jos bujnija.</p> <p>&nbsp;</p> <h2><span style="color: #000000;">Gajenje peršuna</span></h2> <p>Peršun može da se gaji u vrtu, ali je i jedna od najpogodnijih začinskih biljka za gajenje u saksiji. Peršun u saksiji je zanimljiv detalj u kuhinji, a njegovi listovi su uvek svež začin.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Peršun je dvogodišnja biljka. Najčešće se sadi od proleća do kasnog leta u bogatom i dobro dreniranom zemljištu, na sunčanom ili polusenovitom mestu. Pre sejanja seme treba natopiti preko noći u toploj vodi ili dobro zaliti leje.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Peršunu korenašu, sa razvijenim vretenastim korenom odgovara duboko, rastresito i normalno vlažno zemljište. Seme se seje u redove na rastojanju od 30 do 40 cm, na dubinu od 2 do 3 cm.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Peršun lišćar, sa razvijenom lisnom rozetom, nema posebnih zahteva prema sastavu zemljišta. Seme se seje u redove na rastojanju od 20 do 30 cm, na dubinu od 2 do 3 cm.</p> <p>Da bi napredovao i bio bujan peršunu u vrtu je potrebno redovno plevljenje, zalivanje i prihranjivanje. Otporan je na mraz, i ako se u toku zime prekrije suvim šibljem, u rano proleće može imati sveže listove.</p> <p>Peršun se može ponovo gajiti na istom mestu posle dve godine, jer iscrpljuje zemljište.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Peršun se sadi u duboku saksiju, bez previše rupa na dnu, da ne bi izgubio dosta vlage koja mu je potrebna. Pre nego što se poseje seme se potapa u vodu, gde ostaje preko noći. Seme se ubacuje u saksiju, popunjenu do tri četvrtine rastresitom i vazdušastom zemljom, a zatim sipa još zemlje do vrha saksije. Zemlja se polako potisne na dole, a zatim navlaži i pokrije plastičnom folijom. Preporučuje se svakodnevno zalivanje dok ne izniknu mlade biljke, kada se skida folija, a saksija potapa u vodu, dok se ne pojave kapi vlage na vrhu zemlje, a zatim sa podmetačem stavlja na stalno mesto.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Saksiju sa peršunom treba staviti na toplo mesto gde ima dovoljno svetlosti, ali ne na direktno sunce jer listovi žute.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Peršun treba redovno zalivati. Zemlja u saksiji treba da bude stalno blago vlažna, a u podmetaču malo vode. Prija mu i prskanje vodom.</p> <p>&nbsp;</p> <p>U periodu vegetacije, kada peršun aktivno raste, prihranjuje se tečnim đubrivom jednom mesečno ili granulama koje se ubace u površinu svaki drugi mesec.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Da bi gušće rastao i imao intenzivniji miris, peršun se može rezati makazama, kada pusti velike stabljike i listove.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 124 (1g)

