5/ 5

<h2><strong>Tomatillo Kraljica Malinalco semena (Physalis ixocarpa)</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> Stara i veoma retka sorta iz grada Malinalko u jugozapadnom Meksiku. Tomatillo je takođe poznat kao meksički paradajz sa ljuskom. To nije paradajz kao što ime sugeriše, ali je blisko povezan sa višnjom ananasa. Kao i drugi Tomatillosi, biljka ima grmoliki habitus i visinu od 180 - 200 cm.<br><br>Plodovi su okruženi tankom membranom. Ova membrana je u pocetku zelena i postaje smeđa, skoro providna kada su plodovi zreli. Plodovi sazrevaju od zelene do svetlo žute. Ovaj tomatilo je veći i slađi od drugih sorti tomatila.<br><br>Ukus je egzotična kombinacija slatkog i kiselog. Oblik ove kraljice Malinalka je okrugao i izdužen do sužen. Meso je lepo i kiselkasto slatko i sočno. Tomatilo se može koristiti u salatama, salsama i desertima od egzotičnog voća, a od njega se prave i kompoti.<br><br>Štaviše, čili sos (Salsa Verde) se pravi od Tomatila i čilija. Pružite ovoj biljci čvrstu podršku. Berba je moguća od avgusta kada omotac ploda postane providan, a plod požuti. Zreli plodovi redovno padaju sa biljke.<br><br>Setva u martu, presađivanje od aprila na stabilnim temperaturama. Plodovi su spremni za branje nešto više od dva meseca nakon transplantacije. Konkretno, ova sorta je među najslađim sortama, sa izuzetnim ukusom citrusa. <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VT 167 (5 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Mizuna crveni Japanski Senf semena&nbsp;</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> 'Mizuna' se uzgaja u Japanu od davnina. Mizuna je uspešno uzgajana na Međunarodnoj svemirskoj stanici 2019. Raste u zonama otpornosti od 4 do 9, preferira puno sunce ili delimičnu senku, dobro drenirano zemljište i ima pH 6,5-7,0. Može se gajiti kao mikrogreen ili za listove sa razmakom od 20 cm.<br><br>Mizuna je porijeklom iz pomorskih područja sjeverne Kine, Koreje i Japana. To je takođe jedna od biljaka pod nazivom „Kjo-Jasai“, onih čiji je odličan ukus objašnjavao da su se tradicionalno gajile za cara u nekadašnjem carskom gradu, oko Kjota. Mizuna, uvedena posle Drugog svetskog rata u Sjedinjenim Državama, a potom i u Evropi, brzo se tamo etablirala.<br><br>To je izdržljiva, dvogodišnja biljka. Pruža žuto cvetanje (sitni cvetovi sa 4 latice kao i svi predstavnici porodice Brassicaceae) sledeće godine nakon setve. U prvoj godini mizuna razvija gustu rozetu, visoku 15 do 25 cm, sa brojnim izduženim, fino isečenim, svetlozelenim listovima. Ovaj kupus može da izazove i kovrdžavu cikoriju i čuperak maslačka. Lišće mizune je hrskavo i ima blago biber ukus. Ovo svakako objašnjava nadimak "japanski senf" koji ponekad označava ovaj kupus.<br><br>Kulinarska upotreba mizune<br>Mizuna se naravno koristi u salatama ili, sitno iseckana, može se brzo vratiti u vok ili ubaciti u supe i variva.<br><br>Na primer, narezani listovi mogu se brzo pržiti u tiganju i poslužiti sa škampima i testeninom. Za testiranje: posuti jelo kokosovim mlekom, posuti ga pečenim kikirikijem.<br><br>Mizuna se takođe može kuvati u čorbi od živine ili govedine. Ili budite spremni kao pesto kao što radite sa rukolom.<br><br>Mizuna je osnova popularnog kulinarskog specijaliteta iz Kjota: japanske patke i mizuna fondua.<br><br>Još jedno „Kjo Jasai“ povrće, komatsuna se široko konzumira u japanskim restoranima i korejskoj kuhinji. Tamo se tradicionalno priprema u namuru: sosu od susamovog ulja i kočujana (malo slatke i fermentisane paste od čilija).<br><br>Mizuna setva<br>&nbsp;<br>Mizuna je nezahtevna: ako preferira zemljište koje ostaje hladno, ali dobro drenirano, može da raste na bilo kom dobrom baštenskom tlu. Izaberite sunčano mesto.