5/ 5

<h2><span style="text-decoration: underline;" class=""><strong><em>Narandzasta Piramida Seme Ljute Chili – Cili Papricice</em></strong></span></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h3> <p>Ova blago ljuta chili cili papricica pripada porodici C. Anum. Biljke su visoko produktivne i daju masu plodova tezine oko 21 gram po plodu a duzine oko 8 santimetara. Odlicna sorta kako za svezu upotrebu tako i susenje ili pravljenje zimnice (tursija, kisele feferone...)</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

C 48 (20 S)

5/ 5

<h2><strong>Kukuruz Osmak seme (osam redova)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 (5g) semena.</strong></span></h2> <p>Ovo je veoma stara autohtona sorta kukuruza iz Srbije, jednostavno nazvana "osmak" (osam redova).</p> <p>Naše lično mišljenje je da nijedan drugi kukuruz ne može dati tako ukusno brašno kao Osmak.</p> <p>To je stara vrsta belog kukuruza koji se koristi uglavnom za ishranu ljudi. Ranije je bio prisutan na celom Balkanu, a danas ga je teško pronaći jer su ga osamdesetih godina prošlog veka potisnuli hibridi. Osim što je beo, karakteriše ga i belo zrno i osam redova.</p> <p>"Osmak" ne daje visoke prinose kao hibrid. Ove godine smo je prvi put posejali. Sejali smo ga kao i svaki drugi kukuruz. Nismo ga tretirali ni hemijski.</p>

VE 237 (5g)

5/ 5

<h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>"Gurmanska" ljuta paprika Seme</strong></span></h2> <h2><span style="font-size: 14pt; color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 ili 1500 (10g) semena.</strong></span></h2> <p>Sorta paprike u tipu šipke sa veoma visokim sadržajem kapsaicina koji joj daje izuzetnu ljutinu plodova. Pripada grupi sorata ranog stasavanja (od nicanja do tehnološke zrelosti plodova potrebno je 112-115 dana). Formira snažnu biljku visine 65-70 cm na kojoj se formira veliki broj plodova mlečno bele boje, dužine 20-30 cm, širine 3-4 cm, debljine perikarpa 15-18mm i prosečne težine 40-45 gr. Uz redovnu berbu tehnološki zrelih plodova i uz primenu odgovarajućih agrotehničkih mera sa jedne biljke se može ubrati i preko 60 plodova. Pogodna je za gajenje u zaštićenom prostoru (plastenici i staklenici) za ranu proizvodnju a takođe i na otvorenom polju.</p>

C 31 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Paradajz Seme Volovsko Srce</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h2> <p>VOLOVSKO SRCE je jedna od najkrupnijih sorti paradajza. Veoma je omiljen kod ljudi koji žele da dobiju plodove teske 700-800 g, ponekad i 1 kg! Posto su plodovi krupni, ima ih malo na grozdu. Mesnati su i ukusni, ukusa domaćeg jabučara. Gaji se uz kolje visoko oko 2 m, na jedno ili dva stabla, uz redovno navodnjavanje i zalamanje zaperaka. Seje u proleće ispod stakla . Klijanje traje oko 6-14 dana .</p>

VT 10 (20 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme paprike Supernova</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <p>Paprika Supernova ima velike plodove koji tokom zrenja prelaze iz zelene u cervenu boju. Plodovi su krupni, tezine i do 300 grama, veoma slatki. Biljka je snazna i otporna na mnoge bolesti koje napadaju papriku.</p> <p>Ova sorta se pokazala kao odlicna kako za pecenje tako i spremljanje zimnice. Pogodna je i za zamrzavanje, i kasniju upotrebu.</p> <p>Sto se samog uzgoja tice, pokazalo je da odlicno uspeva kako na otvorenom polju tako i uzgoju u plasteniku.</p>

PP 61 (50 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme slatke paprike Amanda</strong><br /><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <p>Amanda je sorta sa debelim mesom i zašiljenog vrha.. Spada u sortu bele paprike i odličana je za plastenički uzgoj kao i vanjski, stim da u plasteniku prinos moze bit i duplo veći.</p> <p>Biljka je kompaktna, jaka , sa krupnim listovima. Plod ima debelo, hrskavo i jako sočno meso, ubraja se menđu slatke paprike. Plodovi na biljci vise, teški su120 do 160 grama. Odlična je za turšije i prženje kao i sveže konzumiranje.</p> <p>Sorta je veoma prinosna i pod jako lepog oblika, u plasteniku moze dati i do 2kg po biljci uz dobru negu i prihranu. Plod je prvo bele boje a onda postepeno žuti i prelazi u crvenu boju. Seme od ove sorte, možete godinama vaditi i ostavljati za reprodukciju.</p> <p>Pogodna je za ranu proizvodnju i svežu potrošnju.</p>