5/ 5

<h2><strong>Dzinovski Kumkvat Seme (Fortunella margarita) Juzno Egzoticno Voce</strong></h2> <h2><span style="color: #fc0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <div><strong>Ovo je ogroman kumkvat koji je 3 puta i vise veci od obicnog!</strong></div> <div><span>Pre svega mislimo da je veoma vazno reci da je biljka otporna na mrazeve do -10C.</span></div> <div><span>Kumkvat je prekrasno, veselo, narandzasto voće. Njegova fascinantna kombinacija ukusa - od gorkaste, preko slatke do kisele - uz fina aromatična ulja iz korice koja se takođe jede, oduševit će najzahtjevnija nepca. Kumkvat možete kombinovati u raznim receptima, ali je najfiniji i za zdravlje najučinkovitiji - sirov.</span></div> <div><span>Kumkvat potiče iz Kine. Ime mu dolazi od reči „kam quat", što znači „zlatna narandza". To je sasvim mali plod, iz porodice citrusa, neka vrsta patuljaste narandze, veličine od 2 do 5 cm. Unutarnji deo kumkvata, njegovo meso, podeljeno na četvrtine, vrlo je sočno, ali kiselo. Korica je mekana, fina i jestiva. U svakom slučaju, s obzirom da je to voće tako malo, nikako ga se ne sme, a i ne može, guliti. U Europi se uzgaja uglavnom na Korzici i u Provansi, a u velikim količinama se uvozi iz Izraela i Sjedinjenih Američkih Država. Uzgaja se takođe u Africi i Južnoj Americi, kao i na otoku Reunionu. Kod nas se prodaje kao egzotično voće.</span></div> <h3><span>Kako birati kumkvate i kako ih koristiti?</span></h3> <div><span>Dobar kumkvat prepoznajemo po njegovoj sjajnoj koži, bez crnih mrljica. Plod mora biti „gibak" pod prstima. A što je zreliji to je manje kiseo. Zreli plodovi kumkvata na sobnoj temperaturi sačuvaju svoju svežinu 3 do 5 dana, a u hladnjaku i do 3 nedelje. Pre konzumiranja kumkvate treba uvijek jako dobro oprati toplom vodom, kako biste uklonili ostatke hemijskih tretmana. Jedu se sirovi, u celovitom obliku, ili u voćnoj salati, na primer. Ako želimo odstraniti gorčinu, možemo ih uroniti nekoliko sekundi u vruću vodu. A želimo li pak pomiješati mirise kožice i mesa, tada ih je najbolje izmiksati. Marinirani kumkvati koriste se u mnogim nadevima, od njih se rade i marmelade, kompoti... Mogu se konzervirati u raznim alkoholnim pićima. A pripremaju se i kao kandirano voće te dodaju desertima.</span></div> <h3><span>Hranjivost i zdravlje</span></h3> <div><span>Kumkvati imaju sve kvalitete karakteristične za agrume: bogati su vitaminom C, karotenima i drugim antioksidansima. Lako se žvacu, a kako su bogati vlaknima od velike su pomoći u borbi protiv konstipacije (zatvora).</span></div> <div><span>Kumkvat sadrži: vodu, ugljikohidrate, vlakna, kalij, magnezij, fosfor, kalcij, željezo, vitamine A, B, C, karotene. Poput ostalih agruma, kumkvat jača imunitet te podiže otpornost organizma na bolesti poput sezonske gripe, respiratornih viroza i prehlada. Znanstvenici ističu da se redovitom konzumacijom citrusa, a posebno kumkvata koji žvakanjem u usnu šupljinu polako otpušta svoje hranjive tvari, može sprečiti rak usta, ždrela, jednjaka i želuca. Citrusi mogu i smanjiti pretkancerozne lezije (oštećenja) usne šupljine i obnoviti radnu sposobnost normalnih stanica. Zbog svojih ugodnih aroma i svežeg aromatičnog mirisa, kumkvat je također izvanredan borac protiv lošeg zadaha iz usta.</span></div> <div><span>Biljka koja odlicno moze uspevato poput limuna u malo vecoj saksiji u nasim podrucjima.</span></div> <div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" valign="top" align="center"> <h3><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></h3> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnozavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></td> <td valign="top"> <p><span>            tokom cele godine                       </span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span> 0,5-1 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></td> <td valign="top"> <p><span>Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>min. 20°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova 7 dana do 2 meseca pa i vise</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><strong><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></strong></p> </td> </tr> </tbody> </table> </div>

V 50 G

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Madake, Giant Drveni Bambus Seme (Phyllostachys bambusoides)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p>Phyllostachys je rod 'running' bambusa. Najznačajniji bambusi pripadaju ovom rodu, kako u hortikulturi, tako i u ishrani i industriji. Visine su od 15 do 22m, u toplijim krajevima i do 25, a sirinu od 10 do 15 centimetara. Ovi bambusi su najrasprostranjeniji i najagresivniji. Prirodno rastu u Južnoj Kini, Japanu, Nepalu, Koreji. Zabelezeno je da je upravo ovaj bambus u jednom danu porastao citavih 120 centimetara!</p> <p>Ovaj Gigant Madake bambus je otporan I na temperature od -30 C.</p> </body> </html>