<br><br>Otporan (otporan je na temperature do -12 °C), ali je osetljiv na toplotu koja može dovesti do prevremenog podizanja semena. Takođe, iako se može zasejati na mestu već u maju, radije ga uzgajajte krajem leta (krajem avgusta) za zimsku žetvu.<br><br>Mizuna se seje u rasadnicima otvorenog tla ili na mestu. Biljke se proređuju i presađuju kada imaju 4 lista, na razmaku od 20 cm.<br><br>Rustično, zdravo i snažno, ovo povrće ne zahteva skoro nikakvo održavanje: ni đubrenje ni tretman. Uzgaja se u jesen i zimu, takođe ne zahteva zalivanje. Samo treba da vodite računa da zaštitite svoje rozete pod zimskim jedrom ako spoljne temperature postanu veoma niske i potraju nekoliko dana.<br><br>Mizuna se može brati 6 nedelja nakon setve.<br><br>Uobičajeno ime: Mizuna<br>Latinski naziv: Brassica rapa var japonica<br>Porodica: Brassicaceae<br>Vegetacija: dvogodišnja<br>Visina zrele: 0,15 do 0,30 m<br>Tip zemljišta: Glinasto zemljište Krečnjačko zemljište Peskovito Humusno zemljište <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 76 (10 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Seme Japanske lubenice Densuke</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5, 10, 50 semena.</strong></span></h2> Najskuplja lubenica na svetu košta do 4500 dolara!<br>4500 dolara za lubenicu?!<br>Densuke lubenice su poput luksuznih automobila u svetu lubenica. Uzgajaju se na ostrvu Hokaido u Japanu i njihov broj je ograničen svake godine! Densuke lubenice su najskuplje lubenice na svetu!<br><br>Densuke lubenice rastu na Hokaidu u Japanu. Kora na lubenici je vidljivo tamnija i poznato je da je meso mnogo slađe od običnih lubenica koje se prodaju na drugim mestima.<br><br>Stručnjaci kažu da je kvalitet slatkoće i ukusa mnogo veći od ostalih dinja na tržištu, a tekstura je hrskavija. Dinje su takođe ograničene u broju što ih čini veoma traženim i visokom cenom.<br> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 123 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Gotu kola - Tigrova trava seme (Centella asiatica)</strong></h2> <h2><span style="color: #fd0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h2> <span style="color: #454d58; font-size: 14px;">Centella asiatica- Kineska lekovita biljka koja se lako uzgaja. Pobošljava cirkulaciju, pa se primenjuje za poboljšanje pamćenja i intektualnih sposobnosti, kod alchajmerove bolesti, oksigenaciju tkiva i organa. Izaziva budno stanje. Može se koristiti sveža u salatama ili sušena za čaj.</span><br><br>Tigrova trava, Gotu kola, Antanan, Pegaga, Brahmi, Hidrocotile... Centella asiatica ima nekoliko naziva! Vodeći aktivni sastojak organske kozmetike Centella, je biljka iz Azije i Okeanije sa mnogo korisnih svojstava.<br>U kozmetičkoj industriji, laboratorija ROIG je prva koja je koristila Centella asiaticu od 1972. godine u svojim formulama ljepote.<br><br>Legendarna &nbsp;biljka iz Azije<br>U Aziji, Centella asiatica raste u močvarnim područjima Indije, Kine, Indonezije i Australije i zbog svojih<br>osobina vjekovima se upotrebljava u ajurvedskim i tradicionalnim kineskim lijekovima.<br>Legenda kaže da se u Laosu mladi seljak zaljubio u kćerku starješine njegovog sela. Kad je zaprosio<br>djevojku, njen otac se uvrijedio jer je smatrao da nije za njegovu kćerku, te je uzeo mač i odsjekao mu uho.<br>Znajući za njegovu reputaciju kao iscjelitelja, rekao mu je da može da se oženi njegovom kćerkom ako se<br>sledećeg &nbsp; dana vrati sa izliječenim uhom. Mladić je poznavao osobine Centella asiatica, jer je često gledao&nbsp;<br>tigrove kako ovom biljkom liječe svoje rane.<br>Proveo je cijelu noć previjajući uho ovom biljkom. Sledećeg &nbsp; jutra, &nbsp; otišao je kod seoskog starješine<br>izliječenog uha. Vjenčanje je održano i legenda o Centella asiatica počela je da se širi.<br>&nbsp;<br>Centella Asiatica, stub ajurvedske medicine<br>U Aziji, pripisuje joj se sposobnost usporavanja starenja.