Seeds Gallery Com,
5/
5
<h2 class=""><strong>Endivija Seme Sasco D'oro Castelfranco</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 600-700 (1g) semena.</strong></span></h2>
<p>Rana sorta, rastresitih glavica težine 300-350 g. Dužine vegetacije 65-70 dana nakon rasađivanja. Ima reckave listove svetlo zelene boje sa svetlo ljubičastim i crvenim šarama na prema sredini glavice.</p>
<p>Endivija je dvogodišnja kultura iako se proizvodi i troši kao jednogodišnje povrće. Gaji se zbog listova, koji formiraju rozetu. Listovi endivije mogu biti glatki, slabo ili jako naborani, talasasti, okrugli, jako nazubljeni u različitim bojama. Gajenje endivije je najviše zastupljeno u južnoj Evropi.</p>
<h3><strong>Temperatura</strong></h3>
<p>Temperatura viša od 25° C smanjuje klijanje, što može biti razlog nejednakog i slabog nicanja dobro klijavog semena. Endivija je biljka blage klime. Za vegetativni rast optimalne su srednje temperature od 15 do 18° C, minimalna temperatura rasta je 7° C, a maksimalna 24° C. Čim je rozeta već blizu tehnološke zrelosti, dakle berbe, minimalna temperatura od -3° C može izazvati veća oštećenja, a pri - 6 do -7° C biljka se potpuno smrzne. Za rast biljke najpovoljnija je umerena vlažnost zemljišta od 60 do 80 % poljskog vodnog kapaciteta i relativna vlažnost vazduha oko 70 %. Ako su u periodu neposredno pre berbe nastupile visoke temperature i niska vlažnost vazduha, listovi rozete postaju tvrdi i grubi, s više gorkih materije. Gorkaste materije u endiviji čine je otpornijom na niže temperature, za razliku od salate puterice i kristalke.</p>
<h3><strong>Voda</strong></h3>
<p>Ima velike zahteve za vodom, pa se preporucuje sistem za navodnjavanje (najčešće kap po kap).</p>
<h3><strong>Zemljište</strong></h3>
<p>Na zaslanjenost zemljišta manje je osetljiva od salate. Uglavnom dobro uspeva na svim tipovima zemljišta, ali bolje na srednje teškim do teškim zemljištima pod uslovom da su duboko obrađena i još bolje pođubrena, neutralne pH reakcije 6,5 - 7,2. Poželjna su dobro propusna zemljišta neutralne reakcije i obogaćena humusom. Manje je osetljiva za zaslanjenost zemljišta. Ne podnosi direktno đubrenje stajskim đubrivom, a najbolje uspeva nakon kulture koja je već bila obilno đubrena kao na primer kupus i papirka.</p>
<h3><strong>Agrotehničke mere</strong></h3>
<h3><strong>Plodored</strong></h3>
<p>Plodored za endiviju iznosi 2 godine. Dolazi kao kasna kultura u proizvodnji posle ranog krompira, ranog kupusa, prolećne salate, graška, pasulja mahunara, spanaća. </p>
<h3><strong>Obrada zemljišta</strong></h3>
<p>Zemljište se priprema pred sadnju kada se i đubri. Temeljna obrada zemljišta uvek ostaje jesenja, kao nezamjenjiva i nedostižna kao i višestruko korisna. Uporedo se obavlja i đubrenje zemljišta, čime se do proleća obavi potpuna razgradnja đubriva i ostataka. Tako na proleće ostaje samo površinska priprema za setvu i sadnju.</p>
<h3><strong>Đubrenje</strong></h3>
<p>Endivija se kod nas najčešće sadi posle kultura koje rano napuštaju zemljište (rani krompir, rane kupusnjače, pasulj mahunar i ostalo) i koje su đubrene organskim đubrivima ili pak ostavljaju u zemljištu zalihu azota i zaoranu organsku masu nakon berbe. Prinos endivije iznosi od 30 - 40 t/ha, a iznosi iz zemljišta oko 150 kg azota/ha, 50 kg fosfora/ha, 250 kg kalijuma/ha , 60 kg/ha CaO (kalcijum oksid) i 18 kg/ha MgO (magnezijum oksid). Biljka najviše hraniva troši u drugoj polovini vegetacije. Osetljiva je na visoku koncentraciju tečne faze zemljišta.</p>
<h3><strong>Setva / sadnja</strong></h3>
<h3><strong>Gajenje endivije na otvorenom</strong></h3>
<p>Endivija se može direktno sejati na otvorenom i to preciznom sejalicom. Potrebno je 1,5 do 2,5 kg semena/ha. Ovaj se način retko primenjuje jer se teško postiže jednolično nicanje. Češći je gajenje iz rasada. U zavisnosti od vremena sadnje ona se gaji na otvorenim gredicama ili u kontejnerima sa supstratom. Dobar rasad mora da ima najmanje 5 razvijenih listova.</p>
<p>U kontinentalnom području najrašireniji je jesenji gajenje. Seje se od sredine jula do početka avgusta. Za 1 ha zasada potrebno je oko 200 m dobro pripremljenih gredica. Do nicanja, površinu gredice potrebno je održavati vlažnom. Rasad s busenom bolje podnosi presađivanje u letnjim uslovima. Sadi se sredinom avgusta na gredice ili na ravnu površinu uz razmak redova 30 - 50 cm kao i razmak u redu 20 - 30 cm. Manji razmak pospešuje rast.</p>
<p>Prihranu treba sprovesti pre nego biljke zatvore redove. Kasnija sadnja dolazi u obzir gde se minimalna zimska temperatura retko spušta ispod -5 C. Neki od proizvođača daju prednost starijem rasadu golog korena. On lakše preživi u nepovoljnim uslovima.</p>
<p>Navodnjavanje je najčešće potrebno u pripremi za sadnju i nakon sadnje, a kasnije ima obično dovoljno padavina za nesmetan rast. Zbog maksimuma padavina u jesenje-zimskom periodu bolje je saditi uz veći razmak redova 50 - 60 cm i 30 - 40 cm u redu jer u gustom sklopu biljke lakše</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
MHS 158 (1g)