B 6 (5 S)

5/ 5

<h2><strong><em><span style="text-decoration: underline;">Seme Gigant Bundeve GOLIATH</span></em></strong></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 4 semena.</strong></span></h3> <p>Ovo je čudovište od bundeve sa plodovima težine 400-500 kg i sa merenjem u precniku od 3 m. Ova sorta je idealna za takmičenja, svetlo narandžasta Kora pokriva debelo meso svetlo žute boje, odlicna je i za pite i druga jela a nemojte zaboraviti ni Halloween.</p> <p> </p> <h2>Kako uzgojiti dzinovsku bundevu</h2> <p>Za svaku biljku osigurajte dovoljno prostora, 6 i više m2 kvalitetne humusne zemlje.</p> <p>2 do 3 semenke ubodite 2- 5 cm ispod zemlje i dobro zalivajte i pokrijte folijom koju treba skloniti čim seme nikne. Ako nikne više biljaka, ostavite samo jednu, a ostale uklonite.</p> <p>Kada biljka počne cvetati, pažnju usmerite samo na ženske cvetove, a ostale pažljivo otkidajte. Čim primetite da se na jednom cvetu zameo mali plod, ostavite samo taj jedan,</p> <p>jer je za uzgoj džinovske bundeve najvažnije da na jednoj biljci bude samo jedan plod.</p> <p>Nakon dvadesetak dana pod plod pažljivo podmetnite podložak od stiropora kao bi imao što više topline, a biljku za vreme hladnijih noći obavezno pokrivajte.</p>

VG 50 (4 S)

5/ 5

<h2><span style="text-decoration: underline;"><strong><em>Ramiro Gigant Slatka Paprika Seme</em></strong></span></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h3> <p>Ramiro paprika je sorta koja je nastala visegodisnjim ukrstanjem I selekcijom naj ukusnijih paprika. Od 1996 je I priznata kao sorta. Ramiro paprika ima visok nivo secera pa otuda I slast koja je odlikuje.</p> <p>Odlicna je sorta kako za uzgoj na otvorenom tako I za uzgoj u plastenicima. Biljke su otporne na bolesti. Plodovi u proseku imaju duzinu od 24 do 30 cm, a sirinu od 4,5 do 5 cm, prosek tezine po plodu je 90 do 100 grama.</p> <p>Licno smo probali Ramiro paprika I zaista ostali odusevljeni njenim ukusom…</p>