<br>Smatra se da je Gotu kola tajna dugovječnosti kineza Li Ching-Yun koji je živio više od 200 godina. Svaki<br>dan je konzumirao Centella asiatica u tečnom obliku ili kao salatu.<br>U Evropi od 17. vijeka, "eliksir dugovječnosti", u čiji sastav je ulazila ova biljka, proizvodili su i prodavali<br>pripadnici kartezijanskog reda u Velikoj Šartrezi.&nbsp;<br>U Indiji, Kini i Indoneziji, za ljekovita svojstva Centella asiatica znalo se prije više od 2.000 godina, gdje se<br>koristila za liječenje rana, problema sa kožom ili venskih poremećaja.<br>Ajurvedska medicina smatra da ova biljka regeneriše nervne ćelije, poboljšava koncentraciju i memoriju<br>kod onih koji je konzumiraju. U nekim područjima Himalaja jogiji je koriste prilikom meditacije.<br>Pretpostavljeno djelovanje na mozak pokazalo je cijelom svijetu nekoliko naučnih studija tokom poslednjih nekoliko godina.<br><br>Centella asiatica &nbsp; se koristi za zarastanje rana kod lepre i upravo u tu svrhu predmet je mnogih istraživanja, naročito na Madagaskaru, gdje su kliničke studije sproveli dr Ch. Grimes i P. Boiteau i 1942. godine razvili lijek za zarastanje rana: madecassol.<br><br>Već nekoliko godina, tigrovu travu koriste zapadnjački travari koji je preporučuju posebno za toniranje zidova krvnih sudova, za poboljšavanje krvne cirkulacije, ili liječenje proširenih vena.<br><br>Legende koje kruže oko Centella asiatica privukle su, tokom godina, mnoge međunarodne istraživače koji<br>je proučavaju. Otkrili su pravi izvor ljepote.<br>Nekoliko naučnih studija pokazalo je njena višestruka pozitivna svojstva: regeneracija ćelija, reparacija<br>tkiva, djelovanje na mikrocirkulaciju...<br>Profesor Maquart [4] čak je pokazao da ova izuzetna biljka ima značajan uticaj na sintezu kolagena i<br>reparaciju tkiva.<br>&nbsp;<br>Izuzetna anti-age svojstva<br>U Šri Lanki, popularna izreka kaže “da vas dva lista Gotu kole dnevno drže podalje od starosti".<br>U kozmetičkoj upotrebi, svojstva Gotu kole u direktnoj su vezi sa njena dva glavna sastojaka: saponini<br>(madecassoside, asiaticoside) i triterpeni (acide asiatique, acide madécassique).<br>Rastvorljivi u vodi, ovi aktivni sastojci uglavnom se nalaze u ekstraktima iz Centella asiatica koji su na bazi<br>vode ili glicerina.<br>Kolagen je jedan od glavnih proteina kože, osigurava otpornost i elastičnost. Sa godinama, koncentracija<br>kolagena u tkivima se smanjuje što dovodi do starenja kože koje rezultira pojavom bora, opuštanjem,<br>gubitkom elastičnosti...<br>Laboratorije koriste Centella asiatica u mnogim anti-age proizvodima, kao što je Losion za učvršćivanje<br>protiv bora Global Prestige ili krema protiv prvih bora iz Hydraore linije.<br>Saponini i triterpeni prisutni u ćelijama Centella asiatica mogu da djeluju na sisteme odgovorne za<br>proizvodnju kolagena podstičući njegovu sintezu [5]. Ovo djelovanje utiče na povećanje stvaranje kolagena<br>kao i na njegov kvalitet u ćelijama kože.<br>Još jedna studija koja objašnjava njene anti-aging osobine pokazala je jaku oksidativnu aktivnost Centella<br>asiatica, zahvaljujući fenolnim jedinjenjima koja su prisutna u lišću, korijenu i stabljikama biljke.<br><br>Moć liječenja i reparacije<br>Centella asiatica posjeduje priznate anti-aging osobine. U kozmetici se koristi i zbog svojih ljekovitih<br>osobina i moći za rješavanje raznih nedostataka, naročito u kontekstu dermatoloških stanja ili problema<br>sa kosom.<br>Studija koja je sprovedena u Indiji 2006. godine [6] pokazala je da su trudnice koje su koristile kremu na<br>bazi Centella asiatica i vitamina E imale manje strija nego druga grupa koja je nije koristila. Centella<br>asiatica se takođe koristi kao aktivni sastojak u borbi protiv pomorandžine kože ili celulita. To se najbolje<br>vidi u našem kompletu – organski duo za mršavljenje iz linije Ce<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 78

