Seme Spargle ARGENTEUIL
Cena je za pakovanje od 10 semena.
Ovo je stara francuska sorta koja potice jos 1700 godine. Plodovi su jako veliki slatki i izuzetno ukusni.
Izuzetno rana sorta, ranija nego sve ostale, a plodove za razliku od ostalih spargli koje rode posle trce godine ova sorta da plodove vec u drugoj godini.
Špargla je višegodišnja biljka sa drvenastim i jako razvijenim podankom koji je uglavnom vodoravan. Iz podanka izbija duboko i debelo korenje. U prolece iz podanka izbijaju jaki beli izdanci koji, izlaskom na dnevnu svetlost, belu boju menjaju u zelenu. Izdanci su pokriveni mesnatim ljuskama, a kad dostignu visinu od 20 do 25cm režu se i koriste kao povrce. Iz preostalih izdanaka raste stabljika dugacka i do 1,5 metara, koja se grana u male grancice, koje na sebi nose male, suve ljuskave listice.
Za lek se uzimaju izdanci u prolece,a podanak sa korenom u jesen.Koren sa podankom sadrži asparagin, saponin, karotin,vitamine B i C. Zreli plodovi sadrže šecer,trigliceride, kapsantin, fizamin, malo alkaloida. Izdanci špargle koji se koriste kao povrce, pospešuju rad bubrežnih celija, a time i izlucivanje vode iz tela. Osim toga koriste se i kao blago sredstvo za otvaranje.
Izdanci špargle izvrsna su hrana za šecerne bolesnike i za one koji se oporavljaju nakon teže bolesti. Njeno seme se koristi za smirivanje želuca i povracanja, a koren se koristi kao sredstvo za otvaranje.Koriste se sveži izdanci, caj od korena sa podankom i caj od plodova.
Sejanje:
Seme pre sejanja na dan dva potopiti u vodu, zatim sejati na dubinu od 1cm.
UZGOJ SPARGLE:
Naučite da gajite špargle
Može uspevati i na zemljištima sa glinom čak i ako se pojavi nedostatak vode u zemljištu, pod uslovom da ima kalcijuma.
Uzgoj špargle
Špargla zahteva laka peskovita zemljišta u kojima se razvija delikatno povrće specifičnog ukusa u obliku tanke šipke, bele boje. Može rasti na teškim zemljištima, ali je u tom slučaju šipka, odnosno plod kraći, deblji i ima specifičan zemljani ukus. Gajenje zelene špargle je manje kompleksan posao, nego gajenje bele, međutim, izbor sorte zavisi od potrebe i ukusa uzgajivača. Gaji se u umerenim i suptropskim oblastima kao biljna vrsta koja dostiže visinu između 0,30 cm do 2 m. Danas je poznato oko 100 vrsta špargle. U Evropi najčešći usev je Asparagus officinalis. Špargla je višegodišnja žbunasta biljka, čiji mesnati korenovi, a i nadzemni deo biljke, umiru u jesen. Rizom se razvija do dužine od 40 do 50 cm sa velikom usisnom moći. Poslednjih godina špargla se sve više gaji na normalnim zemljištima. Može uspevati i na zemljištima sa glinom, čak i ako se pojavi nedostatak vode u zemljištu, ako je kalcijum zastupljen u dovoljnim količinama sa vrednošću pH 7,0 špargla će se razvijati. Kada je toplo i vlažno vreme špargla može da ima porast od 7cm dnevno.
Zelena ili bela?
Bela špargla uzgaja se ispod zemlje, čime je uklonjena svetlost, te se dobijaju etiolirani, odnosno beli plodovi. Za razliku od bele, zelena špargla raste iznad zemlje, sa intenzivnom osunčanošću razvija hlorofil (pigment zelene boje).
Proizvodnja špargle iz semena primenjuje se samo u uzgoju zelene špargle. U takvoj proizvodnji prvi plodovi stižu u trećoj godini gajenja. Pored toga špargla se može gajiti i iz rasada gde se prvi plodovi dobijaju u drugoj godini posle sadnje, što se primenjuje u gajenju bele špargle. Prednost proizvodnje iz rasada je što se trajni zasad zasniva izabranim, ujednačenim i kvalitetnim biljkama. Rasad špargle gaji se na otvorenom cele godine. Biljka se razvija iz bočnih pupoljaka. U proleće se zrele biljke javljaju kao izbočine u zemljištu. Kao takve vade se iz zemlljišta i plasiraju na tržište.
Priprema zemljišta
Rovovi za uzgajanje špargle podižu se pre zime, širine su 1,50 m i dubine 60 cm. U središnjem delu ovog biljnog kreveta, ugrađuje se uzak kanal bogat humusom sa dodatkom peska za poboljšanje propusnosti zemljišta, te se i rov i posađene biljke (na razdaljini od 30 cm i 5 cm u dubinu ispod površine zemlje) prekrivaju zemljom čime se dobijaju zemljani tuneli sa zarubljenim vrhom. U jesenjem periodu u fazi pravljenja rovova potrebno je u iste uneti dobro zgorelo stajsko đubrivo. Nega rovova se sastoji u pravovremenom đubrenju organskim đubrivom, ekskrementima, pepelom, kalijumovim đubrivom koji obezbeđuje dobru berbu i do deset godina.
Berba
Period berbe špargle je do kraja juna. Može se brati ručno i mehanizovano. Raskopavanjem površinskog sloja rova dolazi se do ploda koji se podseca na mestu razdvajanja šipke od rizoma. Rupe koje ostaju nakon vađenja špargle ponovo se zatrpavaju i poravnavaju. Da bi se sprečio prodor svetlosti do vrhova špargle u rovu i da bi se poboljšali temperaturni uslovi, rovovi se prekrivaju folijom. Nakon vađenja iz zemlje šipke špargle se mašinski klasiraju prema kvalitetu ploda i zahtevima tržišta.
Vitaminska bomba
100 g sveže špargle sadrži: 210 mg kalijuma, 20 mg kalcijuma, 20 mg magnezijuma, 45 mg fosfora, 1 mg gvožđa, 500 mg vitamin A, 0,11mg vitamina B1, 0,12 mg vitamina B2, 0,60 mg vitamina B6, 1 mg niacina, 20 mg vitamina C, 2,5 mg vitamina E.
Reviews 