PP 31 Mix (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Tresnja Seme (Prunus avium)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p><strong>Plodovi ove tresnje su duplo veci od bilo koje druge sorte!</strong></p> <p>Tresnja (ranije cresnja od lat. cerasia) listopadna je drvenasta biljka iz potfamilije Prunoideae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ljudskoj ishrani kao voće. Najčešće je visoka oko 20 m. U Evropi se sve ređe može naći u prirodi pa je ova vrsta drveća danas ugrožena. Trešnja je pripitomljena i ima veliki značaj u voćarskoj proizvodnji.</p> <p><strong>Izgled i građa</strong></p> <p>Trešnja može dostići visinu od 30 do 32 metra, a prečnik stabla može biti 50 ili više cm. Kora je svijetlo do tamnosmeđa sa karakterističnim horizontalnim linijama, koje vremenom sve više debljaju i na tim mjestima se javljaju pukotine. Ispočetka, dok je drvo još mlado, linije se skoro i ne primjećuju, da bi s vremenom i kora zadebljala, a linije prelaze iu pukotine. Kora može i da se ljušti u horizontalne trake. Listovi su eliptičnog, odnosno više jajastog oblika, na obodu su testerasti, dugi oko 10, a široki oko 5 cm i peraste su nervature. Imaju karakteristične cvenkasto-smeđe žlijezde na peteljci, u blizini liske. Cvijet je bijele boje i nalazi se na dugoj peteljci. Pupovi su elipsoidni i zašiljeni, tamnosmeđe su boje i prekriveni sa više ljuspi. Cvjetovi se javljaju u velikom broju i gusto su raspoređeni i grupisani. Karakteristika cijele potfamilije, pa i trešnje, je građa cvijeta, koji ima jedan oplodni listić. U plodniku ima dva sjemena zametka, od kojih se često samo jedan razvija u sjeme[1]. Plod je tipična monokarpna koštunica, loptast je i ima tamnocrvenu, ružičastu ili žutu boju. Prečnik mu je oko 1 cm, a u kulturnih sorti može biti krupniji. Plod trešnje je izuzetno mesnat i slatkog je ukusa.</p> <p><strong>Životni uslovi</strong></p> <p>Na Balkanu se javlja u mezofilnim šumama u prirodi. Heliofitna je vrsta i zahtijeva puno svjetlosti na staništu. Uspijeva na suvljem, osunčanom zemljištu, ali više joj odgovaraju bogata i umjereno vlažna tla[2].</p> <p><strong>Rasprostranjenost i značaj</strong></p> <p>Trešnja je široko rasprostranjena u srednjem i zapadnom dijelu Evrope, na Balkanu, Apeninskom i sjevernom dijelu Pirinejskog poluostrva. Ima je i na Mediteranu, ali se rjeđe sreće. U najjužnijim dijelovima Evrope raste na nešto većim nadmorskim visinama. U Aziji se može naći na Kavkazu, Krimu i dijelovima Male Azije[2]. Trešnja ima veliki značaj kao poljoprivredna biljka, jer je pripitomljena i jedna je od najzastupljenijih biljaka u voćarstvu, zbog svojih ukusnih plodova, koji se koriste u svježem i prerađenom stanju. Danas je vještačkom selekcijom i oplemenjivanjem stvoren veliki broj sorti trešanja koji su vrlo česte voćarske kulture u cijelom svijetu. Brojni su razlozi: ne zahtijeva posebnu konstrukciju prilikom uzgoja, nije zahtjevna ni u pogledu rezidbe, a otporna je na mnoge bolesti i štetnike[3]. Trešnja je poznata još iz praistorije, kad su za nju znali ljudi iz bronzanog doba, tačnije 2000 godina p. n. e. U 8. vijeku p. n. e. trešnja je već bila pripitomljena i ljudi su koristili njene plodove. Smatra se da su prve trešnje gajene na teritoriji Male Azije i Grčke. Pored toga što se koriste u ljudskoj ishrani, plodove trešnje jedu i životinje i na taj način doprinose razmnožavanju trešnje u prirodi.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 98 G (3,5g)

5/ 5

<h2><strong>Tradicionalna Gigant Grcka Dinja KALAMBAKA</strong></h2><h2><span style="color: #ff0000;" data-mce-style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2><p>Ovo je stara tradicionalna sorta grcke dinje koja je dobila ime po gradu Kalambaka iz kojega potice. Plodovi ove sorte imaju tezinu od 8 do 10 kilograma, a imaju duzinu od 60 cm i vise. Kora ploda je narandzaste boje, a meso je takodje narandzaste boje. Ima odlicnu i slatku aromu, i jedinstven i intezivan miris.</p><p>Zaista jedna od lepsih sorti dinja koje smo u zadnje vreme probali!</p>