5/ 5

<h2><strong>Kukuruz Osmak seme (osam redova)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 (5g) semena.</strong></span></h2> <p>Ovo je veoma stara autohtona sorta kukuruza iz Srbije, jednostavno nazvana "osmak" (osam redova).</p> <p>Naše lično mišljenje je da nijedan drugi kukuruz ne može dati tako ukusno brašno kao Osmak.</p> <p>To je stara vrsta belog kukuruza koji se koristi uglavnom za ishranu ljudi. Ranije je bio prisutan na celom Balkanu, a danas ga je teško pronaći jer su ga osamdesetih godina prošlog veka potisnuli hibridi. Osim što je beo, karakteriše ga i belo zrno i osam redova.</p> <p>"Osmak" ne daje visoke prinose kao hibrid. Ove godine smo je prvi put posejali. Sejali smo ga kao i svaki drugi kukuruz. Nismo ga tretirali ni hemijski.</p>

VE 237 (5g)

5/ 5

<h2><strong>Japanska zmija tikva seme (Trichosanthes pilosa)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Biljka penjačica iz porodice bundeva sa tankim izdancima, listovima sa režnjevima i belim cvetovima sa naboranim ivicama, praćeno okruglim, jarko crvenim plodovima koji drže seme obloženo ljigavom crnom sluzi. Trichosanthes pilosa je rasprostranjen od Himalaja do tropske istočne Azije do 1300 m. Pečene semenke su popularna užina u delovima Azije.</p> <p>Japanska zmijska tikva je višegodišnja biljka penjačica koja proizvodi stabljike koje se mogu širiti po zemlji ili se penjati u druge biljke radi podrške, pričvršćujući se pomoću vitica.<br />Biljka se uzgaja, posebno u Kini, zbog jestivog voća i korena, kao i u tradicionalne medicinske svrhe</p> <p>Detalji uzgoja<br />Zahteva bogato dobro drenirano zemljište i dosta vlage tokom vegetacije.</p> <p>Jestiva upotreba<br />Iz korena se dobija jestivi skrob.<br />Nezreli plodovi se čuvaju u soli. Zreli plodovi su dugački oko 7 cm.</p> <p>Medicinski<br />Daje protein hetero-trihosantin, sa 1,7 puta većom abortivnom aktivnošću od trihozantina srodne vrste T. Kirilovii.</p> <p>Diuretik<br />Koren je anodni, antiflogistički, pročišćivač krvi, depurativan, febrifug i rastvorljiv. Koristi se kao oblog ili odvarak za lečenje apscesa, čireva, groznice, upale grla itd.<br />Plod se koristi za lečenje kašlja, dijabetesa, žutice itd.</p> <p>Druge upotrebe<br />Suvo voće je bogato saponinom i koristi se kao zamena za sapun.<br />Industrijski skrob se dobija iz korena.</p> <br />