PP 62 (50 S)

5/ 5

<h2><strong>Srpska domaca slatka visnja seme (Prunus cerasus)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 10 (2,5g) Semena.</strong></span></h2> <p>Ova sorta višnje je poreklom iz Srbije i stara je preko 120 godina. Plodovi su izuzetno krupni (skoro iste velicine kao kod trešnje) i veoma slatki. Drvo dostize visinu od oko 4 metra i u precniku oko 2 do 3 metra. Sorta je izuzetno rodna i moze dati preko 50 kilograma visanja u sezoni.</p> <p>Ova sorta izdrzala temperature od - 30 stepeni celzijusa. Ali se smatra da bez problema moze izdrazati i -40 stepeni celzijusa. Otporna je na bolesti i nema potrebe za upotrebom hemijskih preparata.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 216 (10 S)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Crni Divlji Slez seme lekovita biljka (Malva sylvestris)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 Semena.</strong></span></h2> <p>Drugi nazivi: crni sljez, divlji papel, divlji slezenovac, divlji šljez, planinska sliz, slizovaca. Latinski naziv: malva silvestris Eng - Malow</p> <p>Crni slez je višegodišnja biljka iz cijeg podanka izbijaju, uglavnom, polegnute, razgranjene stabljike visine do 80 cm. Listovi su okruglog, srcastog ili bubrežastog oblika, krpasti i nazubljeni na dugackim peteljkama. Cvetovi izbijaju iz lisnih pazušaca, imaju dvostruku cašku, a cvetni listovi imaju 3 do 5 duguljastih pruga. Boja cvetova zavisi o vrsti, a krece se od plavkaste do ružicasto-crvene. Citava biljka je bez mirisa i neukusna, sluzava ukusa. ... ,</p> <p><strong>Stanište</strong>: raste na nasipima, uz reke, , na vlažnim livadama i, na poplavljenim podrucjima. Uzgaja se i u vrtovima.</p> <p>Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru, pre svega, listovi, a cvetovi za vrerne cvatnje. Kadšto se sabiru koren i seme. Cvetovi se smeju sabirati samo po suvom vremenu, kada su potpuno otvoreni; suše se u hladu u veoma tankom sloju, a još boIje na toplom mestu. Listovi se sabiru sa što kracom peteljkom i suše u tankom sloju na prozracnom mestu. Oboleli i ošteceni listovi ne smeju se sabirati i upotrebljavati za lek .. Lekovito delovanje: cmi slez odavna se koristi za otklanjanje probavnih smetnji i rastvaranje sluzi. Caj pripremljen na propisan nacin upotrebljava se za lecenje kaslja, katara, bronha, promuklosti, upale ždrela, nadutosti pluca (emfizem) i kod katara pluca. Preporucuje se za lecenje griže, grceva u želucu i crevima, bolnog mokrenja i bolnog zaustavljanja mokrace.</p> <p> </p> <p><strong>PRIPREMA I UPOTREBA SLEZA</strong></p> <p>ČAJ OD SLEZA: Slez ne smemo ni kuvati ni pariti već ga pripremiti hladnim postupkom: dve čajne kašičice smrvljene biljke (listovi i cvetovi) prelijemo hladnom vodom i ostavimo da odstoji nekoliko sati (dok ne dobije ljubičastu boju). Pre upotrebe čaj zagrijemo. Pijemo 3-4 puta dnevno. Koren potopimo u hladnoj vodi osam sati, ocedimo i zagrijemo dobijeni čaj.</p> <p>GRGLJANJE, ISPIRANJA I OBLOZI: koristi se malo koncentrisaniji čaj.</p> <p> </p> <p><strong>LEKOVITOST I INDIKACIJE:</strong></p> <p>• Biljka sadrži 6-8% sluzi, koja smiruje i ublažava kašalj, pomaže kod čišćenja organizma te povoljno utiče na disajne organe.</p> <p>• Koristi se kod hroničnih problema sa zatvorom, a sluz sadržana u cvetovima i listovima podmazuje probavni trakt. Slezom lečimo crevne i želučane grčeve (recept 1).</p> <p>• Pospešuje izlučivanje sluzi, leci bronhitis, astmu i iritirano grlo kod suvog kašlja (recepti 1 i 2).</p> <p>• Izvana se koristi kod kožnih problema kao što su: akne, čirevi i kod uopšte iritirane kože (recept 2).</p> <p> </p> <p><strong>KORIŠTENI DJELOVI CRNOG SLEZA</strong></p> <p>Koren, listovi i cvetovi. Koren iskopavamo u martu, aprilu i oktobru, a listove i cvetove beremo dok biljka cveta. Biljku sušimo naglo u seni.</p>

MHS 60 (20 S)