V 169

5/ 5

<h2><strong>DZINOVSKI KIVI SEME</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p><strong>OGROMNI  plodovi koji imaju težinu od 170 grama po plodu.</strong></p> <p>Kivi (lat. Actinidia deliciosa) je stablasta biljka iz porodice Actinidiaceae. Poreklom je iz Kine, gde je njen plod proglašen za nacionalno voće. U zavisnosti od mesta na kojem raste može da dostigne visinu i do 9 m. U narodu je popularna po svom plodu, koji se najviše koriste u ishrani, mada je sve ćešća upotreba ploda kivija i u kozmetičkoj svrhi.</p> <p><strong>Ime</strong></p> <p>Ovo voće je imalo dugu tradiciju pre nego što su evropljani saznali za njega. Shodno tome, u svojoj prapostojbini postoji mnogobrojni druga imena.</p> <p>Na kineskom:</p> <p>Makaki breskva (獼猴桃 Pinjin: míhóu táo): najčešći naziv</p> <p>Makaki kruška (猕猴梨 míhóu lí)</p> <p>Vinska kruška (藤梨 téng lí)</p> <p>Sunčana breskva (阳桃 yáng táo), prvobitno se upotrebljavalo za kivi, mada je sve češća i upotreba za karambolu.</p> <p>Drvo bobića (木子 mù zi)</p> <p>Dlakavo žbunasto voće (毛木果 máo mù guǒ)</p> <p>Neobično ili Čudno voće (奇異果 Pinjin: qíyì guǒ, Jyutping: kei4 ji6 gwo2): najčešće se upotrebljuje na Tajvanu i u Hongkongu.</p> <p><strong>Karakteristike</strong></p> <p> Prirodna staništa Kivija su brežuljkasti prostori Kine, Japana i Sibira, gde raste ne visini između 600 i 2000 m nadmorske visine.</p> <p>Listovi kivija su duguljasti ovalnog i kružnog oblika. Dominiraju veličine između 7.5 i 12.5 cm. Listovi starijih biljaka su tamnozelene boje, dok su kod mlaćih stabljika zeleniji sa crvenim tonovima.</p> <p>Cvetovi kivija su žute i bele boje. Dvopolni su što znači da na jednoj jedinci mogu da se nađu i muški i ženski cvetovi, što doprinosi boljem i bržem razmnožavanju. Najčešće se radi o cvetu sa 5-8 latica. Drvo cveta tokom novembra Kivi je karakterističnog aromatičnog mirisa.</p> <p>Plod kivija upotrebljava se u ishrani kao voće, mada zahvaljujući savremenoj tehnologiji i novim naučnim otkrićima njegova upotreba je sve veća i u kozmetičkoj industriji. Pored svežeg ploda, koristi se i za pripremu poslastica.</p> <div> <table border="1" cellspacing="0" cellpadding="0"><tbody><tr><td colspan="2" valign="top" width="100%"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>oko 2-3 meseca u vlažnom supstratu na 2-5 ° C u frižideru</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine&gt; Jesen / Zima prednost</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Seme koje klija na svetlu, seme samo pritisnuti prstima u mesavinu i ne dozvoliti da se osusi, drzati konstantno vlazno ali niposto mokro.</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>  10-15 ° C </span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova 3-12 nedelja </span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em></span></p> <p><span><em></em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr></tbody></table></div>

V 28 G

5/ 5

<h2><strong>Seme dzinovskog Grckog paradajza PREVEZA</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 Semena.</strong></span></h2> <p>Ogromni plodovi koji dostižu težinu od preko 1 kilograma, a uz to jos i odlicnog ukusa, bilo u salatama ili kuvanim jelima. Grcka sorta paradajza iz okruga Elpida koju tamo nazivaju gigant PERVEZA. I zaista od nekoliko desetina plodova ni jedan nije bio ispod 500 grama.</p> <p>Biljke su robusne i visoko plodne a plodovi crveni i blago naborani. Vise vam nece trebati nekoliko plodova paradajza da bi napravili salatu, bice vam potreban samo jedan plod ovog dzinovskog i izuzetno ukusnog paradajza za spripremu salate…</p>

VT 156 (10 S)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>1100+ Semena paprike Slonovo Uvo</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od (9g) 1100 semena.</strong><strong><strong><strong><br /></strong></strong></strong></span></h2> <div><span>Slonovo Uvo je slatka paprika ajvarusasa vrlo krupnim i mesnatim plodovima koji na biljci vise. Boja ploda iz zelene prelazi u tamno crvenu. Dostize masu od 150-250gr. Veoma je odporna na bolesti, te daje stabilne prinose 50/60 tona po hektaru zrelih plodova.</span></div>

PP 56 92 (9g)