VG 32 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme libanskog spanaća Giant of Bertoua (Corchorus olitorius)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Mloukhiieh ili libanski spanać je član porodice sleza (Malvaceae). Corchorus olitorius koristi se u tradicionalnom kulinarstvu u Libanu i Egiptu i praktično se ne gaji van ovih zemalja.</p> <p>To je brzo i visoko rastuća dvogodišnja do kratkotrajna višegodišnja biljka sa tamnozelenim listovima koji su veoma ukusni sa tipično blagim ukusom. Listovi se koriste kuvani u supama i nekoliko drugih nacionalnih jela.</p> <p>130 (200) cm, Mloukhiieh, Mouloukhieh ili Mulukhiie je nepoznato povrće u zapadnom svetu. Tamnozeleni listovi na visokim stabljikama imaju teksturu i ukus poput spanaća.</p> <p>Čim biljke dovoljno ojačaju, listovi se mogu brati do jeseni. Uspeva u svakom bogatom, dobro dreniranom tlu na punom suncu. Najbolje se uzgaja kao jednogodišnja biljka. Posejati pod toplo staklo u proleće na minimalno oko 25°C i presaditi sadnice u otvorenu baštu krajem proleća.</p>

VE 180 (10 S)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8"><h2><strong>Limunova trava Seme (Cymbopogon)</strong></h2><h2><span style="color: #ff0000;" data-mce-style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 ili 340 semena.</strong></span></h2><p>Limunova trava (Cymbopogon citratus) je biljka koja se uobičajeno koristi u azijskoj kuhinji ali koja obezbeđuje i terapeutske i medicinske blagodeti.Kod nas se često meša azijska biljka limun trava sa matičnjakom.Njena antibakterijska, antimikrobska, antioksidantna i terapeutska svojstva čine je korisnom alternativnim ili dopunskim lekom za širok spektar oboljenja.Bez obzira da li se koriste suvi listovi za čaj ili izdvojeno eterično ulje, limunova trava je od velike koristi za zdravlje.</p><p>Narod u Indoneziji i Maleziji vekovima koristi limunovu travu za lečenje brojnih oboljenja, prvenstveno tumora, a blagotvorno dejstvo ove biljke i naučno je dokazano. Nedavne studije pokazale su da vrlo efikasno otklanja tegobe izazvane hemoterapijom i zračenjem, poput mučnine, slabosti i nedostatka apetita. Konzumira se oko litar i po soka usitnjene limunove trave, mada dobre rezultate pokazuju i čaj i etarsko ulje ove biljke. Limunova trava može se kombinovati s belim lukom, čilijem, karijem i supom od morskih plodova”, dodaje se i osvežavajućim napicima i čest je sastojak parfema.</p><h2>Šta je Limunova trava?</h2><p>Limunova trava je višegodišnja biljka sa tankim, dugim listovima, poreklom je iz Indije ali je dospela i u druge oblasti azijskog kontinenta, uključujući Kambodžu, Indoneziju, Maleziju, Tajland i Vijetnam. Takođe je uobičajena u Cejlonu, Centralnoj Americi, Kini, Gvatemali, Indiji, Javi, Madagaskaru, Šri Lanki, zapadnim indijskim ostrvima i Zambiji. Postoji više od pedeset sorti limunove trave, ali nisu sve pogodne za ishranu ili medicinsku upotrebu. Limunova trava je biljka koja obično dostiže visinu od jednog metra i uglavnom se nalazi u divljini.