Seeds Gallery Com,
5/
5
<h2 class=""><strong>Indijanski Mini Sareni Kukuruz Seme</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 1.5g (20+-) semena.</strong><strong></strong></span></h2>
<p>Jedan od starih sorti kukuruza koji su nekada sejali indijanci u severnoj i juznoj Americi.Koristi ze kao brasno za ljudsku ishranu i kao hrana za stoku. Klipovi su mali, sareni I jako dekorativni.</p>
<p><strong>Kukuruz</strong> (Zea mays) je jednogodišnja biljka poreklom iz Srednje i Južne Amerike. Gaji se u umerenim i toplim delovima sveta u velikom broju podvrsta, varijeteta i sorti.</p>
<p>Upotrebljava se za ishranu ljudi i domaćih životinja i za industrijsku proizvodnju.</p>
<p>Mlevenjem zrna kukuruza (slično kao što se melje pšenica — žito) dobija se brašno (kukuruzno brašno). Od kukuruznog brašna ili mešanjem sa pšeničnim brašnom se za ljudsku ishranu priprema: hleb, proja, kačamak, kolači i drugo pecivo .</p>
<p>Od kukuruza se dobija skrob koji se koristi u razne svrhe. Proizvodi se i farmaceutski skrob (Maydis amylum) koji ima različitu primenu u medicini i farmaciji.</p>
<p>Od klica izvađenih iz zrelog kukuruza pravi se vrlo hranljivo i lekovito ulje (Maydis oleum) veoma bogato gliceridima nezasićenih masnih kiselina (linolne, oleinske i sl.) i fitosterolima (sitosterol, stigmasterol); sadrži i liposolubilne vitamine (posebno vitamin A).</p>
<p>U kukuruznim klicama ima oko 28% masnog ulja, 1% lecitina, inozitofosforne kiseline, belančevina, gvanidina, glutamina, šećera i drugih biološki vrlo važnih materija, zbog čega se klice cene kao veoma jaka, koncetrovana hrana.</p>
<p>Interesantno je da se kukuruzna svila, uz ostale sastojke, koristi za pravljenje cigareta protiv bronhijalne astme.</p>
<p>Ubedljivo najveći proizvođač kukuruza, prema podacima iz 2009. godine, bile su Sjedinjene Američke Države koje proizvode preko 333 miliona tona godišnje što je 43% svetske proizvodnje kukuruza, sledeći najveći proizvođač je Kina sa 163 miliona tona, na trećem mestu je Brazil sa 51 milionom tona, a Srbija je na 17. mestu sa 6,4 miliona tona godišnje (0,815% svetske proizvodnje).</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VE 42 (1,5g)