</p><p>Limunova trava je dugo u upotrebi kao aroma u azijskoj kuhinji. Kada se doda receptima, citrusni ukus limunove trave u prahu ili suvi list dodaje jedinstveni element svakom obroku. Iako je limunova trava više poznata po svojoj upotrebi kao čaj, može se dodati u kari, govedini, ribi, piletini, morskim plodovima i supama.</p><p>Limun trava ima nebrojeno mnogo terapeutskih i drugih zdravstvenih blagodeti. Rasprostranjena je njena upotreba za ublažavanje određenih disajnih problema uključujući upalu grla.Limunova trava je stekla reputaciju lekovite biljke zbog svojih anti-piretičkih svojstava (snižava visoku temperaturu). U nekim kulturama je nazivaju i “fevergrass” (trava protiv temperature) para se inhalira, što dovodi do povećanja znojenja i eventualno potpunog uklanjanja groznice.</p><p>Limunova trava ublažava bolove. Pomaže da se ublaže grčevi u mišićima, opušta mišiće što dovodi do smanjenja simptoma povezanih sa bolom. Zato je korisna za sve vrste bolova, uključujući bol u trbuhu, glavobolje, bolove u zglobovima, bol u mišićima, bolesti digestivnog trakta, grčeve u mišićima, stomaku i dr. Ovaj lek takođe ima značajnu ulogu u povećanju sposobnosti organizma da popravi oštećeno vezivno tkivo kao što su hrskavice, ligamenti i tetive te se zato preporučuje za ove vrste povreda. Još jedna prednost vezana je za poboljšanje krvotoka.</p><p>Kao antigljivična i antibakterijska, limunova trava inhibira rast bakterija i gljivica. To je korisno kod gastrointestinalnih infekcija a može se primeniti i na eksterne (spoljašnje) rane jer uništava mikrobe. Kao antioksidant, limunova trava, doprinosi zdravlju jetre i pankreasa ,pomažući telu da brže ukloniti toksine. Takođe ima uticaj na smanjenje ili normalizaciju nivoa holesterola. Takođe tretira probavne probleme i pomaže kod ublažavanja zatvora.</p><p>Neki izvori sugerišu da limunova trava poseduje antidepresivna svojstva i može biti od pomoći kod ublažavanja simptoma depresije i anksioznosti.</p><h3>Limunova trava snižava holesterol</h3><p>Visok nivo holesterola u krvi problem je koji može ugroziti zdravlje i povećati rizik od kardiovaskularnih oboljenja, visokog krvnog pritiska i moždanog udara. Kako biste održali nivo holesterola u granicama normale, stručnjaci preporučuju zdravu ishranu i redovne fizičke aktivnosti. Rezultati istraživanja sprovedenog u Brazilu 2011. godine, objavljeni u časopisu “Food and Chemical Toxico-logy” pokazala su da limunova trava snižava nivo lošeg holesterola u krvi. Istraživanje je sprovedeno na laboratorijskim miševima, koji su tokom 21 dan dobijali eterično ulje limunove trave. Nakon tri nedelje, pokazalo se da im je holesterol u krvi redukovan i to bez neželjenih efekata.</p><p>Opis preuzet sa sajta:</p><p>http://cajeviza.net/limunova-trava/</p>

MHS 72 20S

5/ 5

<h2><strong>Spelta seme (Triticum spelta)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 30 (1g) semena. </strong></span></h2> <p><strong>Spelta</strong> (<em>Triticum spelta</em>; <em>Triticum dicoccum</em>, <em>Krupnik</em>, <em>krupnica</em> ili <em>pir</em>) je vrsta pšenice koja se uzgaja od 5000. godine pre nove ere.</p> <p>Od bronzanog doba pa sve do srednjeg veka predstavljala je važnu životnu namirnicu u mnogim delovima Evrope. Danas je to reliktna vrsta koja se uglavnom uzgaja u centralnoj Evropi i severnoj Španiji. Često se smatra podvrstom obične pšenice (Triticum aestivum) s kojom je u bliskom srodstvu, i u tom slučaju njeno botaničko ime bilo bi Triticum aestivum subsp. spelta. Heksaploidna je pšenica, što znači da ima šest setova hromozoma.</p> <h2><span id="Istorija">Istorija</span></h2> <p>Istorija spelte je dosta kompleksna. Genetski dokazi ukazuju na to da se radi o hibridu tetraploidnih pšenica. Ova hibridizacija se najverovatnije desila na Bliskom istoku, i to pre pojave obične ili hlebne pšenice (Triticum aestivum).</p> <p>Prema grčkoj mitologiji, speltu je Grcima poklonila boginja Demetra. Najraniji arheološki nalazi o spelti potiču iz Južnog Kavkaza, severoistočno od Crnog mora (5. milenijum pre nove ere), mada su najbrojniji i najbolje dokumentovani nalazi zabeleženi u Evropi. Ostaci spelte pronađeni su na nekim neolitskim lokalitetima u centralnoj Evropi<sup id="cite_ref-2">[2]</sup><sup id="cite_ref-3">[3]</sup> (2500–1700. pre nove ere). Tokom bronzanog doba spelta je bila široko rasprostranjena u centralnoj Evropi. U gvozdenom dobu (750–15. pre nove ere) postaje glavna vrsta pšenice u južnoj Nemačkoj i Švajcarskoj.</p> <p>U srednjem veku je uzgajana u delovima Švajcarske, Tirola, Nemačke, severne Francuske i južne Holandije<sup id="cite_ref-4">[4]</sup>. U 9. veku pre n. e. postaje glavni usev u Evropi, verovatno zbog svoje ljuske koja štiti zrno, zbog čega se bolje prilagođava hladnijoj klimi od ostalih žitarica, a samim tim je i pogodnija za skladištenje.</p> <p>U Srbiji počinje da se uzgaja početkom prošlog veka, prvenstveno u brdsko-planinskim područjima.<br /><br /><br /><br /><br /><br /></p>

MHS 89 (1 g)

5/ 5

<h2><strong>Seme paprike Supernova</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <p>Paprika Supernova ima velike plodove koji tokom zrenja prelaze iz zelene u cervenu boju. Plodovi su krupni, tezine i do 300 grama, veoma slatki. Biljka je snazna i otporna na mnoge bolesti koje napadaju papriku.</p> <p>Ova sorta se pokazala kao odlicna kako za pecenje tako i spremljanje zimnice. Pogodna je i za zamrzavanje, i kasniju upotrebu.</p> <p>Sto se samog uzgoja tice, pokazalo je da odlicno uspeva kako na otvorenom polju tako i uzgoju u plasteniku.</p>

PP 61 (50 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme slatke paprike Amanda</strong><br /><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <p>Amanda je sorta sa debelim mesom i zašiljenog vrha.. Spada u sortu bele paprike i odličana je za plastenički uzgoj kao i vanjski, stim da u plasteniku prinos moze bit i duplo veći.</p> <p>Biljka je kompaktna, jaka , sa krupnim listovima. Plod ima debelo, hrskavo i jako sočno meso, ubraja se menđu slatke paprike. Plodovi na biljci vise, teški su120 do 160 grama. Odlična je za turšije i prženje kao i sveže konzumiranje.</p> <p>Sorta je veoma prinosna i pod jako lepog oblika, u plasteniku moze dati i do 2kg po biljci uz dobru negu i prihranu. Plod je prvo bele boje a onda postepeno žuti i prelazi u crvenu boju. Seme od ove sorte, možete godinama vaditi i ostavljati za reprodukciju.</p> <p>Pogodna je za ranu proizvodnju i svežu potrošnju.</p>

PP 62 (50 S)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2><strong>Seme slatke paprike Zeleni Rotund</strong></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 Semena.</strong></span></h3> <p>Rotund je slatka sorta paradajz paprike sa izrazito krupnim blago rebrastim plodovima. Mesnati su, viseci, tezine od 130 do 180 grama. Iz tamno zelene prelaze u tamno crvenu boju. Odlicna sorta za gajenje u plasteniku i na otvorenom. Pogodna je za svezu potrosnju i industrijsku proizvodnju.</p> </div>

PP 67 (20 